Braničevo

Požarevac u kaljuzi Miodraga Stepanovića

Laž, podmićivanja i ucene

Vladajuća koalicija brutalnim ispiranjem mozga sprečava svako kritičko, nezavisno i slobodno mišljenje, sve u cilju izmene političke svesti naroda i nametanja onih vrednosnih stavova i uverenja koji joj obezbeđuju politički opstanak. Svaka vrsta nemorala, koja je kao plima zahvatila sve organe vlasti i to na svim nivoima, u pomenutom smislu to i potvrđuje.

Mersiha Hadžić

Dva prijatelja, dva promašaja i netalentovana političara, a ipak istaknuta požarevačka naprednjaka, Miodrag Stepanović i Aleksandar Jovanović su kao Sima i Dima. Njih dvojica su prava slika ovog društva, Stepanović je bogati naprednjak koji ima sve poklonjeno u životu od fakultetske diplome, doktorske disertacije, pa i sada je dobio na poklon preko tate i tatinih veza da bude direktor PD Georad i predsednik gradskog odbora SNS u Požarevcu. Njegovo delovanje u stranci je do sada obeležilo laži, podmićivanja i ucene.

Takođe, karakteriše ga bahatost kako na poslu i partiji, tako i u svakodnevnom životu. Jedan od primera je kada se ispred Lidla parkirao, baš gde se skreće za parking i ladno izađe i odlazi u market. Svira narod svašta mu govore kroz prozor - konju bradati, ali on se ne obazire. Jovanović je završio Mašinski fakultet, netalentovani političar koji je na leđima njegovog prijatelja Stepanovića, postao direktor PD Prima i potpredsednik SNS u Požarevcu. Državna plata, u ruci tompus, verni poslušnik, većina rukovodioca u Primu su naprednjaci, a po potrebi je Stepanovićev kurir, leva i desna ruka. A njihova podlost ili nemoć se ogleda u tome da zovu članove SPS da pređu kod njih, pa se tako lako prodao Dalibor Ilić, bivši predsednik kostolačkih socijalista za buduću fotelju direktora PD RIO.

Pored ove dvojice, imaju u partiji i koordinatora Mikija koji je već dva meseca u Požarevcu, a specijalista je za sigurne glasove, VDV i obećava najviše ženama sve i svašta, pa je tako na prošlim izborima bio sa jednom radnicom koja radi u Vodovodu i voli fudbal. Pitaju se mnogi. Ko njemu plaća smeštaj u hotelu? Verovatno neko javno preduzeće. Ana Miljanić je ponovo kandidat za narodnog poslanika koja je poznata po svojim ljubavnim aferama i pijanstvu, ali zato je Miodrag Stepanović - Bufalo Bil, hvali da će ona dati pun doprinos u razvoju grada kao profesor fizičkog vaspitanja, a to su nove afere, pijanstva, igranje na stolovima, povraćanje po kafanama i poslanička plata.

Pored ove persone gratis, ima još jedna napredna plavuša sa privatnom diplomom i zavodljivim osmehom, Ana Otašević, sekretar Skupštine grada Požarevca i potpredsednik lokalnog SNS, koja je bila jako bliska sa jednim bivšim članom veća po nadimku „Lepi", a protiv njenog supruga bivšeg policajca vodi se krivični postupak u Višem sudu u Požarevcu. Prava slika gradske uprave je Sanja Miloradović, Kako je neki zovu (ne)verna? Koja ima zaštitu gradskih funkcionera, jer dolazi i odlazi sa posla kada joj se prohte i nije posvećena poslu u dovoljnoj meri. Sve je ovo elita požarevačkog SNS na čelu sa Bufalo Bilom, jer kako narod kaže, ne može kruška da padne pored jabukovog drveta.

Istaknuti biznismeni i uvaženi policajci

Čuvamo jedni druge zarad našeg interesa. Već nekoliko godina postoji bliskost ili sprega pojedinih policajaca i uvaženih lokalnih biznismena ili privrednika. Oni se i ne kriju, pojedini policajci imaju kafiće, a neki idu na edukaciju i doručke kod istaknutih i dokazanih biznismena.

U tom smislu, Marko Belić, šef privrednog kriminala i njegove kolege iz privrednog kriminala idu kod jednog istaknutog biznismena na doručak. Takođe, jedan od boljih Pajkićevih kadrova je Peđa, šef forenzike koji je uz rad završio neki fakultet u Banjaluci. Ide zajedno sa načelnikom Darkom Pajkićem na more. U svakoj ustanovu ima nesuglasica između kolega, pa su se tako pre godinu dana ili više, navodno, šef odeljenja za korupciju Dragan Kozar i inspektor Miloš Stojković, hvatali za gušu, a razlog je bio kako smo nezvanično saznali, da je neko podneo prijavu protiv Miloševe majke koja je tada bila direktor Doma zdravlja u Požarevcu. Nakon te rasprave Miloš je prešao u odeljenje privrednog kriminala. Nenad Pajić, načelnik OKP i Vladica Tasić su u veoma bliskim odnosima, iako je Tasić ražalovan, jer se stare usluge ne zaboravljaju. Kada se sve sabere i oduzme do sada, Darko Pajkić je jalovi i nezreli načelnik i partijski poslušnik koji misli da postiže rezultate na bagatelnom kriminalu. Kako kažu, pojedini poznavaoci prilika da nikad gori kadar nije bio na rukovodećim mestima nego danas. A najveća odgovornost je na Darku Pajkiću koji je na predlog gradištanskog bosa, Dragana Milića i funkcionera Vulinove partije, nezasluženo došao na mesto načelnika PU Požarevac. I prethodno rukovodstvo je isto bilo kao i sada, iako su pojedini policajci sa pedigreom bili luk i voda, napredovali su u elitne policajce sa pedigreom. Inače, postoje i struje u policiji u jednoj je policajac Saša Radmanovac zajedno sa kolegama iz uniformisane policije, takođe, blizak je sa šefom za droge Bobanom Miladinovićem koji je za kratko vreme kupio stan i ima besna kola.

Iskorak u političkom raskoraku

Činjenica je da se politički život u Srbiji sve više komplikuje i usložnjava. Onaj ko vodi političku igru ima u svojim rukama sve: i novac i medije i razrađen sistem vladanja i ono što je začuđujuće, prećutnu podršku tzv. Međunarodne zajednice. Ništa mu drugo i nije potrebno. Može da radi šta hoće, kako hoće i čini se, koliko hoće. Rukovodi se sopstvenim principima koji podrazumevaju slepu poslušnost i bespogovorno prihvatanje nametnutih odluka, dok mu strategija vladanja podrazumeva primenu svih raspoloživih sredstava uključujući i ona koja mu daju inkvizitorski karakter.

Među njima posebno mesto zauzimaju laži, ucene, spinovanja, uvrede, prozivanja, izvrtanja činjenica, podmićivanja itd. Dobro plaćeni režiseri političkog marketinga koriste prostodušnost i naivnost građana predočavajući im lažnu sliku Srbije kao prosperitetne, bogate i slobodne države kojoj se smeši lepa budućnost. Bilo bi dobro da je tako, ali nije tako! Iako je Srbija po Ustavu parlamentarna demokratija, u stvarnosti ona funkcioniše kao autoritarna država u kojoj predsednik države, svakodnevno kršeći Ustav, predstavlja vrhovnu vlast sa neograničenim ovlašćenjima. U tom smislu Srbija pre podseća na neku državicu iz srednje američkog regiona koja nosi epitet banana države, nego na savremenu evropsku državu kakvom vlastodršci uzalud pokušavaju da je prikažu.

Sa druge strane, opozicija sa svojim opravdanim zahtevima i jalovim aktivnostima, nema potrebnu energiju da situaciju preokrene u svoju korist. Čini se da za nedostatak demokratskog kapaciteta treba kriviti politički pragmatizam koji omogućava da svaka stranka, partija ili pokret svoje ideološke interese stavlja u sam vrh agende političkog delovanja, što smanjuje i međupartijsku toleranciju i efikasnost političkog uticaja. Ne smemo, međutim, izgubiti iz vida činjenicu da mi ne živimo u sređenoj i demokratskoj državi, već u državi koju karakteriše beskrupulozna diktatura jedne partije i njenog prvog čoveka. Vladajuća koalicija brutalnim ispiranjem mozga sprečava svako kritičko, nezavisno i slobodno mišljenje, sve u cilju izmene političke svesti naroda i nametanja onih vrednosnih stavova i uverenja koji joj obezbeđuju politički opstanak. Svaka vrsta nemorala, koja je kao plima zahvatila sve organe vlasti i to na svim nivoima, u pomenutom smislu to i potvrđuje. To je dovelo do toga da je Srbija dovedena u paradoksalnu situaciju u kojoj vlast kontroliše narod umesto da narod kontroliše vlast. Shodno tome razumljivo je što se redosled postupaka za prevremenu smenu vlasti nameće sam po sebi.

Dakle, da bi se promenila politička svest naroda prvo bi moralo da dođe do promene vlasti. U Srbiji je to tako! Postavlja se pitanje kako to uraditi kada beznačajne ideološke razlike između opoziciono usmerenih političkih aktera predstavljaju nepremostivu prepreku za formiranje ujedinjenog opozicionog fronta. Dobro je da ima sve više građana kojima su se otvorile oči. Proces otrežnjenja se širi pa je pitanje vremena kada će masa otrežnjenih da nadjača masu zavedenih i obnevidelih. Kada se to dogodi onda će svu odgovornost za neuspeh smene vlasti da snose opozicione političke stranke ako svoje interese budu stavili iznad jedinog zajedničkog - obaranja diktature.