Srpski sudovi su pod šapom neukusne ministarke pravde Maje Popović. Ona je pod „šapom" ministra Gašića, koji je ucenjen, ali i precenjen od službenika Ambasade SAD u Beogradu, te ga Obaveštajna zajednica smatra vernim Vučićevim slugom i zaštitnikom mafije. Hoće li neko od „delioca pravde" iz Višeg suda u Beogradu odgovarati za hiljade godina zatvora izrečenim građanima koji su kasnije oslobođeni od krivične odgovornosti? Hoće li odgovarati za nesreću nanetu građanima, kojima je kasnije isplaćena milionska šteta zbog lišenja slobode i muka u pritvoru. Hoće li sudije za prethodni postupak koji serijski hapsi građane i šalju u pritvor, zbog kršenja zakona i sami biti privedeni pravdi?
Vladimir Molotok
Američka agencija USAID reformisala je godinama srpsko pravosuđe, a prošle godine je pobegla iz Srbije, koliko ih noge nose, uvidevši da je reforma potpuno dovela do nestanka bilo kakve pravne sigurnosti građana.
Mafija Aleksandra Vučića je sada i sama u problemu. Nju, umesto srpskih tužilaca i policije, goni Europol, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države. Prošle nedelje, nakon pet meseci od održane sednice veća Apelacionog suda u Beogradu, u predmetu optuženog Zorana Marjanovića, osuđenog presudom Višeg suda u Beogradu na 40 godina zatvora, pod optužbom da je ubio svoju suprugu Jelenu Marjanović, pevačicu, a koje je donelo veće sudije Jelene Škulić, pušten je iz pritvora, a saopšteno je i da je veće ovog suda ukinulo osuđujuću presudu kao nezakonitu.
Pet meseci je trebalo da sud saopšti odluku koju je doneo po žalbi advokata optuženog! To i ne čudi, imajući u vidu da je sudija Višeg suda Jelena Škulić supruga Milana Škulića, sudije Ustavnog suda Srbije, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i tvorca strategije reforme pravosuđa - promovišući ideju da sud i tužilaštvo tumače zakon, a ne da ga dosledno primenjuju.
Po donošenju ove presude sudija Jelena Škulić izabrana je, nakon samo tri godine provedene u Višem sudu, za sudiju Apelacionog suda. Bitka za glavu nesrećnog Zorana Marjanovića, vodi se godinama, nakon ubistva njegove supruge Jelene u Borči. Upućeni u ovaj zločin, uključujući i Aleksandra Vučića, znaju da je naručilac jedan od njegovih kumova!
Zoran Marjanović je uhapšen pod pritiskom Velike propagande laži, a iz pritvora je pušten rešenjem veća Apelacionog suda u Beogradu, koje je navelo da u spisima predmeta nema ni indicija da je Zoran ubio svoju suprugu.
Sudski veštak, patolog general - major Zoran Stanković, bivši ministar odbrane i načelnik VMA, u svom nalazu isključio je mogućnost da je Zoran ubio svoju suprugu.
Vučićev kum je krenuo dalje, pa je predmet u Višem sudu dodeljen sudiji Jeleni Škulić, koja je, pomognuta od Velike propagande laži, osudila Marjanovića na 40 godina zatvora i Zoran je ponovo uhapšen.
Ipak, imao je sreće, jer je predmet u Apelacionom sudu, kao sudija izvestilac dobila sudija Snežana Jovanović. U njenom veću još sudi sudija Miodrag Majić, većem predsedava sudija Mirjana Popović. Mafija je uspela da za predsednika veća postavi Rastka Popovića, zamenika predsednika Apelacionog suda, koji je suprug ministarke pravde Maje Popović.
Sudija Jelena Škulić je u Višem sudu bila sudski pomoćnik pomenutog sudije Popovića, čije su izuzeće branioci Marjanovića bezuspešno tražili. Ipak veće je većinom glasova, ukinulo navedenu presudu i pustilo Marjanovića na slobodu, što upućuje na zaključak da u spisima predmeta nema nikakvih dokaza o njegovoj krivici. Ali, to nije smetalo sudiji Škulić da ga osudi na najtežu zatvorsku kaznu i da napreduje. Apelacioni sud je devastiran, jer osim veća u kojem sudi gospođa Snežana Jovanović, još je ostalo tročlano veće kojim predsedava sudija Nada Hadži Perić. Ostala veća su pod šapom zamenika predsednika suda Rastka Popovića. Ministarka pravde Maja Popović je sada na čelu pravosudne mafije.
Za vreme bombardovanja Srbije ona je pobegla iz zemlje i nije mogla da se vrati u Viši sud u Beogradu, na mesto stručnog saradnika. Zaposlila se kao pravnik u službi Hitne pomoći u Beogradu. Postavljanjem Aleksandra Đorđevića za direktora BIA, njegova nevenčana supruga biva postavljena za direktora Instituta „Torlak", a Maja Popović dolazi u BIA, za šefa kabineta direktora Đorđevića, bez sprovedenog postupka bezbednosne provere. Ona je ćerka bivše sudije Vesne Kušić, državljanka je, po poreklu, Hrvatske i u kontaktu je sa hrvatskom obaveštajnom službom.
Imenovanjem Bratislava Gašića za direktora BIE, on za šefa kabineta dovodi Igora Kecojevića, a Maja biva upućena u sektor Logistike, u kojem se bavi organizovanjem trgovinom dece! Njen suprug Rastko Popović prelazi iz Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Apelacioni sud, kada Maja, koja postaje ljubavnica direktora BIA, na njegov zahtev, dolazi na mesto ministra pravde.
Gašić se plaši da će kad- tad biti osuđen zbog pada helikoptera i smrti sedam članova posade, u vreme dok je bio ministar odbrane. Zato mu je bilo potrebno da Maja dođe na mesto ministra pravde.
Njeni predlozi zakona, koji su povlačeni iz procedure, razbesneli su i Vučića, ali je Gašić unizno molio za tu uslugu. Maja je nanela veliko zlo srpskom pravosuđu. Njena kuma Jasmina Vasović, uz njenu pomoć, postavljena je za sudiju Vrhovnog suda, a potom i za predsednika suda.
Kao član državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, unapredila je veći broj tužilaca i sudija i tako ih drži u šaci.
Marko Parezanović, visokopozicionirani načelnik u BIA, za vreme direktorovanja Gašića, razvodi se i ženi lekarkom iz BIA, u nadi da će postati ambasador u Moskvi. Za kumu je uzeo Maju Popović, da se dodvori Gašiću. Parezanović javno ističe svoju bliskost sa ruskim službama, što je iznerviralo i sadašnjeg direktora BIA Aleksandra Vulina.
Po Gašićevom nalogu, Parezanović je „obrađivao", bez sudskog naloga, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Vulina, ali su „dokazi" nestali! Ili ih nije ni bilo!
Srpski sudovi su pod šapom neukusne ministarke pravde. Ona je pod „šapom" ministra Gašića, koji raspolaže njenim dosijeom, a pribavio ga je Goran Colić, važan funkcioner BIA, a sada načelnik Službe unutrašnje kontrole MUP-a (koga Europol smatra organizatorom kidnapovanja kosovskih policajaca, koje je Viši sud u Kraljevu pustio da se „brane sa slobode"!
Gašić je ucenjen, ali i precenjen od službenika Ambasade SAD u Beogradu, te ga Obaveštajna zajednica smatra vernim Vučićevim slugom i zaštitnikom mafije.
Pod punom Gašićevom zaštitom kao direktora BIA, Vučićev kum Nikola Petrović je harao Srbijom.
Ministarka Zorana Mihajlović dostavila Obaveštajnoj zajednici SAD, Velike Britanije i Europola, podatke o vezama Andreja Vučiča, Nikole Petrovića, Gašića i narko kartela u Srbiji. Gašića optužuju i inspektori MUP-a Slobodan Milenković i Dušan Mitić da je stajao iza Jovanjice. U restoranu drugog kuma A. Vučića u Zemunu, vlasništvo Petra Panića, Nikola Petrović je obećao Gašiću da će dati dva stana ako mu se dostave podaci ko Magazinu Tabloid dostavlja podatke o njegovom poslovanju.
Veći broj „biznismena" u Srbiji su Gašićevi sponzori. Njegovi sinovi u Kruševcu mnogo troše, a Don Bata, kako mu oni pevaju na društvenim mrežama, pomaže potomke.
U svođenju računa, Gašićev dosije je crn, da crnji ne može biti. Zato su Europol, Evropska unija i ministarstva iz SAD u obračun sa Vučićem i kartelom, krenuli preko svojih predstavništava u Prištini i Beču, distancirajući se od ambasadora Kristofera Hila.
Mafija u pravosuđu doživeće težak udar smenom Gašića i Maje Popović. Premijerka Ana Brnabić je takođe hrvatska državljanka koja se sprema za bekstvo u ovu zemlju. Njen advokat Igor Isailović zastupa njenog brata Igora i Nikolu Petrovića. Njegova kancelarija je overila i sve ugovore kojim je biznismen Zvonko Veselinović svoje kompanije „prodao" Nikoli Petroviću, a ovaj ih je preneo na suprugu Maju Popović. Velika nesreća za srpsko pravosuđe je i Zagorka Dolovac, koja je već 13 godina na čelu Javnog tužilaštva Srbije. Ona je dobila najviše Francusko odlikovanje, a nikada se nije oglasila u javnosti.
I ona sprema bekstvo u Hrvatsku, jer u ovoj zemlji ima veliki broj nekretnina. Gospođa Dolovac, još nemutirana, pažljivo prikuplja podatke o poslovima srpske mafije, ali je, ispod žita, štiti, za velike pare.
Gospođa Dolovac predsedava Državnim većem tužilaca. Postavila je mnoge tužioce na ključnim mestima u tužilačkoj organizaciji. Nije se oglasila ni povodom „hapšenja" Milana Radoičića, ni događaja u Banjskoj.
Vučićev kum Nikola Petrović je državljanin Hrvatske. Ipak, Vučić mu je saopštio da nije mogao da ga „otkupi" od progona. Argumenti i ugled bivše ministarke Zorane Mihajlović toliko su veliki, da će istraga morati da se otvori. U srpskim tužilaštvima i sudovima primetno je „podizanje borbenog morala". Sve češće sudije i tužioci počinju da samostalno donose odluke. Primetno je da dolazi do pucanja u lancu koji povezuje vođe pravosudne mafije i kojim će da budu svezani.
Hoće li neko od „delioca pravde" iz Višeg suda u Beogradu odgovarati za hiljade godina zatvora izrečenim građanima koji su kasnije oslobođeni od krivične odgovornosti? Hoće li odgovarati za nesreću nanetu građanima, kojima je kasnije isplaćena milionska šteta zbog lišenja slobode i muka u pritvoru.
Hoće li sudije za prethodni postupak koji serijski hapsi građane i šalju u pritvor, zbog kršenja zakona i sami biti privedeni pravdi?
antrfile
Kućni pritvor
Dana 13. septembra, veće Apelacionog suda donelo je Rešenje kojim je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu, kojom je sudija Dušan Agatonović, kum predsednika Apelacionog suda, čije nadležnosti je preuzeo njegov zamenik Rastko Popović, suprug ministarke pravde (u dva mandata), a kojom je glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić, zbog krivičnog dela „pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka" osuđen na godinu i dva meseca zatvora, uz produženje pritvora, u kojem se nalazio od 8. maja ove godine.
Sudija izvestilac u ovom predmetu bila je sudija Snežana Jovanović. Kako je gospođa Jovanović na sednici veća obavestila javnost, njen kolega Miodrag Majić je 30. avgusta, kada je ona dobila predmet, nakon obaveštenja da je sednica veća zakazala za 13. septembar, rekao „da se on od danas (30. avgusta) do 15. septembra nalazi i na godišnjem odmoru!
Veće je istog dana, nakon ukidanja presude, pritvor Milovanu Brkiću zamenio zabranom napuštanja stana, uz uslove koji u istoriji sprskog pravosuđa nisu upamćeni.
Iz pritvora u kućni pritvor Brkić je izašao teško narušenog zdravlja izgubivši 30 kilograma. Rešenje o ukidanju presude još nije dostavljeno Višem sudu. Mada se postupak vodi po hitnom postupku.
Nakon donošenja presude sudije Agatonovića, kao i produženja pritvora, žalbu na presudu i produženje pritvora produžilo je veće kojim predsedava zamenik predsednika suda Rastko Popović. Mada nije član ovog veća! Narodni poslanici i novinarska udruženja najavljuju nove proteste, jer je držanje Milovana Brkića u kućnom pritvoru teže od zatvora.
Rešenje o ukidanju presude je u „sudskoj praksi"!
Koliko će Milovan Brkić biti lišen slobode i svih građanskih prava? Sudija Dušan Agatonović obavljao je za ministarku Maju Popović i Bratislava Gašića mnoge prljave poslove. Ministarka pravde i njen suprug pozivaju se na nalog Američkog ambasadora Kristofera Hila da „Milovan Brkić mora biti eliminisan". Brkićev advokat obavešten je od kongresmena Republikanske stranke da ih je Stejt Department obavestio da zvanično gospodin Hil takav zahtev nije postavio srpskim zvaničnicima, ali da će u Kongresu biti pokrenut postupak za detaljnom istragom, jer iz izveštaja iz beogradske Ambasade o delovanju ambasadora pominju se i teže optužbe.
antrfile
DOKTORI SMRTI
Vučićev režim održavaju ljudi spremni na sve zločine. Specijalnom zatvorskom bolnicom u Beogradu (Bačvanska 14a) koja se nalazi u kompleksu zgrade Okružnog zatvora („Ce-Ze") rukovodi dr Dragoljub Paunović. Dr Paunović je rodom iz Prijepolja i koristi ovu zatvorsku ustanovu kao svoju privatnu, te se bogati i bavi se eksperimentima.
Nedavno je zaposlio svog bratanca, kao lekara i nekoliko medicinskih sestara. Slična situacija je i u službi obezbeđenja. Direktor Paunović zakida na hrani pacijenata - osuđenika. Ako se ima u vidu stalna brojka pacijenata, nije teško izračunati koliko stavi novca u džep. Preko zemljaka, koje je zaposlio, stvorio je i svoju obaveštajnu službu.
Smrtnost pacijenata Specijalne zatvorske bolnice nikog ne zabrinjava, naročito ne srpsko pravosuđe koje olako, u specijalnu bolnicu, i pritvor, ili lečenje, šalje stare, iznemogle i teško bolesne.
Lica, koja su na obaveznoj meri čuvanja i lečenja u zatvorskoj ustanovi (Specijalnoj zatvorskoj bolnici ) uglavnom su lica koje ne posećuje rodbina, prepušteni su sami sebi. Specijalne službe ne posećuju ove pacijente.
Međutim, pozitivne ocene o radu ove ustanove, koja je pod nadzorom Ministarstva pravde, često piše Zaštitnik građana (Zoran Pašalić) i nadzorne sudije Višeg suda u Beogradu.
Korupcija u ovoj bolnici je zastrašujuća, a još veća je smrtnost pacijenata o čijem teškom zdravstvenom stanju SZB ne obaveštava sudije, niti zatvorsku upravu onih zatvora koji šalju zatvorenike na lečenje. Nedavno je za načelnika Zdravstvene službe postavljena dr Olivera Matijašević, miljenica dr Paunovića. Ona je specijalista kardiolog. Pre toga bila je, do sredine avgusta, načelnica Internog odeljenja, na kojem je smrt pacijenata - svakodnevna.
Da bi se oprala, dr Matijašević je postavljena za načelnika Zdravstvene službe, a za načelnika Internog odeljenja postavljena je gospođa - specijalista endokrinolog. Ona je korektna osoba, ali poslušna.
Interno odeljenje je predvorje - mrtvačnice. Tako se teški onkološki bolesnici „leče" u bolnici koja nema nikakve uslove za lečenje najtežih bolesnika. Umiru u najtežim mukama - bez morfijuma. Nijedan smrtno bolestan pacijent nije preporučen za privremeni prekid izdržavanja kazne, za pomilovanje ili ukidanjem pritvora, da se leče u onkološkim ustanovama.
„Od srca" najčešće umiru pacijenti koji se na Interno odeljenje dopremaju sa odeljenja psihijatrije.
U ovoj bolnici na Internom odeljenju nema komora za reanimaciju, već je vrše internisti, na Internom odeljenju nema urologa, već bolesnike pregleda urolog iz KBC Zvezdara, koji dolazi jednom u deset dana.
Bolnica laboratorijske analize vrši preko privatne ustanove AKVA-LAB i plaća skupo te usluge. Dr Paunović zna razloge. Da li se u ovoj bolnici - koji je u „nadležnosti" Ministarstva pravde sprovode eksperimenti oko ispitivanja novih lekova za potrebe stranih farmaceutskih kompanija?
Lekari i medicinsko osoblje misle da ima znakova takvim sumnjama.
Nijedna, od tolikog broja smrti u ovoj bolnici, nije ispitana. Dr Paunović ide dalje. Međuljudski odnosi u ovoj ustanovi su na ivici pucanja zbog nasilja Paunovićeve klike.
M.Z.
antrfile
Kum Nikola nastavlja progon
Vučićev svemoćni kum Nikola Petrović podneo je još dve tužbe protiv Magazina Tabloid i Milovana Brkića, koji već šesti mesec provodi u pritvoru.
Petrović je tužbu u junu podneo zbog starog teksta, objavljenog četiri meseca ranije. Drugu tužbu je podneo 21. septembra. Po običaju, Petrović tuži Magazin i glavnog urednika Brkića, a ne i autore tekstova. Poslednju slučaj odnosi se na tekst Luke Mitrovića iz broja 246 (554).
- Kum Aleksandra Vučića, Nikola Petrović, čovek sa prilično bogatom kriminalnom biografijom, radio je u dužem vremenskom periodu na tome da po svaku cenu utamniči glavnog i odgovornog urednika Magazina Tabloid, Milovana Brkića. I, to mu nikako nije uspevalo. Ali, jedno mu je „išlo od ruke": opljačkao je preduzeće koje izdaje Magazin Tabloid, izložio je glavnog i odgovornog urednika enormnim troškovima, a stalnim, takozvanim, „SLAPP" tužbama, nije dozvoljavao ni trenutak predaha u najstrašnijoj kampanji koja je ikada vođena nad jednim medijem u Srbiji. Uprkos tome što se ovaj teror nad ovim dvonedeljnikom i njegovim osnivačem odvijao pred očima celokupne javnosti, nijednoj domaćoj ili stranoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava i slobode medija nije palo na pamet da makar podigne glas protiv osvedočenog kriminalca Nikole Petrovića, čija su razbojnička dela detaljno objavljena na stranicama ovog magazina. Slao je ovaj Vučićev kum policiju u redakciju, pokušali su njegovi mafijaši da zastraše telefonskim pretnjama i presretanjima po ulici, novinare i urednike Magazina Tabloid, vršio je plenidbu imovine i blokade računa, a sve sa ciljem da ugasi i ovaj poslednji slobodni medij i ukloni Milovana Brkića kao realnu opasnost, i kao čoveka koji uživa reputaciju beskompromisnog borca za istinu i pravdu - navodi se u tekstu zbog koga Nikola Petrović traži nadoknadu od 200.000 dinara na ime nematerijalne štete.
Petrović je protiv Milovana Brkića i nekoliko autora Magazina Tabloid podneo više od 200 tužbi, kako bi sprečio objavljivanje informacija o njegovim sumnjivim poslovima. Poslednju tužbu je, kao i mnoge pre njih, podnela advokatska kancelarija Igora Isailovića, o kome će Magazin Tabloid šire pisati u sledećem broju.