Fudbalska previranja u uslovima neuspeha i nepoverenja
Nije vreme za marvene
trgovce
Sa početkom nove fudbalske
sezone, u našin najpopularnijim fudbalskim klubovima su upravo čelnici pravili
aferašku klimu koja je davala povoda za senzacionalistički prikaz prilika u Crvenoj
zvezdi, Partizanu i Vojvodini.
Miroslav Vislavski
Već posle prvog kola u kome je Crvena zvezda
poražena na gostovanju u Subotici sa 0:2, predsednik Vladan Lukić je
saopštio u krugu klupskih funkcionera Đorđa Stefanovića, Gorana Vesića,
Dušana Mrakića i Andrije Kleuta da podnosi neopozivu ostavku. Ova, kasnije
se ispostavilo "emotivna reakcija" nekadašnjeg golgetera, privukla je
pažnju javnosti kao i proletošnja najava Vladana Lukića da će se povući sa
funkcije čelnika. Možda je Lukić predosećao katastrofu sa Francuzima. Porazi na
gostovanju 0:4 i pre toga u prvom meču 1:2 na prepunoj blještavoj Marakani,
pokazali su današnju nemoć bivšeg evropskog prvaka na međunarodnom planu. Slaba
je uteha da je u tom ciklusu kvalifikacija naš najveći stadion zabeležio
rekordnu posetu. Ako bi se bodovala ikonografija na tribinama Marakane i
iznad svega skupocene navijačke koreografije, Crvena zvezda bi bila
šampion Evrope. Vodećim evropskim klubovima to nije u prvom planu, već umeće na
terenu. Vladan Lukić nema više kredita za Zvezdine takmičarske podbačaje. To je
preovlađujuće raspoloženje velikog dela pristalica crveno-belih. Pročitan je od svih kada pokušava
da optuži druge za Zvezdine neuspehe.
Teorija zavere je ponekad dobar način
za spiranje sopstvene odgovornosti, ali ne i metod na kome može da se gradi sistem ili politika. Aktuelno rukovodstvo Crvene zvezde sa Vladanom
Lukićem kao predsednikom, dalo je što je dalo. Zaustavilo je propadanje kluba
iz vremena vladavine Piksija Stojkovića i Dobrivoja Tanasijevića. I to
je rezultat! Dalje, su potrebni kreativniji i autoritativniji ljudi i
rukovodstvo. Što se Lukića tiče, ne trebaju više njegove najave ostavke. On
mora doneti odluku i povući potez! Tako će pomoći i sebi i Crvenoj zvezdi.
Sa druge strane, događaji u redovima aktuelnog šampiona
koji dominira našim fudbalom, demantovali su preovlađujuće uverenje o stabilnom
i kompaktnom kolektivu. Partizan je u ovoj sezoni pokazao nedozrelost za
veće poduhvate. Dozvolio je luksuz da ostane u kratkom roku bez petnaestak igrača. Ozbiljni klubovi ne
rade tako. Pogotovo ako u sastavu novopridošlih nisu obezbedili kvalitet
adekvatan ambicijama. Stanojević svakako još uvek nije čudotvorac koji u
mesec dana može da ukomponuje sastav da se nosi na evropskoj sceni. Zato nije
čudo što na putu za ligu šampiona nije savladana prepreka zvana Genk.
Iako je utisak bio da je eliminacija crno belih iz najelitnijeg takmičenja u
fudbalskoj Evropi bila nepravedna ili nesrećna, rezultat je zaslužen. Ako ne
zbog sportskih razloga, onda više kao posledica hazarderskih poteza rukovodstva
koje se nije osvrtalo na stručne zahteve. Čelnici su se ponašali kao marveni
trgovci! Trudili su se da prodaju sve što se prodati moglo, a onda nisu imali
prave alternative. Ceh je bio novi debakl srpskog fudbala, jer je aspirant na
Ligu šampiona ostao i bez Lige Evrope, koju mu je uskratio amaterski klub iz
Severne Irske! Usledio je i neplanirani poraz na prvenstvenoj utakmici u Užicu.
A onda je usledilo iznošenje prljavog veša!
Zakaži pa otkaži
Pokazalo se da Partizan i nije kompaktan klub, da je
normalno podeljen kao i zemlja Srbija! Saznali smo da je u velikim finansijskim
obavezama i da se zbog toga trgovalo svim što je za tržište. Saznali smo i da
nisu plaćene premije za duplu krunu, da se kasni sa isplatom zarada... Javnost
je obaveštena da je smenjen trener koji ima
obraz i glavu i koji kaže "popu pop, a
bobu bob"! Usledila je nesvakidašnja solidarnost struke: Krstajić
je podržao Stanojevića. Da je rukovodstvo istrajalo u odluci da smeni Stanojevića,
ostavke bi podneli i kompletan stručni štab i treneri u mlađim kategorijama.
Atmosfera je uzavrela uzajamnim optužbama koje su najavljivale potpuni haos!
Saopšteno je da je postavljen novi trener! Zoranu Milinkoviću,
nesumnjivo jednom od naših najtalentovanijih trenera nove generacije, angažman
u Partizanu je mogao biti potpuna satisfakcija nakon neslavnog završetka
sezone sa finalom kupa na kome je kao trener Vojvodine, zaradio kaznu od šest
meseci zabrane rada...
Aferu je "isposlovao" Dragan Đurić. On
zna zašto. Ako ne zna, onda mu je loša bila procena da će svojom voljom smeniti
prvog stručnjaka u klubu. Zbog dešavanja minulih nedelja u Partizanu,
potvrdio je skepticima pravo da sumnjaju u njegove mogućnosti da predvodi
veliki klub. Struka je možda po prvi put pokazala zube i solidarnost po cenu
najvećih žrtava. Odolela je sili vlasti. Đurić nije objasnio kako je pozvao, a
potom otkazao aranžman Zoranu Milinkoviću. Šta ga je briga za jednog sjajnog i
časnog trenera i kompromitaciju koju mu je naneo. Ona je nesumnjiva, bez obzira
što je nastala kao posledica neostvarenog poziva čak i od jednog Partizana.
Ali, tamo gde se zakuvalo, teško da će se istinski
smiriti duhovi. Zatišje koje je usledilo samo je goli privid. Teške reči su
padale, a problemi nisu rešeni. Već posle nenormalnog primirja i najšturijeg
saopštenja, bilo je vidljivo da se duhovi umirit' ne mogu! Staraju se o tome Vukadinović
i Jovičić. Verovatno u saglasju sa Đurićem, koji ipak nema moć kojom bi
neutralisao istinski autoritet jednog Nenada Bjekovića. Sada je na
potezu Stanojević i struka. Budu li uspeli da kontrolišu ekipu i iz nje izvuku
više nego što može i vredi, Đurić će morati debelo da se kaje i traži samilost
vladara iz senke. U protivnom, neki neočekivani poraz koji će izbaciti Partizan
iz konkurencije za prvaka države, može biti putokaz Stanojeviću, a sa njime i
Krstajiću.
Koga pozvati
U Vojvodini je nepoznanica ima li predsednika ili
ga nema. I niko ne poseže za odgovorom. Zvaničnici ćute, mediji ne istražuju, a
fudbalsku javnost to ne pogađa. A sve je krenulo nakon bruke u evropskim
kvalifikacijama sa predstavnikom Lihtenštajna. Vojvodina je izbačena od teških
amatera na svom stadionu. Publika je skandirala: uprava napolje! Apsolutni
gazda, Ratko Bata Buturović, obavestio je upravni odbor da podnosi
ostavku. Upravni odbor ga je odvraćao od takve odluke. Sazvana je skupština
kluba, na kojoj je predsednik podneo opsežan izveštaj sa velikim brojem cifara,
statističkih pokazatelja i objašnjenjima koja su ilustrovala vođenje kluba od
2006, od kada je Buturović, sa manjim prekidom predvodio klub. U zaključku je
obavestio Skupštinu da je podneo ostavku i poručio: Ne dajte da se uništi
Vojvodina!
Šta je Buturovića navelo da ponovi potez i podnese
ostavku?
Vojvodina je ozbiljno oštećena u finalu kupa i žestoko
pokažnjavana. Ukinute kazne nisu promenile osećanje ugroženosti od svih i
svakog kada se radi o staroj dami srpskog fudbala. Teorija zavere je svest koja
stanuje pod njenim svodovima! Svi su protiv Vojvodine. Ona ne učestvuje u
konstituisanju fudbalskih organa unutar Fudbalskog saveza Novog Sada, Vojvodine
i Srbije, iako po svim kriterijumima zaslužuje da bude u njima. Jednako kao
kada se radi o privilegovanim beogradskim klubovima, pre svega Partizanu i
Crvenoj zvezdi. Ali za tu poziciju se u određenom trenutku sama opredelila.
Danas je sama "mimo sveta". Čelnici i klupska operativa nisu radili
na tome da se takav ponižavajući status prevaziđe.
Kada predsednik IV Vojvodine prima delegaciju kluba u
povodu nastupa u finalu Kupa Srbije, on uz igrače i stručni štab ne poziva
čelnika Buturovića. Isti odnos prema rukovodstvu kluba pokazuju i predstavnici
Lige socijaldemokrata Vojvodine kao nosioci vlasti u Novom Sadu, koji u
skupštinskoj sali grada organizuju tribinu posvećenu statusu kluba i
predstojećem jubileju - stotoj godišnjici postojanja. Rukovodstvo kluba nije
pozvano ni od predsednika Skupštine Novog Sada Aleksandra Jovanovića,
kada je ovih dana ugostio osmoricu veterana kluba iz svih generacija,
ljubiteljima kluba znanih kao "zlatna", "prva šampionska",
"osvajači SE kupa" i "druga šampionska". Tom prilikom je
razgovarao o organizaciji i obeležavanju jubileja. Uz ove
primere, na sednicu skupštine na kojoj je podnošen izveštaj o radu i poslovanju
kluba od kada je Bata Buturović na čelu, niko se nije odazvao od petnaestak
pozvanih iz pokrajinske i gradske vlasti, kao ni predstavnika relevantnih
političkih stranaka, Uprave prihoda i nekih javnih preduzeća. Sve to govori o
ignorisanju klupske vlasti od relevantnih fudbalskih i drugih činilaca vlasti i
politike u Pokrajini i Novom Sadu.
Nema sekiracije
U svom obraćanju Ratko Buturović je detaljno opisivao i
dokazivao prilike u klubu koji je pred njegov dolazak bio u raspadu. Govorio je
o periodu konsolidacije pod njegovim vođstvom, uspešnim investicionim
poduhvatima i igračkim transferima sa konkretnim ciframa za svakog prodatog
igrača pod njegovom kontrolom, zatim o novim finansijskim krizama nastalim u
periodu njegovog odsustva kada je bio pritvoren... Ukazao je na slabe rezultate
poslovanja kluba kada su mu na čelu bili Mirko Dubroja, a potom Vojislav
Gajić i na njihovu odgovornost dok su predvodili klub. Završnicu ove godine
je najavio sa pozitivnom efektivom od oko 1.400.000 evra. Očigledno
nezadovoljan raznim pritiscima van sportskog terena i delovanjem
"dušebrižnika", kako je nazvao pojedince koji sa pozicije vlasti
"podrivaju" Vojvodinu, Buturović je saopštio da odlazi.
Skupštinari, među kojima su govorili direktor Dnevnik-presa
Dušan Vlaović, penzioner Stevica Lalošević, legendarni džudista prof
dr. Slavko Obadov, navijač "stare garde" Miloš Zemljanac,
Dragan Pavkov, koji se predstavio kao "predstavnik stranke koja želi
promene" i vlasnik "Dunavprevoza" Milenko Damjanić,
navijač "Firme" Aleksandar Posnov i veteran prof. dr Radivoj
Radosav su jednoglasno odbili ostavku Ratka Buturovića. Predsednik nije
komentarisao glasanje. Sutradan nakon sednice je tvrdio da je on "rekao
svoje" i da se neće baviti životom kluba, te da on nije više predsednik
Vojvodine. Iz kluba stižu poruke da je on i
dalje predsednik kluba. Ko govori istinu i šta je zapravo situacija kada se
radi o predsednikovanju Vojvodinom, to danas u Novom Sadu ne zna niko. I niko
se zbog toga ne jedi!
Nema sekiracije ni jeda izgleda ni u Crvenoj zvezdi,
ni u Partizanu... Afere su da se zabavi narod, a oni će po svome.
Jednako kao u demokratskoj Srbiji!
Niko iz grada i pokrajine
Dug
je spisak političara koji su pozvani na sednicu Skupštine FK Vojvodina,
ali se nisu odazvali. To su: Šandor Egereši, Bojan Pajtić, Modest Dulić, Igor
Pavličić, Aleksandar Kravić, Aleksandar Jovanović, Milorad Mirčić, Dušan
Elezović, Siniša Sević, Miloš Vučević, Dušan Bajatović, Tomislav Stantić, Igor
Mirčić, Maja Gojković, Miroslav Španović, Vladimir Jelić i Zoran Radoman.