https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

"Gasna" zavera u Vladi Srbije i Srpskoj naprednoj stranci

 

Gospoða ministarka zaratila sa Rusima

 

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihailoviæ, veæ duže vremena je u teškoj situaciji zbog èinjenice da Aleksej Miler, prvi èovek ruskog giganta Gasprom i predsednik ruske Vlade Medvedev, štite Dušana Bajatoviæa direktora Srbijagasa, koga je ona htela da otera u zatvor. Dok se Mihajloviæeva nervira, Bajatoviæ, spokojno uvozi azerbejdžanski gas...

 

Vuk Staniæ

 

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne, Zorana Mihajloviæ, izazvala je pravi rat sa Rusima, rat unutar SNS, ali i Vlade Srbije, kada je pokušala da sprovede restruktuiranje javnog preduzeæa Srbijagas, i u zatvor otera direktora Dušana Bajatoviæa.

Poluzvanièno, htela je da iz posla nabavke gasa, iskljuèi posrednièke firme, da iz sistema Srbijagasa iskljuèi nepotrebana preduzeæa, otera direktora, otpusti stranaèke kadrove, da gasna skladišta pretvori u zasebne firme...  

Za dlaku je izbegla smenu sa mesta ministra, a na neke njene predloge predsedniku Tomislavu Nikoliæu, navodno se požalio lièno predsednik Ruske federacije Vladimir Putin!

Ideja da bi direktor Srbijagasa Bajatoviæ mogao da bude smenjen, ili „ne daj Bože" uhapšen, najmanje se svidela prvom èoveku Gasproma, Alekseju Mileru, koji je  Aleksandru Vuèiæu oèitao lekciju saopštivši mu, da neko njegov  u Vladi opstruira meðudržavni sporazum "Južni tok" i da æe on lièno štiti Bajatoviæa. Nezvanièno Miler je optužio, Zoranu Mihajloviæ...

-U pitanju je strateško partnerstvo sa Srbijom i Srbijagasom, a Dušana Bajtoviæa ja smatram garantom  našeg partnerstva, saopštio je Miler Vuèiæu. Zateèen onim što je èuo, potpredsednik Vlade Srbije poput Mirka u kultnom filmu "Maratonci trèe poèasni krug" uzbuðeno je rekao:

-Izbaciæu lièno iz stranke i Vlade svakog ko bude opstruirao dogovor sa Rusima!

Miler je zadovoljno otišao sa sastanka i Bajatoviæu javio da više ne brine. Zadovoljan je bio i Vuèiæ, da sazna da Rusi ne sumnjaju na njega nego na Mihajloviæevu. Za ministarku je situacija nastavila da se komplikuje...

Saznavši u kakve je nevolje Mihajloviæeva upala, stari neprijatelji iz vremena dok je bila savetnica Miroljuba Labusa napakovali su joj prièu:

-Iza Zorane Mihajloviæ stoji Vojin Lazareviæ, on preko nje ostvaruje uticaj na srpski energetski sektor. Štiti svoje ljude u EPS-u. Ona æe po njegovim instrukcijama nastaviti da ruši sve sporazume sa Rusima. Njega Rusi ne vole jer su preko njegove Eksim banke finansirani èeèenski teroristi, glasi traè koji je brzinom svetlosti došao do Vuèiæevih ušiju!

Panièan strah uhvatio je ministarku. Koliko se potresla govori i njena privatna poruka: "...Veèeras sam gost u Utisku ("Utisak nedelje" TV B92, pruim. red.). Na mene su poèeli ozbiljni napadi. Napada me Bajat. Napada i Baèeviæ. Pokušava da me posvaða sa Vuèiæem. Èim sam krenula u obraèun sa Bajat- lopovlukom krenulo je spinovanje, kao ja sam protiv Južnog  toka. Krenula sam u obraèun sa Bajatom.  I odmah sam protiv J. toka...Smešno. Ja æu veèeras naglasiti da ne samo da nisam...veæ da æu ja onog ko jeste najuriti iz vlade u .....m.

Reæi æu veèeras sve za TE TO NS (Termo elektranu, Toplanu Novi Sad). Neæu pominjati imena ali reæi æu da æe sav kriminal biti ispitan...

Neko pušta i prièu da imam veze sa Vojinom. Nemam pojma ko.  U nekom restoranu sam ga videla dva puta, ali nikada sa njim nisam razgovarala, ako nekog želim da vidim u zatvoru to je..."  (nedostaje deo teksta).

 

Turèin je naš, a akcije su njegove

 

Iz navedenog ne deluje toliko da je Mihajloviæeva kriva za sukobe, ali je èinjenica da se zbog njenih stavova, koplja lome: unutar stranke sukob sa Milanom Baèeviæem, ministrom rudarstva i prijateljem Tomislava Nikoliæa. Unutar Vlade sa kadrovima SPS. Na meðunarodnoj sceni sa velikim delom Ruske politièke elite. Kako bi smo iz prve ruke saznali kakvi su detalji plana o restruktuiranju Srbijagasa, odakle je sve i poèelo, obratili smo se lièno i ministarki. Da Mihajloviæeva želi da restruktuira Srbijagas, èuli smo još decembra prošle godine, na konferenciji za štampu. Posle toga je Vuèiæu zapreæeno da utièe na nju, dok je javnost ostala uskraæena za detalje plana restruktuiranja, kao i planove hapšenja Bajatoviæa. Najveæi deo njenog plana je tehnièkog karaktera, npr. izdvajanje podzemnih skladišta iz sitema Srbijagasa, dok je iskljuèenje posrednièkih firmi iz kupovine ruskog gasa, prièa u kojoj Mihajloviæeva aktivno uèestvuje poslednjih deset godina. Kada se poslednji put bavila tom prièom istovremeno je pokrenuta i "afera Erikson" Labus je izbaèen iz Vlade i stranke, a ona kao njegova savetnica ostala je bez angažmana.

Posle petog oktobra, krizni štabovi DOS, upadali su u institucije, državne firme na nedemokratski naèin. Mimo statuta pravnih lica, koja su oružjem zaposedali imenovali bi nove rukovodioce. Komesari DOS-a, planirali su da ovakav scenario prirede i direktoru firme Progres, Mirku Marjanoviæu, ali su od njega naprasno odustali. Marjanoviæ je Progres vodio još dugo godina posle petog oktobra. Prema urbanoj legendi krizni štab koji se zaputio u Progres zaustavio je lièno predsednik Vlade Zoran Ðinðiæ. Ðinðiæa je opet navodno pozvao neko od kolega iz ruske Vlade i objasnio mu:

 "...Ako ne zaštite Mirka, Srbiji neæe biti isporuèen ruski gas, tokom zime koja sledi..."

Firma Progres bila je suvlasnik u kompaniji  Jugorosgas, koju su 1998. godine osnovali Ruska federacija i ondašnja Savezna republika Jugoslavija. Ruska firma  OAO Gasprom (danas Gasprom) posedovala je pedeset odsto kompanije, dok je Naftna industrija Srbije (NIS) posedovala dvadeset odsto, Progres petnaest, æerka firma Progresgastrejding deset i Beobanka pet odsto kapitala.

Firma je imala  pravo posredovanja u kupovini gasa za potrebe srpske privrede - odnosno snabdevanje Srbijagasa koji tada posluje u okviru sistema NIS, pravo izgradnje i finansiranje gasovoda, prodaje gasa koji se tim gasovodom transportuje.

Vlasnièki udeo Srpskih preduzeæa polako je sa pedeset odsto spao na tek dvadeset pet. Beobanku je G17 oterao u steèaj i njen udeo je Agencija za osiguranje depozita kojom tada upravlja G17 prodala upola cene NIS-u. Na taj naèin su oštetili banku i poverioce.

Udeo koji je imala firma Progres, prenet je na Progresgastrejding, ali umesto da i to prodaju NIS, udeo je prodat strancima.

Zorana Mihajloviæ, je za ovaj propust optužila Milutina Prodanoviæa (DSS), koji je kao direktor državne firme Energogas 2005. godine od strane Vlade, bio zadužen da organizuje, da NIS kupi Progresov udeo. Prodanoviæ svoj posao nije obavio.

- Posle izvesnog vremena, Progresgastrejding svoje akcije nudi dalje. Kupuje ih firma Centrex iz Beèa, unutar koje je i Bosfor gas, Turèina iz Prizrena, Ali Šena, sa neobiènom strukturom kapitala, piše u dokumentu koji je Zorana Mihajloviæ, dok je bila savetnica poslala potpredsedniku savezne Vlade Miroljubu Labusu. Ona dalje objašnjava da su na taj naèin stranci postali veæinski vlasnici u  magistralnom gasovodu u Srbiji.

-To je nedopustivo. Jer je to prenosna mreža gasa, na visokom pritisku, ona se ne privatizuje, uzalud je upozoravala Mihajloviæeva.

Ipak, Ali Šena, suvlasnika fudbalskog kluba Fenerbahèe nije mogla da izbaci iz vlasnièke strukture. Potom je predložila da se ova firma u kojoj Srbija sada ima tek dvadeset pet odsto polako izgura iz poslova u našoj zemlji, a da kao osnov za to posluže, propisi koji su tada onemoguæavali gradnju gasovoda bez dodele koncesije.

Dugo godina Jugorosgas je zaista bio marginalizovan. Svake godine su iskazivali gubitak u završnom raèunu. Gas iz ruske federacije je kupovan direktno od Gasproma.

Iz spisa koje je Mihajloviæeva sastavila, vidi se da je, jesen 2006. godine donela preokret. Tada Srbijagas, poèinje redovno da kupuje energente preko posrednièke firme Jugorosgas umesto direktno od Gasproma.

U jednom od privatnih mejlova ministarke energetike do kojih je naša redakcija došla, saznajemo da ona smatra da je Labusova smena, imala direktne veze sa uvoðenjem posrednièke firme u kupovinu gasa.

-Od 2006. godine umesto direktno Srbijagas nabavlja gas ne od Gazeksporata ( danas Gasprom) kako je èinila decenijama, veæ od posrednika Jugorosgasa. Prvi potpisnik ovog ugovora je Miloš Milankoviæ (G17). Jer kada je Labus izašao iz Vlade i kabineta i stranke, onda je krenula presija i ludilo ka njegovim kadrovima. Ne samo prema meni, koja sam imala problema da se zaposlim, veæ i prema direktoru Srbijagasa, Milošu Tomiæu, koji dobija otkaz i na njegovo mesto Dinkiæ sa Ivanom Duliæ postavlja Miloša Milankoviæa, žalila se tada Mihajloviæeva.

Januara 2007. godine u vreme dok je obavljao funkciju tehnièkog ministra u Vladi Srbije Radomir Naumov (DSS), potpisuje ugovor kojim se firmi Jugorosgas daje pravo da obavljaju delatnost od opšteg interesa. Tako je ovo preduzeæe sa veæinskim stranim kapitalom dobilo pravo da obavlja delatnosti iste kao i državna firma Srbijagas

Sve ovo dešavlo se daleko od oèiju javnosti. Mihajloviæeva koja je sa Labusom izbaèena iz javnog života, iz petnih žila se trudila da naðe novi angažman.

Tek kada je Suzana Grubješiæ poslanica  G17 u javnost iznela informaciju da grejanje ne bi moralo da poskupi, kada 35.000.000 evra godišnje ne bi plaæali proviziju Jugorosgasu, Mihajloviækine prièe postale su interesantne.

-Kriva je Demokratska stranka Srbije, jer je bivši direktor Srbijagasa Saša Iliæ, potpisao aneks sa Jugorosgasom koji to omoguæava., optužila je Grubješiæeva, bivše koalicione partnere.

Mihajloviæeva tada zadaje težak udarac bivšim partijskim kolegama iznoseæi u javnost da je glavni krivac ipak stranka G17,  jer je ugovor na osnovu koga Srbija gubi 35.000.000 evra godišnje potpisao njihov èovek Miloš Milankoviæ. U vreme kada ona to iznosi u javnost Milankoviæ je direktor Elektro mreže srbije EMS.  Bivše partijske kolege su se posle toga uæutale i podnele tužbu protiv Mihajloviæeve i novinara koji je preneo njenu izjavu.

 

Ko je izgubio bitku?

 

Na suðenju 2009. godine, pod zakletvom da æe govoriti istinu, ili snositi zakonske sankcije, odnosno zatvorsku kaznu do dve godine zatvora, Miloš Milankoviæ bivši direktor Srbijagasa i EMS svedoèi da jeste potpisao ugovor kojim je omoguæeno firmi Jugorosgas da uzima proviziju od posredovanja u trgovini gasom.

-Uslov ruske strane za isporuku bio je da gas može da se isporuèuje,  da to nije sporno, ali da æe isporuka iæi preko firme Jugorosgas, izjavio je tada Milankoviæ.  Prema njegovim tvrdnjama pred istražnim organima Jugorosgas je tada zadužen i za "izgradnju Južnog toka". Mihajloviæeva je Milankoviæa tada optužila: da 

-Kada je potpisao sporni ugovor istovremeno je bio direktor Srbijagasa firme u koja potpisuje sa jedne strane i potpredsednik Jugorosgasa firme koja potpisuje ugovor sa druge strane. U pitanju je ugovor za koji je Grubješiæeva tvrdila da je štetan. Da Srbija zbog njega trpi štetu od 35 miliona evra godišnje. Mihajloviæeva je istakla i da osim što je veæinski stranoj firmi Jugorosgasu omoguæeno da ima eksluzivno pravo posredovanja u nabavci gasa za Srbijagas i osim što je firmi dat isti status koji imaju samo javna preduzeæa oni imaju i  pogodnosti da ekskluzivno gasifikuju i snabdevaju gasom južnu Srbiju i da grade dve gasne kogenerativne elektrane u Nišu.

Zbog potreba Jugorosgasa je èak i Skupština Srbije donela zakon o utvrðivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi gradnje gasovoda Niš -Leskovac, koji se gradi pod oznakom MG-11.

Posle fijaska koji je doživela kada se Dinkiæ obraèunao sa Labusom, Mihajloviæeva se povremeno u medijima pojavljivala kao ekspert za oblast energetike, a kada je formirana Napredna stranka, ona se odmah u nju i uèlanila.

Naprednjaci formiraju Vladu, ona dobija ministarstvo energetike. Njeno tumaèenje energetskog sporazuma sa Rusijom, bilo je da firmu Jugorosgas treba iskljuèiti iz posredovanja što je odmah i pokušala da uradi.

Ovaj problem je rešen 27.3.2013. godine kada su potpisana dva ugovora o isporuci ruskog gasa Srbiji do 2021. godine.

Prvi ugovor su potpisali predsednik Upravnog odbora Gasprom eksporta Aleksej Miler i direktor Jugorosgasa Vladimir Koldin, a drugi su potpisali Miler, u ime Gaspromeksporta, i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatoviæ, u prisustvu ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Èepurina i ministra za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje Milana Baèeviæa. Na potpisivanju nije bila srpska ministarka energetike Zorana Mihajloviæ.

Pre potpisivanja ugovora premijer Srbije Ivica Daèiæ sastao se sa Milerom, a posle sastanka je najavio da æe 10. i 11. aprila boraviti u Ruskoj Federaciji...Dakle ministarka energetike je bitku sa Jugorosgasom definitivno izgubila. Da li je izgubila i bitku u kojoj je pokušavala da direktora Srbijagasa Dušana Bajatoviæa otera u zatvor?

 

 

Još jedan posrednik

 

 

Trenutno dugovanje Srbijagasa prema ruskom Gaspromu veæe je od milijardu evra, dok je direktor Dušan Bajatoviæ medijima saopštio da je godišnji gubitak firme 200 miliona evra.

Ovakav gubitak ne bi postojao kada bi Bajatoviæ od Gasproma 1.000 kubnih metara gasa kupovao po ceni od 317 dolara, umesto što ovaj energent plaæaju 545 dolara za istu kolièinu.

Prema Bajatoviæevim reèima Srbijagas uvozi godišnje dve milijarde kubnih metara gasa. Uvoze po ceni od 545 dolara za 1000 kubnih metara. Ukupna vrednost 1,09 milijardi dolara (1.090.000.000 dolara). Kada bi uvozili po ceni od 317 dolara to bi koštalo 0,634 milijardi godišnje (634.000.000 dolara). Dakle Srbijagas bi uštedeo 456 miliona dolara. Kako je Bajatoviæ rekao da mu je godišnji gubitak 200 miliona evra, ovakvom uštedom bi zavisno od trenutnog kursa dolara prema evru, umesto gubitka Srbijagas imala dobit od 150 milona dolara/evra. Bajatoviæ dobro zna da je cenu od 317 dolara moguæe ugovoriti sa Gaspromom, jer je on uèestvovao u dogovoru kada je takva cena cena postignuta izmeðu firme Gasprom švajc i firme Rusko-srpska trejding korporacija RST.  RST inaèe ima prostorije u zgradi Srbijagasa u Novom Sadu.  Garancije za kupovinu gasa od Gaspromšvajca, u ime RST -a dao je upravo Srbijagas odnosno odgovorno lice Dušan Bajatoviæ.

Ugovor je potpisan 20. jula 2011. godine, prema ugovoru RST za potrebe kupaca u Srbiji uvozi 65 miliona kubnih metara meseèno, odnosno 780 miliona kubnih metara godišnje. Jedan od kupaca je Srbijagas!  Ovo znaèi da pored Jugorosgasa sad postoji još jedan posrednik u nabavci gasa, za naše javno preduzeæe, istina u ugovoru piše da æe gas biti azerbejdžanskog porekla. Pretpostavljamo da je posrednik za ruski gas Jugorosgas, dok je RST za azerbejdžanski.

Dve milijarde kubnih metara godišnji je uvoz Srbijagasa, a taj uvoz odgovara i ukupnim potrebama srpskog tržišta. To znaèi da je Bajatoviæ RST-u omoguæio da preuzme treæinu godišnjeg posla Srbijagasa. Za razliku od Jugorsgasa, Srbijagas nije jedini kupac, oni æe u Srbjii snabdevati direktno i Azotaru Panèevo, firmu koju je inaèe preuzeo Srbijagas, ali i mnoge druge firme poput MSK Kikinda.

Sve ovo moguæe je proveriti uvidom u ugovor koji su direktno sklopili RST i Srbijagas.

Ugovor se odnosi na transport gasa do krajnjih korisnika u Srbiji. Prema ugovoru vlasnik gasa je RST, a Srbijagas æe obaviti transport gasa do krajnjih korisnika.

Ovim ugovorima Dušan Bajatoviæ se odrekao poslova na koje je Srbijagas imao monopol. Jer da je hteo, mogao je da odbije da transportuje RST-ov gas i krajnji korisnici bi morali da ga kupe od Srbijagasa.

 Srbijagas bi kako su politièari javnosti obeæali trebalo da ima povoljnije cene gasa jer smo Gaspromu prodali NIS i jedina smo zemlja koja æe na svojoj teritoriji Južnog toka imati manjinski paket u odnosu na Ruse. Ipak Bajatoviæ gas kupuje po ceni daleko veæoj od one koju plaæa firma RTS, a koja kako smo rekli ima prostorije u zagradi javnog preduzeæe u kome je direktor. Promet koj RST ostvaruje kroz poslove koje im je Bajatoviæ omoguæio je 247 miliona dolara godišnje.

 

 

A 1.

 

Srpski naftni emirat

 

 

Srbija po prvi put u svojoj istoriji eksploatiše i proizvodi dovoljno nafte da zadovolji potrebe domaæeg tržišta, tvrdi za Tabloid dobro upuæeni radnik Naftne industrije Srbije (NIS).

-Kravèenko (direktor NIS) je toliko poveæao eksploataciju nafte, da sada imamo dovoljno za potrebe domaæeg tržišta. On je otvorio bušotine za koje mi nismo imali raspoloživu tehnologiju. Nafta se vadi sa veæih dubina nego ranije. U proizvodnji se ostvaruju viškovi., prièa naš izvor.

Na pitanje da li to znaèi da smo postali izvoznik nafte on objašnjava da mi naftne derivate još uvek uvozimo, ali da to ima veze sa liberalizacijom tržišta, koje je od nas tražila EU.

-Neke kompanije smatraju da im je isplativije da uvezu naftne derivate iz svojih rafinerija nego da je kupe od NIS. Mislim da èak i ruski Lukoil uvozi za svoje pumpe iz svoje rafinerije u Bugarskoj. Verovatno to rade, MOL i OMV, zakon im to dozvoljava. Sumnjam da Kravèenko izvozi sirovu naftu. Verovatno se viškovi proizvedenih derivata izvoze, ali ne mogu to da komentarišem jer nemam pristup podacima iz proizvodnje, kaže on.

Tabloid je ranije pisao da Kravèenko insistira na metodi brzog ispumpavanja nafte, zbog koje je poveæan procenat nefosilnih sastojaka, kao što je voda. Zbog ovakvog naèina vaðenja nafte, troškovi prerade su veæi pa je isplativost celog postupka manja. Našeg sagovornika pitali smo da li se nešto promenilo po tom pitanju.

-Nafta se još uvek ubrzano vadi i problem o kome ste pisali je prisutan. Ipak u Kravèenkovu korist ide èinjenica da je cena nafte na svetskom tržištu toliko visoka da je iako loš ovaj metod visoko isplativ. Zbog toga je NIS i ostvario fantastiènu zaradu od 200 miliona evra, kaže naš izvor i objašnjava da æe se po otvaranju bušotina pored Požarevca pojaviti veliki viškovi. Viškovi æe tada Kravèenku stvoriti moguænost da sporije ispumpava, a da kolièina eksploatisane i preraðene nafte i dalje raste.

-Istovremeno æe moæi gazdama u Moskvu da pošalje izveštaj kako proizvodnja raste, a da pritom više ne primenjuje na terenu metode divljeg ispumpavanja, koja daju lošiji kvalitet sirove nafte. Molim vas napišite i da nema potrebe da Vuèiæ dovodi šeike da kupuju Srbiju, jer Kravèenko sada vadi naftu kao da smo "Srpski emirat".

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane