https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Knjiga

Knjiga

Zbirka naše savremenosti

 

Pisala sam...

 

Naša koleginica Sandra Skoko, koja je bila dopisnik Tabloida iz Londona u najvažnijem periodu za razvoj ovog dvonedeljnika, bori se sa bolešæu u KBC Zvezdara u Beogradu. U meðuvremenu je iz štampe izašla njena nova knjiga. Uredništvo sa radošæu podseæa èitaoce na taj dogaðaj i gaji nadu u njeno brzo ozdravljenje

 

Nikola Vlahoviæ

 

Kao publicista i književnik, Sandra Skoko (Beograd, 1967), stigla je da obiðe Evropu i svet, da vidi realnu sliku zapadne civilizacije i da je prenese èitaocima u Srbiji, što kroz lepu književnost, što putem novinarskih reportaža koje je pisala za brojne novine u nekadašnjoj Jugoslaviji, a u poslednjoj deceniji za magazin Tabloid, kao stalni dopisnik ovog dvonedeljnika iz Londona. 

Pod naslovom "Pisala sam...", izašla je iz štampe i njena sedma knjiga u kojoj su sabrani njeni novinarski intervjui, komentari i reportaže objavljene u razlièitim listovima tokom poslednjih trideset godina.

Poèevši od letnje reportaže iz Makarske, objavljene juna 1989. godine, pred raspad bivše zajednièke domovine, pa preko intervjua sa ikonama britanskog filma ser Majkl Kejnom i Rodžerom Murom, reportažom o britanskom propagandnom ratu protiv Srba iz 1991. godine, završno sa serijom dopisnièkih tekstova iz Londona, specijalno za magazin Tabloid, Sandra Skoko je inteligentnim izborom svojih radova verno oslikala jedno vreme, zaustavila epohu na trenutak i pokazala kako pisana reè ima smisla uprkos elektronskoj civilizaciji koja je donela nova pravila u meðuljudskoj komunikaciji, ali i nove manipulacije i masovne zablude.

U knjizi "Pisala sam...", na strani 105, autorka donosi svoju reportažu iz zaraæene Bosne i Hercegovine pod naslovom "General Mekenzi, lièno viðenje krize - rat bogataša", u kojoj precizno prenosi reèi jednog frustriranog generala kome su Ujedinjene nacije poverile mandat u takozvanoj mirovnoj misiji, iz èega je èitaocu odmah jasno da do mira nikome nije bilo stalo, èak ni toj globalnoj organizaciji. Reportažu završava neuspelim telefonskim razgovorom jednog UN zvaniènika koji se nalazi u svom krevetu u Njujorku, i Mekenzija koji pokušava da mu objasni gde je Bosna i gde je Sarajevo...

Tu je i reportaža iz Londona o tajnoj britanskoj službi MI6, koju je objavio Tabloid 9. marta 2006. godine, u kojoj Sandra Skoko govori o uèinku ove službe u likvidaciji princeze Dajane, ali i o pokušaju likvidacije bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševiæa, pod naslovom "Princeza Dajana, Miloševiæ i MI6".

Konaèno, u knjizi se nalazi i tekst objavljen u listu Žena (objavljen u oktobru 1996. godine) pod naslovom "Ava Gardner, ah ljubav, ne dijamanti", u kome govori o stogodišnjici filma i o slavnoj glumici, ikoni filmske industrije. Bio je to, verovatno, šlagvort za ono što æe Sandra Skoko tek krajem decenije novog veka uèiniti. Naime, njen neverovatan poduhvat, enciklopedija Holivuda XX veka, u kojoj se nalaze sve najznaèajnije glumaèke velièine kroz epohe filmskog stvaralaštva, impresivan je i po obimu i po naporu koji je uèinjen da takvo nešto na jednom mestu bude sabrano.

Ni ova sedma knjiga nije mali poduhvat, i njome je autorka još jednom potvrdila da je svesna prolaznosti života i veènih, neprolaznih dela koja ostaju iza umetnika. A ona to svakako jeste, uprkos tome što je novinarstvo zauvek ostalo razapeto izmeðu zanata i umetnosti.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane