Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige "Seme obmane", upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (5)

Bela kuća i crni Monsanto

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom. Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M. Smit

Potpredsednik Džordž Buš u svom kabinetu je primio četvoricu direktora Monsanta. Došli su u Belu kuću s neobičnim zahtevom. Hteli su "snažniju" zakonsku regulaciju. Počeli su posao s novom tehnologijom, proizvodnju genetski modifikovane hrane, i tražili su da vlada nadgleda njihovu delatnost.

No, to je bilo krajem 1986. godine. Predsednik je bio Ronald Regan, a njegova administracija je bila u procesu smanjivanja zakonske regulative koja se odnosi na poslovni sektor. Buša je trebalo uveriti da odstupi od te prakse.

- Od njega smo zahtevali opsežniju zakonsku regulativu. Rekli smo mu da vlada mora da nadgleda i zakonima uredi naš novi posao - rekao je Leonard Karaj, jedan od direktora koji su učestvovali na tom sastanku.

Monsanto se pripremao na kockanje vredno više milijardi dolara. S novom tehnologijom mogli su da stvore i patentiraju novu vrstu hrane. Kasnije, kupovinom kompanija za proizvodnju semena širom sveta, mogli su da zamene prirodno semenje svojim modifikovanim semenja i da nadziru veliki deo zaliha hrane.

Ipak, u Monsantovim redovima vladao je strah od reakcije potrošača i ekologa. Taj strah je nastao iz iskustva. Pre više godina Monsanto je uveravao javnost da je njihov "Agent Orange" defolijant, koji je upotrebljavan tokom rata u Vijetnamu, bezopasan za ljude. Nije bilo tako. Hiljade američkih veterana i desetine hiljada Vijetnamaca, koji su patili od široke palete bolesti, uključujući rak, neurološka oboljenja i porođajne deformacije, optužili su Monsanto.

Monsanto je tvrdio i da su njihovi električni izolatori, polihlorirani bifenili (PCB) bezopasni. Nisu bili. Zabranjeni su 1978. godine zbog toga što je dokazano da su povezani sa uzrocima raka i porođajnim deformacijama, pa je zaključeno da predstavljaju izvor velikog ekološkog rizika. Prema sudskim dokumentima, direktori Monsanta su znali da njihova fabrika u Enistonu u državi Alabami izlaže lokalno stanovništvo velikim zdravstvenim rizicima. PCB su redovno odlagali u gradu, ali prikrivali su tu činjenicu više od 40 godina.

Vašington Post je izvestio: "Godine 1966. Monsantovi direktori su otkrili da se riba bačena u lokalni potok za deset sekundi okrene na stomak, a iz nje krene krv, a ljuske i koža joj se gule kao da je spuštena u ključalu vodu. Godine 1969. u drugom potoku su pronašli ribu sa nivoom PCB-a 7500 puta većom od dopuštene. No, to nikada nisu rekli svojim komšijama. Zaključili su da "nema svrhe da idu u skupe krajnosti u ograničavanju otpada". U jednom internom dokumentu piše: "Ne možemo da dopustimo gubitak nijednog dolara".

Monsanto je 22. februara 2002. godine proglašen krivim za nemar, zataškavanje istine, ometanje tuđeg poseda i skandal.

"Prema zakonu Alabame", objašnjava se u tekstu iz Vašington Posta, "retke optužbe za skandal obično zahtevaju ponašanje koje je skandalozno u tolikoj meri da prelazi sve moguće granice pristojnosti, tako da se može smatrati potpuno nedopustivim u civilizovanim društvima".

Reakcija javnosti na ove i druge greške Monsanta bila je snažna. Potpredsednik Monsanta je priznao: "Naši potrošači su nas prezirali".

Monsantovi ljudi su znali da im je potreban novi pristup genetskom inženjeringu. Odlučili su da se pravovremeno povežu s potencijalnim kritičarima kako bi pridobili njihovu podršku. Prema planu odbora za strategiju "akrivan pristup podstaći će javnost, potrošače i ekološke grupe da podrže biotehnologiju".

Njihov plan od 13. oktobra 1986. godine, koji je naknadno objavio Njujork Tajms, takođe je predviđao da se Monsanto zbliži sa zakonodavcima i državnim funkcionerima širom sveta, da ojača "podršku biotehnologiji na najvišim nivoima američke politike", kao i da dobije podršku demokratskih i republikanskih kongresmena, senatora i predsedničkih kandidata. Takođe, bili su im potrebni federalni propisi. Kad bi to ostvarili, američka vlada bi, a ne Monsanto, uveravala javnost da su genetski modifikovani proizvodi bezopasni. Monsanto više nije mogao da traži poverenje potrošača.

Monsantove veze u Vašingtonu su bile čvrste. Vrlo čvrste.

Sastanak sa protpredsednikom Bušom bio je uspešan i dobili su ono što su tražili. Njujork Tajms je izvestio da je to bio ishod koji će Monsanto ponoviti i sa tri sledeće administracije. No, početkom 90-ih predsednik Monsanta, koji je zastupao strategiju opreznog pristupa i spremnosti na saradnju, otišao je u penziju. Zadatak kontrole širenja modifikovane hrane preuzeo je nadobudni Robert Šapiro. On je "odbacio usporenu strategiju savetovanja i kontrole" i značajno je ubrzao kampanju genetski modifikovanih proizvoda. Njujork Tajms navodi: "Monsanto će sada da iskoristi svoj uticaj u Vašingtonu da progura novi pristup".

Kako bi pomogla Monsantu da "ubrza plasman svoje hrane na tržište Bela kuća je brzo usvojila neobično velikodušnu odluku o samostalnom određivanju poslovne politike".

Poznavaoci prilika u Vašingtonu zapanjeno su gledali kako Monsanto diktira politiku Ministarstvu poljoprivrede (USDA), Agenciji za zaštitu životne sredine(EPA) i na kraju Upravi za hranu i lekove (FDA).

Harvi Miler, zadužen za biotehnološka pitanja u FDA od 1979. do 1994. ocenio je: "Agencije američke vlade učinile su upravo ono što ih je veliki agro-biznis zamolio i ono što im je naredio". Monsanto je primenio svoju čaroliju na Veće za zaštitu konkurencije (Council of Competition), važnu grupu za kreiranje politike koju je predsednik Buš osnovao u martu 1989. godine. Na njeno čelo je postavljen potpredsednik Dan Kvejl, "sa odgovornošću da ublaži zakonske odredbe koje opterećuju ekonomiju". Zadatak veća je takođe bio da suzbije veliki trgovački deficit SAD-a time što će američku robu da učini konkurentnijom na stranim tržištima. U ovo elitno Veće bili su uključeni glavni državni tužilac, ministar trgovine, direktor odeljenja za menadžment i budžet, kao i šef ekonomskog savetnika predsednika SAD-a.

Uspeh biotehnološke industrije kod ovih velikodostojnika postao je očigledan 26. maja 1992. godine u sali Indian Treatv Room u Old Executive Building. Tada je potpredsednik Dan Kvejl objavio novu politiku Bušove administracije prema modifikovanoj hrani: "Reforme koje danas najavljujemo ubrzaće i pojednostaviti proces opskrbljivanja potrošača, prehrambene industrije i farmera boljim biotehnološkim poljoprivrednim proizvodima. Osiguraćemo da biotehnološki proizvodi budu nadzirani kao i drugi uproizvodi, umesto da njihov razvoj i upotrebu koče nepotrebni propisi."

Kvejl je hteo da kaže da će se genetski modifikovana hrana smatrati jednako bezopasnom kao i prirodna. A zaobilaženje "nepotrebnih propisa" značilo je da vlada neće da zahteva nikakva bezbednosna ispitivanja ili posebne oznake, koje bi identifikovale hranu koja je genetski modifikovana. Objašnjenja za ovu popustljivu politiku objavljeno je u dokumentu FDA tri dana posle Kvejlove objave: "Uprava ne zna za bilo kakve informacije koje bi ukazivale na to da se hrana stvorena ovom novom metodom značjno razlikuje od ostale hrane".

Pod novim vođstvom Monsanto je dobio šta je hteo: državne garancije bezbednosti i ukidanje propisa koji su ometali planove za brzu prodaju širom sveta.

Advokat Majkl Tejlor nadgledao je razvoj politike FDA. Pre nego što je počeo da rada u toj Upravi, Tejlor je radio u advokatskoj kancelariji King and Spaulding. Monsanto je bio njegov ličini klijent. Tejlor je Monsantu pomogao da sastavi nacrt pro-biotehnoloških zakona za koje će se zauzimati kompanija. Radeći za FDA, Tejlor je mogao i sam da sprovodi te zakone. Za Monsanto nije bilo bolje osobe koja bi preuzela vodeću ulogu u FDA.

Tejlor nije samo popunio upražnjen položaj u Upravi. FDA je 1991. godine stvorila novu funkciju za njega: načelnik za politiku. Odmah je postao službenik FDA s najvećim uticajem na zakonodavstvo vezano uz genetski modifikovanu hranu, nadgledajući razvoj vladine politike.

Stiven Druker, branilac javnog interesa, kad je analizirao interne dosijee FDA, zaključio je: "Tokom načelničkog mandata gospodina Tejlora, reference o nenamernim negativnim posledicama bioinženjeringa sistemski su brisane iz nacrta plana politike (uprkos protestu naučnika iz Uprave), a krajnja verzija plana objavljena je sa izjavama prema kojima (a) genetski modifikovana hrana nije riskantnija od ostale hrane i (b) Uprava nema drugačijih informacija." Tejlor je 1994. godine postao načelnik Službe za bezbednost i inspekciju hrane u Ministarstvu poljoprivrede, gde se takođe bavio pitanjima biotehnologije. Kasnije je postao potpredsednik Monsanta, zadužen za odnose s javnošću.

Kad je FDA objavila svoju politiku, javnost nije znala za bilo kakvo neslaganje u toj državnoj instituciji. FDA je hrabro tvrdila kako nema informacija koje bi ukazivale na to da je genetski modifikovana hrana drugačija ili riskantnija od prirodnih sorti. Pošto američka javnost uglavnom veruje FDA, prepostavilo se da takvi rizici zaista ne postoje. No, gotovo deset godina kasnije interni dokumenti Uprave, objavljeni po prvi put tokom jednog sudskog postupak, ukazali su na nešto drugo.

Linda Kal, službenica FDA-e, pobunila se protiv takvih stavova: "Pokušavajući da silom nametnu zaključak prema kome nema razlike između hrane modifikovane genetskim inženjeringom i hrane modifikovane tradicionalnim uzgojem, Uprava pokušava da ugura pravougaonik u okruglu rupu". Tvrdila je da su procesi genetskog inženjeringa i tradicionalnog uzgoja različiti i, prema mišljenju tehničkih stručnjaka Uprave, pode različitim rizicima.

Takav stručnjak bio je i mikrobiolog FDA Lujis Pribel. "Postoje velike razlike između neočekivanih posledica tradicionalnog uzgoja i genetskog inženjeringa", napisao je Pribel u pismu Džejmsu Marvanskom, koordinatoru za biotehnologiju pri FDA. Pribel je rekao da neki aspekti cepanja gena "mogu biti opasni".

Njujork Tajms navodi da je "dr Pribel iz istraživanja znao da se otrovi mogu nehotice stvoriti kada se geni umetnu u stanice biljke". Pribel je čak napisao kako "nema garancije da će uzgajivači GM hrane da budu u stanju da prepoznaju učinke koji nisu očigledni". Izjavio je: "To da ne postoje nikakve neželjene posledice, koje bi izazvale zabrinutost FDA, omiljena je deviza Uprave. No, nema podataka koji bi potvrdili takav njihov stav." Pribel je bio jedan od mnogih naučnika FDA od kojih je zatraženo da učestvuju u određivanju politike Uprave prema genetski modifikovanoj hrani.

Druger navodi da podaci pokazuju da je većina tih naučnika identifikovala moguće rizike od genetski modifikovane hrane. On je bio glavni inicijator tužbe koja je prisilila FDA da dokumente otkrije javnosti. Njegova neprofitna organizacija, Savez za biointegritet (Alliance for Bio-Integrity), podnela je tužbu. Nakon što je pregledao desetine hiljada stranica dokumenata FDA, opisao je mišljenje naučnika Uprave: "Preovlađujući stav je bio da genetski inženjering nosi izuzetne rizike i da se takvi proizvodi ne mogu smatrati bezbednima, ako to nije potvrđeno odgovarajućim istraživanjima prehrambenih proizovda." Druker kaže da je "nekoliko naučnika uputilo ozbiljna upozorenja". Na primer, Toksikološka grupa je upozorila da genetski modifikovane biljke mogu da "sadrže neočekivano visoke koncentracije biljnih otrova" i navela je razloge zbog kojih ih je teško identifikovati. Njihov direktor je napisao: "Potencijalno neočekivane i slučajne promene kod genetski modifikovanih biljana opravdavaju ograničeno tradicionalno toksikološko istraživanje." Odeljenje za prehrambenu hemiju i tehnologiju istaknulo je četiri moguće opasnosti: 1. povećan nivo poznatih prirodnih otrova, 2. pojava novih, dosad neidentifikovanih otrova, 3. povećana sklonost privlačenja "otrovnih materija iz okoline", kao što su pesticidi ili teški metali, 4. nepoželjne promene nivoa nutritivnih vrednosti. Upozorili su: "Ako se genetski modifikovane biljke ne ispitaju u vezi sa ovim promenama, ove četiri opasnosti mogu da promaknu uzgajivačima". Odeljenje je preporučilo ispitivanje genetski modifikovane hrane "pre nego što izađe na tržište".

Džerald Kvest, direktor Centra za veterinarsku medicinu pri FDA, uputio je pismo Marvanskom u kome piše da su on i drugi naučnici iz CVM-a zaključili da postoji "dovoljno naučno opravdanih razloga" za ispitivanje i kontrolu GM hrane pre nego što počne da se prodaje u javnosti. Kvest je istakao: "Centrar za vet-medicinu veruje da je životnjska hrana dobijena iz genetski modifikovanih biljaka jedinstven problem vezan uz bezbednost životinja i hrane". Istakao je da "koncentracije biljnih materija ili otrova u mesu i mleku mogu da nametnu pitanje bezbednosti ljudske prehrane". Nastavio je: "Moj vam je savet da izbegavate tvrdnje koje podrazumevaju da se nedostatak informacija može iskoristiti kao dokaz da nema razloga za zabrinutost".

Bez obzira na višestruke interne memorandume u kojima je naglašena mogućnost povećanih zdravstvenih rizika koje nosi nova tehnologija, u kasnijim vezrijama izjave o službenoj politici FDA, pod Tejlorovim nadzorom, sve više i više je brisan udeo zaključaka naučnika. U žestokom memorandumu upućenom Marvanskom, Pribel se suprotstavio usmeravanju zvanični politike: "Šta se dogodilo sa naučnim elementima ovog dokumenta? Bez čvrste naučne osnove, on postaje uopšteni dokement tipa 'Šta moram da učinim kako bih izbegao nevolju'. Izgledaće kao obični politički dokument, a to će verovatno i biti... Čini se da snažno zagovara industriju, naročito kada je reč o slučajnim posledicama, ali uključuje vrlo malo informacija dobijenih od potrošača, pa odgovara na samo nekoliko njihovih pitanja."

Pribel je ukazao na izreženu nedoslednost. rekao je da, dok zvanična politika FDA, tvrdi kako "nam razlike između tradicionalnog uzgoja i genetski modifikacije... na taj način Upravo odvaja jedno od drugog, pa se postavlja pitanje zašto bismo to poricali." Pribel je takođe izneo dva zastrašujuće tačna predviđanja: 1. industrija će učiniti ono što mora kako bi zadovoljila "zahteve" FDA, a ne i ispitivanja koja bi iznače sprovela, jer oni nisu na listi FDA, i 2. nedovoljna pažnja je posvećena bezbednosti, zbog lažnog osećaja "znamo šta radimo" i "već smo to učinilo sto puta bez problema, pa zašto onda da sada proveravamo".

No, dok su naučnici FDA naglašavali važnost opreza i ispitivanja, njeni čelnici su pristupili drugačijoj vrsti lobiranja. Memoradnum, koji je u martu 1992. godine uputio načelnik FDA Dejvid Kesler, potvrdio je uticaj Bele kuće na formiranje politike Uprave. Pristup i tvrdnje sadržane u izjavi o zvaničnoj politici u skladu su sa opštom biotehnološkom politikom koju je utvrdio kabinet predsednika... Ona je takođe u skladu sa interesom Bele kuće da osigura bezbedan, brzi razvoj američke biotehnološke industrije."

Nacrt politike koju je Kesler pohvalio zbog usklađenosti s Belom kućom prolazio je nekoliko revizija u političkom komandnom lancu. Memorandum Uprave za menadžment i budžet, upućen u maju 1992. godine Beloj kući i predsedniku Bušu, sadržavao je sledeće preporuke: "Izjava o politicii traba da naglasi ulogu decentralizovanih bezbednosnih kontrola proizvođača uz neformalno savetovanje sa FDA samo ako se pojave ozbiljni bezbednosni ili nutricionistički problemi. Treba da se izbegava naglašavanje obaveznih kontrola FDA." Pismo je takođe savetovalo da se ubaci sledeća rečenica o genetskom inženjeringu: "Pošto su te tehnike preciznije, povećavaju mogućnost za bezbednu, jasnije okarakterisanu i predvidljiviju hranu".

Slično tome, memorandum Ureda pomoćnika u Ministarstvu zdravstva i socijalne brige, izrazio je rezerve u vezi sa ekološkim posledicama GM kultura kakve su opisane u izjavi o politici. U pismu se navodi: "Opsežna diskusija na 12 stranica ističe suprotnosti s poglavljima o bezbednosti hrane, koji ispravno impliciraju da je biotehnologija u osnovi bezopasno oruđe u proizvodnji hrane i da će plodovi biotehnologije biti jednaki onima s kojima smo već upoznati, a poglavlje o ekologiji stvara pogrešan utisak da biotehnologija pruža brojne razloge za zabrinutost na području poljoprivrede i ekologije."

Ti memorandumi otkrivaju da su procenitelji iz vlasti izgubili podršku u nauci i postajali su sve više politički podobni, pa su hranu i njene posledice na okolinu smatrali sve sigurnijom. Na kraju su prevladale političke, a ne naučne preporuke. Uprava nije samo ignorisala svoje naučnike, nego je tvrdila kako zabrinutost nikada nije ni postojala. Zvanična politika FDA, koja tvrdi da ne zna ni za kakve značajne razlike između genetski modifikovane i genetski nemodifikovane hrane, bila je razlog eliminisanja bilo kakve smislene kontrole.

I druga ministarstva su se pozivala na ovaj politički koncept ekvivalentnosti, tražeći podršku za svoje politike. Na primer, Melinda Kimbl iz Ministarstva spoljnih poslova, prilikom pregovora o trgovinskoj politici vezanoj uz GMO, izjavljuje: Želim da vrlo jasno naglasim da vlada Sjedinjenih Država ne veruje u razlike između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih namirnica". Isto tako, u martu 2003. godine, portparol Bele Kuće Hastert izjavljuje: "Naučna zajednica je postigla opšti konsenzus da se genetski modifikovana hrana ne razlikuje od konvencionalne hrane".

Kada su dokumenti iz FDA konačno objavljeni u javnosti, Marvanski je branio politiku Uprave. Na konferenciji OECD-a o bezbednosti genetski modifikovane hrane, održanoj u Edinburgu u Škotskoj 28. februara 2000. godine, rekao je da su naučnici FDA samo postavljali pitanja o raznim problemima povezanim s hranom proizvedenom bioinženjeringom. Neugodno se iznenadio kada je Druker, koji je učestvovao na konferenciji, ustao i pozvao prisutne da pročitaju memorandume FDA objavljene na internet sajtu njegove organizacije. U tim dokumentima mogli su da vide da naučnici Uprave nisu samo postavljali pitanja već su mnogi prilično čvrsto tvrdili da genetski modifikovana hrana nosi specifične rizike.

Marvanski, drugi službenici FDA, kao i predstavnici američke vlade i dalje tvrde da je među naučnicima postignut čvrst konsenzus da je GM hrana bezopasna. Međutim, u pismu upućenom u oktobru 1991. godine jednom kanadskom državnom službeniku, sam Marvanski je priznao da to nije istina. Rekao je da "postoje mnoga specifična pitanja za koja još ne postoji naučni konsenzus, jer je nophodno da se izvrše ozbiljan toksikološka ispitivanja". Takođe, izjavio je: "Mislim da je potencijal nekih materija da izazovu alergijske reakcije naročito teško predvideti".

Komentar na izjave naučnika FDA doneo je Njujork Tajms: "Naučnici su izrazili upravo iste one strahove koje si direktori Monsanta oečkivali 1980-ih, pa su ih čak smatrali razumnima. No, sada, umesto da se pozabave tim problemima, Monsanto, industrija i zvanični Vašington odbacuju takve primedbe kao da su nevažni prigovore neinformisanih ljudi."

Međutim, mnogi naučnici, koji su shvatali opasnosti, nisu poverovali u tvrdnje FDA. Na primer, genetičar Dejvid Suzuki je izjavio: "Bilo koji političar ili naučnik koji vam kaže da su ti proizvodi bezopasni ili je vrlo glup ili laže. Eksperimenti jednostavno nisu provedeni." Izveštaj stručnog odbora Kraljevskog društva Kanade iz januara 2001. godine takođe je podržao zaključke naučnika FDA. U izveštaju je pisalo da je "naučno neopravdano" pretpostaviti da je GM hrana bezopasna.

U izveštaju se objašnjava kako je "početno očekivanje" za sve GM namirnice da će "ekspresija novog gena (i njegovih proizvoda) biti propraćena nizom kolateralnih promena u ekspresiji drugih gena, promenama u obrascima proizvedenih belančevina i/ili promenama u metaboličkim aktivnostima". Posledica toga mogli bi biti novi otrovi ili druge štetne materija.

Izveštaj naglašava potrebu za bezbednosnim ispitivanjem, istraživanjem kratkoročne i dugoročne toksičnosti za ljude, mogućnosti izazivanja alergijskih reakcija i drugih zdravstvenih tegoba. Odbor je svoj sveobuhvatni izveštaj, napisan na 245 stranica, počeo citirajući urednike britanskog časopisa Nature Biotechnology: "Rizici biotehnologije nije moguće poreći. Oni potiču iz nepoznanica u nauci i trgovini. Bilo bi razborito da ih prepoznamo i pozabavimo se s njima, a ne da ih potiskujemo optimističnim ili tvrdoglavim ponašanjem."

(U sledećem broju: Genetski modifikovane gluposti)