Zakonopravila

Korupcija nije isključivo u vezi s drugima

 

Tadić: Niko nije unapred "zaštićen". A unazad?

 

   Skup posvećen korupciji slobodno mogu da nazovem partijskim skupom koalicionih partnera, koji svoje partijsko viđenje podvode pod državnu politiku u borbi protiv korupcije. I da li će neko da seče granu na kojoj sedi? Nije lud!

 

Josip Bogić

 

Ovih dana održan je po ko zna koji put "istorijski" skup o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. I to gde? U Sava centru. Akteri? Sve poznata lica i neustrašivi borci protiv ove štetne pojave: predsednik države, ministarka pravde, republički tužilac i mnoga druga poznata lica.

Svi učesnici skupa pod pojmom korupcije podrazumevaju onaj represivni deo i smatraju da će se brojnim hapšenjima smanjiti korupcija. Hapšenje izvršilaca krivičnih dela korupcije svakako ima određenu i preventivnu dimenziju. Ali u nekim drugim zemljama. Kod nas to svakako nije slučaj. Ako se ima u vidu procenat osuđenih za koruptivna krivična dela i krivične prijave koje su procesuirane, dolazi se do porazne činjenice da je osuđujućih presuda svega 20 odsto, od kojih je 50 odsto - uslovnih. Kakva je poruka potencijalnim izvršiocima nije teško zaključiti.

 

Nije tako, rođo

 

Na ovom skupu o korupciji govorili su i oni koji imaju najmanje prava da o tome govore. O korupciji, tako, govori ministarka pravde, koja je kao član Republičke izborne komisije uzela oko 2.500.000 dinara - legalno. Jeste to legalno i u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. Ali, da li je moralno? Ako korupciju shvatimo kao nešto pokvareno i nemoralno onda u ovu kategoriju svakako spada i gospođa ministarka. Opravdanje da je taj novac vratila u najmanju ruku je smešno, jer svako bi vratio ono što mu ne pripada pod uslovom da ne bude kriv i uhvaćen. Ako ga uhvate vratiće, a ako ga ne uhvate nikom ništa. Gospođa ministarka pod korupcijom podrazumeva samo njen represivni smisao. Ako pažljivo pročita Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije shvatiće da korupcija nije samo represivno postupanje.

Izgradnja institucija preduslov je uspešne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a u tom procesu je od suštinske važnosti nastavak približavanja regiona Evropskoj uniji.

Predsednik reče da niko neće biti zaštićen, bez obzira na partijsku pripadnost, rođačke veze ili ulogu u društvu. "Kao što vidite, u Srbiji niko nije zaštićen, ni ljudi koji su na neki način nacionalne ikone i predstavljaju žive spomenike u društvu nisu zaštićeni". On je napomenuo da svako ima pravo na fer i pošteno suđenje.

Reče i da će borba protiv kriminala biti odlučna bez obzira na partijske i rođačke veze. Prosto neverovatno. Pa celo današnje pravosuđe, a tužilaštvo posebno, u prethodnom je reizboru ustrojeno na partijskim i rođačkim vezama, i to u tolikoj meri da su sa svim tim upoznati i najviši funkcioneri EU u Briselu. Pa o tome su u Briselu već više puta izdali saopštenja i izjave poput Barozovog pisma Društvu sudija Srbije. I sad tako ustrojeno pravosuđe treba da se bori protiv pojava koje su ustrojile samo to pravosuđe.

Kada će funkcioneri DS-a odgovorni za katastrofalnu reformu pravosuđa i zloupotrebu službenog položaja sa koruptivnim elementima biti smenjeni? Kada će se okončati suđenja koja traju godinama protiv raznoraznih mafija? Kada će svi dotični početi da poštuju Ustav, zakon i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima? Predsednik priča o fer i pravičnom suđenju, ministarka o reformisanom pravosuđu, a pri tom zaboravljaju da je u odnosu na nereizabrane sudije i tužioce povređen čl. 6 Konvencije, jer im nije omogućen fer postupak prilikom reizbora, da su pri tom birani kandidati sa lošijim rezultatima, prijatelji, rođaci, kumovi lokalnih partijskih moćnika iz DS-a.

 

Dajte najteže kazne

 

Licemerne su izjave koje govore o borbi protiv kriminala i korupcije i da nema zaštićenih, jer kad se to kaže u prisustvu ministra policije to zvuči lakrdijaški. Kakva smo mi država govori i nedavna izjava jednog od prozvanih tajkuna koji je rekao da nije bezobrazno bogat, da je prezadužen, a da je veće bogatstvo stekao za vreme vladavine "demokratije" nego za vreme Slobodana Miloševića. Rekao je da se može više nazvati Tadićevim i Koštuničinim tajkunom nego Slobinim. Sada ćemo videti reakciju i znati definitivno šta je istina.

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da je država odlučna da se bori protiv korupcije, da u toj borbi neće biti zaštićenih ali da je za uspeh neophodna promena svesti građana i uspostavljanje novog sistema vrednosti. Adekvatnim kažnjavanjem svakog vida korupcije doprineti suzbijanju te pojave. Ona je rekla da je uverena da će doslednom primenom zakona država uspeti da osigura efikasno gonjenje svih počinilaca koruptivnih krivičnih dela i razbijanje finansijskih tokova organizovanih kriminalnih grupa. Ministarka je naglasila da se to odnosi na sve koji su na nelegalan način stekli ekonomsku moć bez obzira na društveni status, a koji moć koriste za korupciju državnih funkcionera, kupovinu medija i upravljanje finansijskim institucijama. Novim zakonima i reformom pravosuđa država iskazuje nameru da niko ne bude zaštićen funkcijom koju obavlja, a dokaz za to je odredba po kojoj su funkcioneri optuženi za korupciju u nadležnosti tužioca za organizovani kriminal. "Time je stavljeno do znanja da neće biti amnestiranih".

Šta je sa krivičnim prijavama protiv Mesarovićeve, Malovićeve, Ristića i ostale družine zbog sprovođenja sramnog reizbora sudija u Srbiji i zloupotreba i korupcije? Šta čeka tužilac? Neka odbaci prijavu, ako su svi sve radili po zakonu i nisu učinili kriminal. Oštećeni će odmah preuzeti gonjenje i dokazati šta su sve uradili u tzv. reformi pravosuđa koja će se okončati u Zabeli. Tek tada ću početi da verujem u sve ovo što Tadić govori.

"Suočavanje sa prošlošću, reforma budućnosti protiv recidiva prošlosti, reformu koja znači stvaranje pravosuđa čiji su osnovni principi pravo, pravda i odgovornost". O kakvom suočavanju sa prošlošću ona govori kada je ta "prošlost" sa njima u koaliciji? Poručila je da celo društvo treba da uspostavi novi sistem vrednosti i da u potpunosti sazre svest da je korupcija neprihvatljiv model ponašanja. Biće potrebno vreme i to neće biti jednostavno, ali država će nastaviti da radi na tom poslu jer građani nemaju vremena. Reče to ministarka i uspostavi nova merila i ponašanja: skandalozna reforma, laž, osionost, neznanje, RIK (nemoralne naplate)...

A kada će gospođa ministarka da promeni svoju svest? Nadam se da gospođa ministarka govori o podizanju svesti tužilaca i sudija, pošto je svest običnih građana u vezi sa korupcijom na najvišem mogućem nivou jer je svakog dana osećaju na sopstvenoj koži.

Zašto partije na vlasti nisu izmenile Krivični zakonik pa za sva koruptivna krivična dela uvela minimum zaprećene kazne od najmanje četiri godine ili težu kaznu? Dakle, svaka korupcija je delo koje mora da ima za posledicu najteže kazne iz krivičnog zakonika: bez 20 godina zatvora nema ozbiljne priče. U Kini su mnogi zbog korupcije osuđeni na smrtne kazne. Zašto nije ukinut imunitet za krivična dela?

Znam da će mnogi reći da represivno ponašanje neće mnogo sprečiti korupciju, ali verujem da kada neko od direktora ili funkcionera dobije robiju, svaki će se potencijalni "mitoman" sa velikom dozom opreza upuštati u rizik. Nije tako komplikovano to rešiti ali nema volje kod ovih demagoga.

 

 

 

Svi znaju šta je to

 

Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi sticanja sopstvene koristi. Narodski rečeno, pod korupcijom se podrazumeva podmitljivost, potkupljivost ili pokvarenost, a najčešće se vezuje za "gotovinu", "keš" ili ostvarivanje novčane dobiti. Najdominantniji i najčešće upotrebljavan izraz u narodu je: "Para vrti gde burgija neće".

U nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije data je definicija: Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga.

 

 

 

 

Ne mora uvek zatvor

 

O korupciji je teško pribaviti materijalne dokaze u krivično-pravnom smislu, pa su se mnoge korupcionaške afere na Zapadu razrešavale sudom javnosti čak i kad nije bilo dovoljno čvrstih dokaza za krivični progon. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti čak i kad ne postoji krivična odgovornost. U SAD je Ričard Nikson podneo ostavku zbog onoga što su dvojica novinara objavila, što je rezultovalo istragom, pa iako nije krivično odgovarao platio je političku cenu. Bivši šef francuske diplomatije osuđen je 2001. na zatvor i novčanu kaznu, jer je zaposlio ljubavnicu u jednom preduzeću, a ona je posle kod njega lobirala da ovo preduzeće dobija unosne poslove.