Pravosuđe
Slučaj suda koji ne zna da naplati izvršnu
presudu
Dugo putovanje do dužnikovog dužnika
Privredni sud u Beogradu, isto kao i
Privredni apelacioni sud, imaju stanovište da izvršna presuda nije izvršiva,
već jedino deklarativna! Nesrećni poverioci nekog privrednog društva u stečaju
saznaju da su dali realne pare da bi dobili virtuelne presude.
M.G.
U stečajnom postupku nad Disbankom AD
Privredni sud u Beogradu je 18. novembra 2010. doneo rešenje kojim je potraživanja
stečajnog dužnika prema svojim dužnicima preneo na stečajne poverioce,
među kojima je i Poslovno udruženje drvne industrije (PU DIS) iz Beograda. U
obrazloženju pomenutog rešenja sud navodi kako su poverioci stečajnog dužnika
postali solidarni poverioci sa pravom da od dužnikovih dužnika zahtevaju
ispunjenje cele obaveze sa kamatom do dana isplate.
Ovakvo rešenje je utemeljeno u
Zakonu o prinudnom poravnanju, a s obzirom da Disbanka AD u stečaju u tom
trenutku nije više raspolagala bilo kakvom imovinom, osim izvršnih presuda
prema sopstvenim dužnicima, izgledalo je ekonomično da se stečajni postupak
okonča likvidacijom i da se stečajni poverioci upute na naplatu svojih
potraživanja od dužnika Disbanke. Sve je to lepo na papiru, ali u praksi sve
izgleda drugačije.
PU DIS podnosi 4. jula 2011.
Privrednom sudu u Beogradu predlog za dozvolu izvršenja prema dužniku
likvidirane Disbanke, preduzeću Elektron iz Beograda. Uz ovo predsednik PU
DIS-a Milivoje Mrđenović kao dokaze da ima pravo na prinudno izvršenje
prilaže pravnosnažnu i izvršnu presudu Trgovinskog suda u Beogradu od 8. maja
2002. kojom je utvrđeno da Elektron u međuvremenu likvidiranoj Disbanci duguje
7.013.455,14 dinara sa zakonskim kamatama. Takođe, prilaže i pravnosnažno rešenje
Privrednog suda u Beogradu kojim su potraživanja Disbanke prema Elektronu
preneta na PU DIS.
Sudija Jadranka Dobrijević,
međutim, rešenjem 2-I-2739/11 od 7. jula 2011. odbija predlog za izvršenje uz
obrazloženje da u pomenutoj presudi iz 2002. ne postoji jasni zahtev za
isplatom duga, već se radi o deklarativnom utvrđivanju. Kako je to moguće da
izvršna presuda ima samo deklarativni karakter, sud ne objašnjava.
Istog mišljenja je bio i Privredni apelacioni
sud u Beogradu čije veće u sastavu Jelena Jovanović, Tatjana Vlaisavljević i
Vesna Vulević 10. februara 2011. odbija prigovor PU DIS-a. U svom
obrazloženju sudije navode u vezi izvršne presude iz 2002. sledeće: "ali
ta presuda nije podobna za izvršenje, jer u njoj nije sadržana obaveza dužnika
iz izvršne isprave da isplati iznos koji se zahteva predlogom za
izvršenje".
Prevedeno na srpski: Elektron
duguje Disbanci koja ima dugovanje prema PU DIS-u, ali istovremeno nije u
obavezi da svoje dugove namiri?!
Srpsko pravosuđe se, očigledno,
vrti u začaranom krugu neznanja. PU DIS je po pravnosnažnom rešenju Privrednog
suda u Beogradu na dan 31. oktobra 2008. prema likvidiranoj Disbanci AD imao
ukupna potraživanja od preko 18 miliona dinara koja je trebao da naplati od dužnikovih
dužnika: DP Elektrona iz Beograda, Gordane Kujundžić iz Kraljeva i Zenit
lizinga iz Kraljeva u visini od 53,5406 odsto. Sada, po mišljenju Privrednog i
Privrednog apelacionog suda, ni to ne može da učini.
Ostaje pitanje- ko je spreman da
posluje u zemlji u kojoj ni sudski utvrđeno potraživanje ne može da se naplati
i to ne zato što dužnik nema para, već zato što sud ne shvata da izvršne
presude zaista trebaju da budu izvršene?