https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Duvanje

 

Duvanje

 

Uèinjeni sitni koraci ka legalizaciji marihuane u Sjedinjenim Državama

 

 

Kada æe Ameri postati Holanðani

 

 

Ako se dozvoli legalna upotreba "trave" u Sjedinjenim Državama, onda æe to biti zbog novca

 

 

Milan Balinda

 

U ponedeljak, 19. oktobra, amerièko Ministarstvo pravde obelodanilo je odluku da više neæe krivièno goniti pojedince koji koriste marihuanu u medicinske svrhe, a ni one koji je distribuiraju, u državama gde je takva upotreba dozvoljena. Šta to znaèi? Ako je upotreba marihuane u medicinske svrhe dozvoljena u državi Kaliforniji, a jeste, onda federalna policija neæe da progoni te korisnike, kao ni distributere droge koji imaju važeæe dozvole. To još znaèi da ako neko uðe u avion u San Francisku sa kesicom marihuane, a pri tome ima potvrdu svog lekara, neæe biti uhapšen. Ukoliko ta ista osoba sleti u neku drugu amerièku državu gde je marihuana lek - pored Kalifornije u još 12 država važi isto pravilo - ni tamo neæe biti uhapšen.

Ukoliko sleti u neku od država gde pušenje marihuane u medicinske svrhe nije dozvoljeno, onda to znaèi da federalci neæe obraæati pažnju na tu osobu, ali æe ona najverovatnije biti privedena od lokalne policije. Da li sve skupa Amerika, kada je reè o upotrebi marihuane, poèinje da lièi na Holandiju ili Dansku? Ni blizu! Sjedinjene Amerièke Države nisu sliène ni Sjedinjenim Državama Meksika, gde je prošlog avgusta donet zakon po kom je marihuana dozvoljena za "liènu upotrebu". Sigurno je da Njujork neæe preko noæi postati Nju Amsterdam, što je jednom veæ bio, ali je ipak uèinjen jedan mali korak ka promeni politike  liberalizacije upotrebe marihuane.

Šta je proseèan Amerikanac nauèio o delotvornosti prohibicije? O dobrim, ako ih je bilo, i lošim stranama opšte zabrane alkoholnih piæa? Kako to iskustvo može da primeni kada je reè o marihuani? Èini se da nauèili nisu ništa. Kod proseènog glasaèa marihuana je i dalje nepoznanica. Mada država i naklonjeni mediji više ne bombarduju stanovništvo prièama o jezivim posledicama konzumiranja marihuane, propaganda protiv "trave" i dalje se širi iz razumljivo zainteresovanih centara. Uglavnom se tvrdi da pušenje marihuane ubrzava rad srca i pulsa, suši grlo i usta, a i da nije nauèno potvrðeno da marihuana poboljšava èulo sluha, vida i osetljivost kože.

Èini se da marihuana izaziva iste posledice kao, recimo, cepkanje drva za potpalu. Takoðe se tvrdi da oni koji upotrebljavaju marihuanu tokom veoma dugog vremenskog perioda, mogu postati zavisnici na psihološkoj osnovi. Mogu, možda, moguæno, ko zna, još se ne zna, trebalo bi nagaðati, prièa se, najverovatnije da mogu postati zavisni, opet - možda... Potom postoje tvrdnje da marihuana izaziva rak pluæa, mada postoje mnogobrojna i obimna istraživanja da to nije taèno. Postoje indikacije da marihuana èak smanjuje rizik od raka pluæa kod onih korisnika koji puše i duvan i marihuanu.

Propaganda protiv marihuane i negacija njenog pozitivnog medicinskog dejstva nastavljaju se zbog inercije i zbog toga što izvestan broj osoba ima materijalnu korist od takve propagande. Ako se, i kada, dozvoli legalna upotreba marihuane u Sjedinjenim Državama,  onda æe to takoðe biti zbog novca. Naime, proizvodnja, distribucija i konzumiranje marihuane, kada budu oporezovani, donosiæe državnoj kasi ogromne prihode, a lokalnom stanovništvu nova radna mesta. Baš kao cigarete i alkoholna piæa, s tim što je marihuana neuporedivo manje opasna po zdravlje i socijalni mir u poreðenju s duvanom i alkoholom. Alkoholno piæe je opasna droga, marihuana, ako i jeste, skoro da je bezopasna. Duvan ubija, alkohol ubija - još niko nije umro od upotrebe marihuane, a to nedvosmisleno potvrðuju statistièki podaci.

Nekoliko faktora èini legalizaciju marihuane moguæom u Kaliforniji. Pre svega, upotreba marihuane u medicinske svrhe veæ se praktikuje 13 godina u toj državi, a još niko nije uoèio da je nebo palo. Preko poreza i dozvola Kalifornija bi mogla da zaradi 1,4 milijardi dolara, što bi bilo lepo olakšanje u državi s velikim finansijskim problemima. Uzgoj legalne marihuane bio bi znaèajan ekonomski podsticaj u ruralnim sredinama, a specijalno u severnom delu ove države. Podrška legalizaciji marihuane u SAD raste iz godine u godinu. Oko 74 odsto Amerikanaca odbijali su legalizaciju 1985. godine, a 2000. je 64 odsto zastupalo isti stav. Uoèeno je da podrška legalizaciji raste od jedan do dva odsto godišnje, tako da bi za èetiri godine veæina Amerikanaca "stala na stranu marihuane". Opozicija legalizaciji najjaèa je meðu osobama starijim od 65 godina i simpatizerima Republikanske partije.

Od 1965. godine u Americi je uhapšeno 20 miliona ljudi zbog marihuane, ali je "trava", koja je mnogo jaèa danas od one od pre 40 godina, popularnija više nego ikad. Preko 100 miliona Amerikanaca pušilo je marihuanu uprkos zabrani, a danas, po zvaniènim statistikama, oko 10 odsto graðanstva redovno savija cigarete marihuane. Objektivno mnogo manje opasnija od alkoholnih piæa, marihuana je supstanca koju mnogi biraju kao sredstvo za "opuštanje nerava". Marihuana nije sasvim bezbedna, mada je mnogo bezbednija od viskija, votke, pa i vina i piva, i to je još jedan od aduta onih koji su za njenu legalizaciju. Supstanca koja bi se proizvodila i distribuirala po propisanim standardima bila bi još bezbednija od one koja se prodaje ispod ruke.

Tokom veæeg dela ljudske istorije marihuana je bila potpuno legalna. S one strane zakona nalazila se samo za jedan odsto tokom celokupnog vremena otkako su je ljudi koristili, a koristila se više od 6.000 godina. U Americi je bila legalna, kako je to neko primetio, još dok je Ronald Regan bio dete. Istina, još je 1619. u državi Virdžinija postojao zakon o uzgajanju biljke marihuane - konoplji. Naime, farmeri su bili obavezni da sade konoplju i to pod pretnjom zatvorskih kazni. Èak je i porez mogao biti plaæen u vidu ove biljke. Popis stanovništva iz 1850. godine navodi da je u Sjedinjenim Državama izbrojano 8,327 plantaža konoplje. Potom se sve to promenilo poèetkom i tokom prošlog veka...

Poèetkom prošlog veka u državama na zapadu osetila se znatna napetost zbog priliva Meksikanaca, naroèito tokom i nakon Meksièke revolucije od 1910. godine. Mnogi Meksikanci pušili su marihuanu i doneli su taj obièaj u pograniène države. Kada je država Montana 1927. zabranila marihuanu, jedne lokalne novine komentarisale su odluke te države: "Kad neki izmoždeni poljski radnik povuèe nekoliko dimova iz te cigarete, misli da je u tom trenutku bio izabran za meksièkog predsednika, pa poène da likvidira svoje politièke neprijatelje". Za poèetak borbe protiv pušenja marihuane bila je izabrana rasistièka metoda. Jedan senator iz Teksasa u samom teksaškom Senatu smireno je rekao: "Svi Meksikanci su ludi, a marihuana je to što ih pravi ludima".

U istoènim državama "problem marihuane" pripisan je kombinaciji latinoamerièke i crnaèke džez muzike. Marihuana i džez doputovali su iz Nju Orleansa u Èikago, a potom u Harlem, u Njujorku. Rasizam je opet bio znaèajan u "borbi protiv trave". Tokom, recimo, 1934. godine, urednièki èlanci su uglavnom komentarisali na sledeæi naèin: "Marihuana utièe na crnce da gledaju belce u oèi, zgaze na senku belog èoveka i pogledaju belkinju dvaput". Osim ovih rasistièkih stavova o marihuani, korišæene su još dve prièe. Prva je da Meksikanci, crnci i ostali stranci namamljuju belu decu marihuanom, a druga je potekla iz stare prièe Marka Pola. Naime, prièa je poznata kao "prièa o ubici". Marko Polo je u svojoj knjizi pisao o ljudima koji su jeli hašiši, ili "hašašinima". Iz tog termina nastala je engleska reè "assassin" - ubica, na španskom "asesino". U originalu su profesionalnim ubicama davali hašiši (marihuanu) da bi im pokazali kako æe lepo biti u raju, ali nisu ubijali dok su bili pod dejstvom droge.

Nacionalna pažnja posveæena "štetnosti marihuane" orkestrirana je iz državnih sektora. Kovane su lažne prièe, lažni "nauèni" nalazi, lažne statistike... Tipièna preterivanja, uz ogromnu dozu rasizma, bila su srž propagande: "Sve skupa ima 100.000 pušaèa marihuane u Sjedinjenim Državama, a veæina su crnci, Latinoamerikanci, Filipinci i zabavljaèi. Njihova satanska muzika, džez i sving, proizvod su upotrebe marihuane. Ta marihuana uzrokuje da belkinje priželjkuju seksualne odnose sa crncima, zabavljaèima i njima sliènim... Osnovni razlog da se marihuana stavi izvan zakona je njen efekat na degenerisanje rase... Marihuana je adiktivna droga koja kod onih koji je koriste uzrokuje ludost, kriminalne težnje i smrt... Marihuana vodi pacifizmu i komunistièkom ispiranju mozga... Korisnicima se javljaju tamne misli da su toliko vredni kao beli èovek... Popuši cigaretu marihuane i biæeš sposoban da ubiješ svoga brata... Marihuana je droga koja je prouzrokovala najviše nasilja u istoriji èoveèanstva..."

Jedan od najveæih neprijatelja marihuane bio je i vlasnik ogromnog lanca novina Vilijam Rendolf Herst. Herst je imao mnogo razloga da pomogne u borbi protiv marihuane. Prvo, mrzeo je Meksikance. Potom, uložio je ogroman novac u drvnu industriju i preradu papira i nije hteo da dozvoli razvoj industrije papira na bazi konoplje. Zatim, izgubio je stotine hiljada hektara šume koje su pale u ruke Panèa Vilje, pa je pre svega zbog toga mrzeo Meksikance. Na kraju, objavljivanjem bezobzirnih laži o Meksikancima i njihovom pušenju marihuane, prodavao je svoja glasila i bogatio se. Naslovi slièni ovom bili su svakodnevna pojava u Herstovim novinama: "Tri èetvrtine nasilnog kriminala u ovoj zemlji duguje se pušenju marihuane - to potvrðuje statistika".

Možda je najzainteresovanija stranka protiv konoplje bila Dupon kemikal kompani, kao i nekoliko farmaceutskih kompanija koje nisu želele marihuanu kao konkurenciju nekim lekovima. Dupon je bio patentirao najlon i hteo je da konoplju izbaci iz konkurencije proizvodnje konopca. Treba imati u vidu da i dan-danas svi brodovi koriste konopce, ali sad su od najlona a ne od konoplje. Sve je bilo spremno da se 1937. godine donese akt o oporezivanju marihuane koji, pre svega, stavlja marihuanu i proizvodnju konoplje izvan zakona. Akt je izglasan u Kongresu uprkos snažnom protivljenju Amerièke medicinske asocijacije. To je u suštini bila pobeda žute štampe nad amerièkim lekarima. Marihuana je zabranjena na federalnom nivou 2. avgusta 1937. godine.

U Sjedinjenim Državama više od 750.000 ljudi godišnje biva uhapšeno zbog posedovanja marihuane. U Njujorku, pod upravom umerenog Blumberga, prošle godine uhapšeno je 40.000 osoba zbog marihuane, a to Njujork promoviše u glavni grad sveta po tom pitanju. Tokom 2008. godine 87 odsto onih koji su u Njujorku optuženi za kršenje zakona zbog marihuane bili su ili crnci ili Latinoamerikanci. Te grupe predstavljaju oko polovinu stanovnika toga grada, a ispitivanja nedvosmisleno pokazuju da mladi belci koriste marihuanu više nego crnci i Latinoamerikanci. Marihuana je i dalje rasistièki problem Amerike, jer izgleda da se neke stvari sporije menjaju od drugih. Još æe Njujork da poprièeka da ponovo postane Nju Amsterdam, a Ameri Holanðani.

 

 

 

Marihuana izaziva iste posledice kao kada se cepkaju drva za potpalu

 

 

 

Istorijske crtice

 

6.000 godina pre nove ere seme konoplje upotrebljavano je kao hrana u Kini.

2727. pre Hrista, ostale su prve zabeleške o upotrebi marihuane u kineskim farmaceutskim spisima. U mnogim delovima sveta ova biljka korišæena je kao lek.

1200-800. starog veka, u hindu svetim spisima govori se o "svetoj travi" i njenoj medicinskoj upotrebi.

500-100. starog veka, konoplja se širi po severnoj Evropi.

430. pre Hrista, Herodot piše o upotrebi marihuane u ritualne i zabavne svrhe.

1549. nove ere, robovi iz Angole doneli su biljku u Brazil. Dozvoljeno im je da sade kanabis izmeðu redova šeæerne trske i da puše marihuanu izmeðu žetvi.

U 1700. konoplja je bila najvažniji proizvod na plantaži Džordža Vašingtona, a druga po kolièini na posedu Tomasa Džefersona.

U 19. veku u Srbiji, nevestama su pre prve braène noæi davali mešavinu jagnjeæeg loja i marihuane da bi prvi koitus bio manje bolan.

1919. u Sjedinjenim Državama izglasan ustavni Amandman 18 kojim je proglašena prohibicija.

1933. u Vašingtonu je izglasan Amandman 21 kojim je završena prohibicija.

1937. Marihuana akt praktièno stavlja "travu" van zakona.

1995. poèinje legalna potrošnja hašiša u kafiæima Amsterdama.

2003. Kanada postaje prva zemlja na svetu koja svojim pacijentima nudi medicinsku marihuanu.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag