(P)likovi

Kako srpski političari - mafijaši stvaraju dinastije

Sinove spremaju za done i donove

Srpski političari primenjuju sve principe mafije. Kradu, pljačkaju, varaju, između sebe se otimaju za što veći deo plena, drže se omerte i prikrivaju tragove zločina. Takođe, trude se da sve ostane u krugu familije. Zato mnogi politikanti iz aktuelne garnitire pripremaju naslednike, koji će nastaviti da uništavaju narod i državu. O budućim vladarima, ko su i kakvog su pedigrea, otkriva zamenik urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog telegrafa, Nacionala i Pravde, nekada bliski saradnik Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

U poslednjih 30 godina na srpskoj političkoj sceni nije se pojavio nijedan normalan, nekompromitovan, pošten i ugledan čovek. Ako i jeste, ili se brzo pokvario ili je eliminisan. Politika u teoriji predstavlja izuzetno časnu delatnost. Nažalost, u praksi, ne samo našoj, ona je odvojena od morala, pa je postala običan biznis. To je stvorilo okolnosti u kojima se najbolje snalaze najgori, pa danas Srbima, najsiromašnijim narodom u Evropi, vlada Aleksandar Vučić, najbogatiji evropski političar.

U svakoj predizbornoj kampanji Vučić je obećavao da će podići standard i napraviti bogato društvo. U tome je delimično uspeo. Možda je tačno da nema bogatog društva bez bogatih pojedinaca, ali sigurno je da su u ovoj, naprednjačkoj Srbiji bogati samo pojedinci iz Vučićeve porodice i neposrednog okruženja. U tom kontekstu treba posmatrati i njegove parole o budućnosti. On brine samo zato da što duže ostane na vlasti, pa da, u nekoj dalekoj budućnosti, tron prepusti nekome sebi bliskom.

Na Vučićevu veliku žalost, priroda ga je sabotirala. Iako je dugo polagao nade u prestolonaslednika Danila, od toga nema ništa. Poznavaoci porodice Vučić kažu da je Danilo bio divno dete, lepo vaspitano, s burnim temperamentom, ali i solidnim uspehom u školi. Na sve to, što može zahvaliti mami Kseniji, tata Alek nadogradio je navijačku strast prema sportu i srpstvu. Kad je tata prodao srpstvo za vlast, Danilo ga nije pratio u izdaji. Nije se iščlanio iz Srpske radikalne stranke, a u vreme protesta zbog potpisivanja Briselskog sporazuma podržavao je Dveri. I kasnije, kad je senior Vučić počeo da vodi kampanju za priznanje albanske države na teritoriji Kosova, tvrdeći da tamo nijedan metar nije srpski, njegov junior je pozirao u majici s natpisom "Nema predaje, Kosovo je Srbija". Pošto je to smetalo vođinom imidžu, prinudio je sina da dolazi na stranačke mitinge.

- Danilo je ranije bio izraziti nacionalista, a danas mi se čini da mnogo više podržava politiku koju vodi njegov tata. On je dobro dete, a siguran sam da će biti pošten, odgovoran i ozbiljan čovek. Moj sin neće postati kao Marko Milošević - tvrdi tata Vučić.

Možda neće, ali simptomi postoje. Danilo ne deli Aleksandrove izdajničke stavove, ali deli moć i pare. Redovni je gost beogradskih splavova i noćnih klubova, uživa u društvu Mirka Šijana i sličnih naslednika pokojnih žestokih momaka. Sa osuđenim kriminalcima iz Partizanove navijačke grupe "Janičari" išao je u Rusiju, na Svetsko prvenstvo u fudbalu. S navijačima fudbalskog kluba Rad pokušao je 2014. godine da osujeti "Paradu ponosa".

Stric Andrej i porodični prijatelj Predrag Mali krenuli su da ga nađu i izvuku iz grupe huligana, ali kod Slavije naleteli su na nervozne žandare. Andrej je tom prilikom dobio batine, a Danilo disciplinsku kaznu. Da bi ga sakrio od javnosti, Vučić je sina poslao u Banjaluku, pod pokroviteljstvo Milorada Dodika. Jedno vreme ga je poveravao Milenku Kostiću, zvanom Bata Kole, svom starom sponzoru iz Čačka. Danilo je određeno vreme proveo i u Kosovskoj Mitrovici, u društvu Zvonka Veselinovića. Mediji su izveštavali i o tome da se, u društvu Vladimira Cvijana, leči u Čikagu, gde je, navodno, bio na detoksikaciji.

Pripadnici "Kobri", jedinice Vojne policije, danonoćno brinu za bezbednost nestašnog Danila. Koliko je to težak posao videlo se u junu 2014, kad je mladi Vučić na splavu "River" nasrnuo na fudbalskog golmana Vladimira Stojkovića. Ljut što je Stojković prešao iz voljene Zvezde u omraženi Partizan, Danilo je hteo da ga pedagoški pretuče.

Pošto je i golman tada imao policijsku zaštitu, nije došlo do ozbiljnijeg incidenta, ali ostala je ilustracija naprasnog karaktera nesuđenog prestolonaslednika. Danilo se bahato ponaša i prema profesionalcima iz Vojne policije. Jedan od njih na Tviteru je opisao scenu kad je Danilo, u ranim jutarnjim satima, izašao iz noćnog kluba, pa zastao pored zida, da mokri. Dok se olakšavao, pitao je "Kobre": "Jel da sam najjači?" "Najjači si", odgovorili su mu momci iz obezbeđenja.

Ipak, treba priznati da se Danilo tako ponaša i prema ocu. U bolesnoj potrazi na nepostojećim pedigreom, Aleksandar Vučić falsifikuje prošlost. Pradedu Radeta predstavlja kao bogataša bez premca od Bugojna do Dubrovnika, a dedu Anđelka kao narodnog heroja. Da bi dokazao koliko mu je loza plemenita, nadao se da će naslednici biti dostojni njegove mašte. U njihovo obrazovanje je uložio mnogo, skupo je plaćao školovanje u "Ruđer Boškoviću", kod Mladena Šarčevića, i u ruskoj školi. Uzalud. Lađe su mu potonule 2016, kad je Danilo odbio da nastavi obrazovanje.

- Moj sin nije upisao fakultet, biće uspešan radnik - rekao je Vučić.

Dve godine kasnije, prinudio je Danila da se upiše na Geografski fakultet u Beogradu. Kad mu je sin dobio indeks, ponosni otac je častio dvorsku svitu u luksuznom restoranu "Salon 1905".

Poslednjeg dana prošle godine, samo što se nije šlogirao kad je na sajtu Geografskog fakulteta pročitao spisak studenata koji uopšte nisu pohađali nastavu i ne mogu da polažu ispite. Na prvom mestu navedeno je ime Danila Vučića.

Umesto da uči matematičku geografiju ili kartografiju sa topografijom, Danilo se posvetio fudbalu, odnosno zaradi na fudbalerima. Poltroni iz Fudbalskog saveza Srbije i vodećih klubova jedva su dočekali njegovu odluku da se promoviše u menadžera. Nabacivaće mu igrače i sređivati ugovore, trpaće mu pare u džepove, a sve s namerom da se tako dodvore tati diktatoru.

Bez obzira na sve to, Vučić svejedno koristi sina u političke svrhe. Preko Milene Popović plasira priču da je Danilo dočekao njenog supruga Olivera Ivanovića po izlasku iz prištinskog zatvora. Na taj način stvara pretpostavku da je i Vučić bio dobronameran prema Ivanoviću, čim je sinu dopustio da ga dočekuje, pa bi to, valjda, trebalo da znači da nije odgovoran za njegovo ubistvo.

Za Vučića mnogo veću upotrebnu vrednost u marketinškom poslu danas ima njegova ćerka Milica. Iako je maloletna, nju vodi na biračko mesto, da se slikaju dok tata ubacuje glasački listić u kutiju. Vodi je i na eksurzije u Dubai, London i Njujork. S karakterističnom patetikom koristi svaku priliku da je u što lepšem svetlu predstavi javnosti.

- Beskrajno volim i Danila i Milicu i Vukana, ali nemam vremena za njih. Naročito sam vezan za žensko dete. Kad imam vremena, Milica se sredi, pa je tata malo izvede, provedemo po dva sata zajedno. Neverovatno je koliko je postala ozbiljna i odgovorna devojka. To je negde prošlo pored mene. Od sreće sam skoro zaplakao kad sam video koliko je napredovala. Napredovala je u nemačkom jeziku. Engleski govori bolje od mene, ruski joj je kao srpski. Hoće i turski da nauči. Kaže mi: "Čini mi se po sluhu da bih mogla da ga brzo savladam". Jezici joj idu perfektno - pričao je Vučić, pa je na Tviteru objavio fotografiju s Milicom u ruskoj narodnoj nošnji, uz komentar: "Tatino sunce".

Uz dirljive opise kao povučene, obrazovane i veoma snažne ličnosti, Vučić ćerki predviđa veliku budućnost i očekuje da će postati "neko ko bi u budućnosti mogao dobro da se iskoristi za Srbiju". Rano je da u tom kontekstu pominje Vukana, on ima samo dve godine i zasad radi samo ono što i njegov tata - kaki u pelene, plače i jede.

Šta zaista misli o svojoj deci, Vučić je priznao kad je rekao da najviše na svetu voli svog brata Andreja. Ne svoju decu, nego brata.

Ne zna se kakav bi zaključak iz toga mogao da izvuče Frojd, ali u tome može da leži koren Danilovog bunta i Miličinog nedostatka emocija.

Među poznavaocima odnosa u porodici Vučić ima i onih koji tvrde da je Vučićevo nasilje nad Ksenijom uticalo na decu, koja su se distancirala od njega. Kako god bilo, izgleda da ga nijedno neće često posećivati u zatvoru, gde mu je mesto.

Kao što se Vučić ne nada u Danila, tako ni Ivica Dačić ne očekuje mnogo od sina Luke. Čim je postao punoletan, Luka se učlanio u Socijalističku partiju Srbije i svečano objavio nameru da ostvari uspeh u politici i realizuje parolu "I posle Dačića - Dačić". Prema tom planu, prvo mora da završi fakultet, da ne obruka oca, koji je diplomirao sa svim desetkama. Kroz to vreme, lepiće partijske plakate i sticati političke veštine, kako bi se sam, bez pomoći oca, izborio za svoje mesto u stranci.

Uprkos Lukinim ambicijama, stariji Dačić veruje da će se njegova ćerka Andrea, koja sad ima 14 godina, lakše i bolje snaći u politici. Nadahnut tom idejom dao je perverznu izjavu: "Vučićeva i moja ćerka jednog dana vladaće Srbijom". Iako ta rečenica ukazuje da njih dvojica imaju zajedničku ćerku, valjda Dačić nije mislio na to. Pre će biti da je to izrekao kao pretnju građanima Srbije, najavljujući stvaranje dve sestrinske dinastije, čiji rodonačelnici će ostati upamćeni kao mračni i sramni simboli savremene srpske tragedije.

- Poraslo dete, osamostalilo se - komentarisao je Tomislav Nikolić politički uspon sina Radomira.

Tragična sudbina je htela da Nikolić rano ostane bez majke i brata, a kad je, sa svojih 19 godina, sahranio oca, ostao je sam na svetu, bez kuće, para, posla, kučeta i mačeta. Živeo je po radničkim barakama, jeo s kazana, osetio je koliko je tvrdo dno. Kad se oženio, prizetio se kod tasta. Na njegovu sreću, počela je nacionalna tragedija. Ratove i sankcije iskoristio je da pobegne s kragujevačkog groblja u skupštinske klupe. Pred NATO bombardovanje, dobio je stan, prvi na svoje ime. Sve što se kasnije dešavalo biće predmet istrage, kad-tad.

Tomislav Nikolić danas ima zamak u Bajčetini, nekoliko stanova u Beogradu, od kojih samo onaj u "pametnoj zgradi" pored kineske ambasade vredi milion i po evra. Ktitor je seoske crkve, ženine fondacije i nekretnina koje je poklonio sinovima. Radomir, prestolonaslednik, istaknuti je pripadnik naprednjačkog kartela i gradonačelnik Kragujevca. Branislav, fudbalski princ, uživa u senci. Dok je bio pomoćni trener FK Teleoptik, za 800.000 evra kupio je ceo sprat u zgradi na Dedinju, odmah iznad stana Radomira Antića, kolege koji je nekad trenirao Real i Barselonu.

Pun kao brod, Toma Nikolić se skriva od javnosti. Samo ga Vučić ponekad izvuče iz sarkofaga i, tako mumificiranog, pusti da građane, koje je opljačkao, naziva psima i šakalima.

Za ulazak na političku scenu priprema se i Dragan Mihajlović, sin potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva i saobraćaja Zorane. Golobradi momak slikao se u sali za sednice Ujedinjenih nacija u Njujorku. Umesto da objasni ko mu je platio put i dao akreditaciju za učešće u srpskoj državnoj delegaciji, Zorana Mihajlović je zavapila: "Ne dirajte mi dete". Tako će i mali Dragan, kad Mihajlovićka bude uhapšena zbog malverzacija u "Beogradu na vodi" i "Koridorima", da kuka: "Ne dirajte mi mamu".

Jovan Krkobabić je ustanovio penzionersku dinastiju, na čije čelo je, posle njegovog upokojenja, stao sin Milan, aktuelni ministar bez portfelja. I on već priprema naslednika Stefana, zaposlenog u Privrednoj komori, kome je vlast dala pare za stan u Belvilu. Šta sve imaju Krkobabići i kako su to stekli, trebalo bi da utvrdi istraga.

Da iver ne pada daleko od klade pokazuje i primer Milorada Vučelića i njegovog sina Branislava. Posle školovanja u inostranstvu, Branislav je dobio posao pomoćnika direktora u "PMC Inženjeringu", ćerki firmi SDPR-a, državnog preduzeća za prodaju oružja i vojne opreme.

Na radnom mestu družio se sa Jovicom Simonovićem, sinom Sime Ciganina, doskorašnjeg predsednika beogradske opštine Grocka, optuženog za napad na novinara Milana Jovanovića. U slobodno vreme, Branislav Vučelić dokazuje da nosi očeve gene, pa juri pevačice i starlete, poput Ane Nikolić i Sani Armani. I drčan je, opet na tatu. Fudbaleri Partizana su, u avgustu 2017, igrali protiv mađarskog Videotona u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Zbog kazne, nije bilo publike na stadionu, pa se čulo samo urlanje mladog Vučelića, koji je brutalno psovao i vređao protivnike. Na poluvremenu, u službenim prostorijama, nastavio je da galami sve dok mu jedan Mađar nije prišao i efektnim krošeom poslao ga u nesvest. To mu je i tata radio svaki put kad bi mu prigustilo u politici ili biznisu.

U sadašnjem rasporedu snaga na političkoj sceni, sve što može Vučelić, može i Isidora Bjelica. Sina Lava Grigorija Pajkića greškom je prvo ubacila u Srpsku narodnu partiju, odakle ga je mama transferisala u SNS. U početku je raznosio pakete s brašnom, paštetama i čokoladama Romima u Krnjači, ali brzo je avanzovao u status promotera naprednjačke pošasti, koju širi preko Pinka. Sav srećan, Lav je odskora hvali kako je preuzeo luksuzni restoran "Verdi" kod Čumićevog sokačeta.

Teško je za poverovati, ali redak primer normalnosti u vrhu SNS-a predstavlja Bratislav Gašić. Sinove Milana, Vladana i Nikolu drži dalje od politike. Direktor BIA je napravio poslovnu imperiju, koja će jednog dana biti predmet istrage, pa je sinove uključio u biznis, da ne privlače odijum javnosti. Na njima ne štedi, povremeno organizuje besmislene i preskupe porodične proslave svega i svačega, plaća im letovanja u luksuznim odmaralištima, ali ne dozvoljava im da se politički kompromituju. Kad dođe vreme za svođenje računa, platiće Bata Santos, a za utehu ostaće mu činjenica da će sinovi proći čisti kroz naprednjački mulj.

Kad padnu Vučić i Dačić, sva je prilika, u ekipi koja će formirati novu vlast naći će se predstavnici i nekih trenutno opozicionih dinastija. Pored Vuka Jeremića, koji u porodici ima nekoliko istaknutih komunističkih i socijalističkih političara, u toj grupi ističe se nikšićki klan Dragoslava Zeka Božovića.

Zbog rudimentarnog izgleda mnogi su ga potcenjivali. Svi su platili veliku cenu te greške. Većina članova i glasača Demokratske stranke nikad nije ni čula za Zeka Božovića. Malo bolje informisani funkcioneri smatraju da on varira između drugog i trećeg stranačkog ešalona, dok ga politički protivnici pežorativno nazivaju Đinđićevim gorilom i šoferom, bivšim karatistom i policijskim saradnikom, a povremene poslaničke mandate uslugom koju mu je činio venčani kum Boris Tadić.

Tačno je da je Zeko takav, ali nije samo takav. S predatorskim instinktom, podržavao je svakog stranačkog šefa, njima je ostavljao rizik i odgovornost, za sebe sve ostalo - moć, uticaj, novac, lokale... Zeko je bio Đinđićev čovek od poverenja, obavljao je sve zadatke u sivoj zoni. Nagrađen je samo simbolično. No, ispekao je zanat, a veštinu je primenio na kumu Tadiću.

Sredinom februara 2004, Božović je značajno doprineo njegovom izboru na mesto predsednika Demokratske stranke. Za pomoć se obratio čak i Aleksandru Tijaniću, tada etiketiranom kao arhineprijatelj DS-a i tvorac atmosfere linča Zorana Đinđića. Ne mareći za to, Božović je jedne kasne večeri došao u kafić Tejlor i pred autorom ovog teksta od Tijanića tražio savete. Problem mu je napravila Ljiljana Lučić. U poslednjem trenutku pokolebala se i odustala od podrške Tadićevoj kandidaturi. Božović je za tu sabotažu optužio Gorana Vesića. Tijanić mu je predložio dva poteza. Prvo, da ne zakazuje izbore dok ne obezbedi sigurnu većinu i, drugo, da udari na Vesića. - Čuš, na Vesića! On i njegov advokat Ivan Šebek znaju sve o mojim poslovima, satrli bi me - uplašio se junak Zeko.

Na kraju, Tadić je postao predsednik DS-a, a onda i Srbije. Kum Zeko je, s funkcije direktora Sportskog centra Tašmajdan, raširio poslovnu imperiju od Slavije do Kalemegdana. Kažu da fotografije svih njegovih stanova i lokala ne bi mogle da stanu na zidove galerije "Haos", koju je, kao poklon svojoj ženi Borki, smestio u poslovni prostor u Dositejevoj ulici. Kad je ostao bez poslaničkog mandata, postavljen je na mesto direktora firme "Srbija nikl", a u Herceg Novom se gradi velelepni hotel za koji se tvrdi da je u njegovom vlasništvu.

Da bi ojačao pozicije i začeo dinastiju, Zeko je na vreme u politiku gurnuo sina Balšu. Promovisan kao istaknuti otporaš, Balša je u Tadićevom mandatu postavljen na mesto predsednika Demokratske omladine Beograda. U vreme Dragana Đilasa avanzovao je na funkciju generalnog sekretara DS-a, a 2013. godine je uverljivo pobedio svog kuma Dragana Šutanovca na izborima za predsednika Gradskog odbora DS. Ko je pravi gazda u stranci, Zeko je pokazao u leto 2008. Demokratska stranka je konačno preuzela potpunu vlast, Tadić je dobio drugi predsednički mandat, Đilas postao gradonačelnik Beograda, a Zeko je, usred slavlja, iz opštinskog veća Stari grad najurio Tadićevu sestru Vjeru Radović.

- Imam podršku stranke, ali problem je u tome što sam u velikom sukobu sa Zekom Božovićem i nisam jedina - rekla je Vjera.

Njen brat je ćutao, podvijenog repa. Umesto da se suprotstavi svemoćnom Zeku, sestri je našao posao u Prvoj beogradskoj gimnaziji i tako izbegao sukob. Četiri godine kasnije, kad je došlo do razlaza u vrhu stranke, Zeko je stao na stranu Tadića, a Balša je podržao Đilasa. Ko god da je pobedio, Božovići bi profitirali. To se i desilo. Dok je bio predsednik DS-a, oni su bili uz Đilasa. Potom uz Pajtića i svog kuma Šutanovca. Danas su opet uz Đilasa, nadaju se da će im on pomoći da uzmu vlast.

Mnogi su prodefilovali kroz DS, samo je Zeko večan, s pravom ima glavnu ulogu u horor filmu "Sto nijansi žutog".

Tata je nasledniku dao funkciju u stranci, stanove, udeo u biznisu, auto i novac, sve osim morala i vaspitanja.

Balša Božović je bahatim ponašanjem u rekordnom roku postao simbol svega negativnog u DS-u. Agresivan i primitivan, samo spletkari, podmeće i laže. Za razliku od tate, radi to javno, pa privlači animozitet. Politički protivnici znaju da je on najslabija tačka u vrhu DS-a, zato ga gađaju pričama da na posete londonskim buticima, gde kupuje firmiranu garderobu, potroši po 20.000 evra.

Nema ni dana radnog staža izvan politike, ali u pauzi skupštinskih zasedanja, na kojima kuka zbog loše ekonomske situacije u Srbiji, ponekad ode na zimski odmor na Maldive, u luksuzni hotel u kome noćenje košta hiljadu evra. U tu cenu nije uračunato noćenje s Miom Zečević, ćerkom tajkuna Žarka Zečevića.

- Protiv korupcije ne mogu da govore oni koji uspešno vode svoje kafiće sa neprijavljenim radnicima i pri tom su vlasnici poslovnih centara na Vračaru - rekao je Siniša Mali.

- Zbog kafića Balše Božovića na Topličinom vencu izbrisali su pola zebre, da bi onn mogao da postavi baštu. Pa, gde to ima na svetu da neko izbriše pola zebre zbog bašte ispred koje parkira svoj džip. Danas se taj bivši političar, pošto njegova stranka na prošlim beogradskim izborima nije dobila ni cenzus, buni jer se uređuje Topličin venac. A, kad se uredi, neće biti mesta za džipove - kaže Vesić.

Mladi Božović je najavio tužbu protiv Vesića, jer "nije vlasnik nijednog kafića, pa ni pomenutog". Teško je poverovati u to. Tužba bi motivisala Vesića da otkrije koliko kafića, lokala, galerija, poslovnih centara i svega ostalog u centru Beograda poseduje klan trepačkih Božovića.

Za stvaranje nezavisnog Kosova, što on smatra da je "gotova stvar", Balša Božović vrlo gorljivo optužuje ratne profitere, nacionaliste iz SPS i SRS. Istovremeno, ličnim primerom je dokazao da prezir zaslužuju i antiratni profiteri koji su sa istim SPS-om 2009. potpisali Deklaraciju o istorijskom pomirenju, a sa SRS 2016. napravili vladajuću koaliciju u opštini Stari grad, gde su oslobodili više kvadrata poslovnog prostora nego braća Vučić.

Iz žutog miljea niče i niška dinastija Živković. Rodonačelnik Zoran junački se borio protiv režima Slobodana Miloševića. Tri godine je bio u vlasti, a izašao je bogatiji za pola miliona evra, odnosno 41.070.579 dinara, koliko mu je država dala kao bespovratnu subvenciju za "Vinariju Živković".

Posle kraće pauze, vratio se u politiku, u koju je uveo i sina Marka. S otporaškim stajlingom, Marko vodi Forum mladih Nove stranke, koju predstavlja na međunarodnim seminarima, gde trenira političke akcije. Veštine, savladane na obuci u "Libeku", primenjuje u uličnim protestima u Beogradu. Sa stisnutom pesnicom, u skupom odelu, pozira ispred luksuznog oldtajmera.

Poput Marka Živkovića, u protestima danas učestvuje i Dijana Ilić, ćerka Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije. Iako ima jak nacionalni nerv, Dijani nije problem da sarađuje sa svojim političkim antipodom Jelenom Anasonović.

Vojislav Šešelj nije imao sreće u pokušajima da uspostavi političku i biološku dinastiju. Dok je bio u haškom pritvoru, izdao ga je politički sin Aleksandar Vučić. Muku je mučio i sa prvencem Nikolom, koji se posvetio aktivnostima mnogo zabavnijim od politike. Ipak, za utehu, vojvoda je naslednika dobio u drugorođenom sinu Aleksandru. Dao mu je poslanički mandat i pomogao u medijskoj promociji, ali ne može da bude zadovoljan. Mladi Alek je imao sreće, povukao je na majku Jadranku, očevu jurodivost samo glumi.

- Odapelo ono govno Dejan Anastasijević, po zanimanju lažni haški svedok. Suprugu Jadranku mi optužio da mu je na simsu namestila dve ručne bombe, da pogine kad povuče roletnu. Stoka mu poverovala, jebao mu pas mater. Uporno proširujem spisak haških dužnika, ali Božjom voljom on se smanjuje - napisao je nedavno Vojislav Šešelj na Tviteru povodom smrti novinara nedeljnika Vreme.

Aleksandar Šešelj je bio mnogo diskretniji. Zadovoljio se konstatacijom "Jedan manje". Na komentar "Sisaj kurac debeli", Alek se začudio "Što debeli?" Ta vrsta ironije, kao i nastupi u javnosti, ukazuje da mlađi Šešelj političku scenu neće zagaditi ni stoti deo koliko njegov otac.

Pored političara, koji su instalirali u razne stranke, i mnogi tajkuni - razni Karići, Miškovići i slični - nadaju se da će njihovi potomci nastaviti pljačkašku tadiciju. Kasta političkih prevaranata podelila je Srbiju na feude i sve građane pretvorila u svoje kmetove.

Rodonačelnici malih lopovskih dinastija uradiće sve što mogu kako bi omogućili naslednicima da vladaju i sledećim generacijama.

Dok se ne oslobodi tog zla, Srbija neće biti normalna država.