Na licu mesta

Požarevac: izvršna vlast kao kriminalna organizacija

U ime gradonačelnika, vadi sve iz novčanika!

Bahati kockar, trgovac ugljem, švercer nafte i diler deviza sa nezavršenom osnovnom školom i sumnjivom diplomom srednje škole, reketaš, spletkaroš, manipulator, kriminalac, otpadnik i preletač, postao je glavni kadrovik i čovek od poverenja u požarevačkom odboru Srpske napredne stranke. Da li su normalni i pošteni ljudi glasali da ih ovakvi predstavljaju, pitaju se danas građani Požarevca i celog požarevačkog kraja

M. Hadžić

Od konstituisanja gradskog odbora SNS-a i od njenog osnivanja postojale su podele na dve struje. Jednu je predvodio narodni poslanik i sadašnji potpredsednik Narodne Skupštine Veroljub Arsić a drugu dr Miodrag Stepanović. U proleće 2015. godine, pobedu odnosi struja na celu sa kandidatom Banetom Spasovićem, a koji je bio predložen od strane Veroljuba Arsića.

Smatrajući da su time konačno "pročistili" stranku, došlo je do opšteg haosa. U borbi za preuzimanje vlasti, primljeni su ljude iz kriminalnog miljea kao što je Srđan Radovanović od milošte zvani Roda iz sela Petka kraj Požarevca.

Trgovac ugljem, švercer nafte, diler deviza, Srđan Radovanović je dugo vremena bio istaknuti kadar, najpre G 17 plus, zatim naslednika URS-a, a prethodno verni sledbenik koalicije SPS-JUL. Pod kišobran sadašnjeg gradonačelnika Baneta Spasovića je prišao tokom stranačkih izbora za gradski odbor, ne birajući ni reči a ni sredstva protiv suparničke struje Miodraga Stepanovića, i ako se članstvo protivilo njegovom primanju u redove SNS-a.

Čovek sa šest razreda osnovne škole i sumnjivom diplomom saobraćajnog tehničara stečenoj u Petrovcu na Mlavi, je manirom dobrog trgovca ubedio rukovodstvo SNS-a da ima dobru ponudu iz SPS-a da bude predsednik Skupštine grada i prešao u redove SNS-a. Veštom manipulacijom i međusobnim ogovaranjem jednih kod drugih stvara prijateljske odnose i kao zaslugu za pljuvanje stranačkih neistomišljenika dobija mesto člana Veća u Kostolcu, i člana Gradskog veća u Gradu Požarevcu, zadužen za Kostolac i mesne zajednice.

Prilikom izbora u aprilu 2016 godine, Radovanović se u izbornoj kampanji nametnuo kao najozbiljniji borac za borbu protiv korupcije i kriminala koju sprovodi premijer Aleksandar Vučić a sledi je gradonačelnik Bane Spasović, iako i sam ima niz krivičnih prijava stečenih iz poslovanja sa trgovinom uglja.

Njegova firma Viminacijum-prevoz duguje ozbiljan novac dobavljačima i poslovnim partnerima te u u blokadi računa na iznos od oko 3 miliona i 800 hiljada dinara (Narodna banka Srbije-prinudna naplata).

S obzirom da obavlja funkciju člana gradskog veća, Radovanović osniva novu firmu na svoju ćerku Marijanu Radovanović sa imenom Viminacijum-prevoz 012 sa početkom obavljanja delatnosti 13.02.2015. godina (izvod iz APR) da ne bi ušao u sukob interesa i da ne bi vratio novac koji duguje.

Interesantno je da se niko ne bavi time da je Radovanović, na tek punoletnu kćerku, osnovao firmu. I iz naziva firme, jer je naziv isti osim što firma Radovanovićeve kćeri ima sufiks 012, i iz delatnosti kojom se bavi, jasno se vidi da je Radovanović, osnovao firmu na kćer, kako bi izigrao poverioce kojima je kao vlasnik firme Viminacijum prevoz, ostao dužan. Obe firme imaju i isto sedište! Svojim učvršćivanjem na poziciju člana gradskog veća i sticanjem poverenja kod gradonačelnika Baneta Spasovića, kreće da sprovodi teror i reketiranje požarevačkih privatnika i saradnika.

Najpre je počeo sa reketiranjem privatnih firmi koje usko sarađuju sa lokalnom samoupravom. Postupak je sledeći: u početku traži pozajmice u okviru poslovanja svoje firme, pravdajući se kako mu je poslovanje otežano s obzirom da je javna ličnost (!), a kasnije, kada prođe neko vreme, ljude od kojih je novac uzimao zastrašuje i preti pozivajući se na gradonačelnika i da ne pokušavaju da novac traže nazad jer će on razbiti to leglo kriminala, iste te ljude od kojih je novac pozajmljivao? Jedna od firmi je Gorionik kome pozajmljeni novac nikad nije vratio a kada mu je vlasnik zatražio povraćaj, žestoko se zauzeo protiv poslovanja lokalne samouprave sa tom firmom.

Predsednika Udruženja penzionera, Milorada Jovanovića, primorao je da potpiše Ugovor o razvozu uglja sa njegovom firmom Viminacium 012. Da nije na to pristao, ne bi se našao na listi SNS-a za izborima 2016. godine i izgubio bi odborničko mesto. Koristeći svoje kontakte, koje investitor Dragan Krstić ima sa sa novopostavljenim v.d. direktorom EPS-a, Miloradom Grčićem, za direktora u Kostolačkom ogranku TEKO postavlja svog saborca iz URS-a i kuma Nenada Markovića, čoveka kalibra kao što je i on, s tim što za razliku od studenta iz Petrovca na Mlavi, Marković poseduje diplomu fakulteta iz Prištine.

Čineći uslugu novim vlastima u Požarevcu, s obzirom na njihovu nepovezanost sa ljudima iz vrha EPS-a, konačno preuzima primat i poluge vlasti (pa. naravno, i kapital) u svoje ruke. Od vlasnika poznatog požarevačkog kafića i poslovnog investitora, pomenutog Dragana Krstića, uzima ne malu novčanu pozajmicu, kako bi navodno zastupao njegove interese u novoj požarevačkoj vladi, "približio" novom gradonačelniku i pomogao oko građevinskih inspekcija. U nemogućnosti da vrati Krstiću pozajmljeni novac, on obezbeđuje poslove Radovanoviću i njemu bliskim Ijudima, kako bi na taj način mogao da povrati pozajmljeni novac. Da zlo bude veće i gradonačelnik počinje da koristi usluge investitora Krstića, kako bi preko njega ostvario uticaj u EPS-u.

Vlasnika firme Evrotrgovina Radišu Živanovića poznatog kao Madžar pokušava da reketira još tokom izborne kampanje, poslavši mu inspekcije na gradilište, gde su mu obustavili gradnju na neznatno vreme, zatim stopira početak izgradnje nove stambene zgrade nakon izborne pobede i formiranja nove vlasti, gde se vlasnik Evrotrgovine odupire reketiranju, jer je svoje dozvole dobio legalnim putem. Međutim, dok Radovanoviću ne da pozajmicu, verovatno će imati probleme i ubuduće.

Dobro upućeni u ovaj slučaj saznali su da je Srđan Radovanović umešan i u malverzacije oko kostolačkog preduzeća Standard d.o.o koje poseduje lokale na atraktivnim lokacijama u Kostolcu.

Naime, poznatim požarevačkim biznismenima Milčetu Rajiću i Milanku Stevanoviću je uzeo znatnu sumu novca a zauzvrat im sredio zakup restorana Dunavski dragulj koji se nalazi na veoma atraktivnoj lokaciji i to na sledeći način: ucenio je predsednika skupštine PD Standard d.o.o Gorana Rajića iz Kostolca, inače člana gradskog veća, pod izgovorom da mora "...kako sam zna", da izda restoran pomenutim biznismenima, da bi mu mogao vratiti novac koji je prethodno pozajmio od Rajića, jer samo na taj način može da mu se razduži "...a, i usput, ne bi bilo loše da to učini "jer će ga gradonačelnik Bane Spasović više ceniti".

U priču je umesao i potpredsednika Narodne Skupštine Veroljuba Arsića, tvrdeći Goranu Rajiću kako je Veroljubova naredba da se pomenuti objekti izdaju isključiva. Zatim je usledila ista ucena sa restoranom Putnik, koji je u zakup uzeo kostolački biznismen Dejan Dražić, u kostolačkoj javnosti poznat kao narko-diler. Priča ista, scenario isti, od Dražića je takođe uzeo novac za uslugu, a novac koji je uzeo od člana veća, Gorana Rajića nije ni vratio niti planira da vrati!

Iz izvora bliskih kostolačkim naprednjacima, saznalo se i da se Rajić plaši Radovanovićeve odmazde, koji mu preti gradonačelnikom i gubitkom mesta u veću, tako da Rajić ne sme ni da mu traži pozajmljeni novac.

Neverovatno je kako Rajić o davanju u zakup pomenutih lokala, saglasnost daje sam bez saglasnosti Skupštine. U navedene lokale vrše se velika ulaganja, takođe bez saglasnosti Skupštine i preduzeća „Standard". Pogotovu treba imati u vidu da je „Standard" u stečaju i da bez saglasnosti Odbora poverilaca nije moguća niti jedna radnja. Za očekivati je da sutra zakupci tuže za svoja ulaganja i naravno tražiće svojinu na lokalima. Kolika je korist koju su imali u konkretnom slučajui Radovanović i poslanik Veroljub Arsić, može se samo zamisliti, jer je Rajić pod svakodnevnim ucenama i pritiskom potpisao ugovor o zakupu, iako to nije bilo na dnevnom redu Skupštine, niti je bilo, po otvaranju stečaja nad preduzećem „Standard" iz Kostolca, na dnevnom redu Odbora poverilaca.

Iz izvora bliskih gradskoj upravi, a oko tendera koji je grad Požarevac, raspisan je u avgustu mesecu tender, a tiče se uređivanja atarskih puteva, Radovanović je pokazao posebno interesovanje i pokušao da utiče na nameštanje uslova konkursne dokumentacije, da bi omogućio da posao dobije firma iz okoline Požarevca (ATP Stevanović) od koje je takođe uzeo pozajmicu. Srećom, nekolicina članova dela gradskog veća je nameru prozrela i uspela da se odupre pritiscima Radovanovića te je tendersku dokumentaciju sačinila u skladu sa zakonom i pravilima. Ljut što nije uspeo da namesti tender od 40 miliona dinara, počinje borbu protiv dela gradskog veća koje ga je u toj nameri sprečilo i otvoreno preti njihovom smenom "...jer je on prvi čovek gradonačelika Baneta Spasovića!"

Roda, koji je u međuvremenu postao gospodin Radovanović, ili vitez od Petke, u svakoj situaciji poziva se na gradonačelnika. Tako je u javnosti stvorio utisak da je on čovek od njegovog najvećeg poverenja.

Uprkos tome, ljudi još uvek veruju u poštenje gradonačelnika, mada polako prestaju da budu naivni i da bespogovorno veruju, da Radovanović sve to što radi i novac koji uzima, zadržava samo za sebe...

Za predsednika fudbalskog kluba Radnički iz Požarevca, u kome je Radovanović prethodno podneo ostavku zbog sukoba interesa, postavio je biznismena iz Smedereva Đorđija Bojatovića vlasnika firme Minel-Enim iz Smedereva.

U jednoj poznatoj požarevačkoj kafani, Radovanović je ubeđivao Bojatovića, kako će mu srediti da pobedi na tenderu za izgradnju toplifikacione mreže u svom selu Petka, "...jer on ima jake veze u gradskoj opštini Kostolac". Vrednost tendera je iznosila oko 50 miliona dinara. Međutim nijedna usluga Radovanovića nije besplatna...

S obzirom da se u Požarevcu svake godine početkom septembra održavaju Ljubičevske konjičke igre, nova vlast je rešila da uredi gradski Hipodrom i Ergelu Ljubičevo a za "glavnog koordinatora ispred grada" postavljen je-Srđan Radovanović!

Tu su tek nastale prave muke za izvođače radova na uređivanju Hipodroma. Pravdajući se poštovanjem zakona i ličnim ukazom gradonačelnika za njegov angažman, ugnjetavao je vlasnika firme „Jović gradnja", koja je bila angažovana na uređenju tribina Hipodroma, Dragana Jovića tražeći mu raznorazne mane i pričajući kako gradonačelnik lično ne voli njegovo preduzeće, ali da on to može da ispravi kod gradonačelnika. Cena pomoći oko popravljanja mišljenja gradonačelnika Spasovića vezanog za firmu „Jović Gradnja" bila je da se Radovanoviću da pozajmica. Nakon toga, Radovanović hvali kod gradonačelnika, „Jović gradnju" kako su poslove izveli kvalitetno i u rekordno kratkom roku, a i gradonačelnik takođe pod uticajem Radovanovića počinje da hvali firmu „Jović gradnja" kao respektabilnog izvođača radova na teritoriji grada Požarevca.

Koristeći svoju funkciju člana gradskog veća, stavlja pod svoju kontrolu sve nadzore javnih preduzeća iz Požarevca koji mu i onako za svoje mutne radnje daju deo provizije da ih ne bi prijavljivao.