Milojevićeva strana

Mutni poslovi na dnu borske jame

Sadašnji generalni direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, očigledno je članove republičke vlade i više nego nečim zadužio čim ga puštaju da se u ovom preduzeću ponaša kao u svom sopstvenom feudu

 

Igor Milanović

Tipove kao što je Blagoje Spaskovski, generalni director RTB Bor, u literaturi nazivaju „industrijskim psihopatama“. Njegovi saradnici koji

su nam se obratili opisuju ga kao konfliktnu, dominantnu, destruktivnu, narcisoidnu i histeričnu ličnost.

Kao direktor RTB Bor, Spaskovski se proslavio sklapanjem ugovora u ime i na štetu celog Rudarsko-topioničarskog bazena. Tako je od jedne engleske kompanije naručio isporuku elektrolokomotive za borsku jamu. Lokomotiva je avansno plaćena 25.000 funti, a niti je isporučena, niti je avans vraćen. Što je najgore, niko nije ni postavljao pitanje šta je s parama.

Isto se desilo i s ugovorom o isporuci pumpi za odvodnjavanje borske jame. Holandskoj firmi GEHO, Spaskovski je uplatio avans od pola miliona američkih dolara, a pumpa nikada nije isporučena. Dok rudari još uvek gacaju po vodi, niko iz uprave nije ni zatražio povraćaj uplaćenih sredstava, a na istragu o ličnoj odgovornosti aktera ove prevare tek niko ne sme ni dapomisli.

Spaskovski je svojevremeno sa makedonskom firmom FENI ugovorio i isporuku drobilice rude. I u ovom poslu je uplaćen avans u visini od 118.000 dolara, a da se uopšte zna gde su danas te pare. Drobilica, u svakom slučaju, nikada nije isporučena.

Na mesto generalnog direktora Spaskovski je dospeo po odluci republič ke vlade koja je istovremeno i zastupnik većinskog državnog kapitala u RTB Bor. Kao takva, ona je dužna da preko Upravnog odbora kontroliše poslovanje ovog preduzeća u koje su uložene pare svih građana Srbije, a ne lična imovina članova vlade.

Umesto da nadgleda poslovanje, republička vlada pušta Spaskovskog da radi kako hoće i da krade koliko može. Kao generalni direktor on je jednostavno smenio predsednika Upravnog odbora Grbina, kog je vlada postavila ispred Demokratske stranke, i tako sprečio da se Upravni odbor uopšte sastaje.

Umesto da reaguje na bilo koji način, makar i postavljenjem novog

predsednika Upravnog odbora, vlada se igra žmurke sa Spaskovskim koji sada kontroliše samog sebe.

Da je neformalna privatizacija RTB Bor u korist generalnog direktora već faktički završena, pokazuju nam i primeri koje su nam dostavili pravde željni radnici ovog giganta.

Za vreme sankcija RTB je, kao I celokupna privreda tadašnje SR Jugoslavije, morao da koristi papreno skupe usluge posrednika vičnih prikrivanju tragova i pranju novca. Bor je najviše sarađivao s preduzećima iz Makedonije.

Otkako su sankcije ukinute i uspostavljen pun promet roba, usluga

i kapitala između Srbije i ostatka sveta, takvi posrednici su postali nepotrebni. Svuda, osim u poslovnom zabranu direktora Spaskovskog.

Da li zato što je neobavešten o ukidanju sankcija ili da bi i sam mogao da se okoristi od masnih provizija, tek Spaskovski za one najisplativije poslove obavezno uzima makedonske posrednike.

Stranci su neizbežni i u samom rudniku. I pored toga što u Boru postoji više nego dovoljno iskusnih i stručno osposobljenih radnika, Spaskovski je za rad u samoj borskoj jami angažovao bugarsku firmu. Basenu ovaj angažman nije doneo ništa osim nepotrebnih troškova.

Isti je slučaj i s angažovanjem preduzeć a DS-GALAXI iz Beograda. Ova firma je jedan od ozbiljnih snabdevača RTB Bor repromaterijalom i rezervnim delovima. Njen vlasnik Dragan Dumitrašković nekada je bio jedan od najbližih saradnika direktora

Spaskovskog, tako da upućeni sumnjaju da se iza cele firme, u stvari, krije sam generalni direktor.

Sve to, kao i zapošljavanje već penzionisanih radnika umesto perspektivnih mladih kadrova, nema ko da kontroliše, jer Upravni odbor ne funkcioniše, a država ne pokazuje nikakav interes da zaštiti novac građana.