Zvezde

Nezaboravni XX vek Holivuda (2)

Vratolomije na putu slave

Bivša dopisnica Tabloida iz Londona Sandra Skoko izdala je pre smrti (pre deset godina) knjigu o dvadesetom veku Holivuda i nezaboravnim ličnostima ove filmske prestonice. Uz njenu saglasnost, objavili smo najzanimljivije delove iz ovog obimnog i bogato ilustrovanog dela. Na preko 650 strana, počev od Etel Barimor, Me Vest, Marlen Ditrih i Grete Garbo, završno sa Nikolasom Kejdžom, Bredom Pitom, Demi Mur, Endi Mekdauel, i svim važnijim zvezdama današnje filmske industrije, autorka je napravila obiman, skoro enciklopedijski pregled, istovremeno čineći izdavački podvig. Posle deset godina ponovo objavljujemo serijal njenih tekstova iz navedene knjige, jer nisu izgubuili na aktuelnosti

Put do crvenog tepiha Holivuda satkan je od vratolomija koje život znače. Mnoge zvezde velikog ekrana prošle su kroz pakao i čistilište da bi stigle na zvezdane staze. Njihov socijalni status u mladosti u mnogome je uticao na njihovo stvaralaštvo, ali i na privatan život koji je neodvojivi deo njihove kariejere

Piše: Sandra Skoko

U bespoštednoj borbi na put slave i za dopadanje publici holivudski glumci računaju sa znatiželjom i magičnim velom tajne koji obavija filmsku iluziju. Nekada su filmske zvezde daleko od očiju javnosti, a nekada su toliko prisutne među običnim svetom pa to dovodi do apsurda njihove mističnosti. No, slava koja im godi otvara im vrata basnoslovnih zarada koje im omogućavaju život bez "kočnica". I pored toga njihove karijere i privatni životi su i traumatični, a sve to je sastavni deo sjaja i bede Holivuda.

Status ikone

Obožavana od većine muškaraca i kopirana od strane žena, više nego i jedna druga zvezda u njeno vreme, Mišel Faifer dostigla je status ikone, koji je jednom Garbo nosila na svojim plećima. Faifer fenomen, nije tako jednostavnog objašnjenja, jer fizički izgled nije jedini činilac njene magične primamljivosti na platnu. Mišel ima talenta, sposobna je igrati široki spektar uloga, od elegantne kontese, do vragolaste njujorške konobarice. A, uz, to obdarena je muzičkim sposobnostima. I, kada se uz sve to dodaju njeni enigmatični kvaliteti i činioci, dobija se sklop koji je razdvaja i izdvaja od glavnih rivalki, kao što su Holi Hanter, Sigurni Viver, Demi Mur. U filmskom žargonu Mišel Faifer bila je najbliži ženski ekvavilent Klintu Istvudu.

Rođena 29. Aprila 1957. U Santa Ani, Kalifornija, Mišel Faifer potekla je iz može se reći siromašne porodice. Živele je i školovala se u malom gradu u kome i rođena, a koji se nalazi na granici Los Ađelesa i Orindž Kaunti. Kao tvrdoglava i ambiciozna tinejdžerka školovala se za profesiju sudskog reportera, no pobeda na lokalnim izborima u takmičenju lepote, u Orandž Kauntiju i titula mis Orandž Kauntija 1977. Donosi je prvi korak na putu ka uspehu - poznanstvo sa TV agentom i manje TV uloge. No, nije sve bilo tako jednostavno. U konfuziji između želja i stvarnosti, Mišel preživljava ono što će ostaviti trajni emocionalni ožiljak - bila je uvučena u religijski kult koji je vernicima isprao mozak i držao ih pod strogom kontrolom. Srećom, iz kulta uspeva da se izvuče i zahvaljujući naporima i upornosti prvog supugra, Pitera Hortona, za koga se udala u dvadeset drugoj godini. Sa Hortonom ostaje u braku osam godina, ali mnogo duže vremena provodi na terapijama za oporavak od psihičkog i emocionalnog poremećaja, koji joj je kult naneo. I, upravo zbog ovoga, posve je razumljivo što Mišel Faifer ima reputaciju osobe koja je vrlo sumnjičava prema ljudima.

Big-brejk stiže ulogom u filmu „Skarfejs" 1983. Godine. To nije bila debi uloga, ona se zbila četiri godine ranije u TV filmu „Solitari men". Super-kul šarmom, uspela je skrenuti pažnju na sebe, čak i filmom kao što je „Grejs 2". Prva oskar nominacija stiže 1988. U kategoriji Best Suporting Akters, ulogom Madam di Torvel u filmu „Dendžeris Laisons". Odmah naredne 1989. Sledi druga oskar nominacija, ovog puta u kategoriji Best Akters, ulogom Susie Dajmond, u filmu „Fabulus Bejker Bojs", dok treća oskar nominacija, takođe u kategoriji Best Akters, pristiže 1992. Ulogom Laurene Holir, u filmu „Lav Fild".

Neuspele romantične veze sa Džonom Malkovičem, Majklom Kitonom i Džekom Nikolsonom, učinile su da Mišel Faifer postane još opreznija u dopuštanju mešanja u njen privatni život. Tokom 1993. Usvaja devojčicu Klaudiju Rose, a sedam meseci nakon toga, tačnije u novembru 1993, udaje se za TV producenta Dejvida Kelija. Prvo dete (sina Džona Henria) rađa u avgustu 1994. godine. Kada je počeo žestoki publicitet oko suđenja O.J. Simpsonu, Mišel, koja je sa porodicom živela samo dve kuće od Simpsona, preseljava se u mirniji kraj i susedstvo.

Kao većina drugih glumica i Mišel Faifer grana posao osnivanjem produkcijske kuće, obezbeđujući sigurne i konstantne prihode.

Nasleđe slavnih

Melani Grifit rođena je 9. avgusta 1957. U Njujorku, kao ćerka poznate glumice Tipi Hedern (zvezda iz šesdesetih godina i jedna od Hičkokovih omiljenih glumica, koji je angažovao u dva filma „Marni" i Brds") raste u svetu slavnih i poznatih. Svoju naklonost ka crnom humoru i morbidnim šalama, Hičkok primenjuje prema Melani kada je imala samo šest godina. Naime, poklanja joj igračku mrtvački sanduk sa voštanom figurom majke Tipi u sanduku. U četrnaestoj godini Melani upoznaje dona Džonsona i prelazi da živi sa njim. Filmsku karijeru, takođe počinje u četrnaestoj godini igrajući u filmu „Harard Eksperiment" uz majku. Potom, u sedamnaestoj godini, sledi uloga u filmu Artura Pena „Najt Muvis", a zatim i uloga uz Pol Njumena u filmu „Drouning Pul". Imajući uticajnu majku u zaleđini, Melani uspeva da dobije i ulogu u filmu Brajana De Palme „Bodi Dabl", da bi nakon toga usledila i rola u filmskoj komediji „Samting Vajld".

S punolestvom, u osamnaestoj godini 1975. Melani uspeva da postigne dve stvari: prokrčen put ka slavi bez većeg napora i prvi brak sa Donom Džonsonom. No, razvod je usledio odmah nakon njenog devetnestog rođendana 1976. godine. Već ovisna o piću i drogi, još od tinejdžerskih dana, Melani nastavlja raskalašni život razmaženog holivudskog deteta, koje ima sve što se poželeti može i koje ne zna više šta će od dosade. U dvadesetim, doživljava saobraćajnu nesreću, kada je udara automobil, kojom prilikom bi definitno poginula, po izveštaju medicinskog tima, da ironije radi, nije bila toliko drogirana, što je usporilo cirkulaciju i doveleo do njene velike opuštenosti, tako da nije došlo do velikog unutrašnjeg krvarenja.

Udavši se za glumca Stivena Bauera tokom 1980-tinh, rađa sina Aleksandra 1988, da bi se razvela i po drugi put udala za Dona Džonsona 1989. godine. Sa Džonsonom rađa ćerku Dakotu 1990, no kako je brak skretao više pažnje zbog životnog stila i nesuglasica, nego zbog njihovih glumačkih kvaliteta, razvode se 1993.

Melani Grifit uspela je da osvoji Golden Glob i zaradi oskar nominaciju u kategoriji Best Akters ulogom Tes Mekgil, u filmu „Vorking Grl" 1988. Dokazavši da su neophodni časovi glume, koje je konačno počela uzimati u klasi Stele Adler polovinom osamdesetih, urodili su plodom. Oskar nominacija, nije otvorila vrata brilijantnoj karijeri, ali je svakako doprinela da Melani napravi hrabri i vrlo uspešan korak u pokušaju oživljavanja uloge Džudi Holidej, u rimejku „Bor Jestrdej" 1993. Uz Dona Džonsona. Ovo je, ako ništa drugo, jedna od najuspešnije odigranih i najbolje odabranih uloga, koja je perfektno legla pojavi i stilu Melani Grifit. U ovu grupu uloga spada i rola u filmu „Nobadis Ful" uz Brus Vilisa i Pol Numena. Iako je sa godinama Melani stekla neophodnu sofisticiranost u odabiru odgovarajućih uloga, ova šablonska glumica, poseduje vrlo ograničen raspon uloga u kojima se može uspešno okušati.

Smirivši se i spasivši sebe od ovisnosti o drogi i alkoholu, Melani Grifit upoznaje Antonia Banderasa 1995, na snimanju zajedničkog filma „Tu Mač" i udaje se za njega marta 1996. Ubrzo potom, rađa ćerku Stelu del Karmen, tokom septembra 1996. Umesto pića, Melani pronalazi novu ljubav „plastične operacije". Pored operativnim putem uklonjene tetovaže - kruške, s leve butine, (kruška je bio nadimak kojim je tepala Džonsonu), Melani još par puta ide „pod nož" zbog kozmetičke hirurgije: zatezanje očiju, punjenje usne, isticanje jagodica i povećanje grudi. Postavši jedna od glavnih foto-modela Revlona kompanije za podmlađivanje i šminkanje, od 1996, sa moralnom klauzulom u ugovoru, Melani preuzima ulogu primerne majke, supruge i glumice, kako ne bi izgubila ugovor koji donosi milione u rasponu od pet godina. Tokom 1997, Melani dobija Golden Glob nominaciju, za ulogu u mini TV seriji „Bufalo Grls".

Melani Grifit, može biti opisana kao tiupična holivudska zvezda, koja više obraća pažnju na sjaj, glamur i lični izgled, nego na kvalitet glume. Ona je moderna verzija lika koji je igrala Džejn Harlou u originalnoj verziji filma „Dajner et Ejt" 1993. godine. U zadnjoj sceni filma, na zabrinutu priču Harlou, kako je čitala d aće u budućnosti mašine zameniti ljude u svakoj profesiji, Meri Dresler od iznenađenja sapliče i pita: „Čitaš knjigu?!" Harlou: „Da. To je sve o civilizaciji ili tome slično..., kao dečja knjiga. Da li znaš da tipo tu kaže kako će mašine preuzeti mesto u svakoj profesiji?!" Dresler vrlo smireno, odmeravajući Harlou, odgovori: „O, draga moja, to je nešto o čemu ti nikada ne trebaš brinuti!"

Princ apsurda

Spuštenih očiju i izduženog lica, Nikolas Kejdž likom podseća na večito žalosnog psa. Faca koja nije tipična holivudskom imidžu, no setimo se Astera, Krosbija, Runija...

Krunisani „princ" tamne strane apsurda, Kejdž ne krije svoje probleme alkoholizma i droge, koje je uspešno prebrodio, naklonost ka ekscentričnom, morbidnom i svemu što podseća na život „Adams Familije". Kod njega nećete primetiti nadmeno ponašanje zvezde, naprotiv, vrata doma, otvoriće vam lično on, raščupane kose, s finesama raštrkanih dlaka na glavi koje može napraviti samo uragan, raskopčane košulje do pojasa, s izrazom lica koji jasno govori: „ Još jedan novinar mi se mota po kući." No, kada s e dotakne teme filma, Kejdž će drage volje provesti čitavo popodne sa vama, ne zatvarajući usta. Takvi su barem bili moje iskustvo i dojam koje sam stekla tokom našeg razgovora.

Rođen je kao Nikolas Kopola, 7. Januara 1964, u Log Biču, Kalifornija, kao najmlađi od trojice sinova, od oca Augusta Kopole, (dekan na Američkom univerzitetu u San Francisku), i majke Džoj Vogeslang (kartograf). Njegov stric je uveliko poznati režiser režiser Frensis Ford Kopola, dok je tetka glumica Talia Šire. Kada je Nikolas imao dvanaest godina, roditelji se razvode i nakon smeštanja majke u senatorijum, po doživljavanju nervnog sloma, Nikolas prelazi kod oca u San Francisko. U petaestoj godini, upisuje se u San Francisko konzervatorijum za mlade, ogranak Američkog konzervatorijum teatra, gde se pojavljuje u produkciji „Golden Boj". Zatim prelazi u Beveri hils visoku školu, gde u šesnaestoj godini dobija malu ulogu u pilot TV filmu „Best of Tajms". Ohrabren ovakvim početkom Nikolas napušta školu pred maturiranje i dobija posao u bioskopu, kao prodavac kokica.

Prvu ulogu dobija u filmu „Fast Tajms et Ridžmont Haj" 1982, a potom odlazi na audiciju kod strica, za ulogu u filmu „Autsajder". Ulogu dobija Met Dilon, a Nikolas Kopola, menja prezime u Kejdž i diže ruke od glume. Ipak, stric ga uspeva ubediti da prihvati ulogu u filmu „Rambl Fiš", nakon čega sledi i rola u romantičnoj komediji "Veli Grl", koja donosi hvale kritike. Još uvek ne toliko poznat Kejdž dobija ulogu u filmu „Brd" 1984, kada polako počinje ispoljavati sklonost ka ekstremizmu. Naime, u pripremi da igra ranjenog i unakaženog vijetnamskog veterana, Kejdž nosi zavoj na licu na i van seta punih pet nedelja i s obe strane vilice vadi po par zuba. Za tu ulogu osvaja Grand Pri nagradu žirija na Kanskom festivalu. Nakon toga, Kejdž pronalazi „zlatnu žicu" koja će ga preko noći transformisati u čudaka iz podzemlja u vrlo popularnog čudaka. Braća Džoel i Etan Koen, angažuju ga uz Holi Hanter u filmu „Rajzing Arizona". Zatim sledi uloga u filmu „Mun strak" uz Šer. I ako je ovom prilikom Kejdž svoj ekstremitet u zbilji ostavio netaknut, (lik u filmu nije imao jednu ruku), ne ispoljivši želju seckanja zarad što većeg realizma, njegovo stapanje s ulogom impresioniralo je kritiku, tako i publiku i Kejdž postaje vodeći glavni glumac i zvezda. No, izbor filmova i dalje je bio sve samo ne ortodoksan. U filmu „Vampirs Kis", Kejdž ponovo kreće u pohode ka realizmu, ubedivši režisera Ričarda Birman, da mu umesto predviđenog života jajeta, dozvoli da pojede živog žohara u dotičnoj sceni. Uloga u filmu „Hani-mun", donosi Kejdžu nominaciju Golden Glob, da bi zatim prihvatio ulogu u filmu „Dedfal" koji režira njegov brat Kristofer Kopola.

Nakon propalih veza sa glumicama Dženi Rajt i Kristen Zang, Nikolas 1995, sklapa brak sa glumicom Patrišom Arket. Iste 1995, za rolu u filmu „Living Las Vegas" Kejdž osvaja nagradu najboljeg glumca od strane Filmskih kritičara Los Anđelesa, Nešenel Bord of Revija, Njujorških filmskih kritičara, a uz to stižu i Golden Glob i osvojeni oskar u kategoriji Best Akters. Status mega zvezde je postignut. Brak sa Patrišom propada 2001. i sklapa drugi brak sa Lizom Meri Prisli. Tokom 2002. No, drugi brak traje samo dvanaest nedelja.

Nova oskar nominacija, u kategoriji Best Akters, stiže ulogom u filmu „Adaptejšen" 2003. godine.