Pogled iz Moskve

Upozorenja 14. evroazijskog ekonomskog foruma (Verona, Italija)

Zlatna milijarda i elektronski konclogor po Švabu

Niko ne poriče da postoji sve vecia potražnja za alternativnim modelom razvoja, drugačijim od neoliberalizma, čija je nelikvidnost samo naglašena pandemijom kovida koja je uhvatila zapadni svet „spuštenih pantalona", kako kaže popularni američki izraz. Ali... iza dimne zavese kovid infodemije gradi se nova hijerarhija rukovodećih i vodećih snaga u svetu, nova hijerarhija vrednosti i normi ponašanja.

Piše: Vladimir Mihejev

Zemaljska zajednica se nalazi u epohi postistine. Kljukaju nas neproverenim činjenicama, koje ciljaju na emocije, životinjske instinkte i zle sklonosti. Dovoljno je prisetiti se svojevremenog priznanja bivšeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela, koji je, u direktnom programu TV stanice NBC, rekao da je njegov izveštaj o postojanju oružja za masovno uništenje u Iraku, koji je bio povod za agresiju, i posledično pogibiju 200.000 stanovnika te zemlje, bio zasnovan na lažnoj informaciji. Teatralno Pauelovo mahanje epruvetom sa belim prahom u UN pretvorilo se u simbol manipulisanja razumom.

„Silovanje istine", komentarisao je ovaj fenomen sa tribine 14. evroazijskog ekonomskog foruma u Veroni, profesor Antonio Faliko, bankar, pisac, osnivač Asocijacije „Upoznajmo Evroaziju", optužujući one koji su izrodili svima nametnutu „matricu laži".

„Naš imperativ je da se suprotstavimo neoliberalnoj hegemoniji", koja je povećala društvenu nejednakost, objavio je prof. Faliko. On se osvrnuo na predloženu mapu puta za obnovu sveta, predstavljenu u knjizi „Kovid-19: Veliko resetovanje" iz 2020. Manifest „zlatne milijarde" koji je potpisao Klaus Švab, osnivač ekskluzivnog alpskog foruma u Davosu, gde milijarderi objašnjavaju milionerima kako da urede život za sve ostale građane.

Ljudožderska logika

Ovde je umesno podsetiti se noseciih konstrukcija „hrabrog novog sveta" koji predlažu Klaus Švab i oni koji stoje iza njega. Citiram: „Najveće transnacionalne kompanije preuzeće na sebe više društvene odgovornosti, oni će aktivnije učestvovati u javnom životu i preuzeti odgovornost za opšte dobro." Tajni smisao: nacionalne države se likvidiraju, umesto njih se vlast u potpunosti predaje svetskoj vladi, koja vlada u ime najvećih biznis imperija.

Da bi „resetovanje" trijumfovalo, potrebno je posticii ne samo sistemsko smanjenje stanovništva, jer navodno „što je vecii demografski rast, to je vecii rizik od novih pandemija", tvrdi Švab, a takođe je potrebno i uništiti sve tradicionalne vrednosti.

Ljudožderska logika prožima ovaj pasus u knjizi: „S uvođenjem lokdauna, jača naša privrženost bliskim ljudima, više cenimo one koje volimo - članove porodice i prijatelje. Ali ovde je loša strana u tome što to izaziva rast patriotskih i nacionalnih osećanja, zajedno sa mračnim religioznim pogledima i etničkim sklonostima. A ovo toksično mešanje otkriva ono najgore u nama..."

To treba shvatiti tako da su patriotizam, „nacionalna osećanja", religiozna verovanja - zlo koje treba iskoreniti.

Na kraju, Švab poziva, kao da pozajmljuje ideje iz Orvelove distopije, na uspostavljanje totalnog evidentiranja ljudi i totalne kontrole nad njima, uz pomoć savremene tehnologije: „Za okončanje pandemije, potrebno je stvoriti svetsku mrežu digitalne kontrole." Drugim rečima, „davoski tata" zalaže se za digitalni konclogor.

Verovatnocia preformatiranja sveta u interesu „zlatne milijarde" je velika. To je pokazalo početno formiranje „svetog saveza" anglosaksonskih država, naime, trojnog saveza AUKUS (trilateralni bezbednosti savez između Australije, Velike Britanije i SAD), navodno usmerenog na „obezbeđivanje mira i stabilnosti u Indo-pacifičkom regionu na duži rok".

U stvarnosti, ovaj savez je zamišljen kao vrh vojnog rivalstva sa geopolitički ambicioznom Kinom. To može da bude prvi korak ka stvaranju anglosaksonske imperije novog tipa, za realizaciju koncepta „velikog resetovanja".

Da li je moguća takva sumorna srednjovekovna buducinost? U teoriji, da. Ali za sada, teško da će biti stvorena svetska vlada prema Švabovoj shemi, zato što se kao reakcija na globalizaciju javlja regionalizacija. Grupe zemalja se izoluju, zatvaraju od spoljnih uticaja i stvaraju zatvorena udruženja.

Za sada su to uglavnom trgovinski i ekonomski savezi, ali oni imaju potencijal da se transformišu u vojno-političke saveze, ako i čim se jave pretnje njihovoj nezavisnosti i suverenitetu (nastaje objašnjiva asocijacija sa „strateškim partnerstvom" Rusije i Kine).

Prerano je za sahranjivanje vestfalskog sistema

Svaka akcija sreće sa sa protivljenjem. Organizatori „Veronskog foruma" ubeđeni su da ne postoje „veze između kolektivnog dobra i odgovornosti i sposobnosti sistema velikih kompanija da to postignu", kako predlaže Klaus Švab, čija ideja „velikog resetovanja" treba da posluži kao zakon za privilegovani položaj „zlatne milijarde" i svetske elite

Profesor Valentin Katasonov, predsednik Ruskog ekonoskog društva „S. F Šarapov", nije prisustvovao raspravama u Veroni u kojima se često pominjao Klaus Švab. Ipak, kao moto bi mogla da posluži njegova osuda onoga što se krije pod eufemizmom „veliko resetovanje": „Čovečanstvo je pozvano u postkapitalizam, gde cie vladati elita (1% svetske populacije - zajedno sa slugama), a svi ostali (99%) cie biti robovi, smešteni u digitalni koncentracioni logor."

Na „Veronskom forumu", Pjero Martelo, bivši predsednik Milanskog suda nadležnog za radne sporove, prvi čovek časopisa „Lavoro Dritti Europa", polemiše u odsustvu sa Švabom, odbacujući tezu da će se veliki biznis rukovoditi „društvenom svrsishodnošciu" (čitaj - da će staviti interese društva iznad svojih sopstvenih, podrediti ih težnji za profitom). Korporacije ne mogu da stvore „humanu ekonomiju", ubeđen je Martelo, samo država to može.

Ova poruka se podudara sa rečima Lučana Larivere, jezuitskog sveštenika i ekonomiste po profesiji, koji kaže da kada se neoliberali, „inspirisani Makijavelijevim idejama, oslanjaju na konkurenciju, a ne na solidarnost", oni duboko greše.

Uglas s njim govorio je arhiđakon Aleksandar Tkačenko, predsednik Komiteta za filantropiju, građansko vaspitanje i društvenu odgovornost Društvene komore Rusije. U crkvi, rekao je arhiđakon, postoji „iskustvo služenja društvu", ona je gradila bolnice, prihvatilišta, hospise (centri za zbrinjavanje teških bolesnika), potom je prenela ove funkcije državi. U današnje vreme, država predstavlja „jedinstvenu instituciju koja može da garantuje socijalnu pravdu".

Igor Rogov, predsednik Komisije za ljudska prava pri kancelariji predsednika Republike Kazahstan, istakao je da je u uslovima višestrukih kriza, ekonomske, ekološke i drugih, koje su zadesile čovečanstvo, „država neophodna".

Vredi podsetiti na ključni princip Vestfalskog sistema međunarodnih odnosa, koji je ustanovljen 1648. godine, kao rezultat sagledavanja rezultata Tridesetogodišnjeg rata. Kamen temeljac Vestfalskog sistema je nacionalni suverenitet, što podrazumeva da država poseduje svu vlast na svojoj teritoriji i da ima pravo da samostalno određuje unutrašnju i spoljnu politiku. Kako je zapisano u dokumentu iz sredine 17. veka: „Čija je zemlja, toga je i vera."

Ipak, danas, sa povecianom međuzavisnošciu nacija, potrebno je nešto više. Neophodno je promovisati i negovati saglasnost u svetskoj zajednici o prelasku na alternativni model razvoja - antropocentrični, gde cie u osnovi biti čovek, njegovi iskonski interesi i neotuđiva prava. Jedan odsto svetske populacije, živecii po zakonima umnožavanja viška i neobuzdane potrošnje, proizvodi veću emisiju gasova staklene bašte od polovine čovečanstva. To znači da je očigledna društvena nejednakost organski povezana sa antropogenim klimatskim promenama.

Frank Šauf, viši savetnik organizacije „Berlin Global Advisor", podsetio je na znake odbacivanja neoliberalizma, na sistemsku krizu koja proističe iz krize starog „hrabrog sveta", posebno na uništenje ideje socijalno orijentisane države koja brine o najugroženijim segmentima stanovništva. Kao ilustrativan primer naveo je demonstrativno i smelo odbijanje Poljske i Mađarske da prihvate antikulturni koncept koji im nameće EU, a koji primorava petogodišnjake da se opredeljuju u vezi sa svojim rodnim identitetom. Tu je i poraz dugogodišnje vladavine demohrišćana u Nemačkoj i povratak socijaldemokrata na vlast. Okretanje Demokratske partije SAD levom i ponekad levičarskom ideološkom taboru. Široko rasprostranjen gubitak poverenja u nemoćnu Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Frank Šauf je ubeđen da je, pošto je neoliberalizam preživeo duže nego što su mnogi očekivali („survived longer than many expected"), izuzetno važno da u formiranju novog svetskog poretka „države igraju odlučnu i odlučujuciu ulogu".

Da li ćemo postati „kolonija slepih mrava"?

Svi znaci govore da je priprema za „resetovanje" ili već i samo „resetovanje", koje pominje Klaus Švab, u punom jeku. To je i ključna poruka iz govora Valerija Fadejeva, savetnika predsednika Ruske Federacije, predsednika Predsedničkog saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava.

Podstiče se „fragmentacija" društva, njegova „atomizacija", individualizam i razjedinjenost. Pod izgovorom „bezuslovnog osnovnog dohotka" priprema se teren za otuđenje ljudi od posla - ocenio je Valerij Fedejev. Raste nejednakost, kako unutar duštava, tako i među državama. Promoviše se „transhumanizam" sa proročanstvom o nekoj buducioj simbiozi čoveka i kompjutera. Predstavnici niske, vulgarne kulture, uglavnom uzorne osrednjosti, klevetaju i progone svaki istinski talenat.

„Uznemiravanje ljudi zbog njihovih uverenja" postalo je norma, istakao je zaštitnik ljudskih prava. Digitalizacija je izrodila neviđene mogućnosti za „praćenje, cenzuru i manipulisanje svešću". Ruše se temelji klasične škole, čemu doprinosi i nastava na daljinu, u kovid vremenima koja su stigla u pravi čas za to. Sama škola, na sva tri nivoa, segregirana je po principu klasne stratifikacije, a rezultat, u ne tako dalekoj buducinosti, biće taj da će samo nekolicina odabranih dobiti kvalitetno obrazovanje, a ostali cie u najboljem slučaju ostati polupismeni.

„Čuveni naučnik, fizičar Ilja Prigožin, pre mnogo godina, zapitao se kako da se ne pretvorimo „u koloniju slepih mrava", kada je shvatio šta je internet, upozorio je Valerij Fadejev.

On je podsetio da je od vremena renesanse, humanizam bio srž evropske civilizacije. Danas je čovekocentričnost izneverena, a od nas se traži da budemo „upisani na silikonsku karticu".

„Pesimisti smatraju da će se sve završiti nekakvom ekološkom diktaturom sa transparentom na kojem će biti nemilo lice Grete Tunberg. Zaista ne želim da se ekološki problemi reše pomoću diktature. Humanizam, koji omogućava da tražite rešenja, da smisleno razgovarate jedni sa drugima - u tom pravcu se treba kretati. I moramo verovati u veliku moć evropske civilizacije", zaključio je savetnik Vladimira Putina.

Treća egzistencijalna pretnja

U poslednjih 40 godina, čovečanstvo je isprobalo različite formate „resetovanja". „Napipavalo" je u potrazi za optimalnim modelom društveno-političkog ustrojstva i globalnog svetskog poretka. Na kraju su se tu nataložili - bol od neuspešnih eksperimenata (Gorbačovljeva perestrojka), epski neuspesi (kijevski Majdan), „proklizavanje" megaprojekata (evropske integracije), pokušaj revanšističkog reizdanja hladnog rata.

Nakupili su se umor i frustracije od sopstvene nemocii, od nesposobnosti da se izbori sa sveobuhvatnim izazovima sve složenije komponovanog sveta. Sa ideološkim bankrotom ekonomije masovnog konzumerizma. Gubitkom efikasnosti globalizovanog i navodno „slobodnog" tržišta. Eskalirajuciom konfrontacijom između pretenzija na unipolarnu dominaciju pseudopobednika u hladnom ratu i stvarne multipolarnosti.

Čovečanstvo se suočava sa dvostrukom pretnjom, koja je globalna po prirodi i posledicama. Pod velikim znakom pitanja je sam opstanak naše biološke vrste, zbog nemogucinosti otklanjanja osnovnih uzroka klimatskih kataklizmi. Druga pretnja proizilazi iz pokušaja da se sistemska kriza tržišne privrede i međudržavnih protivrečnosti razreši kroz izbijanje regionalnog ili čak transregionalnog rata.

U tom kontekstu, Švabov scenario „resetovanja", sa sticanjem poslovnih imperija koje, na primer, ulaze u klan farmaceutskih giganata tipa Fajzer (Big Pharma), sa ovlašcienjima za određivanje strategija razvoja zemalja i kontinenata, stvaranjem „svetske vlade", koja bi pre svega bila sastavljena od bankara i finansijera - može se izjednačiti sa trećom egzistencijalnom pretnjom.

Neka vrsta utehe može da bude činjenica da još uvek ima dovoljno trezvenih ljudi, koji jasno vide i koji su pristojni, u drevnom smislu te reči, uključujući i klasu privrednika, koji su svesni ovih pretnji.

Nije slučajno profesor Đovani Bazoli, počasni predsednik i osnivač najveće italijanske banke „Inteza Sanpaolo", pozvao učesnike Veronskog foruma da se zamisle nad činjenicom da danas „preživljavamo jedan od najopasnijih trenutaka u istoriji čovečanstva". A alarmantno su zazvučale reči profesora Antonija Falikoa: „Ljudi čine samo 0,6% svih bioloških vrsta u prirodi. I, ako mi nestanemo, niko to neće ni primetiti!"

Pravovremeno upozorenje.

1

Amerikanci su toliko uplašeni jačanjem Rusije, da po svaku cene žele da sklone Putina sa vlasti

Politička šizofrenija

Američki kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson podneli su predlog Predstavničkom domu Kongresa SAD da ne prizna predsednika Rusije Vladimira Putina za šefa ruske države, ako on reši da se kandiduje na izborima 2024. godine. To se navodi u saopštenju za javnost kongresmena.

Čak i u slučaju da se usvoji, ovaj skandalozni dokument koji su podneli gospoda Koen i Vilson biće samo savetodavne prirode, ali bez obzira na to, reč je o aktu mešanja u poslove druge države bez presedana u svetskoj praksi. Zato je u Rusiji izazvao sveopšte negodovanje.

Inicijativu američkih kongresmena da „ne priznaju" Vladimira Putina za ruskog predsednika ako odluči da se kandiduje za sledeći mandat, u Kremlju su nazvali neprihvatljivom. „Svaki put nam se učini da ništa grotesknije, ništa agresivnije, neprijateljskije i nekonstruktivnije ne može docii sa druge strane okeana. I svaki put pogrešimo. Jer dolazi, nažalost", izjavio je novinarima Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog lidera.

Piše: Vladimir Mališev

„Ubeđeni smo da samo Rusi mogu da odluče ko će i kada biti predsedenik Ruske Federacije", istakao je Peskov, primetivši da nijedna druga zemlja na svetu nema nikakva prava da pretenduje na to da određuje ko će biti šef ruske države.

„Zakonodavna aktivnost američkih kongresmena, naravno, potpuno je bez presedana. To se, naravno, ne uklapa ni u jedan okvir savremenih međunarodnih odnosa", zaključio je Peskov.

A na pitanje da li će biti bilo kakvog odgovora, on je rekao da je to toliko neuspešna inicijativa da nema nikakve potrebe na nju odgovarati. Istovremeno, pres-sekretar je primetio da je malo verovatno da cie ovo ostati bez odgovora ruskih parlamentaraca.

Strah do histerije

I, ruski parlamentarci su odreagovali, i to prilično oštro. „Prvi put se srećem sa takvom aktivnošću političkih krugova iz Vašingtona", izjavio je šef međunarodnog komiteta Saveta federacije Grigorij Karasin na TV kanalu „Rusija 24". Zakonodavac je ovu inicijativu okarakterisao kao „napad političke šizofrenije, nenormalnosti političkog sistema SAD".

A predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, komentarišući inicijativu američkih političara u vezi sa sledećim predsedničkim izborima u RF, izjavio je da se SAD boje Rusije do histerije.

„Slična rezolucija još jednom govori o tome da SAD ne žele jaku Rusiju. Boje se do histerije. Čine sve da bi nas oslabili, a zatim uništili. Da bi to uradili, moraju da promene našu vlast", napisao je Volodin na svom kanalu na Telegramu.

Dokument koji su američki političari podneli Predstavničkom domu, zasniva se na tome da ne treba Rusija i njen narod da odluče ko će biti predsednik države, već da ovo pravo, navodno, pripada SAD i „međunarodnim organizacijama". Odnosno, „Ruska Federacija kao članica Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Saveta Evrope vezana je međunarodnim obavezama u vezi sa ljudskim pravima i vladavinom prava", pa zato, ako ih narušava, kako oni smatraju, onda ni predsednik ne može da se smatra legitimnim.

Pritom se američki kongresmeni pozivaju na tekst Ustava RF iz 1993. godine, u kojem „isto lice ne može da bude predsednik Ruske Federacije više od dva mandata". Što se tiče amandmana na ovaj član koji su kasnije uneti, a što su ruski građani odobrili i potvrdili na referendumu, u SAD smatraju da je to navodno bilo urađeno na „nezakonit način", odnosno da se navodno radi „o organizovanoj prinudi birača, višestrukom glasanju, ubacivanju glasačkih listicia i kršenju tajnosti glasanja".

Pokušavajucii nekako da potkrepe svoje smešne izmišljotine, Koen i Vilson se pozivaju na podatke provokatora iz nevladine organizacije „Glas" i nekih „nezavisnih analitičara". Prema njima, navodno je falsifikovano oko 27 miliona glasova (ili 37% od njihovog zvaničnog broja), usled čega je plebiscit navodno postao „najveća prevara u modernoj istoriji zemlje".

Ko mi kaže

Naravno, to su gluposti. Potpune besmislice. Glasanje u Rusiji o amandmanima na Ustav bilo je savršeno transparentno, kontrola glasanja bila je stroga i nije bilo manipulisanja i nameštanja. Što bi se reklo - ko mi kaže. Američke kongresmene želimo da podsetimo na to kako su protekli izbori za predsednika SAD, kada su i sami američki mediji pisali o masovnoj prevari, čudnom glasanju putem pošte, neažuriranim biračkim spiskovima na kojima su se našli i umrli, i mnogim drugim grubim prekršajima.

neviđenoj opstrukciji u medijima, demokrata prema svojim suparnicima, da i ne govorimo, kada je tada još uvek aktuelni američki predsednik Donald Tramp bio potpuno lišen mogucinosti da izrazi svoje mišljenje, svuda je bio blokiran. I posle ove sramote na izborima za predsednika SAD, njihovi političari se sada spremaju da drsko podučavaju druge kako treba da sprovode glasanje?

Ako je u nekoj zemlji i bio izabran neligitimni predsednik, onda je to upravo u SAD, gde kao rezultat arhaičnog, u današnje vreme apsurdnog i nedemokratskog sistema glasanja putem biračkog kolegijuma, šef države može da postane čovek koji je dobio manje glasova birača od svog suparnika.

To se, na primer, desilo 2016. godine, kada je bio izabran Donald Tramp. Prema proračunima magazina „Tajm", on je skupio 206.000 glasova manje, nego njegova protivkandidatkinja Hilari Klinton, ali je ipak postao predsednik.

Odnosno, upravo se u SAD volja birača ignoriše i gazi na najciničniji i najdrskiji način. Da ne govorimo o tome da u Americi, na stvarnim izborima za predsednika, već mnogo godina mogu da učestvuju samo dve partije - republikanci i demokrate, a svi ostali nemaju nikakve šanse.

Zato bi hrabri članovi Predstavničkog doma Kongresa, Stiv Koen i Džo Vilson, mogli da iskoriste svoj burni politički temperament za borbu protiv prevara na izborima u svojoj zemlji, da poboljšaju sopstveni sistem glasanja, a ne da guraju nos u unutrašnje stvari suverenih zemalja. A još više, da ne krive druge, oslanjajući se na lažne vesti očiglednih provokatora i klevetnika takve odvratne organizacije kakva je „Glas", na koju se američki kongresmeni pozivaju u svojoj rezoluciji.

Tuđi „Glas"

Kao što je poznato, „Glas" je ruska organizacija, specijalizovana za praćenje izbora, tesno povezana sa nizom evropskih i američkih fondova, koje finansiraju državne strukture zemalja članica EU, kao i SAD. Zato je kod nas, opravdano, rusko Ministarstvo pravde priznalo ovu NVO za „stranog agenta" i posle niza presuda, krajem 2016. ona je prestala da postoji. Ipak, aktivisti organizacije i njeno rukovodstvo i dalje nastavljaju sa svojim provokativnim aktivnostima, značajno šireći kontakte sa emisarima stranih fondova i strukturama vlasti. Prevare kojima se služi „Glas" razotkriveni su u nedavnom istraživačkom filmu NTV, „Tuđi glas".

Uz sve ovo, „Glas" nije ni krio da je finansiran iz inostranstva. Tako je kopredsednik pokreta Grigorij Melkonjanc otvoreno govorio da organizaciju finansiraju EU i Agencija za međunarodni razvoj SAD (USAID) koja je, kao što je poznato, tesno povezana sa CIA.

I, kako sledi iz finansijskih izveštaja o raspodeli grantova Evropske komisije, za poslednje tri godine „Glas" je dobio oko pola miliona evra za sprovođenje svojih aktivnosti. Zato je jasno da je pozivanje američkih kongresmena na ovakvu rusku organizaciju, na osnovu koje donose svoje zaključke o navodnoj „nelegitimnosti" glasanja u Rusiji, blago govoreći, neubedljivo.

Pažljivo čitajte svoje novine

Ostaje još da posavetujemo Amerikancima da ujutro pažljivije čitaju svoje novine. Na primer, „Volstrit žurnal", uticajni organ poslovnih krugova sa Volstrita.

Nedavno su ove novine pisale o tome da je vreme da se SAD naviknu na to da Rusije nije slaba država kojoj je moguće nametnuti tuđe mišljenje. Predsednik RF Vladimir Putin je tokom svog mandata razvejao ovaj mit Zapada, konstatuje ovo, najmerodavnije američko izdanje.

„Putin je porušio sebične zapadne stavove o Rusiji kao državi koja je sve slabija, kao i svaki skepticizam povodom njene sposobnosti da zauzme mesto koje joj pripada na svetskoj sceni", smatraju autori članka u „Volstrit žurnalu". Oni primećuju da je ruski predsednik modernizovao armiju, poboljšao uslove za međunarodnu trgovinu energentima, a isto tako dao NATO-u signal o tome da čeka od Alijanse da odustane od politike širenja na Istok. I sve to uprkos činjenici da ove novine očigledno ne mogu biti osumnjičene za posebne simpatije prema Rusiji.

Ukratko, postaje jasno zašto Putina građani Rusije svaki put iznova biraju za predsednika i zašto oni žele upravo njega da i dalje vide na tom mestu. A bez obzira na to kakva će rezolucija biti podneta Kongresu SAD, i kako će tamo o njoj da glasaju, u Rusiji se apsolutno ništa neće promeniti.

1

Ministar odbrane Šojgu tvrdi da su Amerikanci samo u oktobru izveli 30 letova uz ruske granice na istoku

''Uvežbavaju izlazak na liniju upotrebe krstarećih raketa i izvode uslovne raketne udare. On je ukazao da aktivnosti američkih bombardera u blizini istočne granice Rusije prete i Kini i da dve zemlje sve tešnje sarađuju i na morima i u vazduhu. Dodao je da su 19. novembra izvele treće zajedničko vazdušno patroliranje sa po dva strateška raketonosca

Ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da strateški bombarderi američkog vazduhoplovstva pojačavaju aktivnosti u blizini ruske državne granice na istoku.

Šojgu je posebno naglasio da posade tih američkih bombardera uvežbavaju „izlazak na liniju upotrebe krstarećih raketa i izvode uslovne raketne udare".To su avioni koji nose nuklearno oružje, a ministar odbrane RF je dodao:

„U svim tim slučajevima, naša protivvazdušna odbrana je blagovremeno otkrila američke strateške bombardere, uspostavila kontinuirani nadzor nad njima i sprovela mere za sprečavanje mogućih incidenata".

Šojgu je ukazao da aktivnosti američkih bombardera u blizini istočne granice Rusije prete i Kini. „S obzirom na sve ovo, rusko-kineska koordinacija postaje stabilizujući faktor u svetskim poslovima", istakao je Šojgu.

Američki vojni avion F 35 Lajting 2 nosi nuklearno oružje

Prema njegovim rečima, Ruska Federacija i NR Kina povećavaju intenzitet zajedničke borbene obuke, sadejstvujući na zemlji, morima i u vazduhu.

„Važnim događajima" u tom kontekstu je nazvao zajedničko pomorsko patroliranje sa Kinom u severozapadnom delu Tihog okeana i letove vojnih aviona dve zemlje iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora.

Rusija i Kina su 19. novembra izvele treće zajedničko vazdušno patroliranje. Vazdušno-kosmičke snage Rusije predstavljala su dva strateška bombardera Tu-95ms. Peking je u to patroliranje uključio svoja dva strateška bombardera Hong-6k.

Ranije, od 14. do 17. oktobra, oružane snage dve zemlje izvele su u Japanskom moru operativno-strateške vežbe „Pomorska interakcija - 2021". Tom prilikom su, pored ostalog, izvele blokadu simulirane neprijateljske podmornice.