Zločini

Srpska premijerka i ministar Ljajić eksperimetnišu u Srbiji sa 5G tehnologijom

Nude nas kao pacove

Lekari i naučnici još uvek ne mogu da se usaglase da li 5G tehnologija za bežični prenos podataka ugrožava zdravlje ljudi i drugih živih bića i u kolikoj meri. Da bi se došlo do tih rezultata potrebna su obimna istraživanja, za šta su već izdvojena znatna sredstva. Samo EU planira da uloži najmanje 700 miliona evra. Da bi se dokopala tih para aktuelna naprednjačka vlast u Srbiji je kao zamorčiće ponudila sopstvene građane i to još slavi kao veliki politički uspeh.Na čelu te kampanje su hrvatska državljanka Ana Brnabić i novopazarac Rasim Ljajić

Igor Milanović

Nikada ranije uvođenje nove telekomunikacione tehnologije nije izazvalo toliko kontroverzi kao 5G, odnosno peta generacija mobilnih telefona sa kojom se upravo počinje.

Ova tehnologija označava početak jedne nove ere u bežičnom prenosu podataka, jer omogućava, na primer, i da kućni aparati međusobno komuniciraju. Zahvaljujući tome što vreme čekanja od akcije do reakcije iznosi manje od jedne milisekunde (hiljaditi deo sekunde) moguće je već sada da istovremeno 100 milijardi aparata na celom svetu bude dostupno.

Sve ovo zvuči kao revolucionarni napredak u telekomunikacionim tehnologijama i scene iz nekog naučno-fantastičnog filma, ali je pitanje da li je 5G opasan po zdravlje ljudi i životinja.

Peta generacija, ili popularno 5G, koristi visokofrekventne radio talase i tako postiže brži prenos podataka. Problem kod ovih radio talasa je što imaju manji radijus od niskofrekventnih. Zbog toga uvođenje 5G tehnologije zahteva izgradnju guste mreže primopredajnika.

Da bi mobilni telefom pete generacije bio stalno dostupan, bazne stanice će biti bukvalno svuda instalirane: na autobuskim stajalištima, banderama elektrovodova, uličnim svetiljkama, pa čak i ispod poklopaca šahtova. Samo tako je moguć nesmetan rad jednog 5G aparata.

Zapadnoevropski i severnoamerički gradovi su već sada izloženi snažnom zračenju različitih baznih stanica za prenos podataka, a to će se u budućnosti povećavati.

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizirajućih zračenja (ICNIRP), koju priznaju i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska Unija, pa i Srbija, na osnovu višegodišnjih istraživanja dala je granične vrednosti zračenja u okviru kojih, kako se smatra, nema opasnosti po zdravlje živih bića, pa tako i ljudi.

U slučaju široke rasprostranjenosti 5G tehnologije ove vrednosti bi mogle da budu pređene, smatra veliki broj stručnjaka. Šta će se onda desiti?

Visokofrekventni radio talasi koji su već sada u upotrebi škode insektima. Primećeno je da na područjima koja su više izložena ovakvom zračenju masovno umiru pčele. U svetu bez pčela izumrle bi i mnoge biljne vrste koje se razmnožavaju isključivo uz pomoć insekata. 5G će ovaj proces ubrzati, upozoravaju strućnjaci, dok ICNIRP apeluje da se poštuju zadate granične vrednosti.

Ono što su naučnici nedvosmisleno utvrdili, jeste da 5G talasi izazivaju zagrevanje tkiva sa kojim dolaze u kontakt. Ovo nije novost, jer mobilni telefoni su i do sada koristili slične talase koji u mikrotalasnim pećnicama dovode do zagrevanja hrane.

Pobornici 5G tehnologije ističu kako milimetarski talasi koje koriste aparati nove generacije ne mogu da prodru kroz kožu i tako oštete unutrašnje organe. Kritičari upozoravaju da takvo prodiranje nije neophodno da bi se izazvala trajna oštećenja.

Grupa od 230 naučnika i lekara iz Evropske Unije koja je još 2017. poslala apel da se zaustavi uvođenje 5G tehnologije ukazala je na to da su dosadašnje studije pokazale kako je tačno da je ljudska kože suviše debela da bi je probili visokofrekventni zraci, ali da ona istovremeno nije kompaktna, odnosno da ima otvore (kao što su na primer znojne pore) kroz koje talasi mogu da prodru u telo. Šta se dalje dešava nije naučno istraženo, ali postoji mogućnost da talasi koji na ovaj način prodru u telo izazuvaju tumore na unutrašnjim organima.

Ova bojazan se bazira na rezultatima studije američkog Nacionalnog tehnološkog programa (NTP) objavljenim u novembru 2018. Naučnici su u laboratoriji jednu grupu glodara (miševa i pacova) izložili zračenjima od 900 megaherca, što je bila osnovna frekvencija druge generacije mobilnih telefona, dakle daleko niža od one koju koristi 5G. Primećeno je da u proseku ti glodari žive duže od onih iz grupe koja nije bila izložena zračenju, ali to je bio rezultat toga da su radio talasi usporavali jednu tipčnu bolest bubrega od koje ove životinje pate. Znači, i visokofrekventni talasi mogu da prodru duboko u organizam. Pri tome je primećeno i da mužjaci često obolevaju od tumora na srcu.

Agencija za istraživanje kancera (IARC) sa sedištem u Lionu klasifikovala je zračenja mobilnih telefona kao „mogući uzrok raka". Ovo mišljenje se zasniva na nalazima iz jedne obimne studije u kojoj su korišćeni podaci prikupljeni od velikog broja dugogodišnjih korisnika mobilnih telefona. I švedski naučnik Lenart Hardel sa Univerzitetske klinike Erebro potvrdio je ovo mišljenje svojim dugogodišnjim istraživanjem.

Zagovornici 5G tehnologije, međutim, uzvraćaju kako se ovi podaci odnose na starije tehnologije koje su imale duže interaktivno vreme, odnosno vreme potrebno da akcija izazove reakciju, koje je kod nove generacije spuštena na ispod jedne milisekunde. Najveće zračenje dolazi od uključenog mobilnog telefona koji pokušava da stupi u kontakt sa baznom stanicom, što je čest problem upravo u Srbiji, posebno kod korisnika mts i VIP mreže, a 5G tu neće ništa promeniti dok se ne obnovi i proširi postojeća mreža primopredajnika.

Već iz ovoga je jasno kako 5G može da uzrokuje povećanje oboljenja od raka. Zbog toga je grad Brisel nedavno zabranio uvođenje 5G mreže, a uticajni nemački Savez za životnu okolinu i zaštitu prirode (BUND) zatražio je moratorijum na uvođenje nove generacije dok se ne istraže sve potencijalne opasnosti. Da bi se došlo do relevantnih naučnih zaključaka potrebne su višegodišnje studije sa velikim brojem učesnika. I tu na scenu stupa Srbija.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija i informacionog društva Rasim Ljajić je krajem aprila ove godine u Pekingu objavio kako je sa kineskim partnerima dogovorio uvođenje 5G tehnologije u Srbiji već u 2020. godini. Odmah zatim se oglasila i predsednica vlade Ana Brnabić euforičnom izjavom kako je ovo veliki uspeh za našu zemlju, jer će najnoviju tehnologiju dobiti bez i jednog dinara plaćenog iz budžeta.

Ovakvi nastupi su sračunati isključivo za zaglupljivanje ionako slabo obaveštene javnosti. Uvođenje 5G tehnologije je čisto komercijalni posao i nigde u svetu država ne investira novac iz budžeta za tako nešto. Naprotiv.

Frekvencije se smatraju nacionalnim resursom i dozvola za njihovo korišćenje se prodaje kompanijma zainteresovanim za taj posao. Dakle, ne samo da uvođenje 5G nigde u civilizovanom svetu nije opterećenje za budžet, već ono budžetu donosi novac.

U Nemačkoj je nedavno završena prva aukcija na kojoj je država prodala pravo korišćenja određenih frekvencija za područje 5G mreže i to za više od šest milijardi evra. Srbija bi morala isto da postupi, jer je svojevremeno prodala ne samo frekvencije potrebne za ranije generacije mobilnih telefona i drugih uređaja, već i za emitovanje televizijskog programa. Zbog čega se 5G frekvencije dodeljuju besplatno, pa se to još reklamira kao poseban uspeh sadašnjih vlasti?

U razvoj 5G tehnologije i istraživanja njene eventualne štetnosti Evropska Unija je već planirala da uloži 700 miliona evra. Kina je među prvima uspela da stvori funkcionalne aparate koji rade po ovoj tehnologiji i njen nacionalni interes je da je nametne svetu kao budućnost prenosa podataka. Koliko privreda i vlada ove zemlje žele da ulože u ta istraživanja za sada nije poznato.

Problem kod istraživanja moguće štetnost 5G leži na prvom mestu u činjenici kako vlasti normalnih zemalja ne žele sopstveno stanovništvo da koriste kao zamorčiće. Osim toga, da bi se ispitalo dejstvo frekvencija koje koristi 5G potrebno je naći teritorju na kojoj nema previše zračenja sličnih tehnologija, a tako nešto je na razvijenom Zapadu nemoguće, posebno u područjima gušće naseljenosti koja je potrebna kako bi se imao reprezentativan uzorak. Srbija ispunjava te uslove.

U velikom broju zapadnih zemalja 5G se uvodi, ali postepeno. U svima njima postoje snažni pritisci stanovništva i stručnjaka da se sa tim zastane dok se ne utvrdi moguća štetnost po ljude i prirodu. U Švajcarskoj se formira pokret koji će zatražiti referendum po ovom pitanju. Ako u toj zemlji bude uveden moratorijum na 5G najverovatnije će to izazvati domino efekat u celoj Evropi.

Telenor najavljuje da će u Srbiji biti prvi koji će svojim korisnicima ponuditi 5G. U njegovoj matičnoj državi, Norveškoj, ova tehnologija se još ne uvodi, jer vlasti proučavaju moguće opasnosti. U srpskoj vlasti niko o tome ni ne razmišlja, budući da su naknade za neophodna istraživanja na živim ljudima u njihovom prirodnom okruženju veoma visoke, a ti milioni evra bi otišli u džepove vlastodržaca.

Zbog toga smo jedina evropska zemlja koja ne traži nadoknadu od privatnih kompanija za korišćenje nacionalnog resursa - frekvencija.