Razaranje

Dokle je došla temeljna razgradnja ostataka Pančeva u režiji Miodraga Mladenovića, dobrim slugom najgorih gospodara

Je li ovo Mića ili Steva iz Knića?

Kako se pojavio i ko je radio web sajt pančevačkog Zavoda za urnisanje spomenika kulture, kako su se amateri bavili restauracijom kulturnog dobra, kakva su sve nepočinstva izvedena pod izgovorom zaštite kulturnih dobara i kako je u Zavodu neformalno zaposlen birtijski muzikant, čiji je on brat i šta se dešava na sednicama upravnog odbora? Ko je birao boje firme Silex i zbog čega je pola centra Pančeva prebojeno bojom guščijeg g..., kome se uzdrmala stolica i ko je i zbog čega predložio postavljanje spomenika Knićaninu? Na ova i druga pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Za svaku iole normalnu firmu veoma je važno obaveštavanje javnosti o njenim aktivnostima a kao sastavni deo tog obaveštavanja napretkom nauke i tehnologije, web sajt je postao neizostavni deo sistema informisanja. Po sistemu: "Kud svi Turci, tu i mali Mujo", napokon je osvanuo i web sajt pančevačkog Zavoda za urnisanje spomenika kulture, koji je u potpunosti opravdao ime ove ekipe štetočina predvođene njenim nelegalno imenovanim direktorom Miodragom Mladenović alias Mićom Mućkarom, arhitektom bez projektantske licence, konzervatorom bez položenog stručnog ispita, dobrim slugom svih gospodara i visoko kvalifikovanim prodavcem magle, mućki, opsena i muda za bubrege!

Međutim, kada se pogleda sve šta je stavljeno na ovaj sajt, čovek naprosto ne zna da li da se smeje ili da plače jer se na najbolji mogući način potvrđuje poslovica šalji ludog u vojsku i sedi kući pa plači. Inače, sam web sajt izradila je izvesna Vera Jaraković, inače višedecenijska najbliža i najintimnija Mućkarina saradnica u mahinacijama trenutno neaktivne Mućkarine preduzetničke radnje DUART a vrlo aktivna kao Mladenovićeva naslednica na mestu kopredsednika skaredne nevladine organizacije Neolitsko Starčevo koja je formirana kao servis za pranje para izvesnog Petra Andrejića, pokrajinskog poslanika Žutog preduzeća i velikog ljubitelja preistorijske kulture i arheologije.

Uglavnom, ono što odmah privlači pažnju je činjenica da su na ovom web sajtu izmešane ćirilica i latinica, pošto je neko veoma pažljivo izvršio pregled stavljenog materijala, a potom kreće serija raznoraznih bisera koji potvrđuju poslovicu čega se pametan stidi time se lud ponosi. Tako je tamo recimo strana koja se bombastično zove Nepomuk ponovo čuva Pančevo čiji sadržaj dovoljno govori ali i pokreće pitanje nečije krivične odgovornosti: kip Svetog Jana Nepomuka se vratio kući.

Nekoliko stotina kilograma teška obnovljena statua Svetog Jana Nepomuka sa Novoseljanskog puta, iz firme BIG proizvodnja, gde je majstorski deo posla obavljen, doputovala je do niše u zidu stare Vajfertove narodne pivare, gde joj je i mesto. Pažljivo i stručno, a kako drugačije posle osamnaest godina odsustvovanja, statua sveca postavljena je tamo gde je svojevremeno i bila.

Sve nijanse guščijeg govna

Ovo je bio veoma interesantan i složen posao jer ovo je značajna statua za grad Pančevo. To je stara skulptura, zaštitnik od poplava. Treba da bude vraćena na mesto na kom je stajala pre osamnaest godina, rekao je Rudolf Varga, firma BIG proizvodnja. Naime firma Big proizvodnja nije registrovana za izvođenje konzervatorsko restauratorskih radova niti ima zaposlene konzervatore i restauratore već se radi o najobičnijoj molersko farbarskoj radnji pod poslovnim imenom Zanatska radnja BIG proizvodnja Mirjana Varga PR Pančevo na adresi Novoseljanski put 439, Pančevo u vlasništvu izvesne Mirjane Varge što dodatno objašnjava sadašnji stravičan izgled statue koja je doslovce prelivena debelim slojem boje rđe i dodatno ukrašena zlatnim sazvežđem iznad!!!

Inače isti taj Rudolf Varga je Mladenovićev čovek od najvećeg poverenja i za druga burgijanja o čemu je čitava javnost obaveštena prilikom cirkusa napravljenog oko tzv. obnove kapele Sv Ane u Pančevu o čemu je na sajtu Zavoda postavljena bombastično naslovljena strana Novo pero za Anđela na Crkvi Svete Ane pa se tako navodi sledeće: nakon što su uočili da je jedno krilo anđela iznad ulaza u crkvu Svete Ane oštećeno stručnjaci Zavoda dali su se u posao popravke, od srca i skoro bez dinara. Crkva je jedna od tačaka Vajfertove rute, novo ustanovljene rute koja promoviše život i delo Đorđa Vajferta...koji je crkvu sagradio i ostavio gradu na staranje.

Obeležavanju Vajfertovih dana pridružio se Zavod...i to radom...Sa majstorima na popravci anđeoskog krila radi i sam direktor, kaže iz zadovoljstva ali i ljubavi i potrebe negovanja duha zajedništva i zahvalnosti anđelima koji se od postavljanja mole za Pančevce. Naravno lupetanju nije kraj pa se u istom stilu nastavlja i dalje: ja sam pravoslavni hrišćanin koji uživa u ovom poslu danas i taj duh zajedništva koji treba da gradimo i da se nalazimo na onom što je lepo, da učimo jedni od drugih o lepoti a ne o onome što razdvaja to je ono na čemu je naš grad sazdan.

To je pravi temelj našeg grada, ovi anđeli stoje ovde stotinu godina i mole se za nas, mi ćemo pokušati malo ljubavi da im vratimo... mi smo sada samoinicijativno krenuli u to da svakog dana ostavimo poneki trag u našem gradu, interes zavoda je da svi entuzijasti i oni koje vole i umeju nešto da rade, da poput ove dvojice momaka Rudija i Vuje koji nam pomažu, počnemo da radimo i sređujemo lice našeg grada.

A, o tome na šta liči to sređivanje grada pančevci se svakodnevno mogu uveriti jer iz dana u dan se na sve više fasada izvode radovi u režiji Mladenovićevog dvorskog izvođača Big Varge koji kao završnu glazuru po liniji Lige Socijaldemokrata Vojvodine stavljaju fasadne boje dvorskog farbara Silex mahom u svim mogućim nijansama po izboru Mladenovićevih konkubina iz zavodskog harema, gracioznih arhitetaka Vesne Potpare, Jasmine Vujović i Snežane Večanski koje očito pate od agresivnog daltonizma pošto sve svoje konzervatorske brljotine farbaju u sve moguće nijanse osnovne boje guščjeg govna!

Naravno Mladenović alias Mića Mućkara je po svom dobrom običaju još jednom pokazao da govori o stvarima o kojima pojma nema jer su statue postavljene tek 1924. godine, a ne 1915. godine, a, takođe je pokazao i da su zakoni napravljeni da bi bili kršeni pri čemu je isti taj Mladenović Miodrag alias Mića Mućkara nezakonito postavljen po liniji propale i raspale demokratske stranke i to iz prostog razloga jer nikada nije položio stručni ispit, inače obavezan po Zakonu o kulturnim dobrima, jer ne poseduje nijednu projektantsku licencu a posebna je priča što za poslove na konzervaciji i restauraciji kulturnih dobara angažuje diletante, odnosno najobičnije molere i gipsare poput već spomenutog Varge i drugog mu pajtaša Vuje.

Inače, od Mućkarinog postavljenja na mesto direktora Zavoda, u ostacima ove ustanove iz dana u dan atmosfera sve više podseća na istureno odeljenje neke starčevačke birtije pošto je Zavod pretvoren u neformalno gradsko sedište zavičajnog kluba Starčevaca o čemu svedoči i činjenica da je i pored zabrane novog zapošljavanja Mladenović u neformalni radni odnos primio izvesnog Željka Tođeraša Tođu, birtijskog muzikanta koji sa Zavodom ima utoliko veze što mu je rođena sestra arhitetka konverzator (mnogo priča a ne radi ništa) Vesna Potpara istaknuta pripadnica Mladenovićevog harema.

Naime dotični Tođa maltene iz dana u dan dolazi što u Zavod što u birtije kako bi svirao za sve moguće i nemoguće zavodske rođendane, a osim toga redovno prisustvuje sednicama Upravnog odbora zavoda koje Mladenović održava svuda osim u Zavodu pa je tako poznato da je Mladenović sednice Upravnog odbora sazivao i održavao u kafani Šajka, u tamiškoj šumi, pa onda u birtiji Šaran na sojenici pored ulaza u grad, a naravno o zavodskom trošku odlazio je i da drnda glazbu i na sednicama koje je Mladenović sazivao i održavao u Vršcu i Beloj Crkvi. Što se samog Upravnog odbora tiče, tamo je pored ostalih, član i pop Vojin Kozlina čijeg je sina Miroslava Kozlinu Mladenović, nakon što je dao otkaz Nikoli Damjanoviću ex članu gradskog veća Pančeva, i pored zabrane zapošljavanja zaposlio na radnom mestu zavodskog šofera i koga toliko plaća da su svi stručnjaci zavoda ispalili na živce jer šofer dobija veću platu nego konzervatori.

Naravno, Mladenoviću je izuzetno stalo da se što više dodvori svima i svakome, u čemu ima višedecenijsku praksu a po stepenu uvlačenja u najmanju ruku podseća na kolonoskop. U tom uvlačenju mu je naravno jako stalo da se kao navodno velikom verniku što više uvuče Crkvi pa u tom svetlu treba gledati i njegova nastojanja da po svaku cenu nekako zaposli još jednog popa i to sina njegove najintimnije i najbliže saradnice Vere Jaraković.

Stvar postaje mnogo jasnija ako se zna da je jedino slobodno radno mesto predviđenom sistematizacijom, radno mesto glasnogovornika iliti na srpskom jeziku pi-ara, što samo po sebi govori da će Mladenović kao veliki navodni vernik sve učiniti da se dodvori crkvi za koju je decenijama preko svoje opskurne preuzetničke radnje DUART vodio neformalni crkveni zavod za urnisanje spomenika kulture koji sada pokušava u legalne tokove urnisanja spomeničke baštine!

Što se glasnogovornika tiče Mladenoviću bi po svemu sudeći bilo potrebno njih najmanje jedno 10 kako bi nekako pokušali da poprave sve moguće posledice Mladenovićevih budalaština koje sav iskežen, neprestano se cerekajući lupajući gluposti kao Maksim po diviziji i još lažući pri tome o čemu svedoče sve verzije njegove biografije koje su međusobno potpuno suprotne.

Tako je svojevremeno samom sebi postavio panegirik na sajtu na sajtu Linkedin odakle je hitno uklonjen kako javnost ne bi postavljala nezgodna pitanja na koje posedujemo odgovore, tim pre što je na sajtu Zavoda opet nakalemio po ko zna koji put prefriziranu radnu biografiju što sve zaslužuje odgovarajuću pažnju pa se tamo kaže kako je Miodrag Mladenović, arhitekta diplomirao na arhitektonskom fakultetu 1991. Godine ali ne kaže nakon desetogodišnjih studija te da je radio na polju urbanizma, marketinga, dizajna, projektovanja i izvođenja radova na spomenicima kulture pri čemu ne objašnjava kako je to radio ako nema nikakvu projektantsku licencu ni položen stručni ispit i zvanje arhitekte konzervatora.

Naravno zaboravio je da kaže da je čak 25 meseci ostao u Pančevačkom urbanizmu (ne radeći skoro ništa), da bi nakon toga dobio posao u lokalnom muzeju za šta je kasnije sam na Linkedin-u napisao da je radio kao kustos arhitekta, iako nikada nije polagao stručni ispit da bi dobio zvanje kustosa niti je u muzeju ikada postojalo takvo radno mesto nakon čega je prešao u pančevčaki Zavod za urnisanje spomenika kulture gde je navodno radio 1993-94 godine a zapravo je jedva izgurao godinu dana da bi zbrisao kako ne bi polagao stručni ispit što mu ni najmanje nije zasmetalo da napiše da je tokom minorne karijere bio autor i vođa više istraživačkih projekata iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa iako nije radio u službi zaštite što sam potvrđuje izjavom da je od 1994-1997. godine bio kreativni direktor bizarne firme Mark Plan a od 1997-2014 direktor navodne agencije DUART, a u stvarnosti vlasnik istoimene samostalne preduzetničke radnje preko kojih je realizovao sve svoje projektantske mućke, a o tome koliko je Mladenović vešt u prodavanju magle, najbolje svedoči i sama njegova opskurna svaštarska firma Duart, u Agenciji za privredne registre registrovana pod brojem 61450726 kao agencija za marketing i dizajn, koja je postala neformalni crkveni zavod za urnisanje spomenika kulture, odnosno realizaciju svih najluđih snova Miodraga Mladenovića.

Mućkarine hanume u komisiji

Postavši nelegalno imenovani direktor pančevčakog Zavoda za urnisanje spomenika po liniji Demokratske stranke Mladenović je na najdemokratskiji način krenuo da sprovodi navodnu demokratiju i da izvodi konzervatorske demokratske akrobacije što kao posledicu ima svakodnevne provere budžetske inspekcije koja već nedeljama ne izbija iz Zavoda tražeći i pronalazeći raznorazne burgijade koje je po Mladenovićevom nalogu u delo sprovodila izvesna Sneža Grujeski, zavodski krađovođa.

O tome da para ima, te da ih samo treba adekvatno spičkati najbolje govore poslednje Mladenovićeve biserne aktivnosti, redom sve po sistemu šalju ludog u vojsku i sedi kući pa plači pa su tako članice Mladenovićevog harema izdale konzervatorske uslove za tzv"obnovu" fasade u Narodnog Fronta 6 (vojvode ne znam koga) gde se umesto vraćanja prerađene fasade u originalno stanje sa kapijom i pet lučnih izloga samo šminka decenijama razvaljeno stanje nekadašnje knjižare "Rad".

Stara fotografija uostalom ne laže...Poseban cirkus i zamazivanje očiju javnosti Mladenović je napravio u okviru proslave dana grada Pančeva kada je kao jako važan događaj prikazao skidanje skela sa obnovljene fasade zgrade Vojvodina puta da bi se time sakrila činjenica da najveći deo stručnjaka Zavoda zbog lečenja Mladenovićevog kompleksa niže vrednosti i patološke ljubomore prema svima iole stručnijim od njega, trpe svakodnevni mobing oličen u ometanju normalnog rada, pretnjama, ismejavanju, bahatom ponašanju što je sve propraćeno neprestanim cerekanjem kao svraka na jugovinu, ili pak režanjem i šištanjem što mu sve ni najmanje ne smeta da svoje obožavateljke arhitetke Potparu, Večansku, i Vujovićku te krađovođu Grujesku uokolo voda po terenu kao zadušne babe.

Krajem septembra cirkus je dobio poseban zamah kada je već po ko zna koji put po redu krenula najnovija potraga za ostacima nekadašnje pančevačke tvrđave za koju je poodavno ustanovljen oblik i položaj a čak su u dva maha pronađeni i delovi bedema i srednjevekovni kameni spomenik ali je osnovni problem u činjenici da su to otkrića pančevačkih arheologa pronađena na mestu gde su nađena a ne tamo gde je Mladenović zamislio da bi to trebalo da bude. Naime još krajem 1993 godine Mladenović je krenuo sa nekakvim proračunavanjem i škrabanjem žutih linija po trotoarima centra grada što je kao trebalo da označi trasu bedema grada da bi se ispostavilo da je jedina arheološki otvorena sonda koja je otvorena na položaju gde je Mladenović na osnovu međa između kućnih parcela zaključio da se nalaze temelji bedema zapravo uletela u podrum kuće srušene osamdesetih godina zatrpan šutom!

Naravno sada se sve krenulo daleko monumentalnije, kako bi se sludela šira javnost pa se tako u Pančevu obrela i firma Geourb iz Beograda koja je nedestruktivnim metodima trebala da uđe u trag položaju tvrđave tamo gde je to zamislio Mladenović koji se po svom dobrom običaju proslavio sa pričanjem koještarija pa je tako mrtav hladan lupio da se traga za mostobranom, to jest utvrđenjima koja su štitila Pančevo u srednjem veku te da je baš na obali reke bila ugarska kamena tvrđava u obliku kvadriburga, koje se prostirala između sadašnje Mučeničke i Ulice Dimitrija Tucovića iako je položaj iste te tvrđave ubiciran na sasvim drugom mestu a poseban je biser činjenica da stari planovi prikazuju mostobran na drugoj obali reke koja se tada nalazila na mestu sadašnjeg rečnog korita!

Ipak, kulminacija Mladenovićevog ludovanja usledila je poslednjih dana kada je Mladenović kao kadar DS-a, po svaku cenu pokušao da se dodvori sadašnjoj gradskoj koaliciji i to tako što je kao privatno lice Komisiji za spomenike uputio skaradan predlog Komisiji za spomenike i nazive ulica koji se predlaže uklanjanje statue Save Sandića i njeno premeštanje u gradski park i to iz sledećih razloga njene trenutne vizuelne zatrpanosti i zato što se gotovo ne primećuje u prostoru pošto površina na kojoj se skulptura "dve žene" nalazi obuhvata letnju baštu sa tendama, oslikan mural, grafite, jarbol za zastave, cvetne aranžmane, navedenu skulpturu i fontanu koja uokviruje ovaj deo javne površine. umesto da prostor ispred gradske uprave odiše mirom, jednostavnošću i sigurnošću koja definiše odnos uprave i građana, galimatijas u prostoru odiše neorganizovanošću i neukusom.

Nakon ovoga ubrzo je raspisan konkurs za izradu novog spomenika Stevanu Knićaninu, a o tome da je konkurs defitivno namešten u nečiju korist najbolje govori činjenica da osim jednog istoričara umetnosti, koji je tu pro forme tzv. stručnu komisiju čine Mladenovićeve hanume Vesna Potpara i Jasmina Vujović, arhitetke konzervatori inače potpuno nekompetentne za ocenjivanje umetničkih dela.

Naravno odmah potom usledio je poseban kalambur jer se ničim prozvana javila svojevrsna nevladina kuka i motika predvođena sve samim štihovima od udruženja građana pa se čitava stvar nepotrebno ispolitizovala tim pre što sve ove nevladine organizacije već decenijama arče novac ninašta a kada se vidi ko se sve oglasio odmah postaje jasno da je u pitanju najordinarniji bašibozuk poput kluba podjarmljenih ženskinja odnosno Ženske mirovne grupe ŽMIG koja i dalje opstaje iako je rat odavno završen, Elektrike odnosno Centra za škrabanje, mazanje, intelektualno orgijanje i smrt alkoholu, Refraction Teama odnosno Hitlerjugenda Demokratske stranke, In medias res odnosno Centra za unapređene interkulturalnog dijaloga (zna li iko normalan šta je ovo) a svi redom na ovaj ili onaj način povezani sa propalim režimom Demokratske stranke koji je do par meseci temeljno upropaštavao Pančevo, pre svega svojom (ne) kulturom.

Uglavnom, krenulo se sa lupetanjem o tome da sama ideja o postavljanju još jednog spomenika uniformisanom licu, i to, današnjim rečnikom rečeno, komandantu paravojnih formacija, ispred zgrade Gradske uprave, dalje militarizuje i patrijarhalizuje javni diskurs i ne doprinosi toliko potrebnoj afirmaciji vrednosti kulture mira i nenasilja u našem postkonfliktnom društvu, koje je suočeno sa teškim posledicama ratova te da spomenik Stevanu Petroviću Knićaninu ne bi oslikavao vrednosti multikulturalnosti i viševekovnog suživota pripadnika različitih etničkih i verskih zajednica, na koje su građani Pančeva toliko ponosni a kruna svega je bila tvrdnja da je "socijalno neodgovorno" da se na ovu zamisao iz gradskog budžeta potroši nekoliko miliona dinara i dodaje da je bolje da se ta sredstva usmere u poboljšanje uslova rada u školama, vrtićima, domovima zdravlja i javnim kuhinjama pri čemu su svi po redu zaboravili koliko je novca u Pančevu pod režimom Demokratske stranke spičkano upravo na budalaštine poput pančevčakog Bijesranja vizuelnih umetnosti, GRRRR festivala, rada tzv galerije Elektrika, uređenja nepostojećeg legata Bate Mihajlovića od koga nema ni slova „l" a kamoli legata, kojekakvih festivala, karnevala i ostalih budalaština.

Ipak, poslednje vesti su bile zaista čudesne jer se definitivno potvrdilo da je konkurs unapred organizovan kako bi se progurao konkursni rad Mladenovićevog pajtaša koji se u najvećoj tajnosti danima i nedeljama pripremao u suterenu nekadašnje štamparije Braće Jovanović, inače neslužbenom radnom prostoru Duarta Miće Mućkare u kome je sa svojim satrapima danima nedeljama mesecima i godinama izvodio sve svoje privatne posliće za potrebe pančevačkih popova, od restauracije ikonostasa, prezlaćivanja, gipsanja a sve kako je to Vesna Potpara izjavila, hijerarhijski da bio na kraju isplivao skaredni model spomenika koji se radi po Mladenovićevoj narudžbini vidi se da nesuđeni Stevan Knićanin najviše liči na Miću Mućkaru u turskoj odeći, doduše bez cerekanja, sve u skladu sa pesmom Sliku svoju ljubiiiiiimmmmmm.!