Zrenjanin
Država,
suvlasnik Jugoremedije, ne(i)ma interes da pomogne strateškog partnera
Maćeha i dželat
Vlast u Srbiji se maćehinski i selektivno odnosi prema strateškim privrednim subjektima i istinskim potencijalima. Kada premijer i nadležni ministri u sve podobne mikrofone kažu kako ne mogu pomoći svima, onda je, praksa to pokazuje, izvesno da istinski neće pomoći nikome, pa makar se radilo o predizbornom vremenu sa (ne)izvesnim ishodom po ovu i ovakvu vlast
Zoltan Horvat
Nakon Srboleka, giljotinu u našem bolesnom zdravstvu čeka i
zrenjaninska Jugoremedija, kojoj u godini jubileja (50 godina od
osnivanja) sa preko 460 radnika preti nestanak i pretvaranje farmaceutskog
objekta u svinjske obore. Iako je obećano sa najvišeg mesta, pomoć države kao
manjinskog vlasnika Jugoremedije izostaje, što je Zdravka Deurića,
izvršnog direktora zrenjaninske farmaceutske fabrike, i njegove saradnike vodi
u očaj.
- Od države kao manjinskog akcionara sa 42 procenta vlasništva tražimo da
nam obezbedi ono što je u stanju da uradi, da nam obezbedi kredit od 8 miliona
evra sa kamatom od 4 procenta kako bismo prevazišli dugove u istom iznosu prema dobavljačima koji su nas pretrpali
tužbama - kaze Deurić.
- Počev od saniranja duga prema Aventisu u iznosu od 900.000 evra
kao i prema drugim dobavljačima, povoljnim kreditom obezbeđenim od našeg
strateškog partnera, države, stvorili bismo povoljne uslove za ulaganje u
proizvodnju. Nastavak proizvodnje veoma traženih lekova poput lasiksa, trentala,
festala i drugih deficitarnih preparata za koje posedujemo licencu,
omogućila bi nam da stanemo na noge i vratimo nadu u opstanak fabrike i svih
zaposlenih koji nisu dobili plate puna četiri meseca.
Premijer Cvetković i nadležni ministar Ćiric
zakazali su još za 29.
decembar sastanak povodom iznalaženja rešenja za konkretnu pomoć Jugoremediji i
drugim firmama kojima preti gašenje, ali do dana današnjeg taj sastanak nije održan. - Pre krize naša godišnja proizvodnja bila je vredna 25 miliona evra,
dok je danas 14 miliona. Objektivno, ako nam pomoć od države u vidu kredita ne stigne do polovine februara,
mi smo praktično mrtva firma. Poznato je da začarani krug u zdravstvu počinje od države, pri čemu Republički Fond za zdravstveno
osiguranje neredovno plaća zdravstvene ustanove, što opet lančano
proizvodi njihovo neplaćanje veledrogerijama. One pak duguju nama, proizvođačima lekova, a njihova
cena se administrativno određuje daleko ispod troškova proizvodnje. Ako je država ta koja zbog ličnih interesa pojedinih državnih funkcionera forsira
uvoznički lobi
i u ovoj oblasti sa potencijalom za stabilnu proizvodnju, onda zaista nema nade
za proizvodnju u ovoj zemlji. Šta tek reći za
daleko veću
fabriku lekova Galeniku, preostalog domaćeg proizvođača lekova, koja ima 3.000 radnika i koja se takođe
nalazi u izuzetno teškoj
situaciji bez konkretnije naznake pomoći.
Nadležni ministar Nebojša Ćirić ne odgovara direktno na pitanje
zašto izostaje neophodna pomoć države Jugoremediji i Galenici,
ali kao "prekaljeni" političar govori o potrebi donošenja propisa
kojima bi se država aktivnije uključila u upravljanje firmama u kojima je
akcionar.
- Koliko mi je poznato, država kao suvlasnik svojevremeno nije pokazala
interes da upravlja Jugoremedijom. Pre nekoliko godina raskinut je
ugovor sa bivšim vlasnikom Jovicom Stefanovićem Ninijem, reagovala je i
policija, pa su upravljanje u firmi preuzeli radnici na čelu sa Deurićem. Kako
se radi u Jugoremediji pokazuje trenutno stanje: kasne plate, dugovi
rastu, račun je blokiran. I, naravno, sada rukovodstvo zrenjaninske fabrike
traži pomoć.
Zrenjaninska javnost je podeljena nakon (ne)zainteresovanosti države za
svoju imovinu. Jedni su (pre)oštri u kritici prema Deuriću i njegovim
saradnicima jer radnici gladuju bez plata, dok drugi navode da je državna
imovina ostavljena na milost i nemilost bahatim i osionim funkcionerima. Da li
ima osam miliona evra za kredit i spas Jugoremedije u državnoj kasi,
odgovor nije sporan. Ima, ali neki od glavnih igrača iz Beograda imaju
odomaćenu naviku da se ugrađuju i ovaj inače spasonosni projekat za
zrenjaninsku privredu.
U Jugoremediji se u teškoj krizi ponovo javljaju podele među
radnicima. Poslovni objekat za proizvodnju penicilina koji se u neposrednoj
blizini firme gradi sredstvima šezdesetak zaposlenih, budi nadu u eventualni
spas, ali samo pod jednim uslovom - da visoki funkcioner u Srbiji preuzme
odgovornost i zasuče rukave, odnosno pomogne onima koji u ovoj zemlji zaista
žele i mogu sebi da pomognu. Čak i u uslovima kada gotovo sve izgleda
beznadežno.