Dežurna

Nacionalna katastrofa je ušla u finalnu fazu, a njene razmere pokazuju konkretni podaci

Propast Srbije

Srbi su ponosni, pošteni, vredni, hrabri i gostoljubivi, ali i nesložni, zavidni i neprilagodljivi - pokazuju rezultati socioloških i psiholoških analiza etničkih stereotipija baziranih na anketama koja su radili Bora Kuzmanović, Zagorka Golubović i Dragan Popadić. ''Srbi su najgori, ali i najponosniji. Ponosan sam što sam Srbin. To već nije stvar nacionalnosti, već mentaliteta. Znači, trpeti kad ti je najgore i biti protiv najjačeg i biti svestan da to neće doneti ništa dobro. Znači, jedno stvarno veliko prokletstvo'' - navodi se u istraživanju Gordane Đerić "Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i važnosti nacionalnog identiteta".

Milica Grabež

"Prokletstvo" može da objasni mnoge nesreće koje su obeležile srpsku istoriju, a čije uzroke je lakše tumačiti kroz mistiku, nego nauku. Tragični događaji i periodi, koji su istakli osobine srpskog identiteta, zaista izgledaju kao da su posledica nekog iracionalnog prokletstva. Ta nit proteže se od Kosovskog boja do danas. Po svemu sudeći, to će se nastaviti do kraja, do nestanka Srba i ovakve Srbije.

Nacionalna katastrofa je ušla u finalnu fazu, a njene razmere pokazuju konkretni podaci.

- Urušavanje duhovnih, moralnih, etičkih, porodičnih, pa i verskih vrednosti u drštvu, dovešće do toga da Srbi uskoro postanu manjina u svojoj državi. U poslednjih 10 godina stopa nataliteta pada, ali zato raste stopa neformalnih bračnih zajednica, stopa razvoda se povećava, kao i broj veštačkih pobačaja. Ako se ovaj trend nastavi, azijski azilanti će postati potrebni Srbije, koja će ostati bez radne snage - tvrdi dr Nada Tabš, predstavnik Srbije u Evropskom udruženju za sterilitet i fertilitet, predavač na Institutu za biologiju na master studijama "Humane reproduktivne biologije" i osnivač "Srpske lige".

Negativni prirodni priraštaj traje već 25 godina, pokazuju podaci koje je prezentovala Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku. Svake godine umre oko 38.000 stanovnika više nego što se rodi. U istom periodu izvrši se oko 300.000 abortusa. Suočena s tim problemom, Vlada je traženje rešenja poverilo Slavici Đukić Dejanović, ministarki bez portfelja, zaduženoj za populacionu politiku. Spas od bele kuge traži šest žena iz vrha vlasti, koje imaju ukupno dvoje dece, a jedno od njih, upravo ministarkino, već tri decenije živi u inostranstvo, gde je formiralo porodicu, prešlo u katoličanstvo i ne namerava da se vrati u Srbiju.

Upravo ovaj režim je zaslužan za to što je iz Srbije unazad sedam godina pobeglo oko 600.000 ljudi, a rezultati istraživanja koje je sproveo jedan evropski fond pokazuju da oko 75 odsto srpskih srednjoškolaca namerava da ode u inostranstvo čim završi školovanje.

Kakva rešenja primenjuje država vidi se iz podatka da je za poslednjih pet godina iz porodica oduzeto 6.000 dece. Prošle godine je tempo ubrzan, pa je svakog dana dnevno po troje dece. Ministar Mladen Šarčević je najavio dodatno zaoštravanje odnosa prema porodicama koje nisu vakcinisale decu. Nedavno je u Loznici uhapšena Jelena Miletić, majka šestoro dece, jer ih nije vakcinisala. Zbog kritike zakonskih rešenja koja se odnose na ovu temu, razne feminističke i LGBT organizacije podigle su tužbe protiv dr Jovane Stojković, Vladimira Dimitrijevića, Slobodana Antonića i Branislava Ristivojevića.

- Srpsko društvo je prilično bolesno i treba mu pomoći. Problem predstavlja pojačan rad države na oduzimanju dece, kao i građanskog zakonika koji državu pozicionira u prvi plan, dok porodicu naziva najvećom opasnošću za decu - smatra dr Zoran Milivojević.

Srpskim porodicama, koje su egzistencijalno ugrožene, Vlada Ane Brnabić "pomaže" tako što im oduzima decu, da se ne pate u siromaštvu. Istovremeno, Vlada finansijski, s oko 1,4 miliona dinara, pomaže migrante iz Sirije, Afganistana i Iraka, koji su zatražili azil. To i ne čudi, s obzirom da tu politiku kreira predsednik države, koji je optužio žene da su lenje, pa neće da rade, nego da rađaju: "Mogu konju rep da iščupaju, ali ne žele da idu na posao, lakše im je dačekaju da im država isplaćuje dečji dodatak..."

Crna predviđanja, koja upozoravaju da će za 50 godina Srbi u Srbiji postati manjina, već su dobila potvrdu u realnom životu. Od 4.709 sela, njih 1.034 imaju manje od sto stanovnika, u 550 manje od 50, a u 85 ih ima samo desetak. U naseljima u unutrašnjosti ima oko 200.000 napuštenih kuća. Poštu nema 2.000 sela, a vrtiće 2.760. Čak 173 osnovne škole imaju samo po jednog đaka, a 230 sela nemaju ni škole. U ruralnim sredinama živi skoro 400.000 neoženjenih sredovečnih muškaraca.

Prosečna starost ukupnog stanovništva konstantno raste i iznosi 43 godine. Muškarci su u proseku stari 41,6 godina, a žene 44,4 godine. Proces starenja stanovništva je posledica sve manjeg udela mladog stanovništva u ukupnom broju. Taj udeo je 2017. godine iznosio 14,4 odsto, dok je udeo starijih od 65 godina 19,6 procenata, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Da bi ubrzali uništavanje vlastite budućnost, Srbi falsifikuju vlastitu prošlost i odriču se svih pozitivnih tradicija i pojedinaca. U udžbeniku istorije za šesti razred navodi se da su srpski okupatori u sedmom veku došli na Balkan i oteli zemlju starosedeocima Albancima, koji potiču od Ilira. Srbi su, predvođeni Stefanom Nemanjom, osvojili sever Albanije i usput primili albansku kulturu i običaje. Kasnije, pod najezdom Turaka bile su ugrožene albanske oblasti na Kosovu - navodi se u čitanci koji je napisao Rade Mihaljčić, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta i redovni član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.

Udžbenik je odobrilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije, a štampao ga je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Sličnu teoriju zastupaju i neki drugi srpski istoričari. Tibor Živković je tvrdio da je Slovena, među kojima su bili i Srbi, bilo samo oko 20.000 kad su se doselili na ove prostore, nastanjene s oko milion starosedelaca. Po njegovoj teoriji, sve do 11. veka vizantijska vlast nije pominjala postojanje srpskih oblasti. Milan Radović priznaje da su Iliri bili samo malo pleme pored Skadra, ali ih predstavlja kao autentične naslednike antičkih Grka, s visokim civilizacijskim standardima, koji nisu uspeli da se odbrane pred najezdom primitivnih Srba.

U tom kontekstu razmišlja i deluje i Vladimir Kostić, ugledni mason i predsednik SANU, koji otvoreno predlaže kršenje Ustava Srbije i priznanje nezavisnosti albanske države Kosovo.

Srpske državne institucije angažuju takve naučnike, objavljuju njihova dela i promovišu teze o Srbima, vandalima koji su oduvek otimali tuđe zemlje, običaje i kulturu. Sistemski kreirana naopaka politika ilustrovana je odnosom prema akademiku profesoruu dr Kaplanu Buroviću, ulcinjskom albanologu, književniku i istoričaru. U svojim delima, Burović, pozivajući se na autoritete poput Gustava Veiganda, Gustava Majera, Norberta Jokla, pa i albanskih naučnika Ekrema Kabeja i Šabana Demiraja, ističe da Albanci nemaju veze s Ilirima i da skoro svi verski i kulturni spomenici na Kosovu i Metohiji pripadaju Srbima. Bez obzira na takve stavove, Burović je počasni član Akademije nauka i umetnosti albanskih intelektualaca i član Saveza književnika Albanije, čija dela su 1992. uvedena u obrazovni program albanskih univerziteta. U srpskim školama nema mesta za njega, nikome u SANU ne pada na pamet da ga kontaktira, a kamoli da mu objavi neku knjigu. Većina medija ga ignoriše, samo je Magazin Tabloid feljtonizovao nekoliko Burovićevih istorijskih radova.

Nije slučajno, ali jeste perverzno što su predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića podržali akademici Bela Balint, Jovan Hadži Đokić, Vladimir Kanjuh, Ivan Jevtić, Milorad Mitković, Dragan Micić, Ljubiša Rakić i Vlado Strugar. Na pitanje zašto vrhunski naučnici, lekari i umetnici podržavaju politiku koja se promoviše u "Zadruzi" i "Parovima" i konkretizuje se u tome što Maca Diskrecija, Zmaj od Šipova i ostali rijaliti igrači imaju veći budžet nego cela SANU, jedini logičan odgovor je onaj s početka teksta - ovo je proklet narod.

Deo istine nalazi se i u aforizmu Brane Crnčevića: "Svi smo mi deca dezertera iz 1389". Čak i da je to tačno, preostali Srbi, koji to nisu samo biološki, moraju da se suprotstave aktuelnim pokušajima da se nametne kulturološki model koji vodi u istrebljenje naroda, a državu pretvara u običnu teritoriju.

A.1 Nepodobni branioci otadžbine

Režim Aleksandra Vučića promoviše falsifikovanje srpske srednjovekovne istorije, ali i nedavnih tragedija, kakva je bila NATO agresija.

Mediji otvaraju prostor za naučnike koji objašnjavaju da su srpske crkve na Kosovu podignute na ostacima vizantijskih svetilišta, pa ne pripadaju SPC-u, kao i da, kad ne bi bilo turcizama, Srbi ne bi imali svoj jezik. Državne institucije revidiraju i nedavne događaje. Iako je NATO bombardovao Srbiju i u odlučujućoj meri pomogao albanskim teroristima da okupiraju Kosovo i Metohiju, srpski državnici su se odrekli istine i njenih svedoka.

- Imao sam 45 godina kada sam postao general, a 51 kad sam penzionisan. Saradnici Borisa Tadića, tadašnjeg predsednika, objasnili su mu da u procesu približavanja naše vojske NATO-u njihovi oficiri neće da razgovaraju sa onima protiv kojih su ratovali i da sam višak - govorio je general Dragan Živanović, komandant odbrane Košara.

Posle Tadićeve, Vučićeva vlast je stvorila uslove da se ode korak dalje u progonu generala Živanovića. Nevladine organizacije koje predvode Nataša Kandić i Jelena Milić podigle su krivične prijave protiv njega zbog ratnih zločina. Tužilaštvo je, posle trogodišnjeg isleđivanja, odustalo od gonjenja, ali taj slučaj ilustruje stanje u Srbiji.

Nevladine organizacije, koje se finansiraju iz državnog budžeta, progone generala koji je oružjem branio državu, posle čega ga je ista država odbacila da ne bi svojom pojavom nervirao okupatore.