https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Ujka Sem

Ujka Sem

 

Uoèi amerièkih predsednièkih izbora kao uoèi velikog potopa: svi veruju i svi sumnjaju u spasenje

 

Prièa o dve konvencije

 

Amerika je podeljena o svojoj buduænosti, a odluka u kom æe pravcu iæi pašæe sledeæeg 6. novembra na predsednièkim izborima. Oèi èitavog sveta pomno prate šta se dogaða u predizbornim sukobima ideja izmeðu dve najveæe amerièke partije - Republikanaca i Demokrata, jer ishod neæe uticati samo na Sjedinjene Amerièke Države veæ i na ostatak planete. Poèetak kraja izborne trke zapoèeo je sa dve partijske konvencije na kojima su potvrðeni predsednièki kandidati. U plavom uglu nalazi se aktuelni predsednik Barak Obama, demokrata, a u crvenom Mit Romni, izazivaè, republikanac. Prvu konvenciju održali su republikanci u gradu Tampa u državi Floridi. Trajala je tri dana, a zapoèela je 27. avgusta, mada je prvog dana samo simbolièno otvorena jer zbog uragana Isak, koji je prolazio veoma blizu, ništa nije moglo da se uradi. Veæ sledeæeg ponedeljka, Demokrate su zapoèeli svoju konvenciju u gradu Šarlot, Severna Karolina, sve vreme strepeæi da li æe ostaci Isaka da im pokvari zabavu.O amerièkim izbornim oèekivanjima piše urednik Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

   Izborne konvencije politièkih partija na kojima se ili bira ili praktièno samo potvrðuje kandidat partije za predsednièke izbore su najrežiranije politièke manifestacije u Americi, ali se mnogi pitaju èemu one u suštini služe. Još od demokratske konvencije iz 1832. godine dogaðala su se mnoga iznenaðenja, ali u poslednje vreme veæ se unapred zna ko æe biti kandidat. Tako je èuveni amerièki novinar, Ted Kapel, dok je pratio konvenciju republikanske partije 1996. godine otišao ranije izjavivši „da je ona više oglasi nego vesti" i da konvencije nisu vredne pažnje. Mada dosta Amerikanaca prate na svojim TV ekranima i èitaju u novinama šta se dogaða na konvencijama, èini se da je druženje politièkih istomišljenika, okupljenih na jednom mestu i okiæenih partijskim simbolima, ipak jedna od najveæih uloga tih politièkih manifestacija. Svakom od kandidata ponešto se poveæa rejting meðu biraèima nakon konvencije njegove partije, i èini se da su ove godine Demokrate u tom pogledu odnele tesnu pobedu.

   Republikanci su na svojoj konvenciji u Tampi imali teži zadatak, a to je da Amerikancima predstave svoga manje poznatog kandidata Mita Romnija. Demokratama je bilo donekle lakše jer je njihov predstavnik veæ stanovnik Bele kuæe. Romnija je pre svega trebalo predstaviti kao dobrog èoveka" a taj je zadatak dobila njegova supruga An. Ona nam je rekla da je Romni osoba koja ima srce. Kasnije je politièku snagu Mita Romnija podvukao jedan od vodeæih Republikanaca Kris Kristi. On nam je otkrio da Romni ima jaku kièmu. Ideja je valjda bila da osoba koja ima veliko srce i jaku kièmu mora biti dobar èovek i podoban za predsednika države. Na konvencije je, naravno, govorio i sam Mit Romni koji je blistavo nastupio. Veæ sledeæeg dana bio je napadnut u medijima da je u svom nastupu rekao mnogo neistine. Najinteresantnije od svega je što te neistine i nisu bile potrebne jer je Obamu mogao da napadne i sa istinskim podacima.

   Na toj konvenciji takoðe je predstavljen i Romnijev potpredsednièki kandidat - Pol Rajan. To je èovek koji je mnogima simpatièan ali èiji politièki stavovi nikome nisu dragi, osim izvesnom broju ultrakonzervativnih biraèa. Postoje više razloga zašto je Romni izabrao Rajana, ali je najvažniji taj da je Rajan konzervativac koji može da prikupi glasove na koje Romni, koliko god se on upirao, nije mogao sa sigurnošæu da raèuna. Pol Krugman, kolumnista Njijork tajmsa, i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, u svojoj kolumni od 19. avgusta, u kojoj je raskrinkao Rajanove ekonomske stavove, kaže i sledeæe: … autoproklamisani centristi uvek gledaju ka konzervativcima koji bi ga hvalili da bi pokazali svoj centrizam, i g. Rajan je umešno igrao na tu slabost, govoreæi o dobroj igri iako mu se brojevi ne slažu. Postavlja se pitanje da li g. Rajanovo potkopavanje reputacije poštenja i fiskalne odgovornosti može da preživi uèešæe u duboko nepoštenoj i neodgovornoj predsednièkoj kampanji."

   Osim problema u sferi ekonomije, Rajanove izjave izazvali su buru i u domenu atletike. Naime, izjavio je da je kada je trèao maraton postigao vreme ispod tri sata. Odmah su se u svim medijima pojavili podaci da je Rajan u tom maratonu, jedinom koji je trèao, postigao vreme od èetiri sata i jednog minuta. Kasnije je rekao da se pobrkao, ali teško je uveriti Amerikance da bilo ko može toliko da se pobrka oko rezultata svog trèanja maratona - a on je skresao više od jednog sata. Svima je postalo jasno da je Pol Rajan jedan lažov koji može da se folira sa ekonomijom ali je u Americi zaista nedostojno lagati oko liènog sportskog uèinka. Romni, koji je mormon, izabrao je Rajana i zbog toga što je ovaj katolik, a meðu katolièkim glasaèima biti mormon nije mnogo popularno. Takoðe se oèekuje da æe Rajan pridodati više donatorskog novca od strane konzervativaca. U svakom sluèaju, Mit Romni je procenio da æe na kraju krajeva ružno izgubiti protiv Baraka Obame i kockanje sa Rajanom kao potpredsednikom nije moglo da pogorša situaciju.

 

 

U šta veruje veæina Amerikanaca?

 

   Sudeæi po jednom ispitivanju javnog mnjenja meðu crncima Romni ne bi dobio ni jedan glas, ali problem je takoðe èinjenica da meðu Latinoamerikancima i ženama Romni ne može da dobije veæinu. Romnijev stav je da su Latinoamerikanci mnogo više zainteresovani za ekonomiju nego za emigraciju. Tu Romni može da bude u pravu, ali ako glasaèi ne misle da ih kandidat poštuje kao ljudska biæa, onda oni neæe ni da saslušaju šta on ima da kaže o ekonomiji. Mnogobrojni Latinoamerikanci, naroèito oni èije familije žive u Americi veæ generacijama, ne podržavaju ilegalnu imigraciju, ali još manje podržavaju politiku da na svakoga koji lièi na Latinoamerikanca automatski padne sumnja da se u zemlji nalazi ilegalno. To bi bila lièna uvreda i obeæanja za povoljne kredite za manjine tu uvredu ne mogu da izbrišu.

   Sjedinjene Države su prošle, i prolaze, kroz mnogo socijalnih i demografskih promena, kako u poslednjih sto godina tako i tokom poslednje decenije ili dve, a vreðanjem èitavih kategorija glasaèa ne mogu da se dobiju izbori. Romni takoðe nije u pravu kad misli da je ženama svejedno imaju li pravo na abortus, specijalno kada se radi o silovanju. Neki politièari meðu Republikancima takoðe su u poslednje vreme zapoèeli diskusiju šta je to - silovanje. Tvrde da postoji silovanje uz upotrebu sile i silovanje bez upotrebe sile. To bi bilo da niko nije silovan ukoliko nema masnicu na oku.

   Najbolje šanse da uzdrma Obamu Romni ima na polju ekonomije jer aktuelni predsednik nije uspeo da izvuèe zemlju iz ekonomske krize. Ima dosta pokazatelja da se situacija popravlja ali su ti napreci isuviše usporeni. Romni insistira na privatnom biznisu koji bi jedini bio u stanju da preokrene postojeæe stanje. Meðutim i na tom svom" terenu Romni pokazuje da ne poznaje realnost. Na jednom mitingu studentima fakulteta je rekao da moraju da pokrenu privatne firme, a ako nemaju dovoljno kapitala da pozajme novac od svojih roditelja. To bi bili ti isti roditelji koji pokušavaju da ne izgube svoje kuæe ili da pronaðu zaposlenje. U Floridi je Romni rekao na jednom skupu da i on zna šta znaèi biti nezaposlen jer eto i on je kao kandidat za predsednika bez posla. Mnogi se pitaju da li se on ruga Amerikancima ili se toliko uneo u plan kampanje da i ne sluša šta sam govori.

   Za razliku od svog republikanskog politièkog protivnika Obama insistira da privatni biznis i liène slobode zavise od doprinosa javnog sektora. Ovi njegovi stavovi provocirali su furiju iz konzervativnog tabora:

   „Internet se nije sam izmislio. Vladina istraživanja kreirala su internet tako da bi kompanije mogle da naprave novac od interneta… kada postignemo uspeh postižemo uspeh zbog svojih liènih inicijativa, ali isto tako jer stvaramo zajedno. Ima nekih stvari, baš kao što je gašenje požara, koje ne radimo sami Dakle, mi sami sebi kažemo, èak i od vremena osnivanja ove zemlje ima nekih stvari koje bolje radimo kad smo zajedno Tako smo kreirali srednju klasu. Tako smo izgradili Golden gejt most i Huverovu branu. Tako smo izmislili internet. Tako smo poslali èoveka na Mesec. Mi se uzdižemo i padamo kao jedna nacija kao jedan narod Još verujem u tu ideju. Niste prepušteni sami sebi, mi smo zajedno u svemu tome Ako ste uspešni, neko je pomogao da se stvori ovaj neverovatan amerièki sistem koji imamo koji vam omoguæava da napredujete."

   Romni je odgovorio sledeæom opaskom: Da li mi verujemo da je Amerika velika zbog vlade, ili verujemo u jednu Ameriku koja je velika zbog slobodnih ljudi puštenih da slede svoje snove i grade svoju buduænost?"

   Na svojoj partijskoj konvenciji Demokrate, stekao se utisak, nisu odavno bile toliko agresivne i toliko ujedinjene. Konvenciju je otvorila Obamina supruga Mišel:

   „Videla sam iz prve ruke da èinjenica da si predsednik ne menja ono što jesi. Ne, to otkrije ko si Kada me ljudi pitaju da li se moj muž promenio zato što je u Beloj kuæi, mogu pošteno da kažem da kada je u pitanju njegov karakter, njegova ubeðenja i njegovo srce, Barak Obama je još onaj isti èovek u koga sam se zaljubila pre toliko godina."

   Nakon što je Mišel potvrdila da i demokratski kandidat ima srce, reðali su se govornici pred punim otvorenim sportskim stadionom (poslednjeg, treæeg, dana zbog straha od kiše konvencija je pomerena u manji zatvoreni stadijum) sve dok se na binu nije popeo bivši predsednik Bil Klinton koji se pokazao kao najjaèe Obamino oružje u predizbornoj kampanji. O govoru Klintona sledeæeg dana u Njujork tajmsu komentarisao je šef urednièkih strana, Andru Rosental:

   Gledajuæi Bil Klintona nastupajuæi na bini na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji i oèaravajuæi prostor sa svojih nekoliko prvih jednostavnih reèi - 'Mi smo ovde da bi nominovali Predsednika a ja imam jednog na umu' - bilo je kao gledati velikog violinistu koje nastupa nakon grupe talentovanih amatera."

   Dalje u svojoj kolumni Rosental citira deo iz Klintonovog nastupa i to onaj kada se on osvræe na prethodno održanu konvenciju republikanske partije:

   „Dobro su izgledali; dobro su zvuèali. Ubedili su me da svi oni vole svoje porodice i svoju decu i da su zahvalni zato što su roðeni u Americi i sve te stvari - zaista, nisam ja, to su oni. A ovo je važno, ubedili su me da su pošteni ljudi koji veruju u ono što govore i da æe ispuniti sve ono zašta se obavežu. Mi samo trebamo da se osiguramo da amerièki narod zna koja su to obeæanja jer u nameri da se izgleda kao prihvatljiva, razumna, moderna alternativa predsedniku Obami, oni nisu baš mnogo rekli o idejama koje su ponudili u poslednje dve godine. Nisu ni mogli jer hoæe da sprovedu onu istu staru politiku koja nas je i uvalila u ovaj metež Ja sam samo jedno seljaèe iz Arkanzasa i dolazim iz mesta gde ljudi misle da su dva i dva èetiri."

 

 

Beli Bili i crni Obama

 

 

   Klinton je govorio skoro jedan sat i èinilo se da dužina govora nikome nije smetala. To više nije bio onaj bivši predsednik koji je 2008. koristio sve moguæe trikove da bi onemoguæio Obamu da pobedi na partijskim izborima za kandidata i time pogura svoju suprugu Hilari. Ovoga puta uradio je posao koji mu je zadat a to je da doprinese Obaminoj pobedi koliko god može. Svoju kolumnu Rosental završava ovim reèima: On je takoðe možda pomogao i svojoj ženi, ukoliko ona odluèi da se kandiduje 2016. godine. Takoðe se vratio pod reflektore - sve dok g. Obama nije izašao na binu da bi sa njim podelio stojeæe ovacije i da ga isprati sa govornice". Inaèe, Hilari Klinton nije bilo prisutna ne samo zato što se tih dana nalazila na putu na Dalekom istoku veæ i zbog toga što je zakon, kao šefu spoljne politike, zabranjuje da se meša u politièke partijske manifestacije.

Nakon Bila Klintona za govornicom je stao Barak Obama. On je imao neverovatno težak zadatak a to je da tim govorom zaseni samog sebe iz 2008. godine. Nije ni pokušavao veæ je smanjio svoj san". Suština je bila da je put ka ekonomskom oporavku dug i mukotrpan:

„Niste me izabrali da bih vam rekao ono što bi ste želeli da èujete. Izabrali ste me da bih vam rekao istinu. A istina je da æe nam biti potrebno više od nekoliko godina da rešimo izazove koji su se nagomilavali par decenija. Biæe potreban zajednièki napor, podeljenu odgovornost i neke odluène, uporne pokušaje koje je Franklin Ruzvelt sledio za vreme jedine krize gore od ove sadašnje".

Potom je Obama napao svog republikanskog oponenta i podvlaèio da republikanci nemaju druge ideje osim da smanje poreze. Govorio je o tome da on odbija da uzima od srednje klase da bi „tamo neki milioneri" imali manje poreze. Obama se pitao da li su Amerikanci graðani ili samo poreski obveznici": Veoma uèestalo rekao nam je naš oponent da veæe kresanje poreza i manje regulacija su jedini put; da, kako vlada ne može da uradi sve, bolje je da ne radi skoro ništa. Ukoliko sebi ne možete da priuštite zdravstveno osiguranje, nadajte se da se neæete razboleti. Ako neka kompanija ispusti toksiène gasove u vazduh da bi ga vaša deca udisala, dobro, to je cena progresa. Ako nemate sredstava da zapoènete biznis ili da se upišete na fakultet, poslušajte savet moga oponenta i pozajmite novac od svojih roditelja."

A to što njegov govor nije zvuèao toliko zapaljiv kao onaj od pre èetiri godine možda je najbolje sam on objasnio: „Vremena su se promenila - a i ja sam." Tog treæeg dana Demokratske konvencije scena je pomerena zbog moguæe kiše sa fudbalskog stadiona sa 74.000 sedišta u jednu arenu od 20.000 mesta. O promenama je komentarisao i jedan nauènik s Jel univerziteta koji je isticao da su se od 1975. godine Republikanci iz Senata pomerili otprilike dva puta više ka desnici nego što su se Demokrate pomerile ka levici" i da su se Republikanci u Kongresu pomerili otprilike šest puta više ka desnici nego što su se Demokrate u Kongresu pomerili ka levici".

Pred sledeæe izbore ne samo da Demokrate i Republikanci predlažu razlièitu buduænost, veæ su i na prvi pogled tokom svojih konvencija izgledali drugaèije. Zemlja Demokrata naseljena je ljudima razlièitih boja, dok je zemlja Republikanaca bila monohromna. Osim nekoliko crnaca na bini, Kondoliza Rajs jedna od njih, ostatak uèesnika izgledao je kao da je došao iz nekog privatnog, ekskluzivnog i skupog socijalnog kluba. U svakom sluèaju, i jedni i drugi ubeðivali su veæ ubeðene, a izbore æe odluèiti èetiri odsto neodluènih glasaèa. Konvencije su pre svega dizajnirane da podigne moral svojih simpatizera kao i, ništa manje važnih, donatora.

  

 

 

ANTRFILE:

 

Pometnja sa Jerusalimom i Bogom

 

Drugi dan Demokratske konvencije zapoèeo je konfuzno. Pokušalo se da u poslednjem trenutku neke stavke u partijskoj platformi budu promenjene. Naime, pre èetiri godine taj partijski dokument pozvao je vladu da „obezbedi svakome koji je voljan da naporno radi šansu da ostvare najviše što mogu svojim Bogom-datim moguænostima". Ovoga puta reè Bog nije stajala u toj platformi. Raniji dokument je takoðe tvrdio da Jerusalim jeste i biæe glavni grad Izraela… i… da mora da ostane nepodeljen otvoren ljudima svih vera." U najnovijoj platformi ni jedan od ovih stavova nije bio prisutan.

Barak Obama je i sam bio zateèen ovim promenama i zahtevao je da se reè Bog i Jerusalim kao glavni grad vrate u dokument. Kako je Jerusalim kontraverzna tema, oko njega pregovaraju Izraelci i Palestinci, Sjedinjene Države imaju svoju ambasadu tel Avivu, mada je amerièki Kongres doneo zakon još 1995. godine da bi ambasada morala biti premeštena u Jerusalim.

U svakom sluèaju, glasalo se na konvenciji da se izvrše izmene i vrate stare definicije. Tri puta su delegati istom jaèinom uzvikivali Jes" i No", da bi na kraju arbitražno bilo odluèeno da je Jes" pobedio dvotreæinskom veæinom. To nije bilo taèno i ta nasilno" glasanje prokontarisali su svi amerièki mediji.

 

 

ANTRFILE:

 

Za napade na ambasade, Romni krivi Obamu

 

Uveèe 11. septembra Romni je izdao saopštenje osuðujuæi ono što je on nazvao simpatiju" Obamine administracije za demonstrante koji su se verali po zidovima amerièke ambasade u Kairu. Romni se bazirao na internet poruci iz same ambasade, poslatoj pre nego što su demonstranti upali u ambasadu, koja je potvrdila amerièku podršku religioznoj toleranciji povodom grubog anti-muslimanskog filma koji je provocirao demonstrante.

Èak nakon što je Hilari Klinton osudila napad na ambasadu, Romni je insistirao na tome da Sjedinjene Države nisu dovoljno oštro reagovale. Potom je usledio napad na amerièki konzulat u Bengaziju. Tom prilikom ubijen je amerièki ambasador i još trojica Amerikanaca, a Mit Romni je i dalje insistirao na slabašan amerièki odgovor.

Demokrate su osuli drvlje i kamenje po svom politièkom protivniku. I sam Obama je komentarisao Romnijeve izjave: Guverner Romni ima tendenciju da puca prvo a tek onda nišani." Èak se i Džon Mekejn, Obamin republikanski protivkandidat na prošlim izborima, ogradio od Romnijevih izjava smatrajuæi da politièka kampanja mora da se zaustavi u trenutku kada se država nalazi pod neprijateljskim napadom.

Romni je nastavio da optužuje Obaminu administraciju opisujuæi je kao slabašnu" na polju spoljne politike. Interesantno je da ni Kondoliza Rajs nije mogla, u jednom intervjuu, da istakne ni jednu Obaminu grešku u spoljnoj politici.

Amerièki mediji se sada pitaju da li æe Romnijeve neumerene reakcije biti usmerene protiv njega na izborima u novembru ili æe se do tada zaboraviti njegovi neukusni komentari. Svaki put kada se Romni odmakao iz sfere ekonomije, pokušavajuæi da se prikaže kao poznavalac spoljne politike, obilo mu se o glavi. Pokazalo se, što su mnogi od samog poèetka tvrdili, da je Romni ekstremno neiskusan po pitanju svetske situacije.

A po podacima istraživanja javnog mnenja objavljenih 16. septembra Obama je vodio u kljuènim državama gde æe se najverovatnije odluèiti pobednik, Ohaju, Floridi i Virdžiniji. Po nekim istraživanjima to voæstvo je u Ohaju dostiglo èak sedam poena i pet u Floridi. Obama ne može, ako æemo verovati analitièarima, da pobedi ukoliko ne pobedi u Ohaju. Florida, koja nosi veliki broj izbornih glasova, takoðe æe odluæivati ko æe sledeæeg januara sedeti u Beloj kuæi.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane