https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

<!--

 /* Style Definitions */

 p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal

   šmso-style-parent:"";

   margin:0cm;

   margin-bottom:.0001pt;

   mso-pagination:widow-orphan;

   font-size:12.0pt;

   font-family:"Times New Roman";

   mso-fareast-font-family:"Times New Roman";

   mso-ansi-language:EN-US;

   mso-fareast-language:EN-US;ć

 /* Page Definitions */

 Žpage

   šmso-page-border-surround-header:no;

   mso-page-border-surround-footer:no;ć

Žpage Section1

   šsize:612.0pt 792.0pt;

   margin:72.0pt 90.0pt 72.0pt 90.0pt;

   mso-header-margin:36.0pt;

   mso-footer-margin:36.0pt;

   mso-paper-source:0;ć

div.Section1

   špage:Section1;ć

Zakonopravilo

Kome je namenjen zakon o finansiranju partija

 

Muče li političari ljude ili životinje

 

     Slučajno ili namerno, tšaži se da stranke "sva sredstva koja dobiju van budžeta" objave na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije... Da li to znači da se pravi zakon protiv opozicije, istražuje urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Slobodan Homen, nezvanični ministar pravde Srbije, bivši otporaš, univerzalni portparol svih državnih institucija, poznat po razmetljivosti i olako datim a neispunjenim obećanjima, naizmenično premijer, policajac i tužilac, ponaša se svakako, samo ne kao državni sekretar. Homen je svojim izjavama direktno urušavao i urušava vodeće državne institucije: premijera, policiju i tužioca. Ponekad je i sudija, kao u trenutku kada ocenjuje da se krivičnim postupkom protiv državnih službenika zbog njihovog propusta i zloupotrebe službenog položaja u slučaju Miladina Kovačevića, "završava lanac odgovornosti".

Nakon brojnih uspešno obavljenih poslova, počev od iskopavanja ostataka đenerala Draže, zabrane neofašističkih organizacija nakon ubistva Brisa Tatona i maestralne reforme pravosuđa po meri vladajuće stranke, najavio je pod naslovom "Kraj za crne stranačke fondove" da će novim zakonom o finansiranju političkih partija, koji će biti završen do juna, država uvesti red u partijske finansije.

Naveo je da je oformljena radna grupa za izradu tog propisa, čiji je predsednik Zorana Marković, koja je i na čelu Agencije za borbu protiv korupcije, a u kojoj su i predstavnici ministarstava pravde, državne uprave i finansija. A gde su predstavnici naroda, stručnih institucija, javno mnjenje, javne rasprave?!

U radnoj grupi su uglavnom predstavnici vladajućeg režima. Da li neko sumnja u čijem će zakon biti interesu? I dalje će svaka partija imati svoju strategiju i pokušavati da je prikaže kao državnu.

"Uvode se jasne kazne, od direktne, lične i prekršajne krivične odgovornosti za nadležne, do ukidanja sredstava iz budžeta za nedostavljanje finansijskih izveštaja, pa i zabrane političke stranke", kaže Slobodan Homen. On dalje tvrdi da je ovo jedan od najznačajnijih zakona u borbi protiv korupcije. Sva sredstva koja dobijaju van budžeta, do poslednjeg dinara, stranke će morati da objave na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, koja će, pored Državne revizorske institucije, kontrolisati predate izveštaje.

 

Ko će držati štopericu?

 

Da li slučajno ili namerno, u zakonskoj odredbi treba da stoji da će stranke "sva sredstva koja dobiju van budžeta" morati da objave na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Pa, naravno. Iz aviona se vidi da se ovaj zakon piše protiv opozicije. Jer, šta će vladajućoj garnituri ostali izvori finansiranja kada imaju sve poluge vlasti i finansije? Oni raspolažu budžetom. Javnim preduzećima. Videlo se ko su odgovorni u trošenju narodnih para u nedavno objavljenom izveštaju DRI, koji je samo delimično iskontrolisao određena ministarstva. Državni revizor je našao nepravilnosti, podneo prekršajne prijave i "kobajagi" sankcionisao neposlušne. A pri tome naveo da nema elemenata krivične odgovornosti, kao da je on tužilac. A i da je podneo krivične prijave, tu bi tek "nagrabusili", drakonskom kaznom do jedne godine, pod uslovom da se to dokaže, baš kao i za krivično delo mučenja životinja.

Homen dalje navodi da će "Agencija imati pravo da angažuje sve državne institucije, uključujući i tužilaštvo i poresku policiju, kako bi proverila tačnost prijavljenih donatora i iznosa novca koje su stranke prikupile". Ovo ne dotiče najveći "crni stranački fond", a to je državni budžet, koji stranke na vlasti koriste iz sve snage i na razne načine - od čuvenih "unapred planiranih radnih poseta" ministara opštinama gde se održavaju izbori, preko raznih asfaltiranja u predizborne svrhe, pa do dodeljivanja poslova sponzorima na nameštenim javnim nabavkama. A i ukoliko se neko i drzne da "zahvati malo" iz državnog budžeta čeka ga, u najgorem slučaju, kazna "ukora razrednog starešine". Videlo se kako su prošli prekršioci koje je imenovao DRI!

A šta ako stranke ne objave izveštaje? A i ako se ustanovi da podaci nisu tačni, da li će neko da nastrada od DRI kao kod trošenja budžetskih sredstava? Kako misli da to proveri ako ne postoje dokazi ili ako dokazi ne mogu da se nađu? Nije, dakle, problem u onome što je prijavljeno, već u onome što nije. Koliko će biti potrebno ljudi da proveri samo jednu partiju. Ko će proveravati koliko je ko bilborda iznajmio, u kom trajanju i u svim gradovima? Ko će proveravati sekunde na televizijama u Beogradu i Srbiji, koliko su trajale i kako su plaćene?

Osim zakonskih odredaba, postavlja se pitanje šta je do sada sprečavalo Homenovu stranku da sa građanima Srbije podeli tajnu o svojim partijskim finansijerima, iako je imala i zakonsku obavezu da to učini. Ova stranka je pre tačno godinu dana otvoreno pljunula u lice građanima Srbije vređajući njihovu inteligenciju izveštajem o svojim donatorima.

U novom zakonu o finansiranju partija strankama, najverovatnije, neće biti postavljeni limiti koliko novca mogu da iz privatnih izvora prikupe i potroše u kampanji. Ti limiti će verovatno ostati na sadašnjem nivou: 10 prosečnih plata za fizičko lice i 100 za preduzeća. A da li će nakon izbora, kada se "osvoji vlast", ti isti finansijeri tražiti "povraćaj pametno uloženih sredstava"... Niko nije glup da kao početnik direktno vrši finansiranje.

 

Prilagođavanje pojedincima

 

Mnoga zakonska rešenja nisu dala adekvatne odgovore na ključna pitanja: šta sa onima ko ji ne poštuju te iste zakone? A u nepoštovanju tih zakona prednjačili su upravo njihovi "tvorci" krijući se iza "imuniteta", a pri tome su plašili običan narod tim zakonima. U tom slučaju, opet, mora da se menja Ustav, naravno dvotrećinskom većinom.

Kada se donose ozbiljni zakoni koji treba da važe duži vremenski period, ozbiljnije se pristupa korenitim promenama zakonodavstva u kome učestvuje i stručna i ostala javnost, kredibilne institucije i svi segmenti društva, a ne nekakva"partijska radna grupa" koja servira gotova rešenja Vladi i parlamentu.

Kod formiranja vlada, uvek su problem javna preduzeća, shvaćena kao plen, i dok se plen ne podeli, odnosno ne zadovolji partija, nema ni vlade. Kada se to postigne, kada se dobije svoj feud, niko više ne sme u njega da dira.

I ceo sistem pravosuđa i sudova koncipiran je da bude u funkciji partija i izvršne vlasti a ne u funkciji naroda. Najnovije "reforme" u pravosuđu su upravo pokazale koliko partije na vlasti pokušavaju da stave pod svoje i pravosuđe i sve institucije sistema... Svedoci smo i činjenice da zemlja koja je u svetskom vrhu po koruptivnom ponašanju prilagođava i Krivični zakonik potrebama pojedinaca, odnosno da se razračunava sa neistomišljenicima. 

Suština organizovanog kriminala i korupcije jeste sprega između aktuelne vlasti i kriminala, pa bi prema tome i borba protiv tog kriminala bila usmerena na aktuelna lica iz vlasti koja su u sprezi sa organizovanim kriminalom, a ne kao što je kod nas slučaj da se organi represije uvek bore protiv bivših i tako se stvara privid borbe protiv kriminala.

Svaka od partija kada preuzme "svoje" ministarstvo vrši promene u njemu onako kako kaže partija i dovodi na ključna mesta partijske a ne stručne ljude. Ova ministarstva ujedno služe kao tajno oružje u borbi za ostanak na vlasti, jer kada se "osvoji" ministarstvo ili javno preduzeće, odmah se pristupa preispitivanju rada prethodnika kako bi se našao kompromitujući materijal kao "adut" ukoliko bi se neko iz drugog ministarstva usudio da ukaže na nezakonitosti u radu političkih suparnika.

Zakon će, dakle, možda biti dobar. Ali, primena? Nije ovo predlog narodnog zakona. Ovo je partijski predlog.                             

 

 

 

 

Ko je taj?

 

Ko će smeti od policajaca ili tužilaca da uzme u rad nekoga iz aktuelne partije na vlasti ako se taj ogreši o ovaj zakon? Baš mi se pričinjava slika šefa partije koji vezan, sa lisicama na rukama, izlazi iz stranačkih kancelarija sa grupom partijskih kolega, uz obavezne novinarske kamere ka specijalnom tužiocu za organizovani kriminal!

 

 

 

 

Kako ne biti izbrisan

 

Izvor svih zala je Zakon o izboru narodnih (partijskih) poslanika, koji je "naopako" postavljen, jer formalno listu bira narod, a poslaničku listu sačinjava partija. Zapravo kada se sačinjava lista poslanika, listu sačinjava predsednik partije kao neprikosnoveni gazda. Da li neko od imenovanih lica sme da iznese svoj lični stav ili stav "baze" koja ga je imenovala? Ne, takav poslanik mora da zastupa isključivo interes partije koja ga je imenovala. U tom smislu se sigurno biraju poslušnici i jurišnici partija, sa izuzetkom pojedinaca, jer ukoliko bi se neko i usprotivio odlukama "gazde", njegova sudbina je izvesna: bio bi imenovan na neku funkciju kako ne bi bio u sukobu interesa ili bi bio izbrisan...

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane