Veterani

Hoće li srpski ratni veterani nakon izbora i dalje biti gladni, prevareni i odbačeni od države i društva

Izgubljena bitka ratnih veterana

Glavni događaj ovih dana u Srbiji su svakako predsednički izbori i sve što je vezano za njih, a pre svega kampanja i izjave kandidata. Pokret veterana Srbije pomno je i detaljno pratio izjave predsedničkih kandidata i šta su izjavili povodom odnosa prema veteranima, ratnim vojnim invalidima i članovima porodica poginulih boraca. Ova organizacija obratila je pažnju na važne teme kao što je odnos prema Vojsci Srbije, odnos prema uniformi uopšte, prema KiM, prema rodoljublju kao snažnom osećanju ljudi do kojih im je posebno stalo ali i prema odnosu sa pojedinim susednim zemljama i narodima jer se u tom odnosu krije, kako iskra mogućih budućih sukoba, tako i mogućnost uspostavljanja normalnih međudržavnih odnosa. Zbog ta dva različita puta, svaki izbori u Srbiji su važni. Dakle, tek počinje bitka kako veterani ne bi bili na marginama društvenih grupa i događaja, gladni, žedni i odbačeni od društva i države, već da prema zaslugama budu u centru društvenih zbivanja i uz dužno poštovanje njihove žrtve sa rešenim pitanjem njihovih minimalnih ljudskih potreba.

Željko Vasiljević

U predsedničkoj predizbornoj kampanji, teško je bilo saznati stavove ostalih predsedničkih kandidata jer su mediji u preko 95% vremena posvećenih kandidatima promovisali Aleksandra Vučića i prenosili njegove stavove. Pred kraj kampanje niko više nije mogao ni da gleda ni da sluša šta su on i njegovi saradnici izgovarali jer i najlepše stvari u životu dojade i smuče se ako ih je u velikim količinama i dugom vremenu.

Vučića je čak i za tolerantne ljude i one koji ga iz nepoznatih razloga vole, bilo previše. Vučić je svoju funkciju Predsednika Vlade veoma koristio, čak i zloupotrebljavao u smislu promocije sebe kao predsedničkog kandidata i jasno se videla zloupotreba takve pozicije. U kampanji je otvarao sve i svašta, kako reče jedan od protivkandidata i seoski WC, samo da bi dobio vreme na televiziji. U svim tim izlaganjima ni jedne reči nije bilo o položaju veterana i invalida rata ili bar izvinjenje što su najveći pad nivoa prava doživeli za vreme njegove vladavine.

Ove najhrabrije ljude koje Srbija ime prepustio je na milost i nemilost bivšem JUL-ovcu Aleksandru Vulinu kome je odnos prema rodoljubima i herojima usadila njegova politička majka Mirjana Marković. Njene noćne more o nekakvom internacionalizmu i prioritetima "u ime viših" a, zapravo u ime ličnih interesa, Vulin je u potpunosti prihvatio od nje i još ih podigao na najviši nivo.

Uz kukavičluk koji je pokazao u vremenima ratova jer nije smatrao da Srbiji treba da se oduži na način kako su to činili oni koji su je najviše voleli, jasno je da je njegov negativan odnos prema veteranima rata duboko usađen u njegova razmišljanja i njegove stavove i jasno je odakle potiče njegova mržnja prema junacima tragičarima i herojima iz devedesetih.

Uz dominantan prioritet ličnog bogaćenja i dobro izvežbanu laž koja se provlači kroz svaku izgovorenu reč, nije ni čudo što smo poslednje tri godine vladavine ovih takozvanih političara, doživeli kao vreme pripovetke "Sve će to narod pozlatiti".

Postavlja se pitanje što možemo da očekujemo ako se ne izvrši promena vlasti?

Sigurno nastavak iste politike, iscrpljivanja najsiromašnijih pod parolom štednje, nastavak lopovluka, kažnjavanja rodoljuba zbog podsećanje kolike su kukavice bili u najtežim trenucima ovog naroda i države, jednom rečju propadanje koje će dovesti i do propasti svih nacionalnih ciljeva. Put ka nezavisnosti Kosova će se ubrzati jer to još ostalo kao žrtva da se prinese na oltar izdaje i srpske propasti i to je još ostalo kao plen zbog čega je zapad spreman da toleriše toliki kriminal, gaženje ljudskih prava i svih principa koje oni smatraju svetim u odnosu njihovih država prema svojim građanima.

Na ovom mestu valja podsetiti na jedan događaj koji se desio 19.03.2017. godine u beogradskom Sava centru na kojem su veterani zloupotrebljeni od strane režimu odanog udruženja veterana Sabor, trebali da pruže podršku predsedničkom kandidatu Vučiću, a sve u organizaciji Aleksandra Vulina i državnog sekretara Dragana Popovića.

Potpuno odsustvo svih drugih veterana sa ovog skupa odnosno prisustvo tek nekoliko stotina, uglavnom prevarenih ili onih koji su za sendvič došli na ekskurziju u Beograd o tuđem trošku, a ne pripadaju učesnicima ratova, daje za pravo za tvrdnju da su veterani još uvek moralna elita ovog društva i nisu spremni da se prodaju za sendvič i hiljadu dinara.

Na žalost, neki od onih koji se predstavljaju kao lideri veteranskih organizacija su dobili više desetina miliona dinara, uglavnom za lične potrebe, su spremni da žrtvuju celu populaciju, podržavajući one političare koji su Srbiji naneli veće zlo nego neprijatelji u ratu jer su u ratu važila neka moralna načela a danas samo načelo otimanja, krađe i uništavanja. Naročito treba istaći hrabrost devojke, verovatno iz porodice poginulog borca, koja se otvoreno suprotstavila Vulinovim lažima koje je iznosio i na ovom skupu i na taj način pokazala da iz naših porodica i danas izlaze najčasnija, najpoštenija i najhrabrija deca.

Zašto Pokret veterana Srbije podržava predsedničkog kandidata Vuka Jeremića?

Vuk Jeremić je čovek koji je u prošlosti dokazao koliko voli ovu napaćenu Srbiju, koliko je spreman da se za nju žrtvuje i da mu je draža istina i nacionalni interes od svake fotelje i funkcije pa makar ona bila i funkcija Generalnog sekretara UN. Da nije organizovao raspravu o Haškom tribunalu i to još na dan NDH 10.04. u kojoj je dokazana nepravda prema srpskom narodu i kroz koju je urušen mit o događanjima na ovim prostorima koje kreiraju globalističke elite, verovatno bi danas bio Generalni sekretar UN.

Da nije doveo naš čuveni hor Viva voks u salu u kojoj zaseda Generalna skupština, da pred svetskom elitom izvede najpoznatije srpske vojničke pesme, Marš na Drinu i Kreće se lađa francuska, danas bi verovatno sedeo u najznačajnijoj stolici na svetu. Da se nije toliko suprotstavljao američkim i svim drugim zapadnim interesima koji idu na štetu Srbije, i to sa pozicije Ministra spoljnih poslova Srbije i da nije toliko branio srpske stavove i interese, danas bi iz Njujorka gledao na srpsku političku žabokrečinu. Dok je sve zavisilo od njega bio je ubedljivo najbolji kandidat ali kada su se u izbor umešali interesi velikih sila, sve ono što je radio u korist našeg naroda mu je bila nepremostiva prepreka za dobijanje funkcije.

Sa današnjeg stanovišta, možemo samo da se zahvalimo onima koji mu nisu dozvolili da u poštenoj borbi pobedi, jer su ga vratili u Srbiju i jer su nam dali nadu da će na čelo naše lepe i voljene zemlje doći neko kojim ćemo se ponositi. Možda se to neće desiti za par dana ali za par meseci sigurno. Povratkom Vuka Jeremića na srpsku političku scenu vraćena je nada da će ovom zemljom i ovim narodom upravljati neko ko svoje lične interese neće stavljati iznad nacionalnih. U ime najhrabriji i Srbiji najodanijih sinova, bez obzira na postignuti rezultat na predsedničkim izborima Pokret veterana ga pozdravlja kao vođu u borbi za oslobađanje od jarma koji nam je nametnut.

Jeremićeve izjave o ratnim veteranima i njihovom stradanju su poslednja nada da oni neće završiti na mestu na koje ih guraju Vučić i Vulin. Dakle, na marginama društvenih grupa i događaja, gladni i žedni, odbačeni od društva i države već prema zaslugama u centru društvenih zbivanja i uz dužno poštovanje njihove žrtve i zadovoljenja njihovih minimalnih ljudskih potreba.