https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Latinska Amerika

Latinska Amerika

Sve više para južno od Rio Grande

 

Mnogi nisu na visini podataka

 

Znatan broj ekonomskih struènjaka smatraju da æe ova dekada biti nazvana "decenijom Latinske Amerike"; meðutim, najnovije najave podvlaèe strepnju da bi nova svetska ekonomska recesija imala negativan uticaj na, ako ništa drugo, obim izvoza zemalja Južne Amerike, koje procentualno svojim ekonomijama mnogo više zavise od izvoza sirovina nego, recimo, Meksiko (geografski na severnoamerièkom kontinentu) i Centralna Amerika

 

Milan Balinda

 

Meðunarodni monetarni fond (MMF) u privatnim analizama predviða da æe Latinska Amerika nastaviti sa ekonomskim rastom i sledeæe godine, ali manjim obimom nego prethodnih godina i uz rizik daljeg usporavanja, a sve u zavisnosti od svetske krize. Strah je u èinjenici da bi kriza u Evropi, a donekle i u Sjedinjenim Državama, oslabila azijske ekonomije što bi spustilo cene sirovina koje su vitalni deo latinoamerièkog izvoza. Kako su do sada stajale stvari, pojednostavljenim jezikom, sve što ponude ekonomije južno od Rio Grande naðe kupca u Aziji, a pre svega Kini.Parafrazirajuæi prepoznatljivu izreku moglo bi da se kaže: kada Kina nazebe, Latinska Amerika dobije zapaljenje pluæa.

Poslednjih godina više cene sirovina bile su motor ekonomskog rasta Latinske Amerike, a od izvoza sirovina, po MMF-u, veæ 40 godina zavise ekonomije ovog regiona. Zabrinjavajuæe je što se u poslednjih nekoliko meseci pojavila tendencija pada cena nekih od sirovina, kao što je bakar iz Èilea i Perua, kao i argentinske soje. U Kolumbiji, na primer, nafta, ugalj i nikal èine 70 odsto celokupnog izvoza. Inaèe, uprkos visokom rastu ekonomije, u Kolumbiji inflacija, do septembra ove godine, nije prešla cifru od 3,73 odsto. Ipak je, na duže staze, visoki rast latinoamerièkih ekonomija praktièno zagarantovan osim u sluèaju katastrofalnog pada cena sirovina od kojih ovaj region zavisi. Jedna od najpozitivnijih posledica znaèajnoj ekonomskog rasta Latinske Amerike je i podatak da je od 2003. godina 70 miliona stanovnika izvuèeno iz siromaštva.

 

Zakon zabranjuje strane trupe

 

Meksiko i Centralna Amerika, za razliku od Južne Amerike, tokom prošle godine došli su na nivo da sirovine uèestvuju sa 25 odsto celokupnog izvoza, a to nakon što je izvoz sirovina poslednjih decenija postizao cifru od 40 odsto. Meksiku, kao i Venecueli, visoka cena nafte na svetskom tržištu definitivno ide u korist, ali Meksiko danas više izvozi industrijske proizvode, kao automobile, pa se u procentima izvoz sirovina srazmerno spustio. Primera radi, svi automobili nemaèkog Folksvagena za tržište Sjedinjenih Država, a to je znaèajan broj, izašli su sa proizvodnih traka meksièkih fabrika. U ovom trenutku zemlju Asteka i Maja najviše brine nasilje povezano s ilegalnom trgovinom opojnih droga. Èini se da Meksiko nije u stanju da sam obuzda ovaj rat izmeðu narkodilera te je u pomoæ pozvan moæni severni sused. Tu su nastali novi problemi - pitanje suvereniteta zemlje stavljeno je pod lupu.

Krajem oktobra 2011. Njujork tajms je obavestio svoje èitaoce da se tokom poslednjih pet godina neprekidno pojaèavalo prisustvo severnoamerièkih snaga bezbednosti, ukljuèujuæi i letove bespilotnih aviona nad meksièkom teritorijom. Problem je naglašen èinjenicom da u Meksiku postoje zakoni koji zabranjuju uèešæe severnoamerièkih snaga na meksièkom tlu. Sudeæi po svedoèenjima sa obe strane granice, policijski agenti Sjedinjenih Država uspeli su da se infiltriraju u redove nekih od najopasnijih meksièkih kartela droge i zahvaljujuæi njihovim informacijama sa najvišeg nivoa ovih organizacija meksièka policija uspela je da onesposobi nekoliko desetina šefova kartela iz viših i srednjih redova. Nekoliko manjih kartela kriminalaca je uništeno, a takoðe su naèeti i oni najveæi, kao što su na primer Los Zetas. Upravo preko tih infiltracija Sjedinjene Države su otkrile navodnu zaveru iransko-amerièkog graðanina, prodavca automobila, koji je nameravao da ubije ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu. Prièa je da je taj zaverenik pokušavao da kontaktira neke èlanove Los Zetas i naruèi atentat.

   Odmah nakon èlanka Njujork tajmsa iz amerièke vlade su negirali bilo kakvo direktno uèešæe protiv organizovanog kriminala na teritoriji Meksika. Dan nakon demanta iz Vašingtona, meksièka vlada objavila je da joj je "poznato prisustvo severnoamerièkih agenata na meksièkoj teritoriji. Portparol meksièkog Ministarstva spoljnih poslova naglasila je da prisustvo amerièkih agenata na teritoriji Meksika "ne krši državna prava" i da se kooperacija sa severnoamerièkim snagama po pitanju borbe protiv narkodilera vodi uz "dužno poštovanje" nacionalnih, amerièkih i meksièkih, suvereniteta. U to isto vreme, poslednja nedelja oktobra, iz Vašingtona je stigao i drugi demant i to iz usta Državnog sekretara SAD Hilari Klinton, a ne radi se o Meksiku veæ o Kubi.

 

Havana meta amerièke demokratije

  

Od pre par nedelja govorka se da je Vašington ponudio Havani dogovor oko oslobaðanja iz kubanskog zatvora amerièkog subkontraša Alana Grosa. Gospodin Gros (62) uhapšen je na Kubi 3. decembra 2009. godine i optužen da je distribuirao satelitske telefone i drugu sofisticiranu opremu za komunikaciju grupama Jevreja na ostrvu i još nekim nevladinim organizacijama. Kuba tvrdi da su amerièki projekti za pomoæ civilnom društvu maska iza koje se finansira unutrašnja opozicija sa namerom da se sprovedu demokratske promene. Hilari Klinton, odgovarajuæi na optužbe kongreskinje iz Majamija da Vašington pregovara sa Havanom, rekla je da ni u jednom trenutku vlada Sjedinjenih Amerièkih Država "nije izrazila želju da jednostrano ponudi Kastrovom režimu, ili da olakša sankcije, bilo šta, da bi postigla oslobaðanje Grosa". Polemika o sluèaju Gros zapoèeta je sredinom oktobra kada je jedna informacija agencije Asošijetid pres ukazala na moguænost da je administracija predsednika Obame ponudila Kubi "seriju olakšica" ukoliko oslobode Alana Grosa.

   Kubanski režim nije se osvrnuo na temu Grosa, ali je iz Havane, i to iz pera Fidela Kastra, stigla osuda upuæena Sjedinjenim Državama koje su svojim glasom blokirale odluku Ujedinjenih Nacija da Vašington prestane sa blokadom Kube. Komunistièki voða koji od 2006. nije zvanièno na vlasti, u svojoj redovnoj kolumni u zvaniènom glasilu kubanske vlasti Granma podvukao je da su protiv rezolucije UN, ukljuèujuæi Libiju i Švedsku koje se nisu oglasile, glasali samo nekih 4,8 odsto svetskog stanovništva. Ovo je bilo po dvadeseti put kako rezolucija o deblokadi Kube nije prošla u UN. U istom dnevniku Granma moglo je da se proèita da je kubanska ekonomija u prvom semestru ove godine rasla po stopi od 1,9 odsto u odnosu na 2010. i da se oèekuje da æe do kraja godine nacionalni bruto proizvod dostiæi cifru od 2,9 odsto. To su cifre koje je objavila Granma i bez obzira da li su one dobra vest ili nije na Kubi neæe biti nezavisnih mišljenja o uspešnosti lokalne ekonomije, mada se rumori po ostrvu da æe Kuba upasti u velike probleme ukoliko se nešto dogodi Ugu Èavezu, predsedniku Venecuele, jer zahvaljujuæi njegovoj velikodušnosti režim braæe Kastro zadovoljava svoje potrebe za naftom.

  

Izleèenje duha

 

Sam Ugo Èavez (57) tvrdi da se oseæa sasvim dobro i da je pobedio kancer koji je leèio na Kubi. Po njegovom ponašanju moglo bi i da se potvrdi da je u ovom trenutku sasvim dobro sa zdravljem jer je energièno napao jednog lekara koji je prethodno tvrdio da mu prognozira još dve godine života. "On je veliki lažljivac", tim je reèima na jednom skupu Èavez prozvao dotiènog lekara. Radi se o doktoru Salvadoru Navareteu koji je meksièkom meseèniku Milenio izjavio da Èavez ima rak karlice, kancer kojem se, po mišljenju tog lekara, podleže u najviše dve godine. Nakon što je doktor Navarete dao izjavu meksièkom èasopisu morao je, po njegovim reèima, da pod hitno napusti Venecuelu. Nakon što se u Venecueli saznalo da je Èavez bolestan njegova je popularnost, po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, poveæana ali se krajem septembra smanjila za 5,8 odsto i ostala na 53,1 odsto. Kako su izbori u zemlji predviðeni za oktobar mesec sledeæe godine, zbog Èavezove bolesti dovodilo se u pitanje njegova kandidatura. Èavez, koji se nalazi na èelu zemlje veæ 12 godina, pobedom na sledeæim izborima osigurao bi još šest. Po jednom istraživanju kada bi se izbori odigrali u ovom trenutku Èavez bi dobio 37 odsto glasova, kandidat opozicije, a znaæe se ko æe to biti sledeæeg februara, 31 odsto, dok 32 odsto biraèa nije htelo da se izjasni.

   Nadutog lica i bez kose, kao posledice zraèenja, Èavez je i dalje veoma aktivni politièar koji je tokom jednog susreta sa vojskom tvrdio da se tokom njegove bolesti aktivirao jedan "plan destabilizacije" sa namerom da se preuzme vlast u zemlji. Kratko vreme nakon tih izjava najavio je poveæanje plata vojnim licima za 50 odsto, retroaktivno od septembra, zašta mnogi tvrde da na taj naèin kupuje glasove uniformisanih. Inaèe, u vojnim krugovima raste nezadovoljstvo, koje potvrðuju oko 50 ostavki nedeljno, zbog velikog broja Kubanaca u komandnim redovima vojnih snaga Venecuele. Osim optužbi na "plan destabilizacije" Èavez je pozvao svoje sugraðane da prevaziðu "stare mane kapitalizma" uz pomoæ "izleèenja duha". To bi se "izleèenje" najpre sastojalo u oslobaðanju od egoizma. Tokom 12 godina Èavezove vladavine životni standard najsiromašnijih je poboljšan, a smanjena je i nezaposlenost, mada se oko toga ne slažu svi. Za takvo stanje treba pre svega zahvaliti èinjenici da je barel nafte pre 12 godina koštao devet dolara da bi sada bio na visini od preko 100.

   Brojniji su oni struènjaci koji tvrde da æe sledeæa vlada, nakon što Èavez izgubi na izborima, biti u veoma teškom položaju zbog ekonomske situacije u zemlji. Tvrde da je proizvodni sektor u ruševinama, proizvodnja nafte u povlaèenju i sve to uz jednu od najveæih inflacija na svetu. Kažu da æe ministar ekonomije sledeæe vlade biti "zvezda", ne zato što æe postiæi velike rezultate nego što æe zameniti sadašnjeg ministra koji je "imao kapacitet destrukcije koja je bila katastrofalna za zemlju". Ti struènjaci, i protivnici Èavezove politike, tvrde da je ekonomija Venecuele hiper-regulisana, sa kontrolom cena, kontrolom deviznog kursa, kontrolom kamata, kontrolom tržišta rada… "kontrole nad kontrolama". Taj stav podržavaju tvrdnjama da se danas u zemlji, u odnosu na vrhunac iz 1997, proizvodi jedan milion barela nafte manje. Kažu da je to pre svega zbog nedostatka investicija. Opozicija tvrdi da protivnik koga bi trebalo pobediti nije voða današnjeg sistema, nije politièki projekat, veæ da je to siromaštvo. Iz tih razloga i španski struènjaci za razvoj tvrde da su Èavezove promene bile površinske a ne strukturne. Jedan od naèina kojim je Èavez smanjio nezaposlenost je bio da na državne jasle udomi novih milion službenika. Sa 1,2 miliona zaposlenih na 2,2.

  

Lula teško oboleo

 

Osim Èaveza još jedan latinoamerièki lider boluje od raka. Bivši predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva hospitializovan je u ponedeljak 31. oktobra 2011. da bi zapoèeo hemoterapiju raka grkljana. Bolest, koja je otkrivena u prethodnu subotu, nalazi se u svojoj srednjoj fazi te je veæ kasno da se izvrši hirurška intervencija ali se oèekuje da æe pacijent pozitivno reagovati na leèenje. Biopsijom se potvrdilo da je taj tip raka jedan od najtipiènijih za grkljan koji se, ako se primeti na vreme, obièno uspešno leèi. Lekari bolnice u Sao Paulu tvrde da je u ovom trenutku najvažnije da je rak lociran. Kancelarija za štampu bivšeg predsednika Brazila objavila je da su Luline aktivnosti suspendovane najmanje do januara meseca 2012. i da on neæe iæi u najavljene posete Sjedinjenim Državama, Venecueli i Republici Dominikani. Od trenutka kada se saznalo za Luline zdravstvene probleme, popularni bivši lider Brazila primio je mnogobrojne manifestacije solidarnosti iz èitavog sveta.

   Drugi problem koji je iskrsnuo u Brazilu je da se traži novi ministar koji æe nadgledati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Orlando Silva, brazilski ministar sporta, objavio je svoju ostavku zbog optužbi da je umešan u korupciju. Pripisuje mu se da je primio milione dolara u zamenu za ugovore u projektu promocije sporta kod siromašnog dela omladine. Silva, iz Komunistièke partije Brazila, je odbacio sve optužbe tvrdeæi da za njih nema ni jednog validnog dokaza. Ministar u ostavci bio je ispred vlade zadužen da nadgleda pripreme za sledeæe Svetsko prvenstvo u fudbalu koje æe se odigrati u Brazilu 2014. godine, kao i za Olimpijske igre 2016. Istovremeno su pod istragom i predsednik Brazilske fudbalske konfederacije kao i predsednik komiteta za organizaciju Mundijala. Obojica su osumnjièeni za pranje novca. Oèekuje se da æe sledeæi ministar sporta takoðe biti iz redova Komunistièke partije.

  

Usponi i padovi

 

Kome je krenulo dobro je predsednice susedne Argentine, Kristina Fernandez de Kišner (58), koja je pobedila na oktobarskim predsednièkim izborima sa najveæom razlikom u broju glasova još od vremena kada je demokratija 1983. godine zamenila brutalne vojne diktature. Ovo je drugi mandat gospoðe Fernandez de Kišner, inaèe supruge prethodnog predsednika Nestora Kišnera koji je umro oktobra prošle godine, a koji je bio hrvatskog porekla. Argentina je prošle godine imala stopu rasta od 9 odsto i sa tim cifrom predsednici nije bilo teško da ponovo trijumfuje. Inaèe, Kristina Fernandez koja je tokom kampanje nosila crninu i èesto pred skupovima puštala suze, pripada Peronistièkoj partiji. Ta partija sledi politièki model Huana Perona koji je pedesetih godina prošlog veka bazirao svoju politiku na nacionalizmu, jakom uticaju države na ekonomiju i pro-radnièkim merama kao što je znatno poveæanje plata, uz poveæanu inflaciju naravno. Gospoða Fernandez, kao prethodno i njen suprug, danas radi taèno ono što je u svoje vreme radio Huan Peron.

   Mada je argentinska ekonomija poslednjih osam godina rasla proseènom stopom od 7,6 odsto, pre svega izvozu soje i drugih poljoprivrednih proizvoda u Kinu, opozicija tvrdi da zemlja „sreæno pleše na Titaniku". Argentinski ekonomisti tvrde da je aktuelna vlada manipulisala podacima o inflaciji i da njihovi brojevi ne odgovaraju ciframa privatnih struènjaka koji tvrde da je inflacija izmeðu 25 i 30 odsto. Ekonomisti iz opozicije podvlaèe da je frenetièno državno trošenje u ovakvoj svetskoj ekonomskoj situaciji doæi glave Argentini, zemlji koja je poznata po svojim naglim usponima i padovima. Vlada sa svoje strane insistira da na prvo mesto stavlja Argentince i suverenitet zemlje, a ne kreditore sa bazama u Vašingtonu, kao što je Meðunarodni monetarni fond i Svetska banka. Ministarstvo ekonomije najavilo modifikaciju nastavnih programa u sferi ekonomskih nauka najavljujuæi da æe u programe morati da uðu i marksistièke teorije da bi se na taj naèin balansiralo sa neoliberarnim pogledom na ekonomiju.

Predsednica Fernandez u ovom momentu ima podršku od 60 odsto graðana, ali mudro bi bilo podsetiti se da su Argentinci, kojih sada ima 40 miliona, i u prošlosti "reagovali emotivno". Tako je bilo i u doba Huana i Eve Peron, isto tako se ponovilo i kada je general Galtieri, neki kažu pod uticajem viskija, zauzeo ostrva Malvine i provocirao vojni odgovor Velike Britanije. Milioni Argentinaca defilovalo je ulicama kako Buenos Airesa tako i ostalih gradova uzvikujuæi patriotske poruke, a na hiljade Argentinki donosile su svoj nakit da bi na taj naèin pomogle u ratu protiv Britanaca. Argentina je u tom sukobu loše prošla i jedina korist je bila što je rat oko Malvina oznaèio kraj vojnih diktatura u zemlji Gauèosa. 

 

 

 

Brazil krenuo nuklearno

 

   Pre dve godine Brazil je objavio svoj plan da izgradi pet podmornica na nuklearni pogon. U ovom trenutku nuklearne podmornice imaju samo šest država: Sjedinjene Države, Kina, Rusija, Indija, Francuska i Velika Britanija. Sa nuklearnom podmornicom u brazilskom arsenalu znaèajno bi se promenio balans moæi u južnom delu Atlantika. Brazilske podmornice trebalo bi da stupe na scenu 2016. Krajem prošle godine Brazil je potpisao ugovor sa jednim francuskim graditeljem s kojim bi u saradnji konstruisali podmornice, a taj ugovor je sledio nakon jednog sa Argentinom iz 2008. godine kojim bi ove dve južnoamerièke zemlje zajedno razvile nuklearni reaktor za pogon podmornica.

   Brazil je oprezan da ne kaže da su se na izgradnju podmornica odluèili zbog spoljnjeg neprijatelja veæ kao mera zaštite naftnih nalazišta pri obali zemlje. Meðutim, podmornice na nuklearni pogon u posedu Brazila prava su noæna mora za bilo kog britanskog admirala. Iako niko ozbiljno ne uzima u obzir moguænost da bi Brazil i Velika Britanija vodile rat na Atlantiku, ipak se pojavljuje jedan hipotetièni scenario.

   Kada je 1982. godine argentinski diktator general Leopoldo Galtieri izvršio invaziju na britanska ostrva Malvinas, Brazil, kao i ostale latinoamerièke zemlje stale su na stranu Argentine. Britanija je poslala neveliku ali jaku flotu nosaèa aviona, podmornica, krstarica i razaraèa i obezbedila pristup svojim trupama koje su porazile argentinske snage na ostrvima. Najdublji psihološki ožiljak na latinoamerièku psihu uzrokovao je napad britanske nuklearne podmornice na argentinsku krstaricu General Belgrano, koja je potopljena i pri tome je izgubilo život 323 mornara.

   Po jednom hipotetiènom scenariju u doglednoj buduænosti Argentina, koja bi se nalazila pred neizbežnim bankrotom, odluèuje da ponovo zauzme Malvine, naroèito od kako su kod ostrva 2007. godine otkrivena bogata ležišta nafte, i nakon što je Velika Britanija srezala svoj vojni budžet. London bi morao da reaguje i pošalje flotu u odbranu Malvina, ali Britanci ne bi u tom delu sveta imali nosaè aviona; Brazil ima jedan u Sao Paulu, kao i što bi imao flotu podmornica za napad i to izgraðenih u kooperaciji sa Argentinom. Praktièno gledano, Velika Britanija ne bi mogla ni da stigne do ostrva Malvina.

   Kao što su Sjedinjene Države krajem 19. i tokom 20. veka proglasile Monroovu doktrinu o zaštiti teritorijalnih voda, tako bi Brazil to isto mogao da uradi a ta se doktrina veæ zove "Lulina doktrina". Meðutim, radi se o još neèemu - samo su velike i razvijene države u moguænosti da poseduju podmornice na nuklearni pogon, a Brazil jeste, i biæe to još više, velika i moæna zemlja. Posedovanje sopstvenih nuklearnih podmornica je pre svega dokaz visokog tehnološkog nivoa i logièna karika u razvoju industrije, ekonomije i tehnologije.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane