^{Beli kriminal}

Krojenje dokumenata, tenderske prevare i milionske zarade

Gde to klize pare od dijalize?

Vlada Italije odlučila je da srpskim zdravstvenim ustanovama pokloni 355 aparata za dijalizu. Ugovor sa italijanskom vladom zaključilo je, što je neuobičajeno, Ministarstvo finansija Srbije! Ko je kome i kako "smestio" zaradu od ovog posla?

 

S.Segedinski

 

Dogovorom između italijanske vlade i srpskog ministarstva zdravlja o nabavci (donaciji) aparata za dijalizu, predviđeno je da na tenderu ponuđač mora biti italijanska firma, registrovana u Italiji, koja plaća porez u Italiji... Konzorcijum - zajednička ponuda dva ponuđača, nije prihvatljiva prema dogovorenim tenderskim uslovima, koji, po međunarodnim uzusima, nisu dozvoljeni.

Ispred Ministarstva finansija Srbije za sprovođenje tendera bio je zadužen državni sekretar gospodin Zoran Ćirović, i Srđan Lalić, PMU direktor.

Ali, sklonost korupciji, izigravanju zakona i tenderska pravila, vremenom postaju specijalnost DOS-ovih čelnika.

Firma Fesenius Medical Care Srbija d.o.o ozbiljno osporava ovaj tender, počev od tenderskih uslova do postupka njegovog sprovođenja. Ispostaviće se da je ''neko'' i u ovom poslu zaradio lepe pare... U prvom pasusu tendera navodi se da je datum početka distribucije 355 aparata za dijalizu 1. decembar 2008. godine.

Budući da se u delu A. (Istructions to Tenderers), na strani 3/62, navode obavezujući rokovi u postupku, jasno je da su svi termini mimo procedure probijeni, i to:

Istekao je rok za obaveštenje uspešnog ponuđača, koji je bio 90 dana od dana otvaranja tendera, a to je 4. jun 2008. godine, na osnovu već navedene tabele termina.

Istekao je zadnji rok za potpis ugovora: „najviše 120 dana posle poslednjeg dana predaje za tendere", rok koji je istekao u nedelju, 3. jula 2008. godine, a istekao je zadnji rok za potpis ugovora: “najviše 120 dana posle poslednjeg dana predaje za tendere“, rok koji je takođe istekao u nedelju, 3. jula 2008. godine.

Istekao je i zadnji rok za početak realizacije ugovora: najviše 90 dana posle dana obaveštenja o dodeli ugovora, (naznačeno na strani 33/62 Artical 18), rok koji je počeo da teče 3. jula 2008. godine, i svakako je istekao 3. novembra 2008. godine.

U dokumentu koji je poslalo Ministarstvo zdravlja Srbije (broj 404-02-295/2008-02) 1. decembra 2008. Godine, umesto da o distribuciji dobijenih aparata za dijalizu, po okončanom tenderu, obaveštenje da organ koji sprovodi tender - Contracting authority - Ministarstvo finansija Republike Srbije i Mezzanine, Room No 32 - (odgovorna osoba Srđan Lalić, PMU direktor za tender), obaveštenje daje Ministarstvo zdravlja koje ni na jednom mestu u tenderskoj dokumentaciji nije označeno ili se navodi kao ingerentno pravno lice koje je nadležno u postupku ove nabavke.

Dakle, kompletna realizacija počinje mesec dana posle isteka roka, i više ne postoji nijedan instrument (garancija) da će posao biti realizovan na dokumentacijom predviđen način.

U drugom pasusu dokumenta, koje je Ministarstvo zdravlja poslalo 1. decembra 2008. Godine, navodi se da će biti distribuirano 355 aparata na osnovu distributivne liste u prilogu.

Distributivna lista je očigledno loš falsifikat, ni izbliza ne liči na originalnu listu koja je bila u dokumentaciji tendera, u kojoj su navedeni svi centri i broj mašina koji svaki pojedinačni centar dobija!

Posebno je indikativna mala slovna oznaka navodne distributivne tabele u donjem desnom uglu (TSASG/MoH/01), kao pokušaj očiglednog i lošeg falsifikata originalnog dokumenta, sa ciljem da se zdravstvenom centru koji prima listu dokument prikaže kao originalni; tu je na kraju tabele i broj 355 (odnosi se na ukupan broj aparata), i to na kraju tabele u kojoj se vidi kome ide samo 6 od 355 aparata!

Očigledna je bila namera da se ne zna kome i koliko aparata se dostavlja. Ukoliko se uzme u obzir da je, prema informacijama, centrima do 1. jula 2009. godine isporučeno 250 aparata, a po stručnoj komisiji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje isporučeno je 294 aparata (dokument objavljujemo), ostaje nejasno da li su ikada stigla još 60 do 100 aparata, kod koga se nalaze, po kom osnovu ih i ko zadržava, kada su plaćeni, i njihovi vlasnici su centri navedeni u distributivnoj listi tendera. Radi se o ukupnoj vrednosti opreme po tenderu od oko 600.000 do 1.000.000 evra (vrednost jednog aparata je oko 10.000 evra).

To je verovatno i razlog zašto se originalna tenderska distributivna lista nikada nije koristila, jer su u njoj bili naznačeni i svi centri koji dobijaju mašine, i koliko ih dobijaju, i ukupan broj.

U ovoj priči je posebno važno naglasiti firmu Medicon d.o.o, koja je na nezakonit način postala podizvođač, mimo tenderske procedure, i koja je u sadejstvu sa Ministarstvom zdravlja prekrajala dokumente i originalnu proceduru propisanu tenderom, pri čemu nije bila originalni ponuđač (to je bila po zapisniku firma Hospal s.r.l iz Italije), i koja ni na jedan način ne garantuje sistemski realizaciju, jer je ponudu i bankarsku garanciju podnelo drugo pravno lice.

Do 3. jula 2009. godine deo kontingenta od oko 100 aparata za dijalizu još nije isporučen, mada je rok za isporuku, po strogim uslovima tendera, bio 3. novembra 2008.

Da li će predstavnički organ Italije, koja je donirala 355 aparata za dijalizu, preduzeti sankcije prema srpskom ministarstvu finansija?

Da ni ovaj ''biznis'' ne može da prođe bez ministra zdravlja (u četiri mandata) Tomice Milosavljevića, svedoči i činjenica da su se na listi za dobijanje aparata za dijalizu, iz kontingenta koji donira Vlada Italije, našle i zdravstvene ustanove - Domom zdravlja Žagubica, Zdravstveni centar Aranđelovac i Zdravstveni centar Petrovac! Ove ustanove uopšte ne pružaju usluge bubrežnim bolesnicima, i nisu ni osposobljene za ovu medicinsku pomoć, ali su na spisku ustanova koje su, navodno, dobile aparate?!

Kada je objavljen tender za nabavku 355 aparata za dijalizu, zdravstveni radnici su bili u čudu, jer ova količina aparata prevazilazi jednogodišnje potrebe zdravstvenih centara u Srbiji. U 47 zdravstvenih centara za hemodijalizu radi ukupno 896 aparata za hemodijalizu, od četiri različita proizvođača (nijedan proizvođač nije italijanska frima Innova-Hospal), uvoz njenih 355 aparata višetruko prevazilazi potrebe hemodijalize u Srbiji.

Pare od bolesnih građana Srbije otimaju se s nepodnošljivom lakoćom.