https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Evropa

Evropa

 

Samit bogatih i osiromašenih na Starom kontinentu

 

Italija - Nemaèka dva prema nula

 

Italijanski premijer Mario Monti jeste evropski tehnokrata, ali je njegovo viðenje stanja u Italiji i ostatku Evropske unije veoma realno, a njegova upozorenja znaèajnija od onih koje bi dao neki populistièki politièar. Na poslednjem samitu EU konaèno se krenulo sa idejom investiranja umesto daljih štednji na raèun graðana. Moguæe da æe to biti dovoljno da se spreèe masovni protesti u Evropi.

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Italija je 28. juna uspela dva puta da pobedi Nemaèku. Prva pobeda je bila u polufinalu Evropskog prvenstva u fudbalu, a druga, mnogo važnija, na samitu šefova država i vlada Evropske unije. Dok su sve oèi analitièara bile usmerene na dijalog Berlina i Pariza, smatrajuæi da bi njihov dogovor o daljim koracima u krizom zahvaæenoj evro-zoni najviše uticao na konjukturne promene, dotle su se tri države na pragu bankrota (Italija, Španija i Portugalija) iz potaje pripremale da izvedu pravi puè na samitu.

Još uoèi poèetka samita italijanski premijer Mario Monti je javno upozorio ostale lidere EU da bi dalje zaoštravanje politike štednje moglo da dovede do toga da na vlast u Italiji doðu snage kojima nije posebno stalo ni do Evropske unije, a ni do zajednièke valute. Italija tradicionalno ima snažne sindikate koji svakog leta održavaju masovne proteste. Ove godine izlasci na ulice bi mogli da budu još masovniji ukoliko Brisel nastavi da od vlade u Rimu traži dalje zatezanje kaiša.

Italijanski premijer Monti je evropski tehnokrata koji je politièki sazreo u raznim institucijama EU i pod pokroviteljstvom Bilderberg grupe. Zbog toga je njegovo upozorenje imalo još veæu težinu nego da je došlo od nekog lider populistièke orijentacije. Kako se videlo na prelasku iz 28. u 29. juni posle èak 15 sati teških i ozbiljnih pregovora, ostali lideri EU su Montijeve reèi uzeli veoma ozbiljno.

Jedan od najvažnijih zahteva Italije na ovom samitu bio je da se institucije Evropske unije dogovore šta konkretno traže od zemalja dužnika kako bi im pritekle u finansijsku pomoæ. "Ako sprovedemo dogovorene reforme ne želimo da se kasnije od nas traže i dodatne mere štednje", rekao je Monti italijanskim medijima samo nekoliko dana pre poèetka samita, "Ne ide da nam se stalno ispostavljaju novi zahtevi i uslovi." Graðanima Srbije je veæ dobro poznata sklonost Evropske unije da redovno izmišlja nove ultimatume. Za razliku od vlade u Beogradu, Montijev kabinet je ovoj politici jasno rekao "ne".

Italija, Španija i Portugalija su na kraju uspele da proguraju svoj plan ekonomskog oporavka zemalja evro-zone, u kome ne samo da nema više nepoznatih (ali oèekivanih) drastiènih mera štednje, veæ ni fiskalnih komesara koji bi nadgledali budžetsku potrošnju u zemljama dužnicima (kako je to tražila nemaèka kancelarka Angela Merkel), a data je i moguænost poluautomatskog pristupa spasilaèkim fondovima (što je do nedavno odbijala Nemaèka, kao najveæi donator, želeæi da zadrži kontrolu nad zemljama dužnicima).

Ono što najviše treba da raduje stanovnike Evropske unije jeste èinjenica da se ovim dogovorom bitka za stabilnost evra vraæa na finansijske berze odakle je kriza svojevremeno i krenula. Od svih zemalja evro-zone se oèekuje ispunjenje odreðenih standarda do kojih zemlje dužnici mogu da doðu kroz reforme svojih fiskalnih sistema. Posle toga Fond za finansijsku bezbednost (nazivan i Fondom spasa) može da krene u kupovinu obveznica država u krizi i da tako na berzi stabilizuje njihove cene. Posle smanjenja kamata na državne obveznice zemlje u krizi mogu povoljnije i same da se zadužuju na meðunarodnom tržištu kapitala.

Nemaèki pristanak na ovakav sporazum iznuðen je politièkom realnošæu. Kako je italijanska štampa izvestila upravo na dan održavanja samita, lideri EU imaju samo dve moguænosti: da prihvate ublažavanje mera štednje ili da se suoèe sa masovnim nemirima u celoj južnoj Evropi. Èak je i nemaèki ministar finansija Volfgang Šojble, suoèen sa ovakvim razvojem situacije, pred poèetak samita ublažio tvrdi stav kancelarke Merkel izjavivši da su moguæi i razgovori o izdavanju zajednièkih evropskih obveznica, preko kojih bi sve zemlje evro-zone postale solidarni jemci.

Da li je postignuti dogovor dovoljan da se spreèe velika nezadovoljstva osiromašenih graðana Evropske unije, ostaje da se vidi. On u svakom sluèaju, predstavlja pomak u pravcu povratka na ideju humane Evrope, Evrope solidarnosti sa najslabijima, umesto Evrope banaka i krupnog kapitala koju danas imamo.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane