https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

Èaèak, podeljen grad: Fabrika u èipsu, radnici u gipsu

 

Posle emotivnog govora, sledi hladnokrvno ubistvo

 

Zašto se vlasnik Slaviša Puriæ nalazi u zatvoru? Zvanièno zbog kriminala. No, pravi razlog je likvidacija èaèanske èipsare, da bi se novoj èipsari u Vojvodini otvorilo tržište. Kad investira u Srbiji, strani kapital postavlja uslov - prvo tržište. Pogasite fabrike, pogasite svetla, pa da trgujemo u mraku

 

Miodrag Milojeviæ

 

Srba Dani sitnu knjigu piše: - Jesi primila alementaciju?

Ali nije tako. Šta ima da se piše. Srba i Dana, oboje rade u èaèanskoj fabrici èipsa, ista su firma, viðaju se svakodnevno. Ista su im primanja - ne primaju platu.

Radnici gledaju u Milana, Milan, kažu, ima kliker. Milanu se otkaèila vijuga. Srba i Dana su razvedeni. Milan æe napraviti eksperiment sa Srbom i Danom. Dobar su primer da se utvrdi ko krade, da se uðe u trag kriminalu. Milan u privatnom detektivskom poslu. Šta je pokazala Milanova privatna istraga? Srba je proverio, Srbi odbijaju alimentaciju, Dani ne daju alementaciju.

Ko otima od Srbe za Danu, a Dani ne daje? Nema tu mnogo da se prièa, krug je sužen. Uzima vlasnik ili država. Jedna grupa vièe: krade vlasnik. Milan vièe: nije vlasnik veæ država!

Nemam komentar. Kapu dole pred radnicima iz Èaèka. Inteligentno je Milan postavio zamku, ali Milanu, a ni radnicima, to neæe pomoæi.

 

Ko preživi prièaæe

 

Podela Èaèka je izvršena. Do fabrike èipsa pokorene u travi, u ravnici, u èaèanskoj industrijskoj zoni, nije lako doæi. Ulazi se iz sporedne ulice. Ulaz tesan, pritiskaju ga privatne firme okovane gvožðem. Gvozdene ograde, do tri metra visoke, putniku se èini - to je zatvor. Sveže pešaèke staze, crne su puteljci, preseèene gvozdenom ogradom. Privatna firma, èekaju dugaèki šleperi, vetar zaviruje pod cirade, verovatno je zauzela, išla u krug fabrike èipsa. Geometri nemaju šta da traže, Èaèak je podeljeni grad. Fabrika u èipsu, radnici u gipsu!

Ista slika, jednolièna, stoji godinama. Danas se mora gledati u krompir, krompir je problem Èaèka. Halo, halo, stani malo, grickaj èipi-èips! Bila je to reklama iz prastarog vremena. Krompir je sirovina, èips je proizvodi od krompira. Vlasnik, Slaviša Puriæ, uhapšen. Radnici bili u štrajku, dva i po meseca, 1. juna ove godine poèeli sa radom. Ministar Mlaðan Dinkiæ posetio Èaèak. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja izjavio da preduzeæe, bez obzira na to što ima tržište, ne može dugo da radi sa dugom od 820 miliona dinara. Dinkiæ predlaže steèaj, to æe, prvi put biti - "radni steèaj." Ministarstvo ekonomije, poslovodstvo i sindikat firme saèiniæe protokol i naæi rešenje iz "pravnog galimatijasa."

Ministar je radnicima iz Èaèka doneo lepu vest. Primaæe plate, i to dva meseca. Zvaæe se to "radni steèaj." I ne samo to. Sedište firme æe iz Beograda biti prebaèeno u Èaèak. - Niko od radnika neæe ostati bez posla. Samo æe preæi iz stare firme Slap Group u novu firmu koja æe se zvati PIK Èaèak. Na taj naèin biæe razrešeni svi dugovi i osnovana nova firma sa novom perspektivom. Rešiæemo i problem radnog staža radnicima kojima godinama nisu uplaæivani doprinosi i overene radne knjižice, da bi ovi ljudi mogli da se leèe kao svi ostali graðani.

Ko preživi, prièaæe. Ovi radnici nisu mogli da se leèe pet-šest godina, od privatizacije. Meðutim, neki radnici nisu izdržali, nisu leèeni, nego su poumirali. Ali šta se može. Takav je život. Samo najjaèi opstaju!

U procesu steèaja dugovi æe biti namireni, novi PIK æe biti državna firma. Država æe biti garant da æe svih 115 radnika ostati na poslu, da æe poljoprivrednicima biæe plaæen sav otkupljeni krompir, da æe kombinat ponovo biti simbol Èaèka.

Ministar je održao emotivni govor: - Pamtimo èaèanski èips iz perioda kada nije bilo nijednog drugog u bivšoj Jugoslaviji i zbog toga neæemo dozvoliti da taj brend propadne, veæ naprotiv, uèiniæemo da bude još bolji.

Emotivno govori, hladnokrvno ubija. Dinkiæ je nekoliko dana ranije otvorio èipsaru - stranog investitora. Štrajkovi èesto menjaju planove.

 

Dinkiæev diktat

 

Vlasnik Slaviša Puriæ uhapšen je zbog kriminala. Cilj je zatvaranje èaèanske fabrike. Ministar Dinkiæ je pre samo nekoliko dana otvorio fabriku èipsa u jednom malom mestu u Vojvodini.

Dnevnik, Dinkiæ govori: - Investitor je zadovoljan, naroèito kvalitetom krompira. Investitor æe obuèiti seljake kako da proizvode krompir i za izvoz.

Zašto da ih obuèava ako je kvalitet krompira odlièan, bez obuèavanja? Zato što ovaj glupi, kretenasti narod ništa ne zna.

Vekovima žive od proizvodnje krompira, ali sada moraju u školu.

Fabrika èipsa privatizovana pre šest godina, fabrika radi dobro, radnici u agoniji. Najgore je što su gladni. Pravda je zakasnila. Dinkiæ donosi pravdu: - Pravda æe stiæi one koji su upropastili vašu fabriku. Država æe nastojati da vrati imovinu, opremu i mašine koji su izvuèeni iz èaèanske fabrike.

Zašto se vlasnik Slaviša Puriæ nalazi u zatvoru? Zvanièno zbog kriminala, a pravi razlog je likvidacija èaèanske èipsare, da bi se novoj èipsari otvorilo tržište. Kad investira u Srbiji strani kapital postavlja uslov - prvo tržište. Pogasite fabrike, pogasite svetla pa da trgujemo u mraku.

Dinkiæ odgovara zašto država nije reagovala na vreme: - Tek pošto je donet Zakon o oduzimanju imovine steèene korupcijom i kriminalom, moglo je da bude zapoèeto rešavanje ovog i sliènih sluèajeva u privatizovanim firmama.

Kada je donet Zakon o oduzimanju imovine steèene kriminalom? Vlasnik èaèanske fabrike èipsa uhapšen je na vreme. Pred otvaranje nove fabrike èipsa. Moglo je ranije, nije bilo potrebe. Meðutim, Radomir Vasilijeviæ, zastupnik radnika i akcionara koji su tužili firmu, ne veruje da æe ministarstvo rešiti problem. Vasilijeviæ traži da se okonèa sudski spor i utvrdi ko je pravi vlasnik èipsare. - Radnici i akcionari su na legalan i nelegalan naèin opljaèkani, i to je dokazano tokom sudskog procesa. Firma za zarade i dividende duguje od 2002. do 2004. dva miliona evra. Da bismo to dokazali, morali smo da platimo 12.000 evra za sudske troškove.

Radnici sa neredovnim primanjima su i te pare platili iz svog džepa. Prodavali su nameštaj i televizore iz kuæa. Ni to nije dovoljno. Kriminalna država postavila novu zamku: - Sada su presude postale pravosnažne, nemamo moguænosti da za troškove izvršenja platimo 50.000 evra.

Dragan Raduloviæ, v. d. direktora, zahvalio je Dinkiæu što je "predložio i što je pronašao pravi put kojim æe bivša èipsara izaæi iz krize." Direktor v. d. kaže "bivša", iako ona radi punom parom. Puriæ iz zatvora posluje preko æerke Slap fud, jer je raèun firme u blokadi.

 

Niko nikom ne veruje

 

Treba naæi firmu, tu fabriku zastrtu krošnjama, tu fabriku èipsa. Sad se zemljaci, sad se krompiri bore za tržište. Krompir iz Vojvodine, Dinkiæ otvorio fabriku sa krompirom iz okoline Èaèka.

Nije lako pod nadvožnjakom - dole je neka škola, pre toga dolazi èaèanski Roda centar, mastiljav u staklu - pronaæi firmu, zatvorenu, uèaurenu u industrijskoj zoni. Firmu Slap Group o kojoj se prièa. Privatnici, biznismeni su zatvorili svoj atar. Stalno udaram, odbijam se o teške gvozdene ograde. Iz fabrike koju su stisli kamioni i privatne firme izlaze žene, neke su i našminkane.

Radnicama, kao da su nešto izgubile, pogled luta po trotoaru i travi. Prazan stomak se ugiba kao posle torture. Najgore je što firme u okruženju, privatne firme, uglavnom rade, radnici primaju platu. Biti sam i biti otpisan, biti baèen u rešetke i ograde.

Puši se asfalt, ispušta crn i oštar miris. Tabla, na kojoj piše Slap. Drvoredi, visoke lipe zaklanjaju vidik. Može se proèitati pod ovalnim krovom - HLADNJAÈA.

Portir je bio razborit i miran, kao student koji ima znanje, kao optuženik koji ima alibi. Pred portirom tri dugmeta. Dva crvena i jedno plavo. Jede paradajz, beli plastièni èanak, pustio je bradu.

- Radnièki skup je završen, bio je skup, doði sutra.

Portir je siguran da pravda stiže, sve æe se razjasniti, da je bio neki nesporazum: - Proizvodimo hranu, èips, a mi gladni. To nema nigde u svetu. Radili smo do zadnjeg dana. Ne možemo da napravimo. To ide za Bosnu i na Kosovo. Viðali smo vlasnika. Dolazio je. On je iz Šapca, Beograda.

- Je l' kriv, vlasnik je uhapšen.

- Kako nije kriv. Nego ko je? Ne mogu ja da budem kriv.

Portir maže paradajz po èanku, kipi sok, drugom ruku nevidljivo pritiske dugme, kapija se otvara, vozila ulaze. Portir mi ne savetuje da idem u kafanu. Tamo su radnici, mogu svašta da èujem. Najbolje je da se informišem preko sindikata. Shvatam u trenu, firma je izdeljena, pocepana kao trula zastava, radnici su se podelili. Nikome ne veruju. Samo, jedni ne veruju Dinkiæu, a drugi Puriæu.

 

Ko za koga radi

 

Drveæe je stajalo mirno, ukoèeno i preparirano.

Priznajem, retko se to gde može videti. Autobusi su iz industrijske zone vukli radnike i ðake.

Šta je ovo? Ni kafana, nije ni prodavnica. SUR "Hladnjaèa", vlasnik Milisav Smoloviæ. Prazni rafovi. Dve crvene konzerve - mesni narezak. Izbrojao sam, jedna preko druge, 22 jetrene paštete, boje zlata. Dve polovine hleba, meke, šupljikave, sunðeraste, preseèene. Jedna cela vekna. Milisav Smoloviæ, povrnuo kosu, kao povrnut rukav, oguljeno æelavo èelo. Prodavnica li je, kafana li je, prièvršæena uz samu fabrièku kapiju. Zaneti razgovorom, radnici me i ne primeæuju. Gledam šta piju, naravno, naruèujem isto.

Visoki, preplanuli Jorgovan, nema živaca: - Puriæ, o njemu neæu da prièam ništa. Ne, ne. Nema èoveka u firmi ko o njemu ima dobro mišljenje...

Milan pije, Milan naruèuje pivo svakome ko uðe. Ne vidim mu lice: - Ne, ja oæu da te pitam nešto, drugarski.

- Idi pa pitaj radnike. Otiði u podrum i pitaj ako ti devedeset posto ne odgovori ono što sam ti reko, seci mi glavu. Niko nema lepo mišljenje o njemu.

- Oæu ja tebe da pitam nešto drugo, to nema veze s Puriæem. Pitam ja tebe šta misliš, da li Zoran Beliæ radi za Puriæa, drugarski te pitam. Ja tebe pitam misliš li ti da on radi, to nema veze sa Milanom Nikoliæem, to nema veze sa Puriæem i nekom politikom koja je vezana za to. Je l' ja ne mogu da razgovaram sa Canom, šta sam ja radio, gde sam bio, kome sam... Je l' ona žena toliko shvata, njen okvir je toliki. Cana pljuje. Što je niži stadijum obazovanja bolje pljuje. Ja ti kažem da je Zoran Beliæ korektan što se tièe toga, drugar je neviðen. Moje mišljenje.

...Što kažu, kod gazde ima pare i za sitnu raju. Ko je napravio Puriæa, ko je napravio Puriæa?

Vladimir Cvijan, sad kod Tome Nikoliæa, iz kruga Borisa Tadiæa, postavljen je za direktora. Da se, kao pravnik, suprotstavi Dinkiæu. Dinkiæ nudi plate za dva meseca. Za ljude koji godinu dana nisu videli platu, to je mnogo. Niko ne misli šta æe biti posle. Misli Milan. Milan je i protiv Cvijana: - Doðe ova budala.

- On je poslat.

- Ma nije on poslat...

- Nije on sam mogo da doðe.

- Ludak. Ja sam njega gledao u Skupštini. Isto se ovako ponašao.

- Traže u Španiji onog direktora, kako se zove. Duliæ, Duliæ-Markoviæ...

- Raduloviæa.

Milan se smeška: - Traže ga. Za milion evra ima pored Bele kuæe da mu sazidaju sklonište.

- Uhapsili troje ljudi na železnici, jednog iz Èaèka.

- Uhapsili ga što je Veljov èovek. To nema ni na filmu. Ne hapse iz Požege, iz Stalaæa, gde su èvorovi, nego iz Èaèka. U Èaèku nema putnika nego do Požege i nazad. Ljudi, ja to ne razumem.

Nama je odbijano od plate penzijsko i socijalno. Tebe æe, možda, država da poveže staž, možda. Ima da ti poveže na ono najminimalnije što može.

- Šta misliš da l' je Puriæ prijavljen inspekciji, što inspektori nisu reagovali? Puriæ nije plaæao porez. Zamisli, Srbi odbijali alimentaciju, ali Dani nisu uplaæivali, kud æeš gore.

- Kud æeš gore!

- Sedamdeset hiljada ljudi u Srbiji nema uplaæeno penziono i socijalno. Sedamdeset hiljada. Je l' kriv Puriæ za sedamdeset hiljada? Pa je l' kriv Puriæ za to, ja ga ne branim. Nego, on je imao informaciju za oni sedamdeset hiljada što su objavljeni, pa nije uplaæivao ni on. Šta je država radila? On bi završio za dve godine da mu je država tražila penziono i socijalno, ne bi mu dozvolili da pljaèka pet godina. A ko je to dozvolio? Imaš li bolesnih u tih sedamdeset hiljada? Ima li neko bolestan?

 

Kad je narod lud, lako mu je živeti

 

Milan se okrete, puèe zategnuta košulja. - Al' mora da je Puriæ nekom nešto davao da ga ne diraju pet godina. Došla inspekcija kod mene, pre dve, tri godine, ne znam taèno. I nikom ništa. On prièa da je uplaæeno penziono i socijalno. Odeš u socijalno, kaže - nije uplaæeno. Kolko je Puriæ kriv tolko je država. Jer je Puriæ krao i država je preko njega krala. Da su ga odma udarili po nosu....

A ja se seæam devedeset treæe, kad je bila propast, da nije mogao da ode kolega u penziju dok se ne uplati radni staž. Bilo je tako. Moglo je i da se kupi. Uplatiš èetir hiljada i ideš u penziju.

Penzioneri su krivi, misli Milan: - Sad kod god da pitaš - on penzioner. Penzioner. Ko da ti zaradi? Nema nigde besplatan ruèak. Neko mora to da plati. Nema besplatan ruèak, samo je pitanje ko æe da plati. I ovo pivo mora da se plati.

Država, dok je preko njih radila, krpila se... Još prièa, doæi æe kapital sa Zapada, živela u snovima. Prièa narodu, lagala. Znaš šta su meni rekli - saèekaj, Milane, još deset godina pa æeš imati platu hiljadu evra. Deset godina?

Jege skotrlja: - Jebi ga... Život prošao. Za deset godina ti æeš da budeš invalid, penzioner.

Po fabrièkom krugu Radoš juri kera, tri puta ga juri. Kapija se povukla ka zemlji. Luk se digao iznad krošnji. Crvena slova, piše - HLADNJAÈA.

Milan je, rekao bih, Puriæev èovek. Nije Puriæev nego Milan ne veruje Dinkiæu. Država je Puriæa uvela u firmu. Milan sumnja da je Puriæ uplaæivao staž radnicima, država je otimala te pare. Otimala alimentaciju, otimala, penziono, socijalno.

Otkud toliki penzioneri? Milan lutao po Èaèku. Koga god sretne - on u penziji.

Ušao je naglo, ispod sijalice. Milan mu naruèuje pivo. - Ti si sad... Ti imaš firmu...

- Nije privatnik onaj ko ima firmu. Ti si veæi privatnik od mene. Nije privatnik samo ko ima firmu, privatno je sve što radiš. Proizvodiš krompir. Kad si ga prodavao i radio u fabrici, tad ti bilo lepo. Ja sam tad još bio podstanar.

- Je l' tebe gledaju, kako te gledaju? Je l' tebe gledaju kao Puriæevog èoveka?

- Ja ne znam ni ko je Puriæ. Ko me proglasi za Puriæevog èoveka, nek jede govna.

- Alo! Treba mi Rade Simoviæ. Ovde Ljubo Milutinoviæ, tvoj bivši prijatelj!

- Kako ti reèe pre neki dan: svi æe oni da budu dobro a narod æe da bude go i bos. Seæaš se, prièali smo, ovi kapitalisti, tajkuni, klinci, penziono, socijalno...

- Ne znam šta sam reko. Ako sam ja to reko.

Ostade Milan, on ima za pivo. Drugi radnici nemaju za kiflu.

Dobro zamišlja Milan: - Ako je nas uništio Puriæ, ko je uništio ostale, sve firme po Srbiji?

 

 

 

 

- Pamtimo èaèanski èips iz perioda kada nije bilo nijednog drugog u bivšoj Jugoslaviji i zbog toga neæemo dozvoliti da taj brend propadne, veæ naprotiv, uèiniæemo da bude još bolji - reèi su ministra Dinkiæa. Emotivno govori, hladnokrvno ubija. Dinkiæ je nekoliko dana ranije otvorio èipsaru stranog investitora.

 

 

 

Vladimir Cvijan, preletaè kod Tome Nikoliæa, iz kruga Borisa Tadiæa, postavljen je za direktora. Da se, kao pravnik, suprostavi Dinkiæu. Dinkiæ nudi plate za dva meseca. Za ljude koji godinu dana nisu videli platu, to je mnogo. Niko ne misli šta æe biti posle.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane