Vanredno stanje i mere za suzbijanje pandemije korona virusa, sve države koriste kako bi zaštitile živote ljudi i ekonomski sistem. Srpska vlast i ovu nesreću vidi kao priliku za pljačku građana i javnih resursa. Novac se nekontrolisano isisava iz budžeta u crne fondove, kojima raspolaže samo Aleksandar Vučić. Ne zna se koliko plaća medicinsku opremu, a koliko ostaje u njegovim džepovima. Ne zna se ni koliko će zaraditi preprodajom zaštitnih maski, rukavica i prehrambenih proizvoda, kojima je podigao cene. I šta će sve prodati, počev od javnih dobara, do izvora vode, njive ili uzeti pare da udomi migrante, koje će uvesti pod mrakom policijskog časa
Milica Grabež
Sve vlade u svetu traže načine da pomognu privredi i ublaže krizu, koja preti da postane najveća i najbrža u istoriji. U svim držama mala i srednja preduzeća dobijaju poreske olakšice, odlažu se obaveze plaćanja doprinosa i dugovanja i formiraju se fondovi iz kojih će im se davati beskamatni krediti.
U Francuskoj male i srednje firme ne moraju da plaćaju račune za iznajmljivanje poslovnog prostora, struju, vodu i gas. U slučaju velikog smanjenja poslovnih aktivnosti, mogu da smanje broj radnih sati zaposlenih, kojima će vlada pokriti deo zarade. Državni investicioni fondovi su obavezni da daju kredite ili garancije bankama koje će dati dodatni zajam firmama.
Holandija je preduzela mere kojima oprez od zaraze podiže na maksimum, a pritom minimalno smanjuje poslovne aktivnosti. Posle kratkog perioda panike, kad su građani pravili zalihe brašna, konzervisane hrane i toalet papira, sve se normalizovalo. Radi 80 odsto trgovina, javni prevoz se odvija po uobičajenom redu vožnje, iako je broj putnika pao na trećinu. Država ne moli poslodavce da ne otpuštaju radnike i ne obećava im podršku, već im direktno daje pomoć, kao i nezaposlenima.
Pored svih tih mera, u nekim državama su već određeni budžeti namenjeni za podršku privredi. U Sjedinjenim Američkim Država u ekonomiju će biti upumpano 2.025 milijardi dolara. U Nemačkoj 750 milijardi evra. Velika Britanija će svoje privrednike podržati sa 30, a Italija sa 25 milijardi evra.
U Srbiji, po običaju, sve ide u suprotnom smeru. Vučić je prvo tvrdio da sve strane vlade lažu, on zna da niko nema toliko novca za pomoć svojim ekonomijama. Nekoliko dana kasnije i sam je obećao da će vlast privatnim firmama pomoći sa „tri do deset milijardi evra"!
Zbog mera u vanrednom stanju privatnicima je rad otežan ili sasvim obustavljen, ali Vučić traži da se solidarišu i da ne otpuštaju radnike, jer će im vlast jednog dana pomoći.
Koliko vredi njegovo obećanje vidi se po tome što je Gradska uprava Beograda obustavila isplatu dugovanja privatnim firmama. Rešenjem koje je 23. marta potpisao Goran Vesić, preduzećima čiji je osnivač Grad Beograd naloženo je da se „do daljneg odlažu sva plaćanja i obaveze prema državi, prema dobavljačima goriva, kao i plaćanje i nabavke svih dobara i usluga".
Samo u prvih mesec dana vanrednog stanja, u ovakvim uslovima, mala i srednja preduzeća pretrpeće štetu od milijardu evra. Prvi udar pogodio je hotele, restorane i kafiće, koji su prinuđeni da obustave delatnosti. U drugim sektorima smanjen je obim posla. Privrednici su od Vlade Srbije zahtevali pomoć kako ne bi morali da zaustavljaju posao i otpuštaju radnike.
Vlada zasad nije ni uzela u razmatranje predlog da omogući otpis i reprogram dugovanja i suvencionisanje plata.
Kad poslodavci stave ključ u bravu, radnici izlaze na ulicu. Najugroženiji su oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, a takvih je oko 30 odsto. Oni su prinuđeni da biraju između zdravlja i gole egzistencije. Bez zaposlenja i redovnih prihoda, moraju da rizikuju i prihvataju bilo kakav posao, koji bi im omogućio da zarade bar za hranu.
Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici u zločinu nemaju tih problema. Naprotiv, oni su na slatkim mukama, moraju samo da smisle najbolje načine za ceđenje državne kase.
U uslovima vanrednog stanja, Vlada Srbije je Uredbom suspendovala Zakon o budžetu, Zakon o budžetskom sistemu i, u određenim segmentima, Krivični zakon.
Uredbom o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije za vreme vanrednog stanja određeno je da se novac može "bez ograničenja preusmeravati" i koristiti kako god Aleksandar Vučić želi. Tom odlukom, omogućeno mu je da, pod izgovorom da se bori protiv pandemije korona virusa, nekontrolisano troši novac i ugrađuje se u kupovinu medicinske i ostale opreme.
U nekoliko nastupa, Vučić je javno priznao da respiratore, maske i sve drugo nabavlja "ne pitajte kako", a plaća iz "crnih fondova". Predsednik države je priznao da država poseduje crne fondove, da samo on njima raspolaže i da ne poštuje ni Zakon o javnim nabavkama. Krivična dela, kaže, vrši za dobrobit građana. Kako to u praksi izgleda vidi se po cenama po kojima prodaje čak i onu robu koju dobije kao humanitarnu pomoć.
Pre pandemije virusa Covid - 19 zaštitne maske su koštale 20 dinara, sad im je država odredila cenu od 120 dinara. Vučić je najavio nabavku ukupno oko 40 miliona maski. Neka samo polovinu tog kontingenta pusti u prodaju po 100 dina većoj ceni, to će doneti zaradu od dve milijarde dinara, odnosno oko 17 miliona evra.
Iz budžeta će biti plaćeni i respiratori, za koje Vučić tvrdi da koštaju od 24.000 do 50.000 evra komad, zatim rukavice, testovi i ostala oprema. Deo toga će biti plasiran na tržište, da bi masnu zaradu ostvarili vanredni profiteri.
Iz ove tragedije, u kojoj će živote izgubiti mnogi građani, a posle koje će recesija potpuno upropastiti privredu i u bedu oterati stotine hiljada nezaposlenih i opljačkanih, profitiraće samo Aleksandar Vučić i pojedinci iz njegovog okruženja.
Takav zločin ne sme da bude zaboravljen i oprošten. Posle smene vlasti biće neophodno da se sprovede istraga i otkrije ko se i koliko ugrađivao u kupovinu medicinske opreme i ko je napunio džepove, sefove i svoje račune iz crnih državnih fondova. Ko je doneo odluku o prodaji pšenice, brašna, nafte, sve po najnižim cenama, i kolika je bila Vučićeva provizija.
Nema dovoljno teške kazne za takve lešinare.