Francuska

Makronija u Trampovoj zamci: tržišna cena jedne nevinosti i propale investicije u razvoj Irana

Pariska salata

Proteklih dana u Francuskoj behu sve same komemoracije, proslave i pomeni. Te 50 godina od studentske revolucije 1968, pa prva godišnjica Jupiterovog ustoličenja i početak Makronije, nove vrste demokratije za velike bogataše, onda parada na dan Jovanke Orleanke i to ove godine u sa jednom mladom meleskinjom u liku francuske svetice, što je izazvalo polemiku, slavi se i dan Evrope , pominje se 70 godišnjica kreacije Izraela i priprema stogodišnjice završetka velikog rata, ili 120 ta sezona turnira na Rolan Garosu i obavezne snobovske ceremonije i filmske kerefeke kanskog filmskog festivala, lisabonski Evrosong, ili novi zakon o zabrani informacija su samo neke od aktuelnosti u gradu svetlosti. Atmosferu je zamračio veliki prijatelj malog Makrona, sumanuti slovenački zet, Donald. O svemu ovome izveštava Mile Urošević, naš stalni dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Zakon američki ali svetski

U jednom društvu uvek postoje vesti koje zabavljaju javno mnjenje, novinare, političare, intelektualce i sa druge strane lake vesti za raju, malo mračni crnjaci, malo seksi tračevi. Primer; Kada Mathilda Edey Gamassou, sedamnaestogodišnja meleskinja projaše na belom konju kroz centar grada Orleana u oklopu Jovanke Orleanke, mondijalisti se vesele francuskoj tolerantnosti i univerzalnoj ljubavi. Baš divno, ko u seriji Nemanjića, ali svi nisu istog mišljenja, pogotovo ne nacionalisti koji padali u očaj što im polu crnkinja predstavlja legendarnu plavooku sveticu iz XV-og veka i maskotu Nacionalnog Fronta, mezimicu Le Pena.

Kome ovo pade na pamet i šta je cilj provokacije pitaju se uz da neslane komentare nazivajući mladu učenicu majmunicom babunkom i sličnim komplimentima, što je ne samo neukusno već i žestoko kažnjivo u zemlji koja ima ogromnih problema sa netrpeljivošću, rasizmom i ksenofobijom kao i sa migrantima i integracijom, kojoj preti i građanski rat u slučaju incitacija na mržnju i netolerantnost. Ali to je samo deo aktuelnosti tipa "People" koje šokiraju Francuze.

Pored rasističkih, ima i seksi naslova koji obeležavaju svoje vreme i mentalitet podneblja. Na primer, priča o Jasmini X, devojci koja je ostala nevina do svoje dvadesete godine i onda rešila da "đanu" proda na licitaciju. Milion i dvesta hiljada dolara je pljunuo tamo neki bumbar sa Vol Strita za jedno kresanje u stilu crnogorskog kuma. Priča ne kaže gde je sada čaršav kao dokazni materijal junačkog podviga bankara defloratora. Eto šta zabavlja raju a za to vreme štrajkovi i nezadovoljstva ne prestaju.

Na železnici, u Er Fransu ili po fakultetima, i dalje su aktuelni i nepredvidljivi potezi opozicije jupiterovim bolnim reformama. Predvidljivo je samo da svi oni koji se bune, kao što su studenti ili ekologisti i slično ima da se nagutaju suzavca i popiju po pendrek da bi na kraju bili izbačeni iz okupiranih prostora ili prostorija.

Sila zakon ne poznaje ili ga menja kad zatreba i kako moćnima odgovara. Nema zezanja sa jupiterovim batinašima i bankarima, tvrde aktivisti opozicije i pripremaju se za naredne izbore računajući na sve manju popularnost Makrona i sve veće nezadovoljstvo među biračima. Sve se češće se pominju njegove izborne mućke finansiranja kampanje koje su prošle nekažnjeno. On gura svoje reforme na snagu, drskost i bezobrazluk, reforme koje jedan deo francuskog plebsa obožava, a drugi, veći deo, prezire iz sve snage i kune se da više neće da glasa za lepa obećanja.

Mondijalista do koske, nepokolebljiv prema malim ljudima i veoma kul sa bogatašima, arapskim prinčevima i velikim bankarima, Jupiter je pao u nemilost nakon svog vikenda u beloj kući i hemijskog čišćenja peruti od strane nepredvidljivog a za mnoge i neuračunljivog slovenačkog zeta, Donalda ili vucaranje po sobama kao neko malo dete. Nikada nijedan francuski predsednik nije doživeo sličnu avanturu.

Trampijada

Tramp je đavo koji je svojom odlukom da pogazi sve ugovore, dogovore i ostale hatišerife, koje je njegov prethodnik Obama potpisao, praktično objavio ekonomski rat Evropi, Rusiji ili Kini. Francuska je posebno na tapetu jer je najviše ućarila u ugovorom "tante za mufte" koji predviđa da se Iran kani svojih ideja o atomskoj bombi da bi razne kompanije mogle da prave biznis po persijskoj nahiji, u zemlji ajatolaha i kavijara.

Po svemu sudeći, Trampu, a pogotovo Izraelu i Saudijskoj Arabiji su zasmetale ova berićetne nagodbe EU sa ajatolama punim para i petrola pa je u stilu epruvete koja je koštala glave Sadama, Tramp pogazio ugovor i opičio sankcije Iranu ali kolateralno ponizio sve one koji će morati da ispoštuju volju gospodara sveta, velikog brata, Donalda sumanutog.

Eto kako se u Francuskoj gleda na zaoštravanje situacije u ovom sve više predratnom stanju lude planete. Francuska najviše gubi ukoliko bude stvarno morala da legne na rudu pred Trampovim hirovima kažnjavanja svakog ko trguje sa Iranom.

Velike kompanije i male firme seru kreč od kada je predsednik Hasan Rohani naručio robe i radova za 15 milijardi evra i sve to sad može da padne u vodu persijskog zaliva zbog lažnih vesti koje Izrael širi da bi opravdao svoja bombardovanja po Siriji i saterivanja Irana u blok zabranjenih nacija sa kojima nema biznisa. Francuska ima narudžbine za 118 aviona "Erbasa" koji bi trebalo da donesu 25 milijardi ili 200.000 automobila Pežoa koji treba da se izbace svake godine u ganc novoj fabrici kraj Teherana i je koja je već koštala Francusku 400 miliona evra investicija.

"Total" kupuje 200.000 barela nafte dnevno, a kad se slavina zatvori biće kuku lele, fali čorbe na pumpama. Milijarder Buig bi trebalo da proširi aerodrom u Teheranu, ako Bog da ili bolje rečeno ako Tramp odobri. Firma "Vinci" bi pod istim uslovima trebalo da sagradi drugi jedan aerodrom, a francuska železnica ima ugovor da proda svoje super brze vozove dok "Sanofi", ima nameru da snabdeva Iran lekovima. Tu je i "Suez" koji treba da obezbedi pitku vodu i razna prečišćavanje, pa "CMA" za brodski prevoz, "Richel" koji gradi staklene bašte velikog kapaciteta, i da ne pominjemo telekomunikacije, ekološke ili turističke projekte. Ako stvarno sve to bude američkim zakonom svetski zabranjeno onda više niko ne garantuje da se ekonomski rat ne pretvori u svetsku katastrofu trećeg tipa.

Razni štrajkovi na gomili i posebni zakoni

Osim svetskih ima i lokalnih problema kao što su novi zakoni i tradicionalni štrajkovi. Kad piloti štrajkuju diša plaća ceh. Direktor Er Fransa je odleteo iz fotelje nakon referenduma o povišici, a ni njegov kolega na železnici nije siguran da neće prvim vozom da krene u preuranjenu penziju. Radi se o dva velika inata, s jedne strane radna snaga i oni koji zarađuju pare i sa druge novi robovlasnici finansijeri, bankari, industrijalci uz pomoć Makronove vlade koja je specijalno naklonjena velikašima i jako bogatim ljudima kako je to nedavno izjavio bivši predsednik Oland.

Pare se troše neviđeno i uglavnom na neviđeno jer će svako njuškanje i cinkarenje, ili objavljivanje nezakonite korupcije, lopovluka i ostalih mutnih radnji uskoro biti zakonom zaštićeni. Da upravo tako, cinkarenje dalje neće moći! I svaki onaj ko se drzne da obelodani neku podvalu, prevaru ili zaveru, biće izveden pred sud, mondijalističke pravde.

Nešto nalik na Kočićevog "Jazavca", po nalogu briselskih kabadahija u Francuskoj je podnet hitan predlog zakona o zaštiti poslovnih tajni preduzeća ili institucije na principu vojnih i državnih tajne.

Strogo poverljivo i jako kažnjivo. I ubuduće će pod izgovorom industrijske špijunaže sve biti zabranjeno sem onoga što oni sami odobre ili objave. Drugim rečima, više ništa ne sme da se kopa, rovari i istražuje što sama firma ne želi da se zna. I ne samo da ne sme da izađe u javnost nego čak neće smeti ni se zadrži za sebe tajne koje pritom krše zakon. Dovoljno je da ljubopitljivi novinari, sindikalisti ili revnosni službenici saznaju za mućku, korupciju, neko trovanje, lopovluk ili korupciju, trgovinu oružjem i slične podvige i već su krivi što znaju.

Da bi mogli da mažnjavaju dividende iz firmi koje propadaju i da prodaju tuđu imovinu za svoj groš, EU mafijaši su smislili zakon kojim je sve nelegalno zahvaćeno velom tajne i dobiće svoju tarifu za letovanje u bajboku onih koji su mnogo radoznali. Drugim rečima ovaj libertijaski zakon već početkom idućeg meseca počinje da diže nadgrobni spomenik istraživačkom novinarstvu i svima onima koji pokušaju da upozore javnost na neki skandal. Narod se malo buni ali stvarno malo, skoro nevidljivo i evropski zakon po želji američkih i svetskih lobija dobija status velike tajne strogo kažnjive za sitnu boraniju i jaču konkurenciju.

Koga još čude neredi, manifestacije ili opšte nezadovoljstvo koje je moglo da se pretvori u bunu na dahije. Nedavne prvomajske manifestacije za malo su mogle da se pretvore u drugo poluvreme studentske revolucije ali je pokušaj propao i oko 1.200 u crno obučenih i maskiranih levičara " Black blocs " bande je završilo, što u policijskoj stanici što je bežanijom preko Sene umaklo policijskim snagama demokratije, koja se manje više svuda po svetu, polako pretvara u žešću diktaturu i neku vrstu predratnog stanja.