Arapi parama iz srpskog budžeta plaćaju gubitke firme kojom rukovode

Kome lete donacije

„Air Serbia" nikako ne stiže na „zelenu granu", odnosno i dalje posluje sa gubicima koje pokriva samo jedan od vlasnika - Republika Srbija. Arapski „partner" je u ovoj kombinaciji zadovoljan da besplatno koristi srpske avione i letačko osoblje kako bi dopunio sopstvene linije, a stranke na vlasti preko plata partijski zaposlenih kadrova uzimaju desetine miliona evra godišnje iz budžeta. Za ovu godinu je republička vlada dala blanko ček ovoj kompaniji da može da troši koliko hoće para, a sve će to biti plaćeno iz budžeta koji pune opljačkani građani ove zemlje.

M. Hadžić

Kada je 2013. potpisan ugovor sa arapskom kompanijom „Etihad" o osnivanju zajedničkog avio-prevoznika, ceo državni vrh, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, tvrdio je kako se to radi da bi Srbija dobila nacionalnu avio-kompaniju koja se neće izdržavati iz budžeta. Strani partner je dobio 49 odsto akcija novoosnovane „Air Serbia", a naša država 51 odsto, pri čemu je „Etihad" dobio ekskluzivno pravo da postavlja menadžment.

U ovaj „zajednički" posao Srbija je uložila 100 miliona evra u novcu, kompletnu opremu, prava i letilice nekadašnjeg JAT-a (čije je i dugove preuzela da sama otplati), dok je strani „investitor" uložio 40 miliona evra i to u vidu zajma za koji je garancije dala država Srbija?!? Naša država je, znači, potpuno sama osnovala i finansirala avio-kompaniju u kojoj takozvanu „zlatnu akciju" ima inostrani prevarant.

Kako jasno govore podaci nedavno dobijeni od zaposlenih u „Air Serbia"-e ova kompanija je i dalje na državnim jaslama, bez ikakvih naznaka kada bi ona mogla da se osamostali i počne da se izdržava od sopstvenog prihoda.

„Etihad" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je zainteresovan jedino da uklopi kod-šerove naše kompanije sa onima koje imaju ostali avio-prevoznici u kojima Arapi imaju vlasničke udele. „Air Serbia" je u suštini pomoćna kompanija koja na sebe preuzima letove koji finansijski ne odgovaraju (ne donose profit) arapskom partneru, a koji se uklapaju u druge linije, koje su isplative.

Tako, na primer, „Air Serbia" ima redovnu liniju za Njujork, koja je u 2017. i 2018. godini donela gubitak od 11,7 miliona evra. Taj minus je pokrila srpska država iz budžeta i to po hitno donetom zaključku republičke vlade. Osim toga, dodato je još 2,3 miliona evra za navodno plaćanje razlike u ceni goriva, iako je „Etihad", bar kako se 2013. govorilo, na sebe preuzeo snabdevanje gorivom iz rezervi koje ima nafzom prebogat Abu Dabi, čiji je šeik vlasnik ovog avio-preduzeća.

Srbiji direktan let Beograd - Njujork, očigledno, nije potreban, ali se uklapa u sveukupnu poslovnu viziju „Etihada", koga ova usluga putnicima ništa ne košta.

U 2017. godini (za 2018. podaci još nisu dostupni javnosti) Srbija je „Air Serbiu" dotirala sa 20.861.000 evra, odnosno sa 2.461.714.000 dinara. U to vreme, da se podsetimo, u budžetu navodno nije bilo para za povećanje penzija. Strani „suvlasnik" sa svoje strane nije uložio ni dinara u saniranje gubitaka koje je napravio od njega postavljeni menadžment.

I u republičkom budžetu za 2019. godinu najavljena je dalja pomoć „Air Serbii", ali se ne navodi ni po kom pravnom osnovu, niti kolika će suma to na kraju biti. „Etihad"-u je faktički dat blanko ček da troši koliko hoće i za šta hoće, a srpski narod će sve to platiti.

Po podacima do kojih smo došli, „Air Serbia", bez zavisnih preduzeća („Air Serbia Catering" i "Air Serbia Ground Services") u 2017. godini je imala 1.488 zaposlenih, od kojih je bilo 226 pilota i 323 člana kabinskog osoblja. Tu se nalazi jedan od razloga zbog kojih „Etihad" ne želi da subvencioniše „Air Serbiu".

Po rečima visokih službenika našeg nacionalnog avio-prevoznika, Arapi su zaduženi za takozvano operativno osoblje, odnosno za pilote i kabinsko osoblje. Ostalo je u nadležnosti Srbije, što je dobro, jer bi u suprotnom avionima upravljali kadrovi koji za to nemaju potrebno znanje, ali su odani članovi partija na vlasti.

Članska karta je „ulaznica" za sva ostala radna mesta, koja se izmišljaju po potrebi kako bi se zaposlili verni stranački kadrovi i to za plate od više hiljada evra. Tako se dešava da su pilotima formalno nadređeni ljudi sa veoma sumnjivim osnovnim obrazovanjem (i kupljenim fakultetskim diplomama).

Etihad" je od početka odbijao da finansira ovo udomljavanje partijskih kadrova, tako da oni platu primaju faktički iz budžeta, dok se troškovi za navodne razlike u ceni goriva ili gubici koje pravi let za Njujork koriste samo kao maska, da javnost ne sazna kome zapravo idu pare.

Svi partijski kadrovi su obavezni da deo svojhih prihoda daju stranci, odnosno partijskoj vrhučci koja ih je dovela na to radno mesto, tako da građaani Srbije kroz poreze i doprinose finansiraju lopovski klan Aleksandra Vučića. I arapski „investitor" je ovakvim rešenjem zadovoljan, tako da su svi srećni osim opljačkanog i osiromašenog naroda.