https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Ekskluzivno: Zašto je i kako ruska tajna služba "pisala" nemaèkoj poverljive analize i izveštaje o katastrofalnom bezbednosnom stanju na Kosovu

 

Provereno, mina ima, bitte

 

Hapšenje nemaèkih obaveštajaca na Kosmetu krajem 2008. godine predstavljalo je svojevrsni meðunarodni skandal. Najvažniji deo te afere bio je izveštaj tzv. vlade Kosova iz koga je javnost mogla da se upozna ne samo sa èinjenicom da se radi o službenicima nemaèkog BND-a veæ i sa njihovim biografskim i dr. podacima, pa èak i fotografijama. Ovako nešto je nezapamæeno u odnosima dve zvanièno prijateljske i saveznièke zemlje. U meðuvremenu smo prikupili dovoljno podataka da bismo u potpunosti mogli da razumemo pomenutu aferu i sagledamo skoro neverovatne dogaðaje koji se kriju u njenoj pozadini

 

Milan Malenoviæ

 

Nema nikakve sumnje, Euleks na Kosmetu nema nikakvog znaèajnijeg uticaja na tzv. vladu Kosova. Priznanje da su politièke strukture samoproklamovane države van svake kontrole proizilazi iz dopisa Euleksovog funkcionera Tomasa Buša upuæenog 5. avgusta 2009. komandantu Euleksa Ivu de Kermabonu.

Pošto se prvo osvrnuo na prethodnu faktièku amnestiju albanskih ratnih zloèinaca od strane samoproklamovane vlade Kosova, Buš je izrazio verovanje da su ovakvi upadi u nadležnosti meðunarodnih pravosudnih institucija moguæi i u buduænosti i naveo naèine kako da meðunarodna zajednica reaguje u tim sluèajevima. Sve što Euleks u takvim situacijama može da uèini jeste da se obrati medijima i da preko njih iznese svoje neslaganje, smatra Buš, priznajuæi na taj naèin da je EU potpuno nemoæna da direktno utièe na kosovske institucije.

Jasno je da meðunarodna zajednica nije mogla ni u 2008. da spreèi hapšenje nemaèkih obaveštajaca, posebno jer im je misija bila toliko tajnovita da niko zvanièno nije ni bio obavešten o njihovom boravku u Prištini, a još manje o njihovoj funkciji. Èak je i sama nemaèka vlada izgledala nedovoljno obaveštena o boravku i zadacima uhapšene trojke, pa je na poèetku afere davala kontradiktorne izjave za javnost, ali se preciznošæu nije proslavila ni na Odboru za nadzor rada tajnih službi nemaèkog parlamenta (Bundestag).

Predstavnik Stranke levice u Bundestagu Volfgang Neškoviæ ocenio je jedan sastanak pomenutog odbora s kraja novembra 2008. reèima: "Sve što sam danas èuo mogla je da objavi i Vlada. Ovo je bila suvišna priredba. Stanje stvari je i dalje sasvim nejasno. Nijednu u javnosti iznetu optužbu Odbor nije mogao da rasvetli."

Prvo pitanje koje se postavlja glasi: kako je jedna pomoæu štapa i kanapa sklepana tajna služba, kao što je kosovska, uopšte mogla da zna da su trojica Nemaca visoki funkcioneri BND-a? Od svoje pameti sigurno nije mogla da doðe do tih informacija.

Raèunajte na nas

Odgovor na pitanje o identitetu pravog izvora ovako znaèajne informacije možemo da naslutimo iz jedne studije nemaèkog Instituta za evropsku politiku (IEP) iz 2007. godine. Studija je uraðena na zahtev nemaèke obaveštajne službe BND i prosleðena joj na više od stotinu strana sa naznakom "Poverljivo - samo za službenu upotrebu". Studija koju su potpisali dr Martin Jop i Sami Sandavi bavila se pitanjima u vezi sa reformama bezbednosnog sektora (RBS) Zapadnog Balkana, sa težištem na Kosovu.

Iz Studije jasno proizilazi da u sektoru bezbednosti Zapadnog Balkana Nemci treba da zamene Amerikance, dok se kao još jedna od svetskih sila zainteresovanih za ovaj prostor pominje Rusija. Pošto Rusi nemaju moguænosti da sami intervenišu na Kosmetu, koji su okupirale NATO snage sa celom armijom svojih obaveštajaca i struènjaka za bezbednost, uloga izvršioca u sluèaju nemaèke obaveštajne trojke morala je da bude prepuštena nekom drugom.

Ruski obaveštajci su još od vremena hladnog rata prisutni u nemaèkim obaveštajnim strukturama, tako da je za njih relativno mali problem da doðu do nekog za njih interesantnog dokumenta. U ovom sluèaju interesantan u smislu da predstavlja inicijalnu kapislu za huškanje Hašima Taèija na Nemce bio je poverljivi izveštaj BND-a iz februara 2005. u kome je detaljno opisana kriminalna struktura kosovskih Albanaca sa navoðenjem velikog broja imena. Izmeðu ostalih, kao voða jedne od najvažnijih mafijaških grupa oznaèen je - Hašim Taèi.

Osim ovoga, u pomenutom izveštaju stoje i konkretne mere za suzbijanje organizovanog kriminala na Kosovu, od kojih neke predviðaju politièku eliminaciju Taèija i njegovih štiæenika. Konaèno, i na strani 108 Studije IEP-a iz 2007. predloženo je da Zapad okonèa svoju saradnju sa vlastodršcima tzv. Republike Kosovo i više pažnje posveti Albinu Kurtiju i njegovom pokretu Samoopredeljenje.

Ruske službe ne samo da su ova dokumenta dostavile Hašimu Taèiju veæ su neke njihove delove pustile i u javnost, kao opomenu vlastima u Prištini da ne oklevaju sa protivudarom na BND. Na kraju je bilo potrebno od besa prokljuèalom Taèiju još samo ukazati na metu (u ovom sluèaju na trojicu funkcionera BND-a), pa da cela operacija skretanja pažnje Nemcima da sa Rusima mora ozbiljno da se raèuna, dobije  uspešni epilog.

Kriminal protiv bede

Pomenuta studija IEP-a iz 2007. godine sadrži i mnoge druge detalje znaèajne za našu javnost. Poèinjuæi svoj izveštaj o samom Kosovu, IEP na strani 20 iznosi prvo samo brojke. Na Kosovu ispod granice siromaštva (manje od 1,37 evra na dan po odrasloj osobi) živi 37 odsto stanovništva, a èak 15 odsto stanovništva živi ispod granice ekstremnog siromaštva (0,93 evra po danu i odrasloj osobi). Da su studijom obuhvaæena i deca, postotak siromašnih na Kosovu bi premašio 50 odsto. Po blagim procenama, broj nezaposlenih odraslih iznosio je 43 odsto, pri èemu su najviše pogoðeni mladi (njih 75 odsto nije zaposleno). Od oko milion radno sposobnih stanovnika Kosova samo njih 337.900 ima stalni posao, a od tog broja njih 42,8 odsto radi u poljoprivredi. Odnos uvoza prema izvozu je po proceni IEP-e 27:1, tako da je godišnji spoljnotrgovinski deficit više od 900 miliona evra.

Još pre izbijanja svetske ekonomske krize prihodi kosovskih porodica su pali za skoro èetvrtinu i u trenutku pisanja studije iznosili su tek 253 evra po domaæinstvu. Za visoku stopu nezaposlenosti svoj deo odgovornosti morali bi da snose i oni koji su skoro dve decenije albanskoj deci branili da idu u zvaniène škole, tako da je po proceni Kosova Education Center danas svaki peti Albanac nepismen.

Koristeæi ove podatke IEP zakljuèuje da je projekat "Republika Kosovo" srednjoroèno ekonomski neodrživ. Ekonomskoj besperspektivnosti se pridružuje i ona politièka, buduæi da Studija navodi Kosovo i BiH kao regione u kojima u svakom trenutku može da doðe do nove eskalacije nasilja. Kada je Kosovo u pitanju, IEP navodi jedan veoma važan faktor nestabilnosti. Tradicionalno patrijarhalno društvo kosovskih Albanaca samo prvoroðenom sinu daje šansu da postane ugledni èlan društva, dok su ostali višak koji svoje nezadovoljstvo razlikama izmeðu sopstvenih želja i realnosti èesto leèe agresijom i sklonošæu ka radikalnom delovanju. Organizovani kriminal za njih postaje naèin izlaska ne samo iz bede veæ i iz anonimnosti.

Na strani 35 Studije iznosi se mišljenje sagovornika pod konspirativnim imenom A42 da bi veæ dve godine posle proglašenja nezavisnosti na Kosovu mogli da izbiju revoluciji slièni nemiri širokih razmera, kada stanovništvo shvati da je iluzija bilo verovanje o privrednom procvatu posle otcepljenja od Srbije. Kako je manjina sve manje na Kosovu, upozorava IEP, oštrica buduæih nemira lako može da se okrene protiv stranih predstavnika i vojnika. Na ovom mestu sastavljaèi studije upozoravaju BND kako su martovski nemiri iz 2004. bili "pripremljeni i organizovani", pa nastavljaju: "Posebno su akcije protiv UNMIK policije bile dirigovane od kriminalnih grupa."

Kada se govori o organizovanom kriminalu Studija ponavlja ranije poverljive izveštaje obaveštajnih službi, posebno BND-ov izveštaj iz 2005, o neraskidivoj sprezi mafije i politièara, pri èemu kriminalci ne moraju uvek da postanu politièari. Dešava se ponekad da visokorangirani i meðunarodno poznati mafijaši odustanu od liène politièke i partijske karijere, ali zato obavezno imaju nekoliko znaèajnih funkcionera na svom platnom spisku. IEP bez navoðenja konkretnih podataka skreæe pažnju na èinjenicu da ni meðunarodni predstavnici u kosovskim strukturama vlasti nisu gadljivi na mito, što dodatno jaèa pozicije kosovske mafije.

Anketa sprovedena u vreme nastajanja Studije pokazala je da 44 odsto stanovnika Kosova smatra da je centralna vlast korumpirana, dok njih 41 odsto to isto misli za lokalne institucije.

Fisovi kao pre više vekova

Nastajanju organizovanog kriminala veoma su pogodovali i strani vojnici i službenici stacionirani na Kosovu, smatra IEP. Zahvaljujuæi njihovim prohtevima na Kosovu je nastala èitava mreža prostitucije, kakvu Evropa još nije videla. Do zakljuèenja Studije izbrojana su 104 bordela, a otkriven je i veliki broj logora u kojima su devojke sa Kosova, iz Albanije, Moldavije, Rumunije i drugih država obuèavane za prostituisanje u zemljama Evropske unije, u koje su prebacivane kanalima pod kontrolom albanske mafije.

Još jedna pogodnost nastajanju i jaèanju organizovanog kriminala tvorci Studije vide u tradicionalnom fisovskom ureðenju albanskih zajednica. Jedan fis (porodica u širem smislu, slièno starim srpskim porodiènim zadrugama) obuhvata izmeðu 60 i 100 èlanova, dok više fisova zajedno èine klan. Prema ovoj  studiji, na Kosovu se za prevlast bori izmeðu 15 i 20 klanova, koje je BND u svom izveštaju iz 2005. podelio u èetiri grupe.

IEP smatra da je vraæanje fisovskim podelama nastalo kao rezultat ponovne primene Kanona Leke Dukaðinija, a što je prirodna reakcija na neprijateljsko i korumpirano okruženje. Fis sam reguliše svoje probleme, a meðufisovski problemi se regulišu talionskim odredbama Kanona, što sve zajedno èini svojevrsni balans straha iz koga zatim proizilazi agresivnost ka spoljnom svetu. Udruživanje na osnovama srednjovekovnog Kanona IEP vidi kao rezultat dugovekovnog nepostojanja jasno izražene nacionalne svesti kod veæine albanskog stanovništva.

Dalje jaèanje klanova nastalo je za vreme gerilskog rata tzv. OVK u periodu pre NATO okupacije, u leto 1999. Pozicija klana odreðena je njegovim doprinosom ovoj borbi, i to ne samo zbog stvaranja herojskih mitova veæ i stoga što u današnjim strukturama vlasti gotovo da nema mesta na koje mogu da dospeju oni koji nisu ratovali. Osim toga, paravojno ustrojstvo tzv. OVK potenciralo je lojalnost prema starešinama, a ta mesta su zauzimale voðe klanova i fisova.

Ogromne prihode steèene nezakonitim poslovima (po proceni Directorate of Organized Crime, albanska mafija je 2006. dnevno zaraðivala 1,5 miliona evra, odnosno 550 miliona godišnje, što odgovara èetvrtini nacionalnog bruto proizvoda) mafija je morala nekako da legalizuje i vrati u redovne tokove. Za pranje para posebno su interesantne graðevinska branša i prodaja goriva.

Pošto su zajedno sa svojim, albanski mafijaši prali i novac belosvetskih kriminalaca, na Kosmetu danas ima preko 400 benzinskih pumpi, iako bi ih, s obzirom na velièinu i razvijenost zemlje, bilo dovoljno i manje od 150. Samo na 90 km dugaèkom putu od Skoplja do Prištine na kosovskoj teritoriji ima 36 benzinskih pumpi. U okolini onih koje su u predgraðima nalaze se "moteli", u kojima ordiniraju prostitutke i tako dodatno poveæavaju prihod mafijaša-vlasnika benzinskih pumpi.

Radikalizacija stanja

Raspad komunistièkog sistema u Albaniji doveo je do prvog znaèajnog jaèanja albanske mafije, jer je veliki broj od oko 10.000 otpuštenih saradnika tajne službe (Sigurimi) svoje usluge ponudio podzemlju. Sledeæi važan podstrek daljem širenju i jaèanju bila je propast piramidalnih banaka u Albaniji 1997, posle èega su usledili nemiri u toku kojih je iz vojnih magacina ukradena velika kolièina vatrenog oružja, a zatim prodata mafiji i teroristima iz OVK.

Istovremeno je zbog naglog siromašenja gubitkom ušteðevine veliki broj Albanaca iz Albanije, ali i sa Kosova (pretpostavlja se ukupno skoro pola miliona ljudi) emigriralo u Zapadnu Evropu. Oni su zatim postali plodno tlo za ekspanziju albanske mafije, smatra IEP. Vodeæi italijanski tužilac i lovac na mafijaše Kataldo Mota potvrðuje ovo mišljenje o nezadrživom rastu albanofone mafije svojom primedbom: "Putevi droge, oružja i ilegalnih emigranata su u rukama Albanaca."

Albanofona mafija je veæ odavno prešla i okean, pa tako klan Aleksa Rudaja u Njujorku èak i sam FBI naziva "šestom porodicom" aludirajuæi na tradicinalnih "pet porodica" italijanske mafije. U ovom gradu je više od 26.000 omladinaca albanskog porekla okupljeno u Albanian Boys lncorporated, mešavinu tinejdžerskih uliènih bandi i mafije, od kojih oko 5.000 ima iskustva u nasilju iz ratnih dana na Kosovu.

Teroristi iz tzv. OVK i inaèe su znaèajna zaštitna sila albanske mafije na Kosovu, najèešæe pod imenom Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK). Nemaèki analitièar Volf Ošlis još je u leto 2004. objavio postojanje koncepta "generalštaba" KZK po kome bi korpus ubrzo imao 10.000 aktivnih vojnika i još 20.000 u rezervi, koji bi se "rame uz rame borili sa NATO trupama" (Blätter für deutsche und internationale Politik, 8.2004, str. 973). Iako je po još uvek važeæoj Rezoluciji 1244 SB UN, na koju ukazuje i IEP-ova studija, Kosovo striktno demilitarizovana zona, zapadni okupatori su æutke prešli preko provokacije prištinskih vlasti da oružanoj jedinici snage 3.000 ljudi i još 2.000 u rezervi daju naziv koji podseæa na tradiciju zapoèetu zvanièno rasformiranom tzv. Oslobodilaèkom vojskom Kosova.

IEP u svojoj studiji predlaže da se dalja radikalizacija stanja na Kosovu, koja je u perspektivi neizbežna, predupredi održavanjem ideje o ulasku u EU i boljim životom koji bi onda nastao. Zanimljivo je da IEP ovde ne govori o konkretnim, vidljivim koracima u napretku ka EU, veæ se ovom temom bavi u okviru marketinških poteza. Kosovo, dakle, uopšte nema jasnu evropsku perspektivu, veæ se ova fama održava u životu samo zarad odlaganja novih masovnih nemira.

Na kraju, IEP Studija pokazuje ne samo besperspektivnost same tzv. Republike Kosovo veæ i celokupne nemaèke i EU politike u ovom regionu. Sa jedne strane Nemci ispred EU treba od SAD da preuzmu najvažnije poluge uprave nad kriznim podruèjem Zapadnog Balkana, dok sa druge strane nemaju konkretne odgovore ni na jedno od najvažnijih problema koji muèe ovaj deo Evrope.

Veæ i o pitanju svih pitanja kojima se bavila Studija, potrebi RBS-a, ne postoji jednostavno, pa èak ni sprovodivo rešenje. Studija u ovom delu podseæa i na organizatore ubistva srpskog premijera Zorana Ðinðiæa ukazujuæi da je kriminal duboko prodro u bezbednosne strukture i same Srbije, dok je na Kosovu situacija još gora: tamo OK bukvalno kontroliše snage bezbednosti.

 

Nema nade

 

U analizi borbe kosovskih institucija protiv organizovanog kriminala, Studija objašnjava da do eventualnih hapšenja mafijaša na Kosovu dolazi iskljuèivo kada konkurentska organizovano-kriminalna grupa preuzme vlast na nekoj teritoriji i onda krene u obraèun sa protivnicima iz podzemlja koristeæi pri tom državne ili okupatorske institucije.

Ekonomska situacija na Kosovu je po mišljenju IEP-a potpuno bezizlazna. Èak ni u sektoru energetike, gde se pre okupacije procenjivalo da bi Kosmet mogao da postane znaèajan izvoznik, vlada nestašica. U hladnim zimama Kosovo jedva da je u stanju da pokrije polovinu svojih potreba za elektriènom energijom, a višak struje u letnjim mesecima uglavnom nastaje zato što privreda uopšte ne posluje.

Kosovo se, prema istraživanju IEP-a, izdržava od stranih kredita, donacija iz dijaspore i prihodima iz ilegalnih poslova mafije. S obzirom na to da se prva dva izvora novca polako gase, ili bar znatno smanjuju, preostaje još samo organizovani kriminal kao privredni segment koji donosi neke prihode. I tu se krug zatvara: borba protiv kosovskog organizovanog kriminala ne samo da je nemoguæa bez drastiènih reformi bezbednosnog sektora, ona bi urušila ionako slabu privrednu strukturu ove nazovidržave i izazvala masovne nemire.

IEP zato predlaže blagu promenu elite, što znaèi: investiranje u lidere buduænosti, njihovo školovanje i obrazovanje. Taj proces dugo traje, a za sve to vreme EU i Nemaèka moraæe da naðu naèina da saraðuju sa politièko-mafijaškim voðama na Kosovu.

Šamar koji je Hašim Taèi udario nemaèkoj obaveštajnoj službi u bliskoj buduænosti ostaje nekažnjen. Bar do onog trenutka dok se na Kosovu ne bude našao neki novi Taèi koji æe prihodima od mafijaških poslova uspevati da oèuva kakav-takav socijalni mir.

Ni za ostatak Zapadnog Balkana IEP ne vidi neko brzo i povoljno rešenje. Oèigledno je da nemaèki analitièari, bar u 2007, nisu polazili od moguænosti brzog i bezbolnog ulaska zapadnobalkanskih zemalja u EU. Zbog toga se u Studiji stalno govori o nastavku medijske kampanje ukazivanja na ulazak pomenutih zemalja u Uniju. Istovremeno Studija ni na jednom mestu ne preporuèuje bilo koje druge mere koje bi izgladnelim stanovnicima Balkana nedvosmisleno pokazale da se kreæu putem ka EU.

Takvih mera jednostavno nema, jer i sam IEP za ove akcije koristi izraze kao što je "psihološko delovanje". Realno, Nemaèka bar u 2007. nije gajila nikakve iluzije da bi preostale zemlje bivše Jugoslavije u dogledno vreme mogle da postanu bilo šta više od obiènih kandidata za èlanstvo u Evropskoj uniji.

Kada je u pitanju Nemaèka pozicija u regionu, IEP podvlaèi da je rešavanje balkanskog problema, odnosno njegovo držanje pod kontrolom, najvažniji test za nemaèku verodostojnost u meðunarodnom kriznom menadžmentu. Ako ovde ispusti dizgine iz ruku, smatraju tvorci Studije, Nemaèka æe dugoroèno na svetskom planu izgubiti kredibilitet velike evropske sile, koji stvara poslednje dve decenije.

I sve se svodi na onu narodnu "drži vodu dok majstori odu". Evropskoj uniji i Nemaèkoj na njenom èelu, Balkan æe biti interesantan samo do onog momenta dok isto kao SAD pre njih ne pronaðu bezbolnu - izlaznu strategiju.

 

 

 

 

Haradinaja spasli Amerikanci

 

 

Sukobi konkurentskih grupa Albanaca ne odvijaju se samo po Kanonu Leke Dukaðinija veæ sve više lièe na prave male ratove u kojima uèestvuju i zapadni okupatori južne srpske pokrajine. Primer za ovo je vendeta izmeðu porodica Haradinaj i Musaj.

Pripadnici porodice kosovskog politièara i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja bili su èlanovi tzv. OVK, dok je porodica Musaj podržavala konkurentsku organizaciju FARK, vojno krilo LDK Ibrahima Rugove. Odmah po okupaciji Kosova od strane NATO snaga u junu 1999, grupa pod nazivom Dukaðini petorka, pod voðstvom Ramuševog brata Dauta Haradinaja ubila je FARK borce: Braškima Balaja, Redžu Osaja, Sinana Musaja i Idriza Peju.

Posle toga porodica Musaj je zapoèela spiralu krvne osvete (u kojoj svako ubistvo traži ubistvo èlana ubicine porodice) koja je na kraju dovela skoro do potpunog istrebljenja porodice Musaj.

U julu 2000. Ramuš Haradinaj je lièno predvodio grupu od 40 svojih boraca koja je napala posed Musaja. Po tvrdnji amerièkog publiciste Nika Vuda, suðenje Ramušu, koji je u toku napada i sam bio ranjen, spreèila je Amerika tako što je svog saveznika hitno prebacila u vojnu bazu Ramštajn u Nemaèkoj (NickWood: US Covered Up For Kosovo Ally, The Obsenver, 10. septembar 2000).

 

 

 

 

Banditska spirala

 

BND izveštaj iz februara 2005. navodi i neke od kljuènih pripadnika albanske mafije sa detaljnim opisom meðusobnih odnosa.

Hašim Taèi, predvodi tzv. Drenièku grupu, kojoj su na èelu i Džavit Haliti, Kadri Veseli, Redžep Selimi, Fatmir Limaj i Jakup Krasniæi. Taèija podržavaju i sledeæe osobe: Ali Ahmeti, roð. 4. januara 1959. u Zajasu u Makedoniji, predsednik stranke DUI. Od 1984. ga zbog terorizma traže jugoslovenske vlasti, a od 2001. ga zbog terorizma i ratnih zloèina traže makedonske vlasti i to putem meðunarodne poternice. Bardil Mahmuti, 7. januar 1960, Tetovo, Makedonija, preselio se u Prištinu 1972, od 1981. do 1988. u zatvoru zbog antijugoslovenskih delatnosti, a od 1990. živi u Veveju u Švajcarskoj. Od 2001. na èelu Nacionalno-demokratske partije u Makedoniji. Braæa Raèica, Baškim i Elmi, takoðe su bliski sa Taèijem još od vremena zajednièke borbe u OVK. Zajedno sa svojim ocem preuzeli su PTT u Uroševcu, preko kojeg se sakuplja novac za PDK. Raèica Baškim je verovatno identièan sa Reèica Baškimom, preko koga Taèi može da bude doveden u vezu sa meðunarodnom OK mrežom Princa Dobrošija koja operiše iz Èeške.

Na nivou kriminalnih poslova grupa oko Taèija saraðuje i sa grupom oko Ramuša Haradinaja. Kljuèni veznik je Ekrem Luka, vlasnik Dukaðini poslovne grupe, èiji je saradnik Sali Nimani veoma blizak sa Haradinajem.Glavna veza izmeðu Taèija i porodice Luka na politièkom nivou je stariji Ekremov brat, Riza Luka.

Bajruš Aliu, poznat i kao "Bajruš od Kumanova", albanski biznismen i pripadnik stranke DPA, sa Taèijem je povezan preko svoje supruge, Hašimove roðake. Sabri Aliu je prijatelj sa Taèijem i uz njegovu pomoæ vodi nekoliko turistièkih agencija. Konkurenciju nasilno eliminiše. Taèi se dovodi i u vezu sa verovatno u Hamburgu naseljenima Ibrahimom i Mohamedom Keljmendijem, preko kojih uèestvuje u trgovini oružjem i drogom. Veliki sponzor OVK i samog Taèija je Nazar Memeti, nazvan Nik, voða OK grupe u Dalasu, Teksas (SAD).

Bliska Taèijeva roðaka (neki veruju i roðena sestra) udata je za Bajruša Sejdiua, zvanog Milano, vlasnika Milano Merchandising Group u Kumanovu, Makedonija. On i njegov brat Naim glase za voðe jedne opasne OK grupe. Za takoðe opasnog predvodnika jedne OK organizacije slovi i Taèijev finansijer iz vremena OVK-a, Ismet Osmani, zvani Curi, trgovac marihuanom i heroinom sa bazom u Kosovskoj Mitrovici.

Zanimljiva je Taèijeva veza sa Florimom Maljokuom, odnosno njegovom firmom Salbatring iz Prištine u kojoj suvlasnièki deo ima i Džavit Haliti. Firma se dovodi u vezu sa pranjem para i švercom cigareta i goriva. Haliti i Taèi veæ godinama saraðuju i preko Kosova Petrola (vlasništvo Taèija), koji prodaje od strane Halitija švercovano gorivo.

Za Džavita Halitija BND tvrdi da je bio višestruki agent. Sa albanskim službama je saraðivao još od vremena komunistièkog Sigurimia, a to je nastavio i sa SHISH-om (albanska OS za inostranstvo) i kosovskim SHIK-om. Istovremeno je radio i za jugoslovensku Udbu, a srpskom RDB-u je redovno javljao za ilegalne transporte oružja konkurentske FARK organizacije. Halitijev bodigard je šef bezbednosti prištinskog Grand hotela, Rifat Èeku, roðen 19. februara 1960, sa stanom u Dardania SU 7/1 u Prištini, za koga BND u svom izveštaju navodi i broj telefona: 03823397.

Ramuš Haradinaj, roðen 3. jula 1968. u Deèanima, završio srednju školu, vojsku služio 1987. u okolini Niša, predvodi Dukaðini grupu. U tome mu pomažu njegovi roðaci Daut (roðeni brat), do hapšenja 2002. zadužen za šverc oružja preko fantomskih firmi u celoj Evropi, kao i Nazim i Enver.

U kriminalnim delatnostima njegovi najbliži saradnici su, po BND-ovom izveštaju: Ekrem Luka, Sali Nimani, Naser Keljmendi, grupa oko Rustema Mustafe, Daut Bljakaj iz sela Kovrage na Kosovu (vlasnik benzinskih pumpi), Florim Maljoku, Fadilj Demiri (iz Vuèitrna, u Bratislavi, Slovaèka, predvodi grupu od 30 kriminalaca koja prebacuje drogu u zapadnu Evropu), Babaljija klan (deluje oko Ðakovice, bavi se švercom cigareta i goriva), Azem Tuzi iz sela Dobruša kod Istoka, Ratko Musiæ iz Rožaja, Crna Gora, vlasnik benzinskih pumpi...

Haradinaj je u sukobu sa grupom oko Ramiza i Veselja Muriæia iz Peæi, porodicama Musaj (oko Sadika Musaja) i Zemaj iz Gornjih Streoca kod Deèana.

 

 

 

 

 

Tajna A07

 

Na jednom mestu se u IEP-ovoj studiji iz 2007. pominje razgovor sa osobom nazvanom A07, koja im je otkrila da se smatra dokazanim da je Milo Ðukanoviæ jedan od glavnih organizatora meðunarodnog šverca cigareta, dok je slovenaèki politièar Janez Janša devedesetih bio ukljuèen u meðunarodni šverc oružja.

Iako IEP ne otkriva identitet sagovornika bilo bi znaèajno saznati da li se radi o ubijenom uredniku zagrebaèkog Nacionala, Ivi Pukaniæu, koji se i proslavio iznošenjem podataka o duvanskoj, ali i mnogim drugim mafijama. U tom sluèaju bi kao nalogodavac Pukaniæevog ubistva mogao da figurira i crnogorski premijer.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane