Natrag
Zrenjanin
Funkcioner u centru Banata dostigao ideal vlasti - samog sebe postavlja i (ne) smenjuje
I Bog je digao ruke od Zrenjanina
Zrenjanin je postao pokvaren i ružan grad još ružnijih ljudi u kojem su korupcija, prevare, laž, nemoć, silna pretvaranja i samozavaravanja, najveće gazde. Nekadašnji epicentar kulture Vojvodine je BG-NS direktivom i uz pomoć domaćih izdajnika (obogatili se na račun grada), postao leglo primitivizma, u kojem, obesno i raspusno, nekolicina nazovi-lidera nema pojma šta, kako, kad i koliko treba raditi na spašavanju duše Zrenjanina. Po grad pogibeljna "hrabrost rukovođenja" neukih i ispodprosečnih, "brani" se brdom sega-mega pasaž diploma, gde se vispernost lidera (visprenost nije u modi), podrazumeva.
Zoltan Horvat
Dvogodišnje ništavilo nazadnjačke vlasti u srcu Banata može se uporediti sa paranjem žica kišobrana na šivaćoj mašini. Nakon osvetničkog glasanja malog gnevnog čoveka na izborima protiv demokrata i ligaša, centar Banata je potonuo u slepilo, u idealan ambijent nazadnjačkog razaranja.
Gde se to golim okom vide "remek dela" dvogodišnjeg nazadnjaštva u Zrenjaninu? Ovdašnjim uličarima-besposličarima (šetaju ulicama bez posla), fontana u centru centra grada je "najlepše" ruglo. U njenu izgradnju je ulupano više miliona dinara, a na radost Regionalnog Isusa koji na sva usta hvali fontanu koja ne radi pa ne radi, privatna firma Hidroinženjering i njen vlasnik, gosn Kliko, za dodatnih 2,5 miliona dinara iz gradske kase, popravlja "lepoticu centra", da još bolje ne radi. Ko tu mažnjava lovu, zašto je gosn Kliko već dugi niz godina jedini miljenik javnih preduzeća u Zrenjaninu (Vodovoda i Direkcije), to Regionalni ne sme javno da saopšti.
Četiri cevi zabodene u mermer pešačke zone gde voda ne otiče već se razliva na sve strane što neki bujne mašte zovu fontanom (građani se smeju ovoj smejuriji), košta Zrenjanince, k'o žirafe Palminu gradsku kasu. Sedeo je pre neki dan Regionalni za kafe stolom pored „lepotice centra", ali leđima okrenut. Ni on nije mogao da se direktno suoči sa, tek drugom po redu „popravkom" fontane koja, ni do dana današnjeg nije proradila.
Tehnička voda iz cevi gradskog vodovoda, već dvadesetak godina zabranjena za piće, jedan je od "zaštitnih znakova" Regionalnog. Kroz centar, umesto Begeja, građani „uživaju" u većim „parčadima" stajaće vode koje neki hrabriji zovu, jezerima. Komada vode, dva do tri, u dužini od par stotina metara, od obećanog kupališta u strogom centru osta pusta želja, dok tu istu parčad vode povezuje, most na suvom.
Ova svetska atrakcija bez presedana još uvek nije uklonjena, možda poplave donesu vodu ispod mosta, a na samo dvadesetak metara dalje, u obližnjem parčetu vode, spremaju se, na skupštini izglasana, čuda neviđena, splavovi. Građani naselja Mala Amerika se pobunili peticijama sa više hiljada potpisa, gde se navodi da stajaćoj vodi preti zagađenje, a gradu smrad. O zapišavanju centra da i ne govorimo (Žitni Trg se tokom održavanja Dana piva redovno i obilno zaliva mokraćom).
Pinova vila, veličanstveno ruglo grada, nekada ponos ovdašnje arhitekture, još uvek stoji na istom mestu. Ovaj retko upropašteni Muzej destrukcije bio je u najozbiljnijim planovima nekih kupaca, ali je zapelo kod "ugrađivanja vičnih gradskih ugrađivača u posao", nakon čega se odustalo od ozbiljnog investiranja. Motel Šumice, tačnije zgrada sa restoranom i sobama za noćenje, danas je savršen ambijent za snimanje horor filmova. Ostali su samo goli zidovi, među kojima je svojevremeno šefovao miljenik Regionalnog, gosn Pepi.
Centrobanatova zgrada pored nadvožnjaka, u istom surovo ogoljenom stanju, prokišnjava zbog odnetih crepova. Nekad i tu radila jaka firma, da bi danas, jedan od brojnih „spomenika" neoprostive sramote mnogih kolovođa Zrenjanina, zarastao u bujni korov. Bivša vojna kasarna u naselju Mala Amerika na nekoliko hektara, zvrji sablasno prazna. Umesto da uz male novce i malo dobre volje bude adaptirana za potrebe učenika, studenata i mladih, ogromne zgradurine nisu prioritet gazda Zrenjanina.
Spomenimo i Gradski stadion u simpatičnom raspadanju (fudbal je ovde davno puk'o), gradilište u trajnom zastoju nalik hotelu sa nula zvezdica u centru u ulici Cara Dušana, staklena zgradurina od Filijale privatne Vojvođanske banke, gde u par hiljada kvadrata radi čak tridesetak ljudi (preostali, više stotina, već godinama su višak sa statusom nezaposlenih)...
Na pomen Kombinata Servo Mihalj, rasturenog "remek - remek dela" Zrenjanina, bivšeg giganta, ovdašnji (ne)odgovorni, izvršitelji morali bi da robijaju po više hiljada godina (iz centrale bi bilo "pacijenata" za po sto doživotnih robijanja). Pogled na dvadesetak hektara propale industrijske zone odaje sablasnu sliku ljudske tuge ovdašnjih materijalno zbrinutih sitnih duša, zalutalih u rukovođenju sopstvenim gradom. Šećerana raščerečena, hiljade tona gvožđa odneto kojekuda, preostalo, redom, sabrana "remek dela" Zrenjanina. Nema ni kancelarije SM Turista u kojoj je direktorovao Regionalni Isus, nakon čega su krenule sve njegove vizije vrhunskog kadrovika - dokazanog multistranačkog usrećitelja grada.
Na ovakva arhitektonska sabrana "remek dela" (uz obavezujući restoran Tisa u privatnom vlasništvu koji "muze" gradsku kasu), nadovezuje se, nazovi žestoka i surova racionalizacija na svim nivoima. Pa se osnivaju nova javna preduzeća sa preko potrebnim kadrovima, čak dva u poslednjih šest meseci. Da se sve u šesnaest racionališu svi „dokazani neprijatelji grada" koji ne misle k'o nazadnjaci, nema greške, nema ih. Ugura se među njih i po koji koalicioni socijalista, Da kadrovski šnjur bude proporcionalan kapacitetima stranaka, koalicioni socijalista zauzima po koje značajno mesto u nazadnjačkoj hijerarhiji presipanja šupljeg u prazno za dobre novce.
Ideal samoreklamerskog rukovođenja gradom prepoznaje se po neprestanom javnom trubljenju o spremnosti da se isključivo sebi samom odgovara za (ne)rad. Malo morgen, jer u poslednje dve godine nazadnjačkog funkcionera iz fotelje ne mo'š ni puškom isterati. Zaštitnica građana nije zvanično nazadnjakinja, možda je zamrzla članstvo u stranci, al' da je svečano i zvanično obećala zaštitu, jeste. Zaštitu interesa svakog VIP građanina Zrenjanina, čime je ostvaren ideal uterivanja vlasti u obično prestravljenog građanina.
Gradska Agencija za borbu protiv kriminala za poslednje dve godine nije se oglasila ni jedan jedini put. Što bi valjda trebalo da znači da gradski oci, majke, rodbina i preostali po kancelarijama savršeno i idealno rade, gde se, takođe, za najmanju grešku podnosi ostavka. Što bi rek'o jedan od bardova Zrenjanina, Živica Brusin, ovakve količine samoodgovornosti prema građanima nije bilo ni u crtanim filmovima.
Vikend u Zrenjaninu je, dušu dalo za vrhunsku zaštitu životne sredine. Subotom, a ni nedeljom, ne rade nadležne inspekcije, pa se iz retkih fabrika koje nešto proizvode, direktno u Begej, ispuštaju otpadne materije, opasne po floru, faunu i ljudstvo. Dovoljno je imati čamac i doploviti do Dijamantovog prelivnog sistema otpada iz kojeg se u reku, direktno iz fabrike, ispuštaju otrovne materije. U odbrani interesa hrvatske privatne firme (tako barem zvanično piše, Savo Knežević, najveći akcionar nema ništa protiv, naprotiv) posebno su zaštićene desetine i desetine miliona dinara koje se, umesto u gradsku kasu, prebacuju kao živi profit na račun grada u Hrvatsku. Usput, kane nešto i u džepove funkcionera - slepaca (nit vide, nit čuju da se grad i građani sistemski truju otrovnim otpadom.
Ima li makar malih pomaka napred u Zrenjaninu u poslednja 24 meseca? Ima, nadležni na Tržištu rada, novi članovi stranke na vlasti, savesno i odgovorno obavljaju krvavo im nametnuti posao. Za dan zakašnjenja i nedolaska na overu neradne knjižice, nesrećnik se briše sa evidencije, čime gubi status "zaštićenog" nezaposlenog lica.
Ne zaboravimo ni požrtvovani rad na prostranom Gradskom groblju. Radi se punom parom, promet je ogroman, a vala, mesta još uvek ima za sve koji bi pre časno da umru no da ih miljenici režima, izvikani gradski poslodavci nalik faraonima drevnog Egipta (ZREPOK kolo vodi), robovlasnički tretiraju za 7 hiljadarki mesečno.
Na kraju, da ne zaboravimo, najproduktivniji su članovi gradske izborne komisije. Broj smena i izbor novih članova školskih odbora, proporcionalan je broju komaraca, najvećim letnjim neprijateljima Zrenjaninaca.