Polemika

 

Nikola Simić: Moj odgovor izvesnom Tomislavu T. na njegove somnambulne optužbe

 

Između Napoleona i Ajnštajna

 

Redakcija Tabloida, shodno svom uređivačkom opredeljenju da poštuje pravo na različita mišljenja i stavove, u svom prethodnom broju objavila je jedno pismo gorčine Tomislava Taušana, poznatog i uglednog sportskog radnika iz Subotice, u vezi sa stanjem u fudbalu, te njegovim fudbalskim prijateljima i neprijateljima... Dugogodišnji sportski novinar i komentator Tabloida Nikola Simić, pomenut tom prilikom, odlučio je da odgovori na Taušanove optužbe. Pismo g. Taušana smo, nažalost, kratili, Simićevo objavljujemo u celini.

 

 

 

Neki Tomislav T., navodno autor novih pravila fudbalske igre (?!), javio se negde iz Subotice i prozvao mene i kolegu Slavka Trošelja da, kao, veličamo lik i delo predsednika Fudbalskog saveza Srbije, gospodina Tomislava Karadžića.

Dugo sam se dvoumio da li da zalijem cveće na terasi ili da polemišem sa Tomislavom T. Jer, priznaćete, cveće ipak lepo miriše, a ovo otvoreno pismo nesrećnog Tomislava T. - smrdi.

Oseća se strašni smrad samo iz jednog razloga - što je dotični izmislilac novih fudbalskih pravila, u obračun sa svojim venčanim kumom Tomislavom Karadžićem uvukao, ni krive ni dužne, mene i kolegu Slavka Trošelja, jednog časnog i umerenog novinara u svakom pogledu.

Javnosti je bar toliko poznato da Tomislav T. nasrće na sve one koji drugačije misle od njega, a posebno na gospodina Karadžića koji mu je, koliko to javnost zna, ostao dužan neke pare (marke, šta li) dok su zajedno radili u subotičkom Spartaku!

E, sad, da su u pitanju neki principijelni razlozi, a ne lični obračun Tomislava T. sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije, možda bi i imalo smisla da čovek gubi dragoceno vreme i upušta se u polemiku sa dotičnim piscem otvorenog pisma, ali...

Pošto tu nema nikakve priče o problemima srpskog fudbala, i kako ga unaprediti - već se maksimalno koriste pljuvačke žlezde da bi se dobio neki dug - ko zna da li je uopšte i pametno od mene da prihvatim polemiku sa jednim, ipak, neravnopravnim protivnikom, takoreći autsajderom.

Pročitao sam ovih dana u jednom dnevnom listu da preko 50.000 duševnih bolesnika slobodno šeta ulicama Srbije. I odmah sam shvatio da to jednostavno nije tačan podatak - naime, tih duševnih bolesnika ima tačno 40.999, a onaj jedan se sakrio negde u mišju rupu, zadnja pošta Subotica, koliko sam uspeo da razaberem, i od tuda proziva i blati nedužne ljude.

Koliko sam iz tog konfuznog i za parapsihologe zanimljivog teksta nekakvog otvorenog pisma uspeo da razaberem - moja krivica se sastoji u tome što sam, eto, citirao gospodina Karadžića da će se boriti protiv menadžera koji trguju srpskom fudbalskom decom. Naravno da nisam imao ništa protiv takve izjave, jer i sam mislim da su menadžeri najveće zlo srpskog fudbala. Sem toga, sebi posle silnih godina bavljenja novinarskim poslom, naravno, nisam mogao da priuštim da nekoga cenzurišem. Uostalom, nisam samo ja preneo Karadžićeve reči, preneli su to i svi ostali listovi koji pišu o fudbalu, pa ne vidim u čemu je tu problem.

 

 

"Inovator"

 

 

Tomislav T. mi zamera što se nisam u svom novinarskom poslu bavio njegovim inovacijama, novim pravilima fudbalske igre, jer su to, navodno, svi u Srbiji pozdravili. Koliko ja vidim, fudbal u Srbiji se i dalje igra po starim pravilima. Uostalom, zašto Tomislav T., ako mu je do slave i istorijskih otkrića, nije izmislio vatru, točak, rupu na saksiji, toplu vodu...

Tomislav T. ima pravo da misli o gospodinu Karadžiću šta hoće, ali ono što ne sme jeste da i druge, nedužne, uteruje u to svoje poremećeno mišljenje. Iz pisma koje je Tomislav T. uputio Tabloidu saznajemo da mu je pomenuti gospodin i venčani kum. Nekako, ostao nam je dužan odgovora Tomislav T. o tom svom kumu i njegovoj transformaciji od časnog i poštenog čoveka do...

Ne bih voleo da advokatišem za račun Tomislava Karadžića, jer ga ja nisam izabrao na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Njega je izabralo 77 delegata, sa jednim uzdržanim (Milan Tomić iz Crvene zvezde), s tim što su jedni glasali za Dragana Acu Bulića, a drugi, naravno, za aktuelnog predsednika fudbalske organizacije Srbije.

Šta su tu novinari mogli da učine? Da spreče izbor? Pa, to je pokušao upravo Tomislav T. koji je na Skupštinu FS Srbije upao s nekakvom bočicom otrova i zapretio da će se otrovati (?) ako mu ne dozvole da govori. Ostalo je poznato - obezbeđenje je učinilo što je do njih. Valjda tu prestaje svaka priča o tome ko je Karadžića birao na mesto prvog čoveka srpskog fudbala.

Ja, istina, ne znam šta je Tomislav Karadžić radio u detinjstvu, nisam se nikada ozbiljnije bavio njegovim likom i delom, ali ovo što on sada radi - s pozicije predsednika FS Srbije - govori o tome da je on, čovek, Ajnštajn za sve fudbalske radnike u Srbiji.

Tačno je, smenio je blefera Miroslava Đukića (deset utakmica bez pobede!) i doveo uvaženog i cenjenog (velikog) trenera Radomira Antića sa kojim je reprezentacija Srbije zasela na prvo mesto naše kvalifikacione grupe i na 14. poziciju na rang-listi svetske fudbalske organizacije (FIFA). Počeo je izgradnju sportskog centra, onog kojeg su verbalno najavljivali Miljanić, Piksi Stojković, Zvezdan Terzić... Time će g. Karadžić svakako ući u istoriju srpskog fudbala, pa svidelo se to Tomislavu T. ili ne.

Čitalaca radi - ovde se često čuju takve optužbe da se nameštaju utakmice, ali još niko nije došao do validnih dokaza. Niti je odgovarao za takve izjave.

Uostalom, mediji su zabeležili da je Tomislav T. javno obećao da će tužiti Nikolu Džombu, prvog čoveka Hajduka iz Kule, jer ga je ovaj, umesto sa Tomislav, redovno oslovljavao sa Blesimetar. Šta je bilo sa tom tužbom, kao i tužbom protiv Karadžića, takođe najavljenom posle izborne Skupštine FS Srbije?!

 

 

Tražio posao, pozajmljivao pare

 

 

Možda ne bi trebalo da komentarišem optužbe neuračunljivog golmana (evo šanse za tužbu) o tome da mi je gospodin Karadžić zaposlio sina u FS Srbije. Pa kada ga to tišti, i kada se bavi mojim moralnim i etičkim nagonima - da ga ne ostavim dužnim ni tog odgovora...

Naime, moj sin se zaposlio u FS Srbije, kao viši fudbalski trener i doktor ekonomskih nauka (govori dva svetska jezika), četiri godine pre nego što je Karadžić izabran za predsednika FS Srbije. Toliko o poštovanju činjenica od Tomislava T.

Najtužnija od svega je ipak činjenica što nesrećni Tomislav T. u čitavu priču upliće pokojnog Velibora Vasovića. On? Pa ja sam sa pokojnim Vasovićem bio do poslednjeg trenutka njegovog života, kao i u Udruženju za prosperitet fudbala. I odmah žurim da kažem - nikada u svom životu, karijeri, nisam upoznao većeg fudbalera, trenera, čoveka. Ma šta čoveka: ljudinu!

A Tomislav T. je, koliko je meni poznato, dolazio nekoliko puta u Udruženje da traži mesto u srpskom fudbalu, neko zaposlenje, da ne umre od gladi. Pozajmljivao je pare koje nikada nije ni nameravao da vrati. I sad takav nesrećnik da brani Vasovića. Od koga?

Uvek sam za polemike, jer one mogu da iniciraju uspeh, promene. Ali to nikada nisam radio s bočicom otrova u džepu, niti upadima u institucije. Raduje saznanje da su Tomislava T., kako se sam hvali, prihvatili mediji iz Hrvatske i Federacije BIH. No, nešto tu ne vidim emotivnu vezu sa odbranom Srbije, ako se ona pljuje i blati u hrvatskom tisku? Ili možda ovde neko ima problema sa elementarnom logikom.

S ponosom, inače, prihvatam fakat da moj sin radi u FS Srbije. Sad samo molim odgovor na pitanje: da li da nagovorim sina da podnese ostavku, ili da ja prestanem da se bavim novinarstvom? Neka mi javi. Učinio bi mi veliku uslugu.

Ono što ja za njega mogu da učinim jeste nešto krajnje humano. Zakazaću mu prijem kod doktorke Ristić u Beogradu. Sve će biti besplatno. I možda će terapija pomoći. Najteže je uspostaviti dijagnozu, a sve ostalo je mnogo, mnogo lakše...

Jer, koliko sutra, sve može biti kasno. Može Tomislav T. početi da se predstavlja i kao Napoleon Bonaparta, i eto nama novog Vaterloa. I sve zbog namirenja duga od nekoliko 'iljada maraka, koje su, već, pojeli evri...

Ako sam ikada vodio besmislenu polemiku, to je ova. Zato se izvinjavam čitaocima Tabloida.