Strašno
Beočin: Grad u kojem opstaje bizarni ološ
Dobri se vešaju, mizerije idu dalje
Dok je
opštinu Beočin gutao Dunav, a rukovodstvo se igralo "sportskih
igara", obesila se učiteljica Dunja Jovanović. Lokalna samouprava na čelu
sa Bogdanom Cvejićem uradila je sve da zataška sve
Arpad Nađ
U trenutku kada su, povodom
naglog rasta vodostaja Dunava, gotovo svi mediji u Srbiji javljali o
dramatičnim događanjima u opštini Beočin, u sredu, 22. juna 2010. godine,
spakuje se nekih dvadesetak opštinara Beočina, na čelu sa predsednikom opštine
Beočin Bogdanom Cvejićem, i otputuje na "sportske igre"
na Zlatibor, i
to ni manje ni više nego u Kraljeve konake.
Ništa ni
novo ni neobično, jer organi državne i lokalne
samouprave oduvek upražnjavaju putovanja i relaksacije ovog tipa. Ali ako
se malo zagrebe po površini ove vesti dođe se do vrlo interesantnih činjenica.
Naime, vladajuća vrhuška u opštini Beočin ovo putovanje
nije omogućila svim zaposlenima nego samo
"odabranom društvu", a ostali radnici koji su izrazili želju da takođe putuju glatko, odbijeni su sa
konstatacijom predsednika opštine da je - spisak popunjen?!
Zataškavanje tragedije
Druga činjenica je vezana za "sportske igre", jer u tom trenutku na
Zlatiboru nije bilo nikakvih organizovanih "sportskih igara"?!
Osim eventualno "onih" o kojima se, bože moj, ne priča.
Treća, još interesantnija činjenica je ona u vezi s pitanjem: "A ko je sve
to platio"?
E, tu bi već mogli da nastanu problemi, jer opština
Beočin baš nešto ne pliva u parama
(trenutno pliva u dunavskoj vodi i mulju), a nedavno je dobila čak 1.241.000 dinara od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu za otvaranje nekakve "kancelarije
održivog ekonomskog
razvoja", koja će verovatno za taj novac
izgledati kao centar Nase!
Građani opštine Beočin su bili prinuđeni da se samoorganizuju
i spasavaju od nabujalog
Dunava. Preko 200 stambenih kuća, objekata,
vikendica, ogromne površine poljoprivrednog
zemljišta i onog za ispašu stoke... sve su
to sami građani opštine Beočin branili kako su
mogli, jer pomoći od lokalne samouprave nije
bilo. I dok je opština Beočin bila bukvalno raspolućena, jer se do naselja Banoštor, Susek, Grabovo, Sviloš i Lug zbog
poplavljenog puta dolazilo obilaznim putem preko Fruške gore i Crvenog čota, dotle se
"odabrano društvo"
predsednika opštine Beočin Bogdana Cvejića nalazilo na
"sportskim igrama" na Zlatiboru!
Opštinu Beočin nije zadesio
samo Dunav već i vest da se obesila učiteljica Dunja Jovanović (50), što je šokiralo bukvalno sve građane, a lokalna samouprava na čelu sa Bogdanom Cvejićem je uradila sve u
svojoj (ne)moći da ceo slučaj - zataška.
Sve je počelo fizičkim napadom
školskog domara na đaka prvaka u Osnovnoj školi "Jovan Grčić Milenko"
u Beočinu, gde je domar uhvatio za vrat dete, koje se smesta, tražeći pomoć i
zaštitu, požalilo učiteljici Dunji Jovanović i u šoku - palo u nesvest.
Učiteljica Dunja je smesta
umila i smirila dete, a onda je pozvala lekare koji su
pregledali dete i konstatovali povrede u predelu vrata. Nakon toga ona obaveštava policiju i daje izjavu o celom slučaju koji je
sada u nadležnosti Odeljenja za maloletničku delinkvenciju Policijske uprave u
Novom Sadu i stručnjaka Centra za socijalni rad. U međuvremenu je domar koji je
dete fizički zlostavljao pobegao u BiH, da bi se vratio tek kada se ceo slučaj
malo smirio i zataškao. Napadnuto dete je od tada pod stalnim lekarskim
nadzorom i više nije pohađalo nastavu.
Nasilnik Marinko
Tek tada počinje golgota
nesrećne učiteljice, kojoj direktor škole Marinko Knežević preti otkazom
i šikanira je pred đacima i kolegama prozivajući je najpogrdnijim rečima i
ponižavajući je pozivima da dođe po radnu knjižicu.
Kao duboko moralna i odgovorna
osoba koja je ceo svoj radni vek sticala poštovanje đaka, roditelja i sredine
gde je živela, ona jednostavno nije izdržala takvu torturu i obesila se u
beznađu od stresa i tuge, jer pomoći nije imala. Suze, plač, očaj... To su bila
lica njenih sadašnjih i bivših đaka, njihovih
roditelja, kolega sa posla i prijatelja koji su učiteljicu Dunju prosto -
obožavali. Razjareni roditelji su pokrenuli čitavu akciju
potpisivanjem peticije za smenu direktora Marinka Kneževića, ali i kompletne uprave škole, a o celom slučaju je obavešteno i Ministarstvo
prosvete.
Jedina osoba koja je stala u
odbranu domara škole je upravo direktor škole Marinko Knežević, tvrdeći da pomenuti domar toga dana uopšte nije radio, a
učiteljicu Dunju Jovanović je okarakterisao kao - ludu! Zbog ovakvih i sličnih konotacija upućenih svojim kolegama Marinko Knežević je već bio pod udarom pravosudnih organa i pravosnažno osuđivan sa obavezom da se njegovo izvinjenje zbog klevete javno čita i istakne na oglasnoj tabli škole u kojoj je sada - direktor.
Inače, dotični direktor je poznat svim svojim kolegama i građanima Beočina i po krađi đačkih užina, jer su ga servirke školske kuhinje više puta uhvatile na delu dok trpa đačke užine u džepove sakoa i pantalona, a u to vreme predsednik školskog sindikata bila je upravo Dunja Jovanović.
O nasilničkom karakteru Marinka Kneževića govori i slučaj sa spremačicom koju je fizički napao i povredio, što je za posledicu imalo intervenciju hitne pomoći i tužbu pomenute spremačice na osnovu dokumentacije koju joj je izdao dežurni lekar.
O "profesionalnom" odnosu prema poslu i ustanovi u kojoj radi govori i činjenica da je Marinko Knežević svojevremeno koristio školu kao bazu za prodaju švercovane robe, a zbog te "dodatne delatnosti" redovno je napuštao nastavu i đake ostavljajući ih da se "samostalno" upoznaju sa gradivom njegovog predmeta.
Sa jedne strane je kradljivac đačkih užina, sudski dokazani lažov i nasilnik koga se odrekla i sopstvena porodica, a sa druge vrsni pedagog, žena visokog morala, koju su obožavali đaci, kolege i prijatelji, i koja nije izdržala torturu jednog monstruma. I ko je ovde lud?