O tome se ćuti

Optužnica KTO br. 82/21 opisuje kako je Dijana Hrkalović pomagala Veljku Belivuku i Darku Elezu

Mala ubistva među prijateljima

Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Dijanu Hrkalović za trgovinu uticajem, odnosno za nezakonite radnje kojima je štitila sebe, Veljka Belivuka i Darka Eleza od odgovornosti za teška krivična dela. Pored Hrkalovićke, istom optužnicom su obuhvaćeni policijski službenici Dejan Milenković i Milorad Šušnjić. U prikrivanju dokaza, prikljupljenih u operativnim obradama "Mangusta", "Sačma" i....... učestvovalo je još desetak pripadnika MUP-a Srbije, čiji iskazi su otkrili ko je imao kakvu ulogu u tim kriminalnim postupcima. Magazin Tabloid ekskluzivno objavljuje najznačajnije i najzanimljivije delove optužnice protiv Dijane Hrkalović i saučesnika u njenim zlodelima, kao dokaz na koji način funkcioniše bezbedonosni sistem u režiji Aleksandra Vučića i njegovog kartela

Priredio: Predrag Popović

Istraga Tužilaštva za organizovani kriminal je utvrdila da postoji osnovana sumnja da je Dijana Hrkalović izvršila krivično delo trgovina uticajem. Prema navodima optužnice KTO br. 82/21, koja je podignuta 13. decembra 2021. godine, Hrkalović je krivična dela vršila u periodu od 13. februara 2017. do 27. marta 2018. godine. U izvršenju krivičnih dela učestvovali su Dejan Milenković, tada na funkciji načelnika Službe za specijalne istražne metode, i Milorad Šušnjić, tadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad.

Prikupljeni dokazi i iskazi svedoka terete Hrkalovićku, Milenkovića i Šušnjića da su opstruisali istragu i sudski postupak protiv Veljka Belivuka, kao i da su štitili Darka Eleza od odgovornosti za pretnje i iznudu. Optuženi su, zloupotrebom službenog položaja, u kriminalnu mrežu uvukli i desetak podređenih policijskih službenika.

U optužnici se navodi da je Dijana Hrkalović, "svesna svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela, u nameri da se ne izvrše službene radnje koje bi se morale izvršiti, posredovala, tako što je izdavala nezakonite naloge, neposredno i telefonskim putem okrivljenom Dejanu Milenkoviću, načeniku Službe za specijalne istražne metode UKP-a MUP-a Srbije, da se nadležnom sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i postupajućem tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ne dostavlja izveštaj i prikupljeni materijal SSIM-a od 14. februara 2017. godine, nastao pretresom uređaja za automatsku obradu podataka i opreme - mobilnih telefona i SIM kartica oduzetih od osumnjičenog Veljka Belivuka i drugih osumnjičenih", protiv kojih je vođena istraga, a potom i suđenje za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Hrkalovićka je od Milenkovića zahtevala da prikupljene dokaze preda njoj, a ne tužiocu i sudiji. Milenković je prihvatio da postupa suprotno obavezi propisanoj odredbama ZKP-a. Protivpravno, i pored više usmenih i pismenih urgencija Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda, odbijao je da im dostavi izveštaj i prikupljeni materijal. Milenković je naredio policijskom službeniku Nikoli Raičkoviću da prikupljene elektronske dokaze i izveštaj nareže na dva DVD-a i da ih dostavi njemu, nakon čega ih je predao Hrkalovićki.

Raičkoviću je naređeno da sa svojih kompjutera izbriše sve tragove koji su ukazivali da je radio na tom predmetu. Milenković je kasnije naredio Raičkoviću da DVD-e sa izveštajem i veštačene telefone dostavi kolegi Andreju Miletiću, koji ih je čuvao u svom radnom stolu. Hrkalovićka i Milenković su na taj način, kako se navodi u optužnici, znatno otežali dokazivanje u sprovedenom krivičnom postupku, čime su pribavili korist Belivuku i drugim okrivljenima u vidu povoljnijeg krivično-pravnog položaja.

Iako je Dijana Hrkalović imala vodeću ulogu u tim nezakonitim aktivnostima, njih je inicirao Dejan Milenković.

- Načelnik SSIM-a, Dejan Milenković je obavestio Dijanu Hrkalović da se na audio i video materijalu, nastalom u restoranu "Pica bar", u Ulici Mutapova br. 5 u Beogradu, primenom posebnih dokaznih radnji prema sada pokojnom Dragoslavu Miloradoviću, dana 17. maja 2018. godine, u razgovoru sa advokatom, sada pokojnim Dragoslavom Ognjanovićem, nalazi i deo audio i video zapisa u kome Dragoslav Ognjanović govori Dragoslavu Miloradoviću "da se Dijana Hrkalović sastaje sa Darkom Elezom", osuđivanim za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, da se pominje "Velja i njena igranka, da je ostalo dva od sedam mesta, da je ona radila na tome, a da sto advokata to nije moglo", jer je od prikupljenih snimaka sa ukupno sedam kamera video nadzora, Dijana Hrkalović uklonila snimke sa sve kamere, da u negativnom kontekstu sagovornici komentarišu njeno nedolično ponašanje intimne prirode, da ona ima "psihoze" i da je "drži slinavi" - navodi se u optužnici 82/21 Tužilaštva za organizovani kriminal.

Dakle, načelnik Službe za specijalne istražne metode Dejan Milenković, zvani Bagzi, izvršio je uvid u audio i video snimke razgovora Miloradovića i Ognjanovića. Kad je čuo da oni pominju kako je Hrkalovićka uklonila snimke sa dve bezbednosne kamere iz istrage koja je vođena protiv Belivuka zbog ubistva Miloševića, Milenković nije to prijavio postupajućem tužiocu, nego Hrkalovićki. Naravno, Hrkalovićka mu je odmah rekla da "izbriše deo snimljenog materijala koji sadrži komentare o njoj". Milenković je, navodi se u optužnici, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, koristeći svoj službeni položaj, "prihvatio i izdao nezakonit nalog poslicijskom službeniku SSIM-a Slobodanu Kneževiću da iz dokaznog materijala, u prisustvu NN lica, koga je poslala Dijana Hrkalović, u službenim prostorijama SSIM-a, obrišu elektronske zapise sa službenog računara, delove video i audio apisa u trajanju od 39 minuta i 22 sekunde, odnosno uniti deo audio i video snimka pribavljenog po naredbi sudije za prethodni postupak, i da se snimak skraćene verzije dostavi sudiji za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu".

Milenković je na taj način pribavio korist Hrkalovićki u vidu zaštite ličnog i profesionalnog integriteta i krivičnog gonjenja.

Dijana Hrkalović je, tokom istrage, negirala krivicu, ali nije htela da se izjašnjava o konkretnim navodima optužnice. "Ne priznajem nijedno delo", rekla je Hrkalovićka. Odbranu je, kasnije, iznosila u režimskim medijima. U nekoliko intervjua na televiziji Hepi i portalu Objektiv, posredno je priznala da je naredila Milenkoviću da ne šalje izveštaje u tužilaštvo i sud. Hrkalović tvrdi da je postupala po naređenjima tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

S obzirom na besmislene laži, koje je iznosila u istrazi, Hrkalovićki ne može da se veruje. Milenko Mandić, zamenik tužioca za organizovani kriminal, u predlogu za odrđivanje pritvora Hrkalovićki opisao je razloge zbog kojih njene izjave ne deluju uverljivo.

- Određivanje pritvora je neophodno jer je okrivljena Dijana Hrkalović menjala svoje lične podatke, odnosno ime i prezime, te je 19. jula 2019. godine rođeno ime Dijana promenila u "Nika", a prezime Hrkalović u prezime "Rina", koja odstupaju od uobičajenih ženskih imena i uobičajenih prezimena sa područja Republike Srbije, zapravo promenjeno ime i prezime ukazuje da se radi o osobi sa nekog drugog geografskog područja i bila su joj izdata i lična dokumenta na promenjeno ime i prezime (lična karta i pasoš), koje je koristila u pravnom saobraćaju u Republici Srbiji i inostranstvu, sve do 27. novembra 2019. godine.

Nadalje, okrivljena je nezaposleno lice, neudata i bez dece, ne poseduje nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, a stan u kome živi je u vlasništvu njenog oca, koje činjenice ukazuju da nije vezana za svoje prebivalište i da bi ostala u Republici Srbiji, odnosno da nema jedan određeni centar životnih aktivnosti, a po sopstvenoj izjavi ne poseduje mobilni ili fiksni telefon, lap top ili desk top računar kao sredstva komunikacije, a poseduje elektronski uređaj sive boje sa dva ventilatora i šest antena bez oznake, sa pripadajućim punjačem - adapterom, tzv. Džemer uređaj koji služi za ometanje komunikacije koji je pronađen u stanu u kome živi.

Ako se pri tome doda da je, prema izveštaju MUP-a RS, o prelascima državne granice u više navrata i u dužem vremenskom periodu boravila u inostranstvu na teritoriji više zemalja, a pri tom je nezaposleno lice od maja meseca 2019. godine, to i njen način života, očigledno ukazuje da poseduje značajna novčana sredstva od kojih se izdržava i koja joj mogu omogućiti bekstvo.

Iz izveštaja MUP RS, Sektora unutrašnje kontrole, 06.3 KU broj 128/21, od 9. novembra 2021. godine utvrđeno je da je Dijana Hrkalović registrovani vlasnik broja telefona 063/880... i da je adresa za račun telefona u Beogradu, GO Voždovac, ul. Vojvode Stepe, na kojoj adresi je i prijavljena, a koji broj telefona nije htela da prijavi tužilaštvu. Težina krivičnih dela koja joj se stavljaju na teret, koja su kvalifikovana kao krivično delo izvršeno u produženom trajanju, a koja se ogleda u visini zaprećene kazne zatvora i ako se ima u vidu sama priroda predmetnog krivičnog dela, trgovina uticajem, to sve ukazuje da postoji opasnost od njenog bekstva, usled čega bi došlo i do ometanja ovog krivičnog postupka - navodi se u optužnici koju je potpisao zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić.

I Dejan Milenković tvrdi da nije kriv, iako je izvršavao naloge Dijane Hrkalović da tužilaštvu i sudu ne predaje zahtevane izveštaje o telefonima Veljka Belivuka, kao i da iz snimaka presretnutih razgovora Dragoslava Miloradovića i Dragoslava Ognjanovića izbriše deo u kome se pominje Hrkalovićka. Milenković je, na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal, rekao da je Služba za specijalne istražne metode, čiji je bio načelnik, bila zadužena za veštačenje telefona Belivuka.

- Milenković je siguran da je bilo dva dva telefona, a ne seća se da li je bio i treći telefon. Da će telefoni doći u Službu nagovestio mu je načelnik Uprave Ratko Kostić, a i pre toga je znao za to, ali se ne seća od koga je dobio informaciju, možda čak i od Dijane Hrkalović. Na početku, Dijana mu nije davala nikakve smernice, a nagovestila mu je da dolaze telefoni, pošto je ona u to vreme bila sekretar UKP-a. Zna da je postupajući tužilac zahtevao da se telefoni dostave što pre da bi moglo da se pristupi obradi materijala. Dijana Hrkalović je bila upoznata sa forenzikom, obradom forenzike i sadržaj telefona je njoj dostavljen u elektronskom obliku.

Seća se da ga je Nataša Krivokapić, postupajući javni tužilac, pozivala dva ili tri puta usmeno da bi ga pitala da li je forenzika završena i kada će se dostaviti operativnoj liniji, odnosno UKP-u, radi dalje analize. Preneo je da se radi ekspresno forenzika, da će biti urađena. To je bio njegov prvi odgovor, a posle toga se ne seća.

urgencijama je obavestio Dijanu Hrkalović, rekavši joj da tužilac insistira da se što pre dostavi to veštačenje postupajućoj liniji, odnosno Višem tužiocu. Nije ulazio u materijal telefona Belivuka, niti je gledao njegove telefone. Dijana Hrkalović mu je rekla da se sačeka i da će se obavestiti ministar u tom segmentu. Ukazivao je Dijani i govorio joj da nema potrebe da se čeka. Konsultovao je i informisao Dijanu da treba što pre da dostavi UKP-u materijal koji je bio izolovan, kako bi viši javni tužilac dalje sinhronizovao svoje aktivnosti.

U međuvremenu je od Dijane dobio instrukcije da se oko dostavljanja veštačenja telefona Nataša Krivokapić obrati ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. On je to Nataši preneo i više ga nije zvala da urgira za dostavu, te je pretpostavio da se ona čula sa ministrom unutrašnjih poslova. Pozvan je od strane Dijane, jednom prilikom da se to dostavi nadležnom tužilaštvu, odnosno sudu. Čim je dobio tu naredbu, dao je naredbu Andreju Miletiću da se telefoni i izveštaj nose bez odlaganja sudiji. Nakon promene radnog mesta, 2017. godine, kad je Dijana Hrkalović imenovana za državnog sekretara, nikakvih promena nije bilo u funkcionisanju službe, njena uloga nije bila promenjena.

Smatra da je Dijana Hrkalović bila zadužena ispred MUP-a da, kao državni sekretar, rukovodi Direkcijom policije, Sektorom unutrašnje kontrole i da je, samim tim, bila nadređena da koordinira tim radom. Dijana Hrkalović je faktički imala ulogu načelnika UKP-a. Forenzičko veštačenje je dostavljeno Dijani u elektronskoj formi sa pretresom telefona na CD-u. Svi podaci koji su izvučeni sa telefona su njoj odneti. Zna da su se u telefonima Veljka Belivuka nalazili podaci o licima iz svakakvih sfera društva - navodi se u optužnici.

Milenković je u istrazi opisao i matricu koja je primenjena prema Dragoslavu Ognjanoviću i Dragoslavu Miloradoviću. Posle ubistva Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, Dijana Hrkalović je, u saradnji s tadašnjim ministrom policije Nebojšom Stefanovićem sprovela reorganizaciju UKP-a i SBPOK-a i formirala Radnu grupu koja je vodi operativnu obradu "Mangusta". Advokat Dragoslav Miša Ognjanović je "sagledavan" u okviru "Manguste" kao deo kriminalne organizacije koju su predvodili Filip Korać i Luka Bojović. Milenković je rekao da zna da su Miloradović i Ognjanović razgovarali o tome "ko je ko u kriminalnoj organizaciji", kao i da su spomenuta brojna lica iz društveno-političkog i bezbednosnog miljea.

- Milenković je informisan da je u tom razgovoru pominjana i Dijana Hrkalović. Misli da ga je o tome informisao načelnik Operativne tehnike. Kada je bio van zemlje Dijana ga je pozvala. I ona je bila informisana o tome vezano za deo razgovora koji se odnosi na nju. Tada je rekao načelniku odeljenja da prilikom obrade to preskoče, da Dijana ne bude stavljena u kontekst. Odnosno rekao je da se to u tekstualnom izveštaju ne pominje, što se tiče njenog seksualnog života i da se ne pominju njeni seksistički nastupi i veze sa pojedinim licima.

Što se tiče Darka Eleza, kao lica koje je potencijalno bezbednosno interesantno, on je stavljen i povezan sa određenim licima iz sveta bezbednosti i on je pomenut u matrici kao jedan od povezanih lica sa Dijanom Hrkalović. Smatra da je sve to izvorno sačuvano, ali tekstualno obrađeno ono što je najbitnije, procesno najvalidnije, jer nije želeo u tom delu da opterećuje tužioca, a ako on želi može i sam da presluša matricu. Zahtev prema njemu bio je da se to ne stavlja u materijal, odnosno gde se ona kao ženska osoba pominje u tim eksplicitnim scenama.

U tom smislu usledio je i njen zahtev da se ona ne pominje u tim scenama i on je rekao "okej". Tražio je da se ne obradi taj materijal na matrici i da se to ne pominje u završnom materijalu koji ide tužilaštvu. Zahtev da se ne pominje njen seksualni život dobio je lično od Dijane Hrkalović i preneo je to da se to ne stavlja, gde Miša Ognjanović pominje njen ljubavni život - ističe se u delu optužnice u kome se citira iskaz okrivljenog Dejana Milenkovića.

Kao što je odgovornost u slučajevima s veštačenjem telefona Belivuka i brisanja 39 minuta razgovora Ognjanovića i Miloradovića prebacio na Dijanu Hrkalović, Milenković je odbio da prizna krivicu za opstrukciju operativne obrade "Kroše".

Ipak, tobože slučajno, otkrio je da se osumnjičeni Igor Braunović i Branko Stefanović nisu sastali samo jednom prilikom, u restoranu "Maksim". Milenković je zameniku tužioca za organizovani kriminal rekao da se ne seća tog kontakta Braunovića i Stefanovića, ali se "seća kontakta u Kragujevcu gde se pojavljivao pokojni otac ministra unutrašnjih poslova, kao i kontakta u Novom Sadu, ali tada nije naložio nikakvo brisanje tih kontakata, koji su snimljeni".

Osim optužbe da je nezakonito odbijao da izvrši naloge tužioca i sudije u postupku protiv Belivuka, kao i da je prikrio inkriminišuće dokaze protiv Hrkalovićke, Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Milenkovića i za sličnu vrstu zloupotrebe službenog položaja u slučaju koji je povezan sa Nebojšom Stefanovićem, njegovim ocem Brankom Stefanovićem i Igorom Braunovićem, zetom Ivice Dačića.

Po naredbi sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Pov-Po1 125/19, od 25. aprila 2019. godine, pod operativnom obradom Odeljenja za borbu protiv korupcije UKP MUP-a nalazio se Igor Braunović, direktor JP "Srbijašume". Operativci UKP-a su 28. maja 2019. godine snimili Braunovićev razgovor s Brankom Stefanovićem u beogradskom restoranu "Maksim". Tajni nadzor, praćenje i snimanje Braunovića vršeno je u okviru operativne obrade "Kroše".

- Neutvrđenog dana, krajem maja i početkom juna 2019. godine, Dejan Milenković, u svojstvu načelnika Službe za specijalne istražne metode UKP-a, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, u cilju da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti, a radi zaštite ugleda tada ministra unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije Nebojše Stefanovića i njegovog oca, sada pokojnog Branka Stefanovića, koristeći službeni položaj izdao je nezakonit nalog policijskim službenicima SSIM-a Darku Stefanoviću i Milenku Mosuroviću da unište celokupan audio i video materijal nastao u restoranu "Maksim", kada je Igor Braunović snimljen u razgovoru sa Brankom Stefanovićem o kupovini 15 hektara zemljišta na Divčibarama za 25.000 evra. Policijski službenik SSIM-a Milenko Mosurović, postupajući po nalogu okrivljenog Dejana Milenkovića, sa službenog računara je izbrisao celokupan audio i video materijal snimljen u restoranu "Maksim", u Beogradu, u Ulici Đure Daničića 4, i tako pribavljeni dokazni materijal (audio i video snimak komunikacije), suprotno odredbi čl. 170 ZKP, nije dostavljen nadležnom sudiji za prethodni postupak posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, Tužilaštvu za organizovani kriminal, niti nosiocu operativnog postupanja, Odseku za borbu protiv korupcije Novi Sad, na koji način je pribavio korist Nebojši Stefanoviću i sada pokojnom Branku Stefanoviću, a nadležnom tužiocu za organizovani kriminal onemogućio uvid u sve prikupljene dokaze, radi donošenja pravilne i zakonite javnotužilačke odluke - navodi se u optužnici 82/21 Tužilaštva za organizovani kriminal.

Policijski službenici Darko Stefanović i Milenko Mosurović su, u iskazu pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal Milenkom Mandićem, detaljno opisali ko im je i zašto naredio da unište dokaze koji bi kompromitovali Branka Stefanovića i njegovog sina, tadašnjeg ministra policije.

Darko Stefanović, tadašnji zamenik načelnika Odeljenja za elektronski nadzor, u čijem sastavu je bio i Odsek za operativnu tehniku, rekao je da je operativnu obradu "Kroše" vodila ekipa u kojoj su bili Marjana Tasić i Milenko Mosurović. S uređajem za dokumentovanje audio i video snimka, oni su pratili Braunovića.

- Darko Stefanović je rekao da ga je, u poslepodnevnim satima, nazvao kolega Mosurović rekavši mu da je vlasnik kafane otac od bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, da on čoveka zna i da ne bi bilo poželjno da uđe unutra, jer se zna da on radi u policiji, tako da je na njegovu inicijativu u kafanu ušla Marjana Tasić sa operativcem. Kolega Mosurović ga je pozvao uveče i rekao mu da pored osumnjičenog, koji je bio predmet obrade, postoji jedno ili dva lica, ali da se pojavljuje i Branko Stefanović. Kako je postojala usmena direktiva da se rukovodstvo izveštava kada se pojave važne ličnosti iz političkog života, o tome je obavestio Dejana Milenkovića, u tom momentu načelnika Službe, i rekao mu je da ništa ne priča, te da će videti, a sutradan je otišao kod njega i u hodniku ga je pitao "šta ćemo sa materijalom", na šta mu je Dejan Milenković rekao da se materijal obriše i da o tome nikome ne priča ništa. Tako da je on taj nalog i preneo Mosuroviću i Mosurović je materijal obrisao. Mosuroviću je rekao da je taj nalog dobio od Dejana Milenkovića. Nije imao više bilo kakav razgovor sa Milenkovićem na tu temu - navodi se u optužnici.

Milenko Mosurović, u vreme tih dešavanja bio je radnik u SSIM-u, a sada je šef Odseka za obradu audio materijala. Mosurović je zameniku tužioca za organizovani kriminal ispričao kako je, u okviru operativne obrade "Kroše", nekoliko puta "izlazio na teren" i snimako kontakte Braunovića sa saradnicima. Mosurović je istakao da su "dva ili tri lica bila obuhvaćena naredbom suda". Prilikom "obrade materijala" od 28. maja 2019. godine primetio je da se na snimku nalazi i Branko Stefanović u kontaktu sa osumnjičenima. Mosurović je o tome obavestio Darka Stefanovića, koji mu je rekao da nastavi da obrađuje taj materijal i da će mu javiti šta dalje.

Sutradan ga je kontaktirao Darko Luković, načelnik Odeljenja za korupciju, koji ga je pitao da li je siguran da je u pitanju Branko Stefanović. U popodnevnoj smeni Darko Stefanović mu je rekao da zaboravi na to, da ne priča nikome šta je tu video i čuo, pa da obriše materijal sa računara na kome ga je obrađivao. Mosurović je istakao da mu se nikad pre i kasnije nije desilo da mu neko naredi da briše materijal koji je prikupljen po naredbi suda. Iako je obrisao materijal sa računara na kome je vršio filtriranje, Mosurović smatra da postoji snimak na CD-u, napravljen po operativnoj liniji.

Među privremeno oduzetim predmetima Dejana Milenkovića nalaze se dva rokovnika, jedan plave boje na kome je nacrtana značka MUP-a s natpisom "Kraljevo" i drugi sa značkom Bezbednosno informativne agencije. U rokovniku s natpisom BIA, na 18. strani, pod datumom 03.10.2016. napisano je "Sale Mutavi - državni projekat". Na strani 21, sa istim datumom, hemijskom olovkom je napisano "Zvice kod fontane, Golf 6, N. Beograd, trenerke opušten" i "kamere na Cvetnom trgu na dan ubistva". Na sledećoj strani je napisano: "PU BGD ubistvo Saleta Mutavog prebačen predmet na UG SPISK. RG Antigo ugašena, prebacujemo razgovor na UG. Razgovor Darko Elez priprema vreme sreda rad tema ubistvo Saleta Mutavog". Na strani broj 28. napisano je: "Lap top Sale Mutavi sadržaj". Sale Mutavi se pominje u još nekoliko beleški, kao i Dijana Hrkalović, za koju je 7. aprila 2017. navedeno "obezbeđenje Dijane Hrkalović naredba". Milenković je u tom rokovniku beležio i detalje o advokatu Dragoslavu Ognjanoviću: "Postupak - zatvaranje predmeta - mera nadzora - VJT - kancelarija Cara Lazara 15", sa datumom upisa 23. januar 2018. godine.

- Odbranu okrivljenog Dejana Milenkovića treba prihvatiti samo u delu koji je potvrđen prikupljenim materijalnim dokazima i iskazima svedoka, jer je imenovani u svojoj odbranio priznao zapravo faktičke radnje koje je preduzimao i u suštini negira izvršenje krivičnog dela stavljenog mu na teret. Navode okrivljenog Dejana Milenkovića koji se odnose na subjektivne elemente predmetnog krivičnog dela ne treba prihvatiti jer su isti usmerenina izbegavanje krivice, a pri tom neživotni, nelogični i suprotni pribavljenim dokazima - zaključio je zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je prikupilo materijalne dokaze i iskaze svedoka, koji su otkrili kako je Dijana Hrkalović štitila Darka Eleza od optužbi za reketiranje Želimira Kreštalice iz Novog Sada. Kreštalica je 1. decembra 2017. godine podneo krivičnu prijavu protiv Eleza, koji je, pod pretnjom smrću, zahtevao da mu ustupi građevinsku parcelu u Sarajevu. Kad je podneta krivična prijava, istog dana, Dijana Hrkalović je usmeno naredila Miloradu Šušnjiću, tadašnjem načelniku Policijske uprave Novi Sad, da zaštiti Eleza. Hrkalović je tražila da Šušnjić fiktivno otvori operativnu obradu, ali i da spreči policijske službenike da prema Elezu, osim tajnog nadzora komunikacije, primene druge dokazne radnje, kao što je tajno praćenje i snimanje, koje je bilo određeno sudskim naredbama.

Hrkalovićka je zahtevala da Šušnjić otvori operativnu obradu i prema Kreštalici, za šta su navedeni neistiniti osnovi sumnje da on, zajedno sa Đorđem Ždralom, višestrukim povratnikom u izvršenju najtežih krivičnih dela sa elementima nasilja, planira da ubije Eleza, za šta je, navodno, obezbedio logistiku, novac, vozila, oružje i stanove za skrivanje atentatora. Osim toga, Hrkalović je naredila Šušnjiću da zabrani i spreči preduzimanje službeni radnji i mera po Kreštaličinoj prijavi za ugrožavanje sigurnosti. Milorad Šušnjić je, svestan nezakonitosti dela, pristao da izvršava naloge Dijane Hrkalović.

Šušnjić je policajcima PU Novi Sad nalagao da ne postupaju po zahtevima i urgencijama Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, koji je zahtevao izveštaje o postupanju po krivičnog prijavi povodom pritužbi Kreštalice. Šušnjić je naredio da se zahtev za listing za telefonski broj sa koga su upućene pretnje Kreštalici, radi identifikacije lica koje je pretilo, podnese tek nakon proteka godinu dana. Pošto operater briše podatke o komunikaciji posle isteka jedne godine, na taj način je onemogućeno da se utvrdi identitet lica koje je slalo preteće poruke. Šušnjić je, bez pravne osnove i bezbednosnih razloga, uveo Kreštalicu u policijsku evidenciju NIK (nadzor i kontrola), iako nikad nije bio osuđivan, niti su protiv njega podnošene krivične prijave. Tim postupkom Šušnjić je povredio prava Kreštalice propisana Ustavom Republike Srbije na život, fizički i psihički integritet, slobodu i bezbednost.

Želimir Kreštalica je, u iskazu u Tužilaštvu za organizovani kriminal, rekao da je, krajem 2017. godine, sa više strana, od poznanika iz Novog Sada i Republike Srpske, dobio informaciju da Darko Elez preti da će ga ubiti. Kreštalica je nekoliko godina ranije, sa svojim bratom od strica, kupio građevinsko zemljište u Sarajevu. Davor Mandić, Elezov kum, tada je tražio da njima prepusti to zemljište ako ne želi da ima probleme. Kreštalica je to odbio, zahtevajući da mu isplate koliko je uložio, kao i još nešto više kako bi mogao da ostvari zaradu. Pretnje su postale intenzivnije i ozbiljnije kad je Elez, krajem 2017, pušten iz zatvora. Po savetu svog prijatelja Dragana Kecmana, policajca iz Beograda, Kreštalica je stupio u kontakt sa Goranom Radonjićem, zamenikom načelnika PU Novi Sad, koga je obavestio o pretnjama koje je dobio od Eleza. Radonjić ga je pozvao u policiju, gde je Kreštalica dao izjavu o pretnjama po život.

- Posle davanja izjave u Policijskoj upravi Novi Sad, Kreštalica je počeo da primećuje sve više policije oko sebe. Smatrao je da su oni tu zbog njegove zaštite. Tek kasnije je shvatio da oni nisu tu kako bi ga zaštitili, nego da ga opserviraju iz njemu nepoznatih razloga. Pretnje su ponovo dolazile sa raznoraznih adresa, a kako se uplašio za sebe i svoju porodicu angažovao je ljude koji će mu čuvati decu, porodicui vozilo. Sredinom 2018. godine policija počinje stalno da ga zaustavlja u Novom Sadu i da ga drži po četiri sata, a saznao je i da je bio na tzv. NIK listi, odnosno na listi za nadzor i kontrolu. Pokušavao je da dođe do nekih ljudi u policiji sa kojima je imao kontakt, a Goran Radonjić mu je poručio da ga više ne poziva, da se i na njega vrši pritisak, pa više ne želi da ima bilo kakve kontake s njima.

Policajac Dalibor Elijaš iz Futoga je obavestio Kreštalicau da je krivična prijava na neuobičajen način pokupljena iz Futoga i odneta u Novi Sad na zahtev Milorada Šušnjića. Darko Elez je kontaktirao i rođake Želimira Kreštalice telefonom i govorio im da će ga ubiti i da mu kažu da se ne zajebava, a u pretnjama mu je jasno stavio do znanja da zna da ga Kreštalica prijavljuje policiji. U to vreme dešavala su se ubistva Miloša Ostojića i Siniše Milićevića Tigra, za koja se vezuje Elez. Kad je video da država neće da ga zaštiti, Kreštalica napuštao Srbiju, sklanjao se na po petnaestak dana u Republiku Srpsku i Grčku - navodi se u iskazu koji je Kreštalica dao u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Navode oštećenog Kreštalice potvrdio je Goran Radonjić, koji je obavljao dužnost zamenika načelnika PU Novi Sad. Radonjić je zameniku tužioca za organizovani kriminal rekao da ga je Kreštalica obavestio o pretnjama koje mu upućuje Elez. O tome je službenu belešku napisao inspektor Bojan Ivković. Beleška je predata načelniku Miloradu Šušnjiću, koji je Radonjiću naredio da prekine sve kontakte sa Kreštalicom, što je on i učinio. Kad je Kreštalica podneo krivičnu prijavu, Radonjić ju je odneo Šušnjiću, koji mu je vratio i rekao da je drži kod sebe, kasnije će biti obavešten kako da postupa po njoj. Radonjić je u više navrata kontaktirao načelnika, tražeči odgovor šta da radi s prijavom. Na kraju, ostavio ju je Šušnjiću na sto i rekao: "Izvoli, ja stvarno ne želim da prijava bude kod mene". Tada je Radonjić izbačen iz svih grupa operativnih obrada i zabranjeno mu je da obavlja posao koordinacije kriminalističke policije.

Kako je sabotiran rad po krivičnoj prijavi Želimira Kreštalice opisali su policijski službenici, među kojima i Slobodan Drmanac.

- Načelnik Milorad Šušnjić je pozvao Drmanca da idu zajedno u Beograd kako bi čuli o kojoj se operativnoj obradi radi, koju treba da preuzmu i o kojim licima se radi. Drmanac odlazi sa Miloradom Šušnjićem za Beograd kod Dijane Hrklović, koja je tom prilikom bila sama u kancelariji, i koja im tada govori da će im biti data u rad operativna obrada nad licem Elez Darkom i da ne sme slučajno da im se desi da ga ubiju, te da je Dijana zadužena da ga ubaci da Darko Elez pravi zgrade u Beogradu i da se bavi stanogradnjom. Nakon toga govori svedoku da izađe iz prostorije i da sačeka Šušnjića, koji sa Dijanom Hrkalović ostaje još neko vreme u kancelariji. Kada su krenuli ka Novom Sadu, par puta mu je Šušnjić rekao "došlo je vreme da radimo jebene stvari", a kada ga je pitao šta pod tim podrazumeva, bio je uskraćen za odgovor - navodi se u optužnici.

Drmanac je vrlo detaljno opisao načine na koje je Šušnjić štitio Eleza, koji je posedovao i policijske "tetra veze", pomoću kojih je slobodno prelazio granicu. Drmanac je saznao da se Šušnjić i Elez viđaju na teritoriji Novog Sada. Šušnjić je Drmanca oterao s mesta ubistva Dragana Amidžića, posle čega je smenjen s mesta šefa Odeljenja kriminalističke policije. O tim dešavanjima svedočilo je još desetak policijskih službenika iz PU Novi Sad. Direkcija policije je utvrdila disciplinsku odgovornost Milorada Šušnjića i kaznila ga oduzimanjem 20 odsto od plate u periodu od dva meseca.

Milenko Mandić, zamenik tužioca za organizovani kriminal, u zaključku optužnice 82/21 predlaže da se Dijana Hrkalović osudi na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, Dejan Milenković na kaznu zatvora od jedne, a Milorad Šušnjić na kaznu zatvora od dve godine. Sudski postupak po toj optužnici vodi se u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu.

antrfile

Pištolj, puška i pancir

Prilikom pretresa stana u Ulici vojvode Stepe, policija je od Dijane Hrkalović privremeno oduzela pištolj CZ-P 10 sa pripadajućim okvirom i 15 metaka, koji je pronađen u spavaćoj sobi. Oduzeta je i poluautomatska puška marke „CR Skorpion" broj 351 sa pripadajućim okvirom bez metaka, kao i pancir prsluk i crna zaštitna jakna BASS. Hrkalovićka je posedovala dozvolu za držanje i nošenje pištolja i puške.

Policija je u stanu pronašla i elektronski uređaj sive boje sa dva ventilatora, šest antena i pratećim punjačem „AC adapter", model 1206, koji služi za ometanje bežičnih radio signala. Iako je policajcima rekla da ne poseduje fiksni i mobilni telefon, Sektor unutrašnje kontrole je utvrdio da je Dijana Hrkalović registrovani vlasnik broja telefona 063/880.... za koji račune prima na adresi stana u Ulici vojvode Stepe.

antrfile

Belivuk, Rošavi i Danilo

Tokom istrage za ubistvo Vlastimira Miloševića, policija je privremeno oduzela tri telefona osumnjičenog Veljka Belivuka. Služba za specijalne istražne metode, koja je izvršila veštačenje Belivukovih telefona, izveštaj je predala beogradskom Višem sudu 27. marta 2018. godine, kad je suđenje već počelo. Na taj način, kašnjenjem s predajom izveštaja, namerno je izvršena opstrukcija istrage i sudskog postupka.

Osim Belivukovih telefona, dva Samsunga i Blackberry, policija je izvršila i pretres mobilnih telefona oduzetih njegovim saradnicima Borisu Karapandžiću, Urošu Ljubojeviću, Aleksandru Vučeljiću i Aleksandru Vidojeviću, zvanom Aca Rošavi, koji je u javnosti poznat kao najbolji prijatelj Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića.