Prevara
Đilasova najveća
urbanistička, finansijska i strateška podvala 21. veka
Metro ispod
kukavičjeg gnezda
O skandaloznoj prevari pod radnim nazivom
"Beogradski metro", koju gradonačelnik Beograda Dragan Đilas pokušava
da predstavi ovdašnjoj javnosti kao poduhvat veka, najavljujući u tom poslu
svog "francuskog partnera", piše arhitekta Branislav Jovin, projektant "mostarske
petlje", koprojektant mosta "Gazela" i najbliži saradnik slavnog
posleratnog gradonačelnika Beograda Branka Pešića. Pismo predsedniku Skupštine
grada Beograda Aleksandru Antiću autor je ustupio magazinu Tabloid.
Redakcija ga objavljuje bez skraćivanja
Piše: arh. Branislav Jovin
Akademija arhitekture Srbije (apolitička, neprofitabilna institucija;
dvadeset sedam profesora univerziteta, sedam doktora nauka) povodom informacije
o realizaciji projekta Beogradski metro, odnosno Memoranduma o
razumevanju, u vezi sa projektom Beogradski metro grada Beograda i
francuske firme Alstom transport, dostavlja ovo pismo predsedniku
Skupštine grada Aleksandru Antiću i šefovima odborničkih grupa, sa
molbom:
- da se informacija i Memorandum o razumevanju ne prihvate,
jer nije ovlašćen da uskrati pravo stanovnicima Beograda,
- da žive u svom gradu sa metro-sistemom, kao što danas žive stanovnici
Beča, Minhena, Budimpešte, Praga, što su gradovi slični po broju stanovnika
našem glavnom gradu...,
- da višestruko jeftinije, u minut tačno, 80 odsto stanovnika metroom (ne
automobilom) dođe do svog odredišta i do radnih mesta, kao što je to u 54 grada
Evrope, koji su posle Drugog svetskog rata počeli da grade metro-sistem,
- da se izgradnjom metro-sistema ulice i trgovi u centralnoj zoni grada,
posle stogodišnje automobilske uzurpacije, ponovo vrate pešacima - izgradnjom
pešačkih ulica, pešačkih zona, novih zelenih površina, drvoreda...,
- da se indeksom izgrađenosti - od 1:6 do 1:12 - duž metro koridora i u
zoni metro stanica racionalno koristi građevinsko zemljište... Da se sredstvima
od nadoknade za građevinsko zemljište, kao što je to u svim gradovima sveta
gradi metro-sistem...
Sve navedeno sadržano je u planskoj i projektnoj dokumentaciji evropskog
Beograda sa metro-sistemom, koja je urađena još u vreme Jugoslavije (1967-1982,
za vreme gradonačelnika Branka Pešića i Živorada Kovačevića,
prim. aut.):
Tokom 1967-1972. godine, generalni urbanistički plan Beograda sa
razmeštajem namene površina za 1.950.000 stanovnika i gradskim centrom Beograda
na Novom Beogradu, zasnovan na urbanističkim konstantama grada sa
metro-sistemom...
Tokom 1973-1977. godine, multidisciplinarni internacionalni tim
"sektora za metro" uradio je generalno urbanističko rešenje šinskih
sistema Beograda - pet linija (74 km) "distributivnog" (račvanje
linija na obodu centralne zone) metroa, sa 86 metro stanica na užem i četiri
linije (48 km) gradske železnice, sa 36 stanica na širem gradskom području.
Sistem obezbeđuje planersko-projektni uslov: "srednje vreme
putovanja" do 30 minuta za 80 odsto stanovnika Beograda (poređenja radi:
Helsinki i Stokholm - do 25 minuta, Beč i Minhen - do 30 minuta).
Tokom 1978-1982. godine, Sektor za metro uradio je projekat Metro
Beograd, inženjersko-arhitektonski i elektro-mašinski projekti prve etape
metro-sistema: 16,4 km distributivnog metroa - deo linije M1 - Gardoš - Novi
Beograd - Metro most - Terazijska terasa - Skupština - Vukov spomenik, i deo
linije M2 - Kalemegdan - Trg Republike - Skupština - Slavija - Železnička
stanica prokop - Autokomanda...
Između 1997. i 2000. godine, po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića,
Sektor za metro je ažurirao projekte prve etape metro-sistema i predmer i
predračun radova - 16,4 km distributivnog metroa, sa drumskim metro-mostom na
poziciji Nemanjine ulice - 1,2 milijarde dolara... Tokom šest godina
izgradnje. Ali...
Partijski
zadatak
Baš u vreme "oktobarskih promena" 2000-2004, za vreme tadašnjeg
predsednika Izvršnog odbora Beograda Nenada Bogdanovića, pojavljuju se
članovi odbora za urbanizam iz Demokratske stranke: Lj. Anđelković, Đ.
Bobić, M. Ferenčak, V. Macura i "stručnjaci za saobraćaj" Z.
Rubinjoni, V. Depolo. M. Radovanac, "tramvajolog iz Filadelfije" V.
Vučić... Svi umišljeni da urbanistička istorija Beograda počinje od njih...
Sve što je pre njih urađeno proglasili su za pogrešno! I
odmah napisali novi generalni urbanistički plan Beograda, tzv. GUP-BGD 2021
(inače usvojen 2003. godine bez konsenzusa, što je jedinstven slučaj u
Evropi)...
Taj GUP je bio zasnovan na urbanističkim konstantama
automobilsko-tramvajskog grada ustanovljenog u Evropi još početkom prošlog
veka!
Između 2004-2007. godine, za vreme gradonačelnika
Nenada Bogdanovića, finansira se izradnja projektne dokumentacije: ulični
tramvaj Belam, linija Ustanička - Tvornička (M. Radovanac i
"španski prijatelji" - firma Ineko), i unutrašnji magistralni
poluprsten (M. Radovanac) - 17,1 km magistrale sa 5,5 km mostova (uključujući i
most preko Ade Ciganlije) 2,9 km tunela i 15 denivelisanih raskrsnica, sa
otkupom građevinskog zemljišta, prema proceni iz 2008. godine trebalo je da
košta Beograđane 2,4 milijarde evra, dakle kao 34 km metro-sistema!
Navedene činjenice, posebno iz perioda 2000-2007.
godine, razlog su što je ministar za infrastrukturu, inženjer Milutin
Mrkonjić, dva meseca po formiranju ministarstva (avgust 2008) pokrenuo
pitanje reafirmacije projekta Metro Beograd. Po njegovom nalogu,
Akademija arhitekture Srbije uradila je informaciju "Urbanizam Beograda
1950-2008. i generalni program projektovanja, finansiranja i izgradnje prve
etape metro-sistema" (prilog ovom pismu) na osnovu koje je dana 19.
novembra 2008. godine, Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio je prvu
etapu metro-sistema za razvojni projekat Srbije, odnosno, legalizovan je
kontinuitet sa urbanizmom evropskog Beograda sa metro-sistemom gradonačelnika
Branka Pešića, Živorada Kovačevića i Zorana Đinđića.
No, opet se umešao neko ko ne zna šta čini (ili, ako
zna, treba da odgovori na neka pitanja na nadležnim mestima)...
Gradonačelnik Dragan Đilas (član Demokratske stranke
od 2004. godine) ima specijalan (partijski) zadatak: da u toku svog mandata
realizuje projekte koje je započeo prethodni gradonačelnik Nenad Bogdanović...
Hronologija Đilasovih ludorija
1. decembar 2008:
Iako se već više od pedeset godina u Evropi zna da je neracionalno graditi nove
gradske magistrale pre nego što se izgradi 25 do 30 km metro-sistema, i Dragan
Đilas je to znao jer ga je Akademija arhitekture o tome pismeno obavestila, on
je, povodom svečanosti "100 dana gradonačelnika", pritiskom na
"zeleno dugme" označio početak izgradnje deonice mosta preko Ade
Ciganlije;
14. januar 2009:
Zbog zadatka da realizuje projekat - ulični tramvaj Belam -
gradonačelnik je pozvao strane eksperte za saobraćaj "da nam pomognu da
izaberemo najbolje tehničko rešenje koje Beograd može da realizuje" (za
tri godine, odnosno do kraja svog mandata).
Tokom aprila, maja
i juna 2009. godine, na šest "razgovora o saobraćaju Beograda" u
Skupštini grada, glavni projektanti Sektora za metro, predvođeni predsednikom
Akademije arhitekture Srbije Mihajlom Mitrovićem, "odbranili"
su urbanizam evropskog Beograda sa metro-sistemom i projekte prve etape
metro-sistema.
28. april 2010:
Gradonačelnik ne odustaje... Rešenjem broj 02-1375/10. formirana je radna grupa
(direktori direkcije za građevinsko zemljište, gradski sekretari i dobrovoljno
prisutni šefovi odborničkih grupa), koja je za 36 dana napisala retrogradni
dokument - Beogradski metro - osnova za izbor rešenja - zasnovan (umesto
na zadatom "srednjem vremenu putovanja" - kao svi metro-sistemi
gradova Evrope koji su počeli da se grade posle drugog svetskog rata) na
"prognoziranom opterećenju" od 12 do 14 hiljada putnika na čas po
smeru 2030. godine (metodologija napuštena u Evropi pre pedeset godina!)...
Odnosno, osnova za izbor rešenja je ulični tramvaj "španskih
prijatelja" iz 2008, samo što ga sada, na zahtev gradonačelnika,
nazivaju - ni "laki", ni "teški", već nezavisni
Beogradski metro!...
U Parizu, 8. aprila 2011. godine, predsednici Boris
Tadić i Nikola Sarkozi potpisali su međudržavni sporazum o strateškom
partnerstvu između Republike Francuske i Republike Srbije, pri čemu je
skandalozni dokument Beogradski metro - osnova za izbor rešenja -
osnova za tehničku saradnju dve države!
Prema do sada navedenim činjenicama, smatramo da je
ponuđeni memorandum o razumevanju Alstom transporta korektan, jer se
ponuda za saradnju na projektovanju i izgradnji Beogradskog metroa ne
razlikuje od ponude bilo koje druge strane firme. Zajedničko im je da doniraju
(tri miliona evra) za projektovanje da bi dobile status privilegovanog
dobavljača voznih sredstava ("sistema") - "potrošne robe"
koja se u narednih 50 do 80 godina (koliko se metro gradi) mora da obnavlja i
dokupljuje, kada će se "donacija" naplatiti... Međutim, problem je u
tome što Beogradu apsolutno nije potreban projekat linije Ustanička -
Tvornička, jer Beograd ima projekte prve etape metro-sistema, koji su
1997-2000. godine ažurirani i revidirani po najviši urbanističko-građevinskim
standardima Evrope!
Prema karakteristikama voznog parka (Memorandum,
tehnički dodatak, strana 7; niskopodno vozilo, širine 2,65 m, dužine 30 do 40
m, kolosek je 1435 mm, električno napajanje putem pantografa...) i Alstomu
je jasno da je Beogradski metro običan ulični tramvaj normalnog koloseka
("kukavičije jaje" Dragana Đilasa)... Odnosno, da za prognozirano
opterećenje od 14.000 putnika na čas po smeru - 2030. godine - Beogradu
uopšte nije potreban metro! Tačnije, sve u vezi sa Beogradskim
metroom" dovedeno je do apsurda koji treba da se ozvaniči usvajanjem
informacije na sednici Skupštine grada...
Odbornici
skupštine grada, ako žele dobro Beograđanima, ni pod kojim uslovima ne smeju da
usvoje informaciju i Memorandum o razumevanju... U protivnom, biće
saučesnici u izgradnji najveće automobilsko-tramvajske palanke Evrope u 21.
veku!
Prilog ovom pismu je "generalni program"
javno promovisan 17. decembra 2008. u prisustvu više od stotinu inženjera,
arhitekata, urbanista, predstavnika privredne komore i stranih ambasada...
...Nacionalni savet za infrastrukturu je 19. novembra
2008. na predlog Ministarstva za infrastrukturu i Ministarstva za prostorno
planiranje i životnu sredinu proglasio prvu etapu metro-sistema za razvojni
projekat Srbije...
Na zahtev ministra za infrastrukturu, Akademija
arhitekture Srbije uradila je generalni program institucionalnih promena,
projektovanja, finansiranja i izgradnje prve etape metro-sistema i
institucionalne promene.
Direktna posledica opredeljenja za nezavisni
metro-sistem, znači kontinuitet sa urbanizmom i urbanističkim konstantama
Beograda sa metro-sistemom gradonačelnika Branka Pešića, Živorada Kovačevića i
Zorana Đinđića... A to dalje znači da Skupština grada što je moguće pre na
vanrednoj sednici donese sledeće odluke:
- da se suspenduju sve odrednice u GUP-BGD 2021. koje
su zasnovane na retrogradnim urbanističkim konstantama automobilsko-tramvajskog
grada; da se suspenduju planovi detaljne regulacije u centralnoj zoni i duž
koridora metro-sistema, koji su usvojeni u periodu 1985-2008, a nisu
realizovani...
- da se suspenduje projektovanje i implementacija
planova detaljne regulacije u zoni prve etape metro-sistema (blok Rajićeva, Trg
Republike, Terazijska terasa, Slavija, centralni blokovi Novog Beograda, blok
Muhar u Zemunu); posebno projektovanje tramvajske linije Ustanička -
Tvornička...
Da se formira direkcija za metro i izgradnju grada
(kao u svim gradovi sveta koji grade metro) i odluka o radikalnoj
transformaciji javnih preduzeća; posebno Direkcije za građevinsko zemljište,
Gradskog saobraćajnog, Parking servisa, Urbanističkog zavoda...
Šta će nam francuska idejna rešenja kad imamo svoja?
Prvu funkcionalnu etapu metro-sistema čini integracija
metroa, železničkog, tramvajskog, trolejbuskog, autobuskog, automobilskog,
mirujućeg i pešačkog saobraćaja na području centralne zone Beograda, Novog
Beograda i Zemuna, odnosno integralna projektna dokumentacija šinskih sistema,
ulične mreže i komunalne infrastrukture na području prve etape metro-sistema, i
to:
- metro trase i metro stanice prve etape,
- železnički čvor Beograd - putnički deo,
- rekonstrukcija postojeće tramvajske mreže,
- rekonstrukcija i izgradnja dela ulične mreže
centralne zone,
- rekonstrukcija komunalne infrastrukture centralne
zone,
- metro trase i metro stanice prve etape -
kompletiranje inženjersko-arhitektonskih i elektro-mašinskih projekata
(1977-1982, ažurirani 1997-2000), i to: 16,4 km dvokolosečnih pruga: deo linije
M1 - Gardoš - Arena - Skupština - Vukov spomenik; i deo linije M2 - Kalemegdan
- Trg Republike - Skupština - Slavija - Prokop - Autokomanda - tehnička baza
(depo) - Bežanija... Ukupno 19 metro stanica, od toga: četiri četvorokolosečne
i tri ukrsne sa gradskom železnicom; drumsko-šinski metro-most na poziciji
Nemanjine ulice (projekat revidiran 1998)...
- Železnički čvor Beograd - putnički deo -
kompletiranje projekta železničke stanice Prokop, kompletiranje projekta
železničke stanice Novi Beograd, projekti tehničke stanice Zemun polje i
Kijevo, Beovoz...
Unapređenje i rekonstrukcija postojeće tramvajske
mreže - rekonstruišu se oni delovi tramvajske mreže koje čine integralni deo
prve etape metro-sistema, i to: tramvaj u sklopu rekonstrukcije "kruga
dvojke", deonica Pristanište - Hipodrom - Banovo brdo, deonica Hipodrom -
Rakovica i deonica Autokomanda - Banjica, Vukov spomenik - Ustanička,
tramvajske okretnice uz metro stanicu Vukov spomenik i metro stanicu Autokomanda...
Rekonstrukcija i izgradnja dela ulične mreže
centralne zone o povezivanje Bulevara Nikole Tesle sa Ulicom Vladimira Popovića
o usmerenje Bulevara Mihajla Pupina na drumsko-šinski metro-most i denivelisana
veza sa ulicom Vladimira Popovića (postoje idejna rešenja), distributivni
prsten "krug dvojke" sa 16 semaforskih raskrsnica (postoje idejna
rešenja), denivelacija ulica Tadeuša Košćuška, Vasine, Studentskog trga i Trga
Republike (postoje idejna rešenja); distributivna tangenta ("transverzala")
Pančevački most - Vukov spomenik - Kalenić - Biblioteka - Klinika - Prokop -
Banovo brdo (postoje idejna rešenja);
Prva etapa: Biblioteka - Klinika - Prokop - Bulevar
mira i distributivni prsten oko starog jezgra Zemuna o autobuski terminal -
"Gardoš" (takođe postoje idejna rešenje)...
Međugradska
autobuska stanica - Autokomanda, pešačke ulice - Kralja Milana, Terazije,
Kolarčeva, Vasina, Uzun Mirkova, Trg Republike, Studentski trg sa trolejbuskom
okretnicom ispod trga (postoje idejna rešenja), Novi Beograd, pešački bulevar
Zorana Đinđića, od centra Novog Beograda do Savskog amfiteatra, Zemun - pešačka
glavna - od Karađorđevog trga do Gardoša (postoje idejna rešenja)...
Rekonstrukcija komunalne infrastrukture centralne
zone i potpuna rekonstrukcija komunalne infrastrukture u koridoru metro-trasa,
ulica, tramvajskih linija, pešačkih ulica i trgova, u okviru izgradnje
metro-mreže i metro stanica...
Finansiranje i
kako se to inače radi u sređenim državama
Metro-sistem počinje da se gradi sve dok se gradi grad i unapređuju
uslovi života u gradu (London je počeo 1864. godine, a gradi ga i danas!), to
znači da je i investiranje u izgradnju metro-sistema kontinualan proces, i
trajna obaveza grada da obezbedi finansijska sredstva...
Prva etapa metro-sistema je specifična jer se uvodi novi sistem prevoza
ljudi u gradu u okviru koga se, pored objekata koji su u direktnoj funkciji
metroa (tuneli, metro stanice, metro vozovi, elektro-mašinska oprema, depo...)
- obavlja radikalna rekonstrukcija opšte komunalne infrastrukture (posebno u
starom gradskom jezgru), obimna rekonstrukcija putne i ulične mreže, izgradnja
drumsko-šinskih mostova... Pa je i finansiranje izgradnje prve etape
metro-sistema - specifično... (Beč je 1967. počeo prvu etapu sa 100 miliona
dolara u Fondu za metro).
Zajedničko za sve glavne gradove Evrope: investitor izgradnje prve etape
metro-sistema bila je država, zato što nijedan glavni grad nije imao, kao što i
Beograd danas nema, stručni, organizacioni i finansijski kapacitet da realizuje
epohalni urbanističko-građevinski poduhvat kao što je prva etapa
metro-sistema... S obzirom da je prva etapa metro-sistema proglašena za razvojni
projekat Srbije, odnosno da je u nadležnosti i odgovornosti države, da
adekvatna ministarstava organizaciono i finansijski podrže izgradnju prve etape
metro-sistema (1,2 milijarde evra, tokom šest godina izgradnje)... i to:
- da se donese republički zakon o finansiranju i izgradnji prve etape
metro-sistema,
- da adekvatna ministarstva pokrenu inicijativu da se od međunarodne
zajednice dobiju donacije, u vrednosti najmanje 50 odsto investicione sume prve
etape (Atina je 1988. tražila i dobila 50 odsto vrednosti prve metro-linije)...
- da država obezbedi i garantuje (Beograd će vraćati) kredite za kupovinu
onoga što Srbija nema: metro-vozovi, mašine za kopanje tunela, liftovi,
eskalatori, elektro-mašinsku opremu i računarsku tehnologiju...
- da se država, tokom osam godina izgradnje, "odrekne" dela
poreza na benzin na području regiona Beograda (Montreal 1968: "korisnici
automobila grade metro") i dela poreza na maloprodaju na užem području
grada (Minhen 1966)...,
- da preostalih 20 odsto investicija obezbedi grad od prodaje
građevinskog zemljišta sa indeksom izgrađenosti 1:6 do 1:12 u zoni metro
stanica...
Nastavak izgradnje, posle prve etape metro-sistema
isključiva je odgovornost grada... Tako je bilo u svim glavnim gradovima Evrope
- tako treba da bude i u Beogradu.
Ovih dana je u Skupštini
grada Beograda, većinom glasova, legalizovana najveća podvala XXI veka. Glavni
grad je osuđen da trpi kukavičje jaje bivšeg gradonačelnika, pokojnog Nenada
Bogdanovića, i sadašnjeg Dragana Đilasa: dobio je obični ulični tramvajski
saobraćaj, a ne ni "laki" ili "teški", niti Beogradski
metro koji je danas i ovde, ostao samo jedna bajka za odrasle.
Kako je Beograd preveden žedan preko Save za 500 miliona evra
Grupa
članova Akademije arhitekture poslala je kraći dodatak opsežnom istraživanju
arh. Branislava Jovina (Tabloid br. 241, "Evropski Đilas protiv
evropskog Beograda") o izgradnji mosta preko Ade kako bi slika o ovoj
neuračunljivoj investiciji bila što potpunija
.........
Profesorka sociologije na Arhitektonskom fakultetu u
Beogradu dr Ksenija Petovar optužila je još 2008. godine rukovodstvo
glavnog grada Srbije da deli građane na one "čije mišljenje traži i one na
čije se stavove poziva". Povod je bio tadašnja anketa među Beograđanima,
sprovedena i skupo plaćena o strane agencije Stratedžik marketing",
na temu izgradnje mosta preko Savskog jezera.
Dižući svoj glas protiv te megalomanije, čija cena
još uvek nije poznata, prof. Petovar je okrivila tadašnju gradsku vlast da
"manipuliše neobaveštenošću i da odbacuje znanje i radi protiv javnog
interesa, da ne želi javni dijalog, da nema nameru da javnosti stavi na uvid
informacije koje je bila obavezna da dostavi na osnovu zaključaka Arhuske
konferencije, ali i da nema nameru da dostavi skrupulozno objašnjenje o ceni
koštanja tog mosta".
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, dr
Mihailo Maletin, šef Katedre za puteve, aerodrome i železnice, postavio je
iste godine gradskim vlastima pitanja: "...Da li je uopšte logično da se
leva obala reke Save povezuje sa Topčiderskom dolinom, kad je osnovni problem
povezivanje sa visokim kotama poteza Banovo brdo? Da li predlagači znaju
ekološke posledice u prostoru Topčiderske doline?"
Arhitekta Branislav Jovin, projektant mosta Gazela
i "mostarske petlje", najbliži saradnik najboljeg posleratnog
gradonačelnika Brana Pešića, u jednom pismu predsedniku Izvršnog odbora
Skupštine grada Beograda Nenadu Bogdanoviću (u jesen 2003. godine, prim.
red.) tražio je da se na grupu urbanista (Gradimira Stefanovića,
akademika Vukana Vučića, mr Mirka Radovanca, Dušana Milanovića i
Miodraga Ferenčaka) "primeni Zakon o lustraciji" i da im se
zabrani "ne četiri, nego četrdeset i četiri godine igranja sudbinom
Beograđana na urbanističkim terenima zbog saučesništva u šteti od 200 miliona
dolara bačenih u bunar - u tramvaj za 21. vek".
Sa Mirkom Radovancem je polemisao i arh. Branko
Bojović, član Akademije arhitekture i jedan od najvećih živih srpskih
urbanista. Na konstataciju Radovanca da je "glasalo 32 hiljade građana za
most i da su ocenjivali njegovu lepotu, funkcionalnost i cenu", Bojović je
odgovorio:
"...Za ocenu funkcionalnosti mosta ili bilo čega
drugog, građani bi trebalo da imaju specifična znanja koja po pravilu nemaju.
Što se tiče cene, građani nisu bili pitani, što se vidi iz upitnika koji su
građani popunjavali prilikom izložbe ponuđenih radova u decembru 2003.
godine...
Građani su pozvani da ocenjuju četiri kriterijuma -
funkcionalnost, ekonomičnost, estetiku rešenja i unapređenje likovnog
identiteta Beograda. U drugom pitanju građani su trebali da glasaju pod
brojevima 1-8 za jedno od osam rešenja.
Kako se vidi,
građani nisu bili pitani o ceni mosta, već o ekonomičnosti rešenja. Što se tiče
izbora "po lepoti", svakom normalnom građaninu se više sviđa porše
od juga, a naročito se porše sviđa onim građanima koji nemaju
pare ni za juga!
Kako se iz izloženog vidi, građani nisu mogli da daju
prednost estetici u odnosu na cenu već zbog toga što cenu tada nisu ni znali!
Obišao sam most zajedno sa oko 70 hiljada Beograđana,
proveo sam na mostu nekoliko sati, razgovarao sam sa građanima i jasno mi je
šta su oni videli. Oni su videli sve, ali ne znaju šta su videli. Znanja o
specifičnim problemima uvek imaju samo male grupe ljudi: znanja o onkologiji, o
mostogradnji, o vasionskim letovima, po definiciji mogu imati samo male grupe
ljudi, a ne građani masovno. Zato je normalno da imamo različita mišljenja o
istim stvarima, pa i o mostu na Adi. Ali, pitati građane o onome što oni ne
znaju, to nije demokratija nego najgora demagogija kao u slučaju mosta preko
Ade.
Razumem oduševljenje bankara izborom mosta preko Ade,
a što se tiče Beograđana mislim da će oni mnogo godina moći da se raduju ceni
ovog mosta. Zato sačekajmo da gradske vlasti objave konačnu cenu mosta sa
kamatama, pa ćemo onda imati prilike za miran i konstruktivan razgovor o
stečenom iskustvu..."