https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Misija

Misija

 

Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i buduænost Interneta (5)

 

Cenzurisanje Gugla

 

Diskusije heroja antiglobalizma Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujuæi izdavaèkoj kuæi Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznaèajnije delove iz ovog znaèajnog svedoèanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

 

Džulijan Asanž

 

 

ENDI: Da probam da rezimiram, jer tehnièka bezbednost i bezbednost vladinih pitanja su dve odvojene stvari: Možeš da napraviš potpuno bezbedan tehnièki sistem ali æe Vlada smatrati da nije dobar, jer oni misle da je bezbedan kada oni imaju uvid u sistem, kada ga oni kontrolišu, kada oni mogu da probiju njegovu tehnièku bezbednost. I nije u pitanju bilo to što Džejk može da uðe u avion, ili želi da ubije nekog, da otme avion ili veæ nešto slièno. Veæ je u pitanju njegova moguænost da utièe na vladinu politiku tako što æe putovati u druge zemlje, obraæati se ljudima i širiti svoje ideje. To je ovih dana za vlade širom sveta nešto najopasnije što im se može dogoditi - kada ljudi imaju bolje ideje od njihove politike.

DŽEJKOB: Zaista cenim što si tako lepo završio moju misao, ali želeo bih da naglasim da je mnogo gore od toga jer se radi o podacima koje prikupljaju o svima. To se dešavalo i pre nego što sam uradio bilo šta interesantno. To se dešavalo zbog same èinjenice da sam putovao, a sam sistem, njegova arhitektura, je potpomogla to prikupljanje podataka. To se desilo pre nego što sam zbog bilo èega zaustavljen, pre nego što sam deportovan iz Libana, pre nego što se amerièka Vlada zainteresovala za mene.

ENDI: Možda su predvideli sve to pre nego što si bilo šta uradio.

DŽEJKOB: Naravno da jesu, i to delimièno zahvaljujuæi prikupljenim podacima. Meðutim, meni uvek daju drugaèije odgovore. Najèešæe je u pitanju jedan te isti, uniformisani, odgovor „zato što možemo". Na to ja kažem „ok, ne porièem vaš autoritet - u stvari porièem vaš autoritet, ali ga ne osporavam ovog trenutka - veæ samo želim da znam zašto se sve to meni dešava?" Na sve to ljudi mi sada govore „zar nije oèigledno? Radiš na Toru", ili „sediš pored Džulijana, šta si oèekivao?"

A meni je sve to fascinantno zato što æe mi svako od tih ljudi koji me zaustave negde - obièno je u pitanju carina ili granièna policija ili Agencija za carinu i imigraciju ako su Sjedinjene Države u pitanju - reæi da je to pre svega zato što imaju pravo da to urade. Neki su mi govorili i gluposti poput „Da li se seæaš 11. septembra? Eto zbog toga", ili „zbog toga što želimo da nam odgovoriš na neka pitanja, a procenili smo da ovde imaš najmanje prava".

I u tim situacijama æe ti uskratiti pravo na advokata, i uskratiæe ti pravo na toalet, ali æe ti dati vodu, daæe ti nešto da piješ, kao diuretik, da bi te uverili da ipak želiš da saraðuješ na neki naèin. Tako vrše pritisak na tebe, iz politièkih razloga. Postavljali su mi pitanja poput toga šta mislim o ratu u Iraku, ili ratu u Avganistanu. U suštini, sve vreme su ponavljali taktiku koju je FBI imao tokom programa „prljavih trikova" (COINTELPRO). Oni su, na primer, pokušavali da nametnu svoj autoritet da bi promenili politièku realnost mog života, i ne samo da izvrše pritisak na mene da promenim svoje stavove, veæ i da im dam poseban uvid u ono što se dešava u mojoj glavi. I zaplenili su moju imovinu. Nisam baš u moguænosti da prièam o svemu što se desilo jer je sve to u nekoj sivoj zoni zbog koje nisam siguran da li smem da govorim o njima. Sasvim sam siguran da se to dešavalo i drugim ljudima, ali nikada nisam èuo da se njima to desilo.

Jednom sam se sa Pirson aerodromu u Torontu vraæao kuæi sa nekog porodiènog okupljanja. Vraæao sam se za Sijetl, gde sam tada tamo živeo, i zadržali su me na aerodromu, odredili su me za sekundarni skrining, pa za tercijalni, da bi me na kraju zatvorili u æeliju. I toliko su me zadržali da sam na kraju zakasnio na svoj let. I tu postoji jedna veoma zanimljiva èinjenica, a to je da su tehnièki te æelije za pritvor amerièko tlo na kanadskom tlu, tako da oni primenjuju pravilo da ako propustiš let ili ima mnogo vremena do sledeæeg leta, moraš da napustiš taj prostor.

Tako da su me tehnièki izbacili iz Amerike tako što su me predugo držali u pritvoru, pa sam morao da uðem u Kanadu, odletim na drugi kraj zemlje, iznajmim kola i preðem granicu. Kada sam stigao na granicu pitali su me „koliko dugo ste bili u Kanadi?" i kada sam im odgovorio „nekih pet sati plus ono što su me zadržali u Torontu", što je ukupno bilo oko osam sati. Na to su mi odgovorili „uðite unutra, opet æemo vas zadržati".

Kola su mi potpuno rasturili, kao i kompjuter, pregledali su mi sve stvari, a mene su zatvorili. Na pola sata su mi dali pristup toaletu, tako da bi moglo da se kaže da su bili milostivi. To je ono što nazivaju vanredni pregled na granici - a to rade zato što im je omoguæeno da se tako ponašaju, uzeli su to pravo i niko im ga nije osporio.

DŽULIJAN: To je ono što se tebi dogodilo, a kada prièam sa ljudima iz Kine i kada oni prièaju o velikom zaštitnom kineskom zidu -mi na Zapadu prièamo o tome kao o cenzuri koja spreèava kineske državljane da proèitaju šta se na Zapadu prièa o kineskoj vladi ili šta prièaju kineski disidenti ili Falungong ili BBC, što je u stvari propaganda - njihova briga nije cenzura. Njih brine to što da bi postojala internet cenzura mora postojati i nadzor interneta. Da bi neko proveravao šta neko gleda i da li je to dozvoljeno ili ne, taj neko to mora da vidi, a ako veæ mogu to da vide mogu i da snime to. I to ima zastrašujuæi efekat na Kineze, ne to što su cenzurisani, veæ to što se špijunira i snima sve što èitaju. Što je istina kada smo svi mi u pitanju. To je nešto što menja ljude, kada postanu svesni toga. To menja njihovo ponašanje, tako da postaju neodluèniji i reðe æe se žaliti zbog postupaka razlièitih organima vlasti.

DŽEJKOB: Ali to je potpuno pogrešan odgovor na takav uticaj. To što su, na primer, meni uradili na granici nije jedinstveno, jer je svaki Amerikanac arapskog porekla posle 11. septembra morao da proðe kroz slièna iskustva. A ja samo ne želim da iskoristim privilegiju što imam belu kožu i amerièki pasoš i ne želim da æutim o tome, jer to što rade je pogrešno, o tome da zloupotrebljavaju tu moæ koju imaju. Zato moramo da se usprotivimo tim stvarima, kao i neki hrabri ljudi u Kini, poput Isaka Maoa. On se snažno suprotstavlja ovakvoj vrsti cenzure jer, u principu, pravi odgovor na nju je ne podleæi pritisku samo zato što vlada ima moguænost da to uradi.

 

 

 Ipak Džulijan je još uvek živ, zar ne?

 

DŽEREMI: Eto opet prièamo o politici jer, u osnovi, ono što ti govoriš jeste da ljudi moraju da se bore za svoja prava - ali ljudi moraju da razumeju zašto to treba da urade, kao i da imaju moguænost da komuniciraju meðusobno da bi mogli to da urade. Bio sam u prilici da razgovaram sa nekim ljudima iz Kine - ne znam da li su bili na nekom položaju tamo ili su bili izabrani da razgovaraju sa mnom - i dok sam razgovarao sa njima vrlo èesto su mi davali odgovor da je „to za dobro naroda. Postoji cenzura, da, ali kada ne bi postojala cenzura došlo bi do ekstremnih pojava, stvari koje se nikome ne bi svidele, tako da Vlada preduzima te mere da bi sve bilo dobro."

DŽEJKOB: To je argument i onih koji uzimaju ljudske organe. Da ne propadnu!

DŽEREMI: Ako pogledate naèin na koji funkcioniše kineska cenzura vidite da je to, tehnièki posmatrano, jedan od najnaprednijih sistema koji postoje na svetu.

DŽEJKOB: Apsolutno.

DŽEREMI: Èuo sam da na Weibo-u - to je kineska verzija Twitera - Vlada ima takvu moguænost filtriranja da može da spreèi da odreðeni prefiksi (hashtags) ne preðu granicu odreðene provincije.

DŽEJKOB: Veoma je važno da budemo svesni da kada ljudi prièaju o cenzuri u Aziji govore kao da se to dešava nekom drugom, kao da pogaða samo neke ljude tamo negde. A moramo da znamo da kada neko u Sjedinjenim Državama pretražuje nešto na Guglu može da mu piše da su odreðeni rezultati pretrage izbaèeni zbog pravnih zahteva.

Postoji razlika izmeðu ta dva - naravno, i u tome kako se primenjuju, kao i u društvenoj realnosti toga kako, zašto i gde - ali veliki deo u stvari èini arhitektura. Na primer, amerièki internet je potpuno decentralizovan tako da je veoma teško primeniti kineski stil cenzure.

DŽULIJAN: veliki deo toga èini Gugl, a Gugl se može cenzurisati. Veliki broj stranica koje se odnose na Vikiliks su na Guglu cenzurisane.

DŽEJKOB: Bez sumnje, ali pošto je indeks sam po sebi besplatan moguæe je uraditi diferencijalnu analizu.

DŽULIJAN: Da, u teoriji.

DŽEJKOB: U teoriji. A u praksi postoje ljudi koji rade na otkrivanju te vrste cenzure tako što sagledavaju razlike iz razlièitih perspektiva iz razlièitih delova sveta. Ali mislim da je važno zapamtiti da cenzura i nadzor nisu problemi „negde drugde" - ljudi na Zapadu prièaju je „Irancima, Kinezima i Severno Korejancima potrebna anonimnost i sloboda, a ne nama ovde".

I kada kažu „ovde" obièno misle na SAD. Ali ne radi se samo o ugnjetavaèkim režimima, jer ako si meðu onima na vrhu u bilo gde, onda taj režim za tebe nije ugnjetavaèki. Veliku Britaniju recimo smatramo sjajnom državom, Švedska je takoðe divna, a ipak, ako nisi više u milosti ljudi na vlasti tvoja pozicija nikako nije sjajna. Ipak Džulijan je još uvek živ, zar ne? To je onda simbol da je to slobodna zemlja - da li je to tako?

DŽULIJAN: Naporno sam radio da bih zadržao sadašnju poziciju. Ali možda bi trebalo da razgovaramo o internet cenzuri na Zapadu. Meni je to veoma zanimljivo.

Ako se vratimo u 1953. godinu i pogledamo veliku Sovjetsku enciklopediju koja je deljena svuda. Ponekad su ubacivali izmene u nju kako se menjala politika u Sovjetskom Savezu. Kada je šef sovjetske tajne policije, NKVD-a, Berija, 1953. godine umro, više nije bio u milosti i ceo odeljak posveæen njemu je potpuno izbrisan tako što su oni koji su bili zaduženi za Enciklopediju poslali izmenu koju je trebalo staviti preko odeljka o Beriji. To je bilo potpuno oèigledno.

Taj primer i spominjem jer je potpuno oèigledan i toliko uoèljiv da je postao deo istorije. Dok sada u Britaniji Gardijan i neki drugi veliki dnevni listovi brišu èitave prièe iz svoje internet arhive, tajno, bez ikakvog traga. Recimo probaš da pronaðeš stranicu sa tekstom o sluèaju prevare koju je napravio milijarder Nadmi Auèi i vidiš da piše „Stranica nije pronaðena", jer su je izbrisali i iz indeksa.

Isprièaæu vam koja je bila moja uloga u prièi o Nadmiju Auèiju. Kada je 1990. Irak izvršio invaziju na Kuvajt to je izazvalo Rat u Zalivu.

Prognanoj kuvajtskoj Vladi je bila neophodna gotovina pa su poèeli da prodaju nekretnine, ukljuèujuæi i naftne izvore, izvan Kuvajta. Britanski biznismen, Nadmi Auèi, koji je u Veliku Britaniju tokom 1980-ih emigrirao iz Iraka, gde je bio na važnoj poziciji u okviru režima Sadama Huseina, je bio posrednik u tom poslu i na kraju je optužen da je za kanalisanje nelegalnih provizija u vrednosti od 118 miliona amerièkih dolara. Ta istraga je bila najveæa anti-korupciona istraga u evropskoj posleratnoj istoriji. Auèi je 2003. godine osuðen za prevaru u sluèaju nazvanom „Elf Aquitaine".

Bez obzira na to, on ima preko 200 kompanija registrovanih na njegovu luksemburšku kompaniju, kao i neke preko kompanije u Panami. Umešan je u posleratne iraèke mobilne kompanije, kao i mnoge druge poslove širom sveta.

 

 Cenzurisanje materijala

 

 

U SAD, Toni Rezko, jedan od uèesnika kampanje prikupljanja novca za podršku kandidaturi Baraka Obame za Senat, je dugogodišnji prijatelj Auèija, koji je njegov finansijer. Auèi i Rezko su na slièan naèin bili povezani i sa bivšim guvernerom Ilinoisa, Rodom Blagojeviæem.

I Blagojeviæ i Rezko su osuðeni zbog korupcije, Rezko 2008, a Blagojeviæ 2010-11. godine (nakon što je FBI snimio njegov telefonski razgovor u kome je pokušao da proda Obamino bivše mesto u Senatu).

Tokom 2007-8. dok je Obama vodio kampanju za predsednièke izbore, amerièka štampa je poèela da istražuje njegove veze. Istraživali su i Rezka i pronašli nešto u vezi sa kupovinom kuæe Baraka Obame. Tokom 2008, neposredno pre poèetka suðenja, Rezko je primio 3.5 miliona dolara od Auèija, što nije prijavio sudu, iako je morao, tako da je završio u zatvoru zbog toga.

Tako da se pažnja štampe u SAD okrenula ka Auèiju, dok je u Britaniji svojim advokatima iz "Carter-Ruck" kancelarije naložio da krenu u agresivnu kampanju protiv onih koji su tokom 2003. Izveštavali o „Elf Aquitaine" skandalu i njegovoj osudi u Francuskoj. Britanska štampa se našla na njegovoj meti, kao i amerièki blogovi, tako da znamo da su desetine tekstova izbrisane. Veæina tih tekstova, ukljuèujuæi i arhivu britanskih novina, je prosto nestala. Kao da nikada nisu postojali.

Ne piše „primili smo pravnu žalbu i odluèili da uklonimu prièu". Ti tekstovi su nestali i iz indeksa. Ali Vikiliks ih je iskopao i ponovo objavio.

DŽEJKOB: Oni brišu istoriju.

DŽULIJAN: Ne samo da menjaju istoriju, veæ prestane da postoji. Kao Orvelov diktum „onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost, onaj ko kontroliše prošlost kontroliše buduænost".

Na Zapadu je došlo do neutvrdivog brisanja istorije, a to je cenzura nakon objavljivanja. Samocenzura pre objavljivanja je mnogo ekstremnija i èesto se ne može otkriti. Bili smo svedoci toga kada je Vikiliks tokom Kejblgejta radio sa razlièitim medijskim partnerima širom sveta, tako da smo mogli da vidimo ko je cenzurisao naš materijal.

Na primer, Njujork Tajms je izmenio depešu u kojoj se kaže da su milioni dolara upotrebljeni da bi se kroz naftne kompanije koje rade u Libiji, tajno uticalo na politièki dobro povezane Libijce. U depeši se èak ni navodi ime naftne kompanije, ali je Njujork Tajms to izmenio u „kompanije koje pružaju naftne usluge".

 Verovatno najflagrantniji primer je verovatno naèin na koji je Njujork Tajms upotrebio depešu u kojoj se na 62 strane izveštava o raketnom programu Severne Koreje i o tome da li su prodali projektile Irancima, iz koje je Njujork Tajms iskoristio dva odeljka da bi, u svom tekstu, tvrdio da Iran ima projektile koji mogu pogoditi Evropu, dok se u depeši tvrdi upravo suprotno.

Gardijan je izmenio depešu o bivšoj premijerki Ukrajine, Juliji Timošenko u kojoj se kaže da možda skriva svoje bogatstvo u Londonu.

 Cenzurisali su i sve optužbe da je kazahstanska elita u osnovi korumpirana - bez navoðenja imena - kao i optužbe da su i „ENI", italijanska kompanija u oblasti energetike koja posluje u Kazahstanu, kao i „British Gas" korumpirani.

 Gardijan je u principu cenzurisao sva mesta na kojima se neka bogata osoba optužuje za nešto, osim u sluèajevima kada je Gardijan ima neki institucionalni problem sa tom bogatom osobom.

Tako se na primer u depeši o organizovanom kriminalu u Bugarskoj spominje jedan Rus, a Gardijan je ceo tekst tako formulisao kao da je cela depeša o njemu, iako je njegovo ime bilo samo jedno od mnogih na toj listi pojedinaca koji su u Bugarskoj povezani sa organizovanim kriminalom.

Špigl je cenzurisao odeljak u kome se govori o tome šta radi Angela Merkel - ne govori se o povredi ljudskih prava, veæ o nekim èisto politièkim odlukama. I još mnogo sliènih primera.

ENDI: Ako pogledamo planetu zemlju naše poimanje slobode informisanja i slobodnog toka informacija èini veoma radikalan novi koncept. Mislim da se ne razlikuje mnogo ako uporedimo Evropu i ostale zemlje. Postoje zemlje koje imaju demokratski okvir, što znaèi da možeš da èitaš i da razumeš, a možda i da se na zakonit naèin boriš protiv infrastrukture cenzure, ali to ne znaèi da je nema, a postoje i zemlje poput Saudijske Arabije ili Kine gde je teško i pokušati to.

 

 

 Paedo-Nacisti

 

 

 

DŽULIJAN: Moje iskustvo pokazuje samo da je Zapad sofisticiraniji u broju zaobilaznica i zavaravanja o tome šta se u stvari dešava. Ti slojevi su tu da bi pružili moguænost poricanja da postoji cenzura. Na cenzuru se može gledati kao na piramidu. Vrlo svesno, samo vrh piramide viri iznad peska. Taj vrh je javan - tužbe za klevetu, ubistva novinara, vojska koja oduzima kamere itd. Ali to je njen najmanji deo. Sledeæi sloj, ispod tog vrha èine svi oni ljudi koji ne žele da budu na vrhu, koji vrše samocenzuru da ne bi završili na tom vrhu. Sledeæi sloj èine sve forme ekonomskih uzroka ili pokroviteljstava data da bi ljudi pisali o nekoj temi.

Sledeæi sloj je sirova ekonomija - koja je tema ekonomièna, èak i ako se ne ukljuèe ekonomski faktori iz gornjeg sloja piramide. Zatim dolaze predrasude èitalaca koji imaju odreðen nivo obrazovanja, tako da je, sa jedne strane, njima lako manipulisati lažnim informacijama, a sa druge strane, ne možete im ni saopštiti neku prefinjenu istinu. Poslednji sloj je distribucija - na primer, neki ljudi jednostavno nemaju pristup informacijama na nekom jeziku. To su slojevi koji èine piramidu cenzure. A ono što Gardijan radi svojim izmenama Kejblgejta nalazi se u drugom sloju.

Ali, takva cenzura se uvek može negirati jer se ili dešava izvan dometa javnosti ili zato što ne postoji uputstvo da se odreðena tvrdnja cenzuriše. Novinarima se retko daju uputstva poput „nemoj da pišeš ništa o tome" ili „nemoj da objaviš tu èinjenicu".

Umesto toga oni shvataju da se to od njih oèekuje zbog toga što razumeju interese onih kojima žele da se približe ili umile. Ako se ponašaš kako treba pomaziæe te po glavi i nagradiæe te, a ako ne nema ništa od toga. Potpuno jednostavno. Volim da navodim ovaj primer: oèigledna cenzura koja se dešavala u Sovjetskom savezu, cenzura o kojoj se toliko prièalo na Zapadu - tajna policija koja u sred noæi dolazi po novinara i odvodi ga iz kuæe - se pomerila za 12 èasova.

Sada èekamo dan da bismo novinarima oduzeli kuæu, kada izgube pokroviteljstvo i ne mogu više da plaæaju svoje dugove. Novinare izbacuju iz kuæe tako što im oduzimaju kuæe. Zapadna društva su se specijalizovala u pranju cenzure i postavljanju stvari oni koji imaju moæ tako bilo kakav javni govor koji uspe da se probije teško može da utièe na stvarne odnose moæi visoko fiskalizovanog društva, jer su ti odnosi sakriveni iza slojeva kompleksnosti i tajnosti.

ENDI: Džeremi je spomenuo paedo-naciste.

DŽEJKOB: Vraæamo se na paedo-naciste.

DŽEREMI: Dva jahaèa u jednom.

ENDI: Pojam paedo-nacista na dobar naèin sumira nemaèke, ili deo evropskih argumenata za cenzuru. Nemaèka ne želi nikakav sadržaj koji lièi na govor mržnje na internetu iz istorijskih razloga, i naravno, ako ljudima kažeš da moraš da ogranièiš internet zbog pedofila, moæi æeš da uradiš šta god želiš. Takoðe, postoji i interni dokument Evropske komisije o zadržavanju podataka u kome se kaže sledeæe „Treba više da govorimo o deèijoj pornografiji jer æe nam to obezbediti podršku ljudi".

DŽULIJAN: hajde da prièamo o tome? Da bismo cenzurisali jednu stvar, recimo deèiju pornografiju, da bismo spreèili ljude da je vide mi moramo da nadgledamo sve što svi rade. Moramo da izgradimo infrastrukturu za to. Moramo da izgradimo ogroman špijunski i cenzorski sistem da bismo cenzurisali samo jednu stvar.

ENDI: To je stvar mehanike - tzv. pred-cenzorski sistem u Nemaèkoj te obavezuje da imenuješ pravno odgovornu osobu za sve što objavljuješ. Tako da ako objaviš nešto, bilo da je na papiru ili na internetu, a da nisi rekao ko je pravno odgovoran za sadržaj, veæ si prekršio zakon. Time si odredio odgovornost tako da ako neko prekrši zakon time što distribuira deèiju pornografiju ili nešto štob sadrži govor mržnje, možeš da kažeš „ok, naæi æemo gde je stacioniran, uhvatiæemo ga i skloniæemo to sa interneta".

DŽULIJAN: Time cenzurišemo onog ko objavljuje a ne onog ko èita.

 

 

                                                                                                                           (Nastaviæe se)

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane