Do koske

Surova statistika prikazuje kako nas je za samo jednu deceniju svoje tiranije Vučić doveo do pakla

Ko će nestati, Srbija ili Vučić

Statistika je surova, precizno pokazuje tragično stanje u kome se nalazi Srbija. Godišnje umre 14 odsto stanovnika više nego što se rodi. U poslednjih deset godina odselilo se 740.000, a 68 odsto mladih namerava da to uradi. Srpsko društvo je među najstarijim u Evropi, prosečna starost je 43,2 godina, čak 13 godina iznad proseka u svetu. Na granici siromaštva živi više od pola miliona stanovnika, a više od 300.000 dece nema osnovne uslove za ishranu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Čak 40 odsto radnika ima primanja niža od 45.000 dinara mesečno, a više od milion penzionera prima manje od 30.000 dinara. Od 2012. godine ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava i 2.000 sela. Ti podaci dovode do jedinog mogućeg zaključka - neko hitno mora da nestane, ili Srbija ili Vučić.

Milica Grabež

Aleksandar Vučić uporno ponavlja da je Srbiju uveo u zlatno doba. To je delimično tačno, tamo je odveo lopove, pljačkaše i parazite iz vrha Srpske napredne stranke i koalicionih razbojnika. Ostali stanovnici Srbije osuđeni su na život u kamenom dobu, gde u robovlasničkim uslovima vode svakodnevnu borbu za golu egzistenciju.

Velika propaganda laži, na kojoj Vučić već deset godina opstaje na vlasti, stvara predstavu o privrednim uspesima, rastu BDP-a, smanjenju stope nezaposlenosti, investiranju u zdravstvo, izgradnji auto-puteva i drugih infrastrukturnih, pravnoj stabilnosti, demokratizaciji društva... Nažalost, takva Srbija postoji samo na Pinku, u Informeru i ostalim režimskim biltenima. Kad se statistika rastereti političkih spinova vidi se pravo stanje stvari, vidi se da Srbija nezaustavljivo propada.

Laži o usponu privrede i rekordnom padu nezaposlenosti demantuju surove činjenice. Podaci Eurostata, kancelarije za statistiku Evropske unije, pokazuju da je Srbija, uz Moldaviju, najsiromašnija država u Evropi. Građani Srbije troše samo 45 odsto onoga što prosečno potroši stanovnik država članica Evropske unije. I Vučićev BDP, na koji je toliko ponosan, tek je na 36 odsto proseka EU. To je i logično, pošto podaci Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost" pokazuju da četvrtina stanovništva živi u siromaštvu, a čak 40 odsto zaposlenih ima plate ispod 45.000 dinara. Prosečna plata, prikazana posle obrade u Vučićevom propagandnom inženjeringu, iznosi oko 65.000 dinara. Čak i da je taj podatak tačan, ni ta plata nije dovoljna za normalan život, pošto prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo iznosi 75.000 dinara. Na pragu siromaštva, s primanjima do 20.000 dinara po jednočlanom domaćinstvu, nalazi se 32,9 odsto stanovništva.

Do smanjenja nezaposlenosti nije došlo usled otvaranja novih radnih mesta, nego zbog egzodusa mladih i obrazovanih, radno sposobnih. Od 2011. godine u inostranstvo je otišlo 740.000 ljudi, a pandemija korona virusa samo je usporila, ne i zaustavila taj trend. Od aprila 2020. do aprila ove godine, otišlo je 36.000 ljudi, što je za 18.000 manje nego u istom periodu pre pandemije.

Prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete, koje je sprovelo anketu među 11.013 studenata, njih 66 odsto želi da zauvek napusti Srbiju. Srpska asocijacija menadžera (SAM) na forumu „Kako zadržati mlade u Srbiji" predstavila je rezultate istraživanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji pokazuju da je Srbija, po indikatoru kapaciteta za zadržavanje talenata na 134. mestu od 137 zemalja.

Vučića to ne zanima ni na privatnom, a kamoli društvenom nivou. Obrazovanje svog sina Danila u privatnim školama Vučić je platio 48.000 evra. Ulog se nije isplatio, odškolovao je fudbalskog navijača bez zvanja, a sa zanimanjima samo za druženje s Acom Rošavim i ostalim kriminalcima.

Odnos prema prosveti Vučić je pokazao time što je omogućio da 15.000 naprednjaka i njima sličnih neobrazovanih prevaranata dobije lažne fakultetske i doktorske diplome. Univerzitet u Beogradu je poništio plagirani doktorat ministra Siniše Malog, ali niko nije reagovao na sporne doktorate ministra Nebojše Stefanovića i guvernerke Jorgovanke Tabaković. Zna se da je bivši predsednik države Tomislav Nikolić kupio fakultetsku diplomu, a osnovano se sumnja da su na isti način do takvog papira došli Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević, Bratislav Gašić i mnogi drugi.

Vučić želi takve ministre, pa i glasače. I u tome, na opštu žalost, ima sreće. Više od trećine građana Srbije je funkcionalno nepismeno. Zvanično, tek sedam odsto je nepismeno, ali istraživači andragogije upozoravaju da se pojam funkcionalne pismenosti odnosi na mogućnost da se upotrebi to što se pročita, na sposobnosti osobe da se snađe u različitim situacijama koje joj nalažu da komunicira sa tekstom, sa ljudima, u saobraćaju, da razume crteže i grafikone.

Funkcionalna pismenost se procenjuje na osnovu sposobnosti pojedinca da razume literarne, dokumentacione i numeričke odrednice. Test sa zadacima koji su se svodili na to da se pročita i razume bankovni formular, recept za lek, uputstvo za ponašanje na tašmajdanskom bazenu, kulinarski recept i izborni listić nije uspešno položilo 34 odsto ispitanika. To što neko zna da čita, ne znači da je pismen. Upravo među takvima Vučić, kao i ostali populistički političari, traži svoju glasačku bazu, pošto su nepismeni laki za manipulaciju, nisu u stanju da kvalitetno selektuju informacije i sadržaje koji im se nude.

Za političku manipulaciju su podobni svi socijalno ugroženi slojevi društva, naročito penzioneri. Od 1,68 miliona penzionera, više od milion dobija penzije manje od 30.000 dinara, a među njima je trećina koja prima do 15.000 dinara. Razlika između najviše i najniže starosne penzije je 9:1, kao nigde u Evropi. Međutim, takvim načinom obračuna prikazuje se viša prosečna vrednost od realne, a usput se prikriva činjenica da 160.000 ljudi prima tzv. poljoprivrednu penziju, dok 2.140 dobija starosnu penziju manju od 5.000 dinara.

U nezakonitom procesu finansijske konsolidacije, vlast Srpske napredne stranke je otela 10 odsto penzije. Tim postupkom 1,2 miliona penzionera je gurnuto u bedu i dužničko ropstvo, pa se danas nalaze na udaru javnih izvršitelja. Zbog neplaćenih komunalnih računa i rata za kredite više od 700.000 penzionera prima za trećinu ili polovinu iznosa umanjene penzije, a ostalih pola miliona dugovanje mora da plati u naturi, pokretnom i nepokretnom imovinom.

Već katastrofalno stanje dodatno će se pogoršavati, jer sad u penziju odlaze „tranzicioni gubitnici" koji su tokom devedesetih godina prošlog veka ostali bez posla ili su radili na crno, pa nisu uplaćivali doprinose. U toj grupi naći će se i mnogi koji su bili „regularno zaposleni", ali u preduzećima koja su im kršila radna prava, pa sad, iako su navršili 65 godina života, nemaju dovoljno staža ni za starosnu penziju.

Da problem bude teži, Srbija je treća u Evropi po starosti. Prosečna starost je 43,2 godine, što je za 13 godina više od svetskog proseka od 30,4. Životni vek je za žene 78, za muškarce 73 godine. Više od 20 odsto su stariji od 65 godina.

Prošle godine su rođene 63.693 bebe, a umrlo je 114.954 ljudi. S tolikom negativnom stopom prirodnog priraštaja, od čak 13,99 odsto, Srbija svake godine ostane bez grada veličine Bečeja. Analitičari ukazuju da na demografsku sliku utiče broj sklopljenih i razvedenih brakova, kao i sve veća prosečna starost supružnika. Muškarci se žene u 34, a devojke udaju u 32. godini. Prosečna starost majki pri rođenju prvog deteta je 28,6 godina.

Kako se vlast bori protiv bele kuge vidi se iz rešenja, kojim je Violeti Sremac odbijen zahtev za dodelu dečjeg dodatka jer je rodila peto dete, što je „više od propisane granice".

Stanje će se dodatno pogoršati kad se društvo suoči s posledicama pandemije korona virusa. Mere za suzbijanje širenja pandemije otkrile su sve slabosti zdravstvenog sistema i, što je još gore, značajno su ugrozile javno zdravlje. Kako bi se sprečilo širenje zaraze Kovidom 19, otežano je ili onemogućeno lečenje pacijenata od hroničnih nezaraznih bolesti.

Maligna oboljenja, bolesti srca i dijabetes su najčešći uzroci smrti, a već godinu i po dana takvi pacijenti ne primaju zdravstvenu pomoć. Stručnjaci upozoravaju da će se Srbija s tragičnim posledicama, izazvanim odlukama vlasti i tzv. Kriznog štaba, suočiti u sledeće dve-tri godine. Tek tada će groblja biti mala da prime sve žrtve avanturističkih eksperimenata vlasti.

Kao da to nije dovoljno, Vučić je Srbiju pretvorio u koloniju kineskih fabrika, koje koriste prljavu tehnologiju, zabranjenu u svim civilizovanim zemljama. U Smederevu, Boru i Zrenjaninu već je ugrožena životna sredina, a potpuno uništenje stiže s rudarskom kompanijom Rio Tinto, koja se već priprema da Jadarsku dolinu i celo Podrinje pretvori u pustinju punu otrovnog otpada. Istraživači Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje GAHP upozoravaju na rizik od skraćenja životnog veka usled zdravstvenih problema izazvanih zagađenjem životne sredine. Na svetskoj listi „top 10", po broju smrti zbog zagađenja, Srbija se nalazi na devetom mestu, iza šest afričkih država, Severne Koreje i Papua Nova Gvineja, sa 175 mrtvih na 100.000.

Statistika je surova, baš kao i Vučić. Ako već nije kasno, hitno treba zaustaviti propast države i naroda. Izbor je jednostavan: Srbija ili Vučić. Neko mora da nestane.