https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Francuska

Francuska

Vansen Bolore: Novi bogataš bezobzirnog smera

 

VIP persone, sve dok ih ne uhvate

Vansen Bolore je "težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu. I danas je Bolore na "usluzi" Sarkoziju, jer vlast je vlast, a novac je sve

 

Mile Uroševiæ

dopisnik iz Pariza

 

Relativno mali broj Francuza je poznat našoj ili svetskoj javnosti. Osim Sarkozija, De Gola, Brižitke ili Delona, možda su još samo Bernar Anri Levi i Dominik Štroskan oni koji  zaslužuju da budu citirani kao Francuzi èija imena prelaze granice i ispunjavaju stranice tabloida. Naravno, iz potpuno suprotnih razloga, jer dok  jedan rastura uglavnom sobarice i novinarke, drugi uživa da rastura èitave države, pogotovo one koje se završavaju na "ja pa ja": Srbija, Libija... sada je na redu i Sirija. Kao i svuda, osim poznatih, postoji i lista uticajnih ljudi koji iz senke žare, pale i vršljaju po svetu, a da malo ko o njima bilo šta zna. Takvim kvazi mafijašima sve zemlje, pa i sama Francuska - obiluju.

Reè je o legalnim biznismenima tipa novi bogataš bezobzirnog smera, kojima i sama država odaje sve VIP poèasti, sve dok ih ne - uhvate. U seriji "s kim si takav si", evo i prvog portreta iz veoma uticajnog Sarkozijevog društvanceta koje nastupa na izbornu scenu i pokušava da svome gazdi omoguæi još jedan mandat. Svako po svojim moguænostima, naravno. Jedan od njih zove se Vansen Bolore (Vincent Bollore), "težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu.

Jahtodržac Bolore poseduje svoje luke po celoj Africi i hiljade kamiona, kojima izvozi bogatstvo crnog kontinenta u beli svet. Da bi nadgledao svoje carstvo velièine jednog kontinenta, Bolore ima i mlazne avione koje vrlo rado pozajmljuje uticajnim politièarima, bankarima, novinarima i drugim korumpiranim bogatašima, kako je to veæ obièaj u visokom društvu. Iako je 500. po bogatstvu u svetu, on ima gotovo sve što pare mogu da kupe. Kako je sve to stekao, pitate se vi koji se verovatno odavno spremate da se obogatite, ali nemate ni ideju ni poèetni kapital. Bolore je za poèetak imao neko osrednje nasledstvo porodiène firme, koja postoji sto godina, ali je veæe pare uzeo tek 1990, kada je muvanjem na berzi nasankao prijatelja i prvog bogataša Francuske, koji se zove Buig (Bouygues). Bivši "golden boj" je svoj kapital uložio u plastiène folije, transport, medije i energente.

Mnogi su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najveæa lova u siromašnoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlaèi odande. Kako je u to vreme poèela privatizacija po svim bivšim kolonijama i korumpiranim banana republikama, tako je i našeg biznismena udarila sreæna zvezda - da za male pare kupi velike pomorske luke i potpiše ekskluzivne ugovore sa afrièkim železnicama ili autoprevoznim firmama. U dva poteza i par veèerinki sa Èarlsom Tejlorom u Liberiji, ili Polom Bijom u Kamerunu, Bolore je postao vitez novog kapitalizma, kako to lepo kažu novinari koji su se malo provozali njegovim džetom.

Doduše, Bolore ima i svoju liènu televiziju, kanal Direkt 8, pa može i sam da kaže sve najbolje što o sebi misli, a što i svim politièarima želi. Gospodin Bolore je brzo shvatio koje zupèanike sistema treba da podmaže da bi se mašina za pravljenje para korektno obrtala. Moramo priznati da ni njemu nije lako svakog meseca da obezbedi 20.000 plata za svoje radnike u nekih 200 agencija, bisera rasutih u 43 države sveta.

Ima se - može se

Sve do pre pola veka Francuska je bila u mnogome i afrièka država. Držala je gotovo celu zapadnu i severnu stranu kontinenta. Onda je došla dekolonizacija i - spasavaj šta možeš. Francuzi su zadržali vojne baze, a na mesto vladajuæih postavili svoje ljude koji su odvajali parèe kolaèa i za Jelisejsku palatu. Prièa o koferima punim para je ponovo aktuelna, ali nije nova. Svi su znali i za fenomenalna ulaganja diktatora po francuskoj rivijeri i svi su se pravili ludi. Od Bokase i Idi Amina Dade, do nedavno svrgnutih Bongoa, Gadafija i Bagboa, sve su to bivši veliki investitori u francusku ekonomiju i prijatelji režima. Ali kako svaka zemlja sveta ima svoj peti oktobar, svoj šerpe, lonce i Soroše, tako je i zapoèeo novi tihi svetski rat za blaga Afrike, a da obièni smrtnici o tome pojma nemaju.

Na tržište su stigli Kinezi, Brazilci, Indijci i Japanci, ne raèunajuæi Nemce, Engleze i ostale Evropljane koji su zainteresovani za biznis u stilu "ja tebi ogledalce, ti meni barel petrola, tonu uranijuma i šaku dijamanata". Jedini problem je što ogledalca više nisu u modi, veæ su za biznis potrebne medijske sile i, naravno, dobra vojska legionara za obezbeðenje i lièni bodigard diktatora.

Francuska u ovome nikada nije oskudevala. Gospodin Bolore i sam kaže da je Afrika jedno ostrvo i da onaj ko kontroliše prevoz i pogotovo luke drži maltene ceo kontinent u svojim rukama. I kako je to veæ naš Dis lepo rekao, da lav može da vlada tek kada oko sebe napravi pustinju, tako je i gospodin Bolore najpre otkupio bivše kolonijalne kompanije za logistiku da bi zavladao užarenim prostorima ispod afrièkog sunca. Najpre SCAC i SAGA, pa zatim Sitarail, koja ima ekskluzivitet na železnièku prugu od zlatonosne Burkine Faso do Obale Slonovaèe. Pre desetak godina postao je i vlasnik linije na relaciji Kamerun - Èad - Centralna Afrika, gde ima dosta dijamanata. Naravno, ne želimo ovde da od naših èitalaca pravimo eksperte za afrièku ekonomiju niti njihovu geografiju, ali moramo nabrojati pomorske luke i gradove koje je tako gos'n Bolore zauzeo, i to bez zrna baruta. Stotine teretnih vagona železnice dovlaèe robu u luke Douale (Kamerun), Abidžana (Obala Slonovaèe), Cotonoua (Benin), Temane (Gana), Tincana (Lagos) i luke Point-Noire u  Kongu.

Posebna je prièa za luku Nigeriju, odakle francuska Areva odnese sav uranijum za svoje mnogobrojne atomske centrale. Bez Nigerije Francuska bi radila na sveæe, tvrde zli jezici. Naravno, to nije baš tako, ali je istina da gde su luke i skladišta, tu je i carina, a gde su ljudi i carina tu su i braèni par Lova i Korupcija. A kako bogatom svako pozajmljuje, tako je i nakon predsednièkog krstarenja jahtom i jedne specijalne TV emisije o dobroti i ostalim vrlinama senegalskog predsednika, Boloreov posao u toj zemlji naglo procvetao. On je ispred nosa Dubajskom emiratu i firmi DPW odneo celu koncesiju na luku Dakar i sva njena skladišta. Doduše, njegov prijatelj Arnaud Lagardere, takoðe multimilijarder, dosta mu je  pomogao u ovom šarmiranju koje zlata vredi. Isto kao što mu je i 2004. godine predsednik Obale Slonovaèe Loran Bagbo pomogao da uzme Abidžan i koncesiju na medije i besplatne novine.

Naravno da mu to nimalo nije smetalo da ovog leta izda svog dobrotvora i svrgne ga uz pomoæ Sarkozijevih legionara i plaæenih pobunjenika, kako pišu neke opozicione novine. Biznis nema mesta ni za sentimentalnost ni za demokratiju, tvrdi Bolore i dodaje da nijedan veliki biznismen nema nacionalnost. Benefit logistike je najveæi tamo gde se izvoze rude ili petrol. Total ili Areva su dve najjaèe francuske firme, jedna je za fosilne energente, a druga za atomsku energiju. Bez Afrike i ovakvog lova u mutnome one verovatno ne bi ni postojale. Zato ih francuske vlasti posebno paze i maze pa im èak ne traže ni porez da plate.

Zakljuèak

Nema novih stvari u ovom starom zanatu. Da bi poslovao, i Bolore zapošljava familiju vladajuæe stranke, a èesto i bivše ministre. U Africi se nikad ne zna, pa bivši ministar èesto postaje buduæi predsednik, tvrdi jedan od direktora kompanije Bolore.

Francuski bivši savetnik vlade za afrièka pitanja, pa još i visoki èinovnik francuske tajne službe, kao i potpredsednik svih patronata, Michel Roussin, kao velika zverka sada radi za firmu Bolore. Gazdin šurak je ministar Gerard Longuet, što je od velikog znaèaja kada treba da se dobije neki veæi posao za francuske firme.

Kada Francuska šalje svoje trupe u neku od zemalja Afrike, logistika Bolore je uvek dobrodošla da olakša posao. Èak i OUN ili EUFOR koriste strukturu francuskog biznismena za svoje mirnodopske ili druge operacije u ovom delu sveta. Afrièka filijala, koja je samo èetvrtina ekonomsko-politièke hobotnice Bolore, napreduje i širi svoje pipke u mirnodopskim kao i u ratnim uslovima. Izgleda kao da ništa ne može da zadrži elan jednog viteza nove ekonomije.

Doduše, ima i suprotnih mišljenja koja se baziraju na nekim èudnim podudarnostima i redovnim sluèajnostima. Na primer, kakve veze ima prijateljstvo Bolorea i Denisa Nguessoa, kada je ovaj izveo puè i uzeo vlast u Kongu Brazavilu, po cenu surovog graðanskog rata. U to vreme kompanija Socfinal je od Tejlora dobila koncesiju na kauèukovo drvo u ratom obuhvaæenoj Liberiji. Jedan od glavnih investitora u ovu belgijsku kompaniju je bio i Bolore.

Tejlor je inaèe optužen za ratni kriminal i kriminal protiv èoveènosti, ali Bolore tvrdi da on tog èoveka nikada nije sreo i da se, uostalom, on lièno ne bavi pregovorima niti bilo šta radi. Ima ljude koje plaæa da sve rade u ime firme i tako mu ostaje vremena za život, a i ruke su uvek èiste. Ponekada su èak i zlatne. Dobrotvor Bolore je poznat kao sponzor mnogih humanitarnih organizacija.

Jedan od najlepših poklona koji je Bolore doneo Sarkoziju bila je i poseta Mendele Francuskoj, kada su se dva predsednika rukovala pred svim kamerama i fotoaparatima. Ali, Bolore ima prijatelje i u suprotnom taboru socijalista. Bernar Kušner je, na primer, u više navrata nosio pomoæ Africi uz saradnju sa gazda Boloreom. Za sada i sami Parižani imaju vajde od bezgraniène dobrote plejboja milijardera i vozikaju se po gradu svetlosti u besplatnim auto konzervama na struju, koje je opet gazda Bolore dao Parižanima ovih dana. Niko teèno ne razume kakva mu je raèunica, ali mora da postoji neka tarifa, verovatno za bilborde koje je dobio na najudarnijim mestima.

Ako za gazdu i nema nikakve primedbe, jedna od njegovih firmi je ipak nedavno optužena od strane OUN da se bavi ilegalnom pljaèkom rudnog blaga koje iznosi preko luke Kigalija. Ovde se pominje ruda skupog koltana, bez koje nema industrije mobilnih telefona. Profit od koltana finansira šverc oružja i tako održava rat u tom delu sveta. U  Francuskoj ga opozicija tereti da drži u rukama sve alatke za pravljenje vlasti: reklamnu kompaniju Euro RSCG, zatim firmu za ispitivanje javnog mnjenja CSA, televiziju Direct 8 i besplatne novine velikog tiraža Matin plus i Direct soir. Svakako da se plaše da æe opet zaploviti laða francuska, i na jahti opet novi predsednik u maju 2012, za koga se veæina Francuza plaši da æe opet biti Nikola Sarkozi, poznatiji kao muž Karle Bruni i tata male Ðulije.   

 

Mnogi su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najveæa lova u siromašnoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlaèi odande.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane