https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Otkazi

Otkazi

 

Kako je menadžment Centra za stečaj pronašao izlazak iz krize?

 

Likvidirati trudnice

 

Ovaj metod rešavanja krize morala i materijalne situacije u državnim organima, svima zainteresovanima mogu jednoglasno da preporuče prvi ljudi Centra za sprovođenje stečajnih postupaka pri Agenciji za privatizaciju u Beogradu, Terazije broj 23

 

...

 

U poslednjoj nedelji februara, u Centru za sprovođenje stečajnih postupaka pri Agenciji za privatizaciju u Beogradu otkaze je dobilo desetak radnika. Već su angažovali advokate, ići će do Strazbura. Očekuju da tamo Snežana Bujas ne može da utiče na sudije, jer u Beogradu, u Trgovinskom, sadašnjem Privrednom i Višem privrednom sudu, ona žari i pali.

Da su otpisani, mrtvi, živi sahranjeni, a svi sa licencama, nekim radnicima je saopšteno lično, nekome preko oglasne table, nekome preko "radio Mileve", a nekome je direktor Centra za stečaj Dejan Jokić to lično saopštio. Kao, na primer, jednoj od koleginica koja je zahtevala prijem da joj to u lice kaže, jer ima još koji dan do porođaja. Saopštio joj je to gledajući u ekran svog laptopa, igrajući igrice. Sekretarici "broj dva", koja se pre nekoliko meseci vratila sa porođajnog odsustva, to je saopštio kao da je nešto usput zaboravio.

Otkaze su dobili oni koji su godinama danonoćno dirinčili za one koji su uvek bili neradnici, sa duplo većim platama i nenormalnim bonusima, svi stambeno i materijalno (pre)obezbeđeni. Uz to su dolazili i dolaze na posao kad ko hoće, počevši od direktora, sada već bivšeg Jokića. Taj čovek je svih ovih godina, umesto na poslu, jutra pretežno provodio u krevetu, jer noću igra tenis sa Dinkićem i Ćirićem, kako je to umeo značajno da naglasi. Ranije je sa njima igrao fudbal, pa je sekretaricu "broj jedan", koja nije dobila otkaz, Jokić bio zadužio da radnike organizuje da idu i - navijaju. I išli su, iz straha da ne dobiju manju platu, jer tada se još nije pretilo otkazima. Dinkića i Ćirića nisu tamo nijednom videli. Radnici sada veruju da ova dvojica nisu imala pojma šta Jokić sa svojom ekipom terminatora radi u njihovo ime.

 

Ne može bez sestre

 

Kad je smenjen predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Stevo Đuranović, od koga se Jokić pre toga nije odvajao, Jokić je potčinjenima ostavljao poruke: ako je Stevo Đuranović, kažite mu da sam kod Cvetkovića ili Dinkića!

Otkaz je prvo dobila radnica kojoj je neposredni rukovodilac zamenica direktora Snežana Bujas, alapača čuvena ne samo u Centru za stečaj nego i u celoj Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu ekonomije. To je osoba koja snižava glas i uvlači se samo pretpostavljenima (npr. Zora Ilić), kad su tu. Kad ti sa višeg položaja odu, teško je nabrojati šta im govori iza leđa. Dotična radnica je bila na porođajnom odsustvu sa drugim detetom, a kad je saznala da je dobila otkaz od stresa je izgubila mleko kojim je dojila svoju bebu. Uz to je podigla stambeni kredit.

Druga otpuštena je samohrana majka, takođe sa podignutim stambenim kreditom. Na njeno mesto dolazi rođena sestra Snežane Bujas, Svetlana Denić, rukovodilac u Centru za likvidacije (koji se ukida). I tamo zbog Denićke proklinju dan kad su se rodili. Po Jokićevim izjavama, Snežana Bujas je zaslužila da njena sestra pređe sprat niže i da joj sestra bude šef.

Otkaz je dobio i radnik koji je u Centar prešao iz Trezora, i to samo da mu se osvete, jer ni Jokić, ni Bujas nisu voleli bivšu direktorku Agencije Vesnu Džinić i izvršnu direktorku Zoru Ilić, a on je došao po njihovim preporukama.

Otpuštena je i pravnica Neumovićka, ali je nečijom (zna se čijom) intervencijom izbrisana sa spiska otpisanih.

Slede još dve radnice: jedna takođe na porodiljskom odsustvu, savršen stručnjak u ovoj oblasti, jer joj je Agencija za privatizaciju platila specijalizaciju i magistarske studije na Pravnom fakultetu. Baš kao i drugoj, kojoj je takođe plaćena specijalizacija na Pravnom fakultetu, a Jokić joj je dao otkaz nedelju dana pred porođaj.

Otkaz je dobila i jedna radnica na rukovodećem mestu, samo što su njoj obećali mesto privremenog zastupnika državnog kapitala ili stečajnog poverenika. Za svoje omiljene stečajne i likvidacione poverenike već su obećali mesta privremenih zastupnika kapitala, jer je ukinut dotadašnji Akcijski fond.

Dejan Jokić je sa svojom zamenicom Snežanom Bujas i višim rukovodiocima već pripremio spiskove za smenu ljudi koji te poslove obavljaju i imaju licence stečajnih upravnika i sposkove svojih mezimaca koji treba da krenu u nove krađe i pljačkanja preostalog državnog kapitala. Šutanovac iz Agencije za privatizaciju, koji je od Ministarstva zadužen da pokupi što više znanja od zaposlenih u Akcijskom fondu do njegovog konačnog ukidanja, svakodnevno je zaposlenima prenosio informacije, sve dok nisu dobili otkaze. Bio je oduševljen koliko se tu još može uzeti.

Otkaze su dobili i satručni radnici iz kancelarije Centra za stečaj u Novom Sadu, a interno se tek to smatra posebnom, tužnom pričom.

Otkaz, međutim, nisu dobili neki "vrli" stručnjaci. Na primer, Jokićev brat od tetke po ocu Veselin, izbeglica sa Kosova, iz Peći, koji je kupio stan, a pre godinu dana i diplomu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Njegov je venčani kum Nebojša Dašić (takođe iz Peći), rukovodilac u Centru za stečaj, koji sa strukom nema naročite veze. Glavni posao u Centru za stečaj mu je da sa kumom Veselinom u radno vreme ide u kafanu na Terazijama i kladionice.

Taj Dašić je dobio od svojih poverenika na poklon kafanu u Zemunu. Tim povodom među zaposlenima je raširio priču da je prodao stan (a ima troje dece), da bi kupio kafanu. Radnici su na te njegove priče ćutali, sve dok nisu počeli da dobijaju otkaze. Sve što je Mile Jerković kupio od zadruga u Vojvodini, od Šarićevog novca, kao rukovodilac je vodio Nebojša Dašić. Poverenici su Dašićevim potčinjenima sve dostavljali, a ovi su to sačuvali i poneli sa sobom kada su dobili otkaze.

Otkaz nije dobila ni pravnica koja je trudna, neudata, izbeglica iz Peći. Ni rođak direktora Jokića, takođe izbeglica iz Peći, a rukovodilac mu je čuveni Ivan Veselinović iz Smedereva.

 

Automobili i garaže

 

Ostala je kompletna kancelarija Ivana Veselinovića, koji je došao jadan i siromašan iz Smedereva, sa puno ideja i entuzijazma, a sada se kao rukovodilac u Centru za stečaj nenormalno brzo i naglo obogatio. Navodno, sve od kredita od Komercijalne banke. Kod Ivana Veselinovića svaki stečaj i dalje traje od pet godina pa naviše. Tako je i kod svih ostalih viših i običnih rukovodilaca. Što stečaj duže traje, sprega sa stečajnim sudijama je jača, intimnija i materijalno obezbeđenija.

Tako je i sa Ivanom Nikolićem, gospodinom čovekom, koji to radi u rukavicama, preko svojih pomoćnica i pomoćnika, stečajnih poverenika. Naročito dok je vodio stečaj u GP Rad u stečaju i onaj čuveni u Jugoeksportu. Ne zna šta nema. Tu je i školski drug Snežane Bujas Dragi Stevanović, takođe gospodin iz Mladenovca, koji je godinama vodio stečaj čuvenih Robnih kuća Beograd. Sklonili su ga kad je obezbedio sebi i drugim važnim rukovodiocima iz Centra za stečaj po nekoliko stanova i garaža. Automobili i garaže su sitnice, kojima oni ne daju značaj.

Direktor Jokić je ostao dužan da premesti u Centar za stečaj muža direktorke besplatnih akcija u Agenciji za privatizaciju. Ona je na "višem nivou" od Centra za stečaj. Tome se žestoko opire Snežana Bujas, jer se ne trpi sa tom direktorkom. Ali, dug je dug, moraće Jokić još nekom da da otkaz. Svima, samo ne onima koji mu iza leđa govore da ne razlikuje stečaj od likvidacije.

 

                                                       Autori poznati redakciji

 

 

 

 

 

 

Jokić je pre izvesnog vremena na ime svog oca Mome Jokića otvorio Agenciju za konsalting usluge. Svi su tada bili presrećni jer su Jokiću već videli leđa. Najviše su se razočarali zamenica Snežana Bujas, Ivan Veselinović i Dragi Stevanović, koji su se već videli u njegovoj fotelji. Ali, Jokić ostade.

 

 

 

 

Sada se Jokić i njegovi viši rukovodioci bave nameštanjem stečajeva, prvo poverenicima, pa onda biraju kupce i način kako sebe da opare posle prodaje. Svi oni su, dok se nije formirao Centar za stečaj, radili u Agenciji za privatizaciju, Centru za restrukturiranje, aukcijsku prodaju, sprovodili kontrolu. Oni su uzrok i posledica svih neuspelih prodaja preduzeća i štrajkova u državi. Sada to isto rade u Centru za stečaj.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane