Strašno

Beočin: Grad u kojem opstaje bizarni ološ

 

Dobri se vešaju, mizerije idu dalje

 

Dok je opštinu Beočin gutao Dunav, a rukovodstvo se igralo "sportskih igara", obesila se učiteljica Dunja Jovanović. Lokalna samouprava na čelu sa Bogdanom Cvejićem uradila je sve da zataška sve

 

Arpad Nađ

 

U trenutku kada su, povodom naglog rasta vodostaja Dunava, gotovo svi mediji u Srbiji javljali o dramatičnim događanjima u opštini Beočin, u sredu, 22. juna 2010. godine, spakuje se nekih dvadesetak opštinara Beočina, na čelu sa predsednikom opštine Beočin Bogdanom Cvejićem, i otputuje na "sportske igre" na Zlatibor, i to ni manje ni više nego u Kraljeve konake.

Ništa ni novo ni neobično, jer organi državne i lokalne samouprave oduvek upražnjavaju putovanja i relaksacije ovog tipa. Ali ako se malo zagrebe po površini ove vesti dođe se do vrlo interesantnih činjenica.

Naime, vladajuća vrhuška u opštini Beočin ovo putovanje nije omogućila svim zaposlenima nego samo "odabranom društvu", a ostali radnici koji su izrazili želju da takođe putuju glatko, odbijeni su sa konstatacijom predsednika opštine da je - spisak popunjen?!

 

Zataškavanje tragedije

 

Druga činjenica je vezana za "sportske igre", jer u tom trenutku na Zlatiboru nije bilo nikakvih organizovanih "sportskih igara"?! Osim eventualno "onih" o kojima se, bože moj, ne priča.

Treća, još interesantnija činjenica je ona u vezi s pitanjem: "A ko je sve to platio"?

E, tu bi već mogli da nastanu problemi, jer opština Beočin baš nešto ne pliva u parama (trenutno pliva u dunavskoj vodi i mulju), a nedavno je dobila čak 1.241.000 dinara od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za otvaranje nekakve "kancelarije održivog ekonomskog razvoja", koja će verovatno za taj novac izgledati kao centar Nase!

Građani opštine Beočin su bili prinuđeni da se samoorganizuju i spasavaju od nabujalog Dunava. Preko 200 stambenih kuća, objekata, vikendica, ogromne površine poljoprivrednog zemljišta i onog za ispašu stoke... sve su to sami građani opštine Beočin branili kako su mogli, jer pomoći od lokalne samouprave nije bilo. I dok je opština Beočin bila bukvalno raspolućena, jer se do naselja Banoštor, Susek, Grabovo, Sviloš i Lug zbog poplavljenog puta dolazilo obilaznim putem preko Fruške gore i Crvenog čota, dotle se "odabrano društvo" predsednika opštine Beočin Bogdana Cvejića nalazilo na "sportskim igrama" na Zlatiboru!

Opštinu Beočin nije zadesio samo Dunav već i vest da se obesila učiteljica Dunja Jovanović (50), što je šokiralo bukvalno sve građane, a lokalna samouprava na čelu sa Bogdanom Cvejićem je uradila sve u svojoj (ne)moći da ceo slučaj - zataška.

Sve je počelo fizičkim napadom školskog domara na đaka prvaka u Osnovnoj školi "Jovan Grčić Milenko" u Beočinu, gde je domar uhvatio za vrat dete, koje se smesta, tražeći pomoć i zaštitu, požalilo učiteljici Dunji Jovanović i u šoku - palo u nesvest.

Učiteljica Dunja je smesta umila i smirila dete, a onda je pozvala lekare koji su pregledali dete i konstatovali povrede u predelu vrata. Nakon toga ona obaveštava policiju i daje izjavu o celom slučaju koji je sada u nadležnosti Odeljenja za maloletničku delinkvenciju Policijske uprave u Novom Sadu i stručnjaka Centra za socijalni rad. U međuvremenu je domar koji je dete fizički zlostavljao pobegao u BiH, da bi se vratio tek kada se ceo slučaj malo smirio i zataškao. Napadnuto dete je od tada pod stalnim lekarskim nadzorom i više nije pohađalo nastavu.

 

Nasilnik Marinko

 

Tek tada počinje golgota nesrećne učiteljice, kojoj direktor škole Marinko Knežević preti otkazom i šikanira je pred đacima i kolegama prozivajući je najpogrdnijim rečima i ponižavajući je pozivima da dođe po radnu knjižicu.

Kao duboko moralna i odgovorna osoba koja je ceo svoj radni vek sticala poštovanje đaka, roditelja i sredine gde je živela, ona jednostavno nije izdržala takvu torturu i obesila se u beznađu od stresa i tuge, jer pomoći nije imala. Suze, plač, očaj... To su bila lica njenih sadašnjih i bivših đaka, njihovih roditelja, kolega sa posla i prijatelja koji su učiteljicu Dunju prosto - obožavali. Razjareni roditelji su pokrenuli čitavu akciju potpisivanjem peticije za smenu direktora Marinka Kneževića, ali i kompletne uprave škole, a o celom slučaju je obavešteno i Ministarstvo prosvete.

Jedina osoba koja je stala u odbranu domara škole je upravo direktor škole Marinko Knežević, tvrdeći da pomenuti domar toga dana uopšte nije radio, a učiteljicu Dunju Jovanović je okarakterisao kao - ludu! Zbog ovakvih i sličnih konotacija upućenih svojim kolegama Marinko Knežević je već bio pod udarom pravosudnih organa i pravosnažno osuđivan sa obavezom da se njegovo izvinjenje zbog klevete javno čita i istakne na oglasnoj tabli škole u kojoj je sada - direktor.

Inače, dotični direktor je poznat svim svojim kolegama i građanima Beočina i po krađi đačkih užina, jer su ga servirke školske kuhinje više puta uhvatile na delu dok trpa đačke užine u džepove sakoa i pantalona, a u to vreme predsednik školskog sindikata bila je upravo Dunja Jovanović.

O nasilničkom karakteru Marinka Kneževića govori i slučaj sa spremačicom koju je fizički napao i povredio, što je za posledicu imalo intervenciju hitne pomoći i tužbu pomenute spremačice na osnovu dokumentacije koju joj je izdao dežurni lekar.

O "profesionalnom" odnosu prema poslu i ustanovi u kojoj radi govori i činjenica da je Marinko Knežević svojevremeno koristio školu kao bazu za prodaju švercovane robe, a zbog te "dodatne delatnosti" redovno je napuštao nastavu i đake ostavljajući ih da se "samostalno" upoznaju sa gradivom njegovog predmeta.

 

 

 

                             

 

Sa jedne strane je kradljivac đačkih užina, sudski dokazani lažov i nasilnik koga se odrekla i sopstvena porodica, a sa druge vrsni pedagog, žena visokog morala, koju su obožavali đaci, kolege i prijatelji, i koja nije izdržala torturu jednog monstruma. I ko je ovde lud?