Francuska

Rat u Parizu protiv Makronove policijske države

Elita na putu fašizma

Nekako baš pred petnaesti defile žutih prsluka po ulicama francuskih gradova i palanki, u Parizu je preminuo modni kreator Karl Lagerfeld, koji je osmislio i kreirao žuto jeleče na dve sive štrafte. Dan kasnije je maloletna Greta Thunberg doletela iz Švedske da u zelenim prslucima povede i francuske klince u protest protiv zagrevanja planete uz parolu: Planeto, ajde oladi. Holandska avio-kompanija KLM je na kvarnjaka uletela u kapital Er Fransa po istom receptu kako je nekada Reno minirao Nisan-Micubuši. Korupcija na sve strane, kao u Rumuniji. Francuska kontestuje predsedništvo Rumuna u EU. Za to vreme Makron tera kera po varošima Francuske i nema vremena da poseti Dedinje, sve dok mu se drma fotelja. Represija na sve strane. Nedavno je sarajka Dunja Mijatović, inače Komesar za ljudska prava u Savetu Evrope, i zvanično je osudila policijsko nasilje nad manifestantima u žutim prslucima. Uzalud, jer Makron ne mari i podržava represiju, pa čak predviđa da može lako biti i ljudskih žrtava, ako se manifestacije nastave. Pravo je čudo da dosad niko nije ubijen, tvrdi Jupiter i zabrinjava Francuske manifestante. O ovim i drugim događajima u Francuskoj, piše Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Od svih ovih vesti najviše mesta zauzima Makronova maratonska trka kroz Francusku, u lovu na glasove. Što helikopterom, što blindiranim automobiolom njegova dobro smišljena akcija tobož nekih tromesečnih konsultacija u potrazi za novim idejama, ne bi li se smirili žuti duhovi i krenulo u novi period bratstva i jedinstva. Kao da se ne zna šta narodu fali i šta raja traži, iako su zahtevi ispisani na poleđini žutih prsluka. Kao da su Francuzi pili sirće, pa ne vide da to predsednik igra na odugovlačenje s vremenom ne bi li se protestanti zaduvali i digli ruke od subotnjih šetnji, tabaže sa pubovima i žandarima, bar dok ne prođu Evropski majski EU izbori.

Jedan je novinar podsetio svoje čitaoce na lekcije koje daje istorija same Francuske. Godine 1564. krljica trovačica Katarina Mediči, beše takođe suočena sa političkim problemima koji su žešće uzburkali Francusku, pa je po savetu svojih uvlakača krenula sa sinom Karlom broj IX u obilazak Francuskih sela, gradova i nahija kako bi predstavia bradom i glavom novog naslednika krune sa nadom da cie strahopoštovanje i čast pred ličnim dodirom kralja i prosjaka, smiriti sukob između katolika i protestanata. Rezultat ovog kraljevskog seoskog turizma je bila Vatrolomejska noć i veliki religiozni rat sa neviđenom klanicom od 30 godina po celoj Evropi, direktna posledica. Iako poređenje nije čista logika, ipak ima straha da se istorija ne ponovi tamo gde se niko ne nada. Pogotovo kada je u pitanju borba za vlast.

Pariska tiha revolucija žutih prsluka je ponekada prava političko-medijska farsa, zahvaljujući Jupiteru, koji je u svakoj čorbi mirođija. Na primer, za vreme aktuelnog poljoprivrednog sajma, najveća svetska farma je već na dan otvaranja bila pretvorena u king size stočarski vašar na gospodski način. Poseta Jupiterove ekselencije u velikoj štali Pariskog sajmišta ličio je na modnu reviju rogate stoke uz tapkanje kravljih stražnjica kao dokaz da je i improvizovani car govedar ljudsko biće i blizak džulovima kad god mu zagusti ispred njegove dvorske kapije. Osim svinja, ovaca, volova, konja i ostale pernate živine, u veliku štalu je na mala vrata uterano par stotine dvonožaca, da kao statisti naručeni iz Makronove partije, u pokretu, svojim podrepaškim prisustvom i gromoglasnim aplauzima, uveličaju čobanski hepening i ovekoveče doživljaj života jednim selfijem sa svojim idolom. Dokaz da su videli Jupitera izbliza, kao što je nekada Pinki video Tita. Čaušesku ne bi imao bolje ideje. Pogotovo ako se zna da je neposredna blizina veoma nepoželjna za čoveka kome obećavaju kaznu za uvredu i izdaju, bar sudeći po pokličima ispred zabranjenog i strogo čuvanog ulaza na sajam. Ulična koalicija žutih prsluka i nezadovoljnih pariskih domorodaca iz plemena Los Beskintosi je uz zvuke klepetuša i pištaljki izražavala svoje mišljenje uz zvižduke i pokliče Makron Demision!

Ništa bolje Jupiter nije prošao ni sutradan nakon tradicionalne jevrejske večere, koju zvanično i veoma uticajno udruženje francuskih Jevreja redovno organizuje uz prisustvo najvažnijih državnih drmatora i belosvetskih guzonja finansija, nauke i umetnosti. Večera je mogla da presedne francuskom predsedniku da šofer nije dao gas i izbegao manifestante koji su mu priredili sačekušu na izlazu i kidisali na limuzinu sa tamnim staklima. Činjenica je da ne tako davno izabrani predsednik više nigde ne može mirno da se šeta a da mu ne prethodi žešće obezbeđenje, koje deminira teren da bi Jupiter i njegov hor statista obožavaoca po zanimanju, kao i izabranih novinara i kamermana koji kad zatreba isključuju mikrofon i snimaju u gro planu lice nasmejanog Jupitera koji pokušava da povrati imidž i poverenje razočarenog stanovništva, koje često omalovažava pa čak i prezire u svojim čuvenim izjavama i neumesnim primedbama. Nije isključeno da razmišlja o nekim izmenama u vladi da zamaže oči (i po neko oko) manifestantima.

Tehnika neprimetne diktature nije nova i uči se podugo u klupama velikih škola za ministre, kao što je LENA o kojoj smo već pisali u jednom velikom članku pre par godina. Ta kretensko-idiotska vrsta postdiplomskih studija je zapravo leglo privilegovane elite koja se dresira tako da se instiktivno drži međusobno i napreduje na račun i grbači nepotrebnih morona i šljakatora. Usputno se radi planski na ukidanju slobode i demokratije, uz razvijanje veštačke inteligencije za buduće čipovanje širokih narodnih masa. I mada Jupiter nije bogomdan monarh ni krvoločni diktator, već samo čovek koji bi želeo da bude kralj, lekcija prošlosti može biti opomena. Razloga ima više, ali su arogantnost i vlastoljublje glavni makronizma kao vrste religije. Ova nova dogma se uči po velikim školama na koje mali ljudi nemaju pristupa, ili samo u homeopatskim dozama tek de se Vlasi ne dosete da postoje Bogovi i robovi u zemlji slobode i ljudskih prava kako se ćvaće čim se malo kaiš više stegne.

Najbolja ilustracija je govorancije Laurenta Aleksandra koji se nedavno proslavio izjavama da su elitni kadrovi pravi Bogovi a da su žuti prsluci i gedžovani samo beskorisna i zamenljiva rulja. Ovim rečima je doktor i nadripametnjaković Laurent Aleksandar, nadmeni intelektualac sa diplomom đavolje škole LENA počeo svoje predavanje za katedrom visoke političke škole Siance Po. Teorijom zle zavere protiv sirotinje i mržnjom žutih prsluka. Ovaj čuveni francuski hirurg-urolog, kreator sajta Doctissimo, za lekarske savete i direktor kompanije specijalizovane za sekvenciranje DNK je i kućni prijatelj Boga Jupitera. Zahvaljujući njemu sad se jasno vidi i tačno zna što elitna manjina misli o običnim ljudima koji nisu u njihovoj bratemiji.

Po njegovim savetima Makronu, ništa ne može da zameni dobru krvavu represiju nad društveno nepotrebnima koji su kao žuti prsluci pravi politički košmar za vladu. Što su manje aktivni to bolje. Po njegovom izlaganju jasno se ukazuje na razdvajanje klase na pametmne, obrazovane u eliti školovanih i koji su Bogovi određeni da vladaju svetom uz pomoć tehnologije i veštačke sajber inteligencije dok je za ostalu bespotrebnu raju najbolje da joj se daju igre i hleba kako bi ostala u ropstvu. Manifestacije i huliganstvo žutih prsluka je vrsta igre za sirotinju. Ko se vrati čitav, pobedio je, a ko izgubi jedno oko na megdanu, maltene samo ispašta svoje grehe, po mišljenju doktora Laurenta, kako piše poznati novinar Klod Janvier.

Doktorisimo tvrdi da je svetska elita transhumanističkog pravca, koja teži proširenju ljudskog uma nanotehnologijom, biotehnologijom, informatikom, DNK tehnologijom, čipovanjem i ostalim protezama za mozak radi poboljšavanja ljuskih kvaliteta što je nizbežan proces za svetsku elitu koja ima prava na vlast, na znanje i uživanje dok sirotinja ne bi trebala da se umnožava jer je bespotrebna i samo smeta. Hitler i Mengele bi mu pozavideli na pameti. Čekajući dolazak robotizacije ljudskog tela i mozga, Laurent Aleksandar i njegova banda elitnih mafijaša lebde kao pretnja čovečanstvu po uzoru na seriju Hunger Games, koja je zabavna za gledaoce, ali užasno grozan pakao ako se ostvari. Nažalost izgleda da smo veoma blizu.