Propadanje

Poslovanje elektroprivrede, građevinarstva, saobraćaja i trgovine u 2017. i prethodne četiri godine

Dubioza teška sto milijardi evra!

Ono što je u prošlom broju posebno interesantno je činjenica da ukupnoj privredi nedostaje sopstveni kapital da pokrije ukupnu vrednost stalne imovine, u iznosu od 26,3 milijarde evra, a celokupnu vrednost obrtne imovine u iznosu od 48,1 milijardu evra finansira tuđim sredstvima. Prema tome, Obaveze srpske privrede na kraju prošle godine iznose ukupno 74,4 milijarde evra. Ako se tome doda javni dug države od skoro 24 milijarde evra, proizlazi da su dugovi privrede i države oko sto milijardi evra! Kako su obaveze banaka prema štednji građana, uglavnom deviznoj, oko deset milijardi evra, jasno je da u ovoj državi ima samo dugova. Pogotovu ako se dodaju dugovi građana za stanove, kupljena vozila na lizing. Pravu sliku ovakvog stanja, i u ovom broju daje Miodrag K. Skulić, naš ugledni ekonomski analitičar

Miodrag K. Skulić

Ovih dana Agencija za privredne registre objavila je zvaničan Bilten o poslovanju privrede Republike Srbije u 2017. godini. To je i povod za realno sagledavanje poslovanja srpske privrede (s obzirom na mnogo zvaničnih nejasnoća i netačnosti).

Nakon početne analize sagledavanja ukupnog poslovanja privrede u prošloj godini, u prethodnom broju Magazina Tabloid prikazana je vrednost stalne i obrtne imovine (na jednoj strani i kapitala i obaveza na drugoj strani), za ukupnu privredu, poljoprivredu i rudarstvo, te rezultate poslovanja banaka u Srbiji. Sada prikazujemo te pokazatelje i za ostale grane privrede.

Elektroprivreda

Da bi smo sagledali sa kolikim stepenom pokrivenosti sopstvenim kapitalom elektroprivreda pokriva svoju poslovnu imovinu (stalnu i obrtnu) sastavili smo sledeći pregled ukupno angažovane imovine, vrednost sopstvenog kapitala i obaveza i na osnovu tih agregata izveli stepen pokrivenosti i stepen zaduženosti elektroprivrede na kraju 2017. godine, te ocenili da li je elektroprivreda prezadužena ili ne. Pregled kretanja ukupne imovine, kapitala i obaveza u 2017. godini (u milionima dinara) Ukupna privreda Godina Stalna ObrtnaUkupna Sopstveni Ukupne Stepen Imovina imovina imovina kapital obaveze pokrivenosti 2017 8.477.293 5.702.690 14.179.983 5.368.036 8.811.947 37,86 Elektroprivreda 2017 1.467.611 286.336 1.753.947 982.819 771.128 56,03 Učešće 17,31% 5,02% 12,37% 10,49% 8,75%

Sopstvenim kapitalom elektroprivreda (proizvodnja, prenos i distribucija) pokriva stalnu imovinu sa 66,97 odsto. Kako je opšte poznato da u poslednjih 30 godina nismo podigli nijednu novu hidroelektranu, niti termoelektranu, pa ni dalekovod veće jačine, postavlja se pitanje odakle sad nedostatak četiri milijarde evra u toj vrednosti stalne imovine. Jedini realan razlog mogu biti nagomilani gubici iz prethodnog perioda. Na kraju 2017. godine kumulirani ukupni gubici u elektroprivredi iznosili su 4,1 milijardu evra. Dakle, vrednost hidroelektrana, termoelektrana, dalekovoda i distributivne mreže bila je sto odsto pokrivena sopstvenim kapitalom, posebno zbog amortizacije u ovom tridesetogodišnjem periodu, ali su iskazani gubici u brojnim godinama, pojeli kapital.

Ukupna neamortizovana vrednost stalne imovine elektroprivrede, na kraju prošle godine, iznosila je 12,4 milijarde evra. To je u Srbiji, pored poljoprivrede i industrije hrane i pića, najveće bogatstvo. Ali mi raubujemo elektroprivredu i poljoprivredu, prvu najnižim cenama u Evropi, a poljoprivredu eksploatacijom seljaka, preko niskih cena žitarica i stoke, na jednoj strani, i visokih cena veštačkog đubriva, semena i sredstava za zaštitu bilja.

Elektroprivreda je u prošloj godini, sa 40.877 zaposlenih, ostvarila ukupan poslovni prihod u visini nešto vićoj od pet milijardi evra i na tom prihodu iskazala 321 milion evra dobiti, odnosno po prebijanju sa iskazanim gubitkom od 31 milion evra, neto dobit od 290 miliona evra, ili 2,34 odsto od vrednosti stalne imovine, odnosno 3,62 odsto od vrednosti kapitala. Sa ovako niskim cenama kilovata energije, to je zadovoljavajući nivo, ali ta akumulacija je niska za bilo koja investiciona ulaganja, pa i rekonstrukciju. Zato nije čudo što svake godine u Skupštinu Srbije, uz predlog budžeta za narednu godinu, stižu zahtevi da se Republika zaduži za Elektroprivredu, za remont ovog ili onog objekta, pa, čak, i za kupovinu mernih strujomera.

U okviru delatnosti elektroprivrede posluju tri državna preduzeća: • Elektroprivreda Srbije, javno preduzeće u vlasništvu Republike • Distribucija Beograd, kao d.o.o. u vlasništvu Elektroprivrede i • Elektromreža Srbije, AD u vlasništvu Republike

U 2016. godini u ovim privrednim društvima bilo je 32.677 zaposlenih, a te godine u delatnosti Snabdevanja električnom energijom bilo je u 802 privredna društva, ukupno 42.217 zaposlenih, što znači da je izvan ova tri privredna društva u ovoj delatnosti u 799 privrednih subjekata bilo još 9.540 zaposlenih. Interesantno je da Elektroprivreda Srbije u zemlji i inostranstvu ima samo jedno registrovano društvo u sto odsto vlasništva - Trgovina, doo, Ljubljana.

Prerađivačka industrija

U ovoj delatnosti na kraju prošle godine bilo je 17.431 privredno društvo koje je APR-u dostavilo uredan godišnji obračun, sa 340.923 zaposlena. Stalna imovina ovih privrednih društava iznosila je 13,2 milijarde evra, a obrtna imovina 13,2 milijarde evra. Dakle odnos stalnog i obrtnog kapitala bio je 1:1. Na 26,4 milijarde evra vrednosti ukupne imovine ova društva su sopstvenim kapitalom u iznosu od samo 7,7 milijardi evra pokrivala svega 29,11 odsto ukupne imovine, odnosno 58,24 odsto vrednosti stalne imovine. To su poražavajući rezultati. Dakle, ukupne obaveze privredni društava ove delatnosti dostigle su 18,7 milijardi dinara, ili 2,4 puta su veće od sopstvenog kapitala.

Ako bi se u ovoj grupaciji izdvojila privredna društva u vlasništvu inostranih firmi i građana, rezultati po domaću privredu bili bi katastrofalni. Iz iznetog je jasno na kojim osnovama mi u Srbiji, danas, zasnivamo privređivanje. Ako ovo ne brine našu Vladu, šta nas onda može zabrinuti ?

Jasno je zašto Vlada ne razmatra rezultate poslovanja privrede i banaka, kada ih Agencija za privredne registre jasno saopštava, za 2017. godinu još u aprilu ove godine, na 510 stranica, formata A/4. Ali, ako bi Vlada razmotrila te rezultate morala bi doneti zaključke u kom pravcu treba voditi ekonomsku i monetarnu politiku i oceniti kakav je uticaj pojedinih zakonskih rešenja, koje stalno menja i dopunjuje. Naravno morala bi zaključiti kakvu monetarnu i bankarsku politiku vodi Centralna banka i njen guverner, kada su kamate u Evropi pale za dva i više puta, a poslovne banke samo u 2017. godini su iskazale neto dobit u iznosu od 538,2 miliona evra.

Dakle, više od pola milijarde evra, a te banke su u inostranom vlasništvu više od 88 odsto, a kada se do kraja godine proda i Komercijalna banka, AD, Beograd, stranci će postati vlasnici naših banaka više od 95 odsto. I zaista je čudno da u toliko velikom padu kamatnih stopa "naše" banke iskažu prošle godine neto dobit u visini 538,2 miliona evra, 3,6 puta veću neto dobit nego prethodne godine, ili 8,4 puta veću nego 2015. godine. Prerađivačka industrija, kao delatnost, na ukupnom prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od nešto manje od 24 milijarde evra iskazala je 1,3 milijarde neto dibiti, ili 5,52 odsto od ukupnog prihoda.

Građevinarstvo

U ovoj delatnosti uredne godišnje obračune predalo je 8.032 privredna društva sa 67.616 zaposlenih radnika. Stalna imovina vredna im je 8,2 milijarde evra, a obrtna imovina 4,9 milijardi evra. Sa. Stalna imovina vredna im je 8,2 milijarde evra, a obrtna imovina 4,9 milijardi evra. Sa 13,1 milijardu evra imovine ova privredna društva raspolažu sopstvenim kapitalom u vrednosti od 4,6 milijardi evra I time pokrivaju 35,26 odsto vrednosti te imovine, odnosno 56,40 odsto stalne imovine. Zaduženost privrednih društava ove delatnosti iznosi 8,5 milijardi evra. U prošloj godini ova privredna društva ostvarila su ukupan prihod u iznosu od 5,4 milijarde evra i na tom prihodu iskazala neto dobit, u prebijenom iznosu dobiti I gubitka, od 74,7 miliona evra, što čini 1,38 odsto prihoda. Imajući u vidi das u u 2013. godini ova privredna društva iskazala gubitak od oko 140 miliona evra, konstatujemo da su i ona izašla iz zone gubitnika.

Trgovina

Delatnost trgovine u prošloj godini imala je 33.254 privredna društva koja su dostavila uredan godišnji obračun, sa 208.020 zaposlenih radnika, što je u proseku nešto više od šest zaposlenih po jednom privrednom subjektu. Ako bi se odvojili zaposleni u trgovačkim lancima broj zaposlenih po jednom društvu bio bi manji od dva. Ukupna vrednost stalne imovine u delatnosti trgovine dostigla je 6,9 milijardi evra, a obrtne imovine 13,3 milijarde evra. Sa 20,2 milijarde evra ukupne vrednosti poslovne imovine, pokrivenostte imovine sopstcvenim kapitalom jer ispod svakog nivoa tolerancije. Taj stepen pokrivenosti je 25,43 odsto, a pokrivenost stalne imovine je 74,37 odsto. Dakle, trgovini nedostaje 1,77 milijardi dinara kapitala da pokrije stalnu imovinu, pa je finansira iz bankarskih izvora I obavezama prema dobavljačima, državi i zaposlenima. Pored toga celokupan obrtni kapital u visini od 13,3 milijarde evra trgovina finansira iz tuđih sredstava. Prema tome, ukupne obaveze trgovine su veće od petnaest milijardi evra.

Trgovina treba da obavlja tri funkcije: distributivnu, alokativnu i selektivnu. Kako ona može poručivati i avansirati porudžbine, ako nema sopstvenih sredstava. Od te tri funkcije trgovina u Srbiji se svela na ćistu distributivnu funkciju i nije nikakva motorna snaga razvoja privrede. Ona je postala produžena ruka uvoznih kartela, od njih i njihovih banaka lociranih u Srbiji dobija novac da uvozi i plasira inostranu robu na našem tržištu.

Uništeni su i veliki izvoznici: Geneks, Ineks, Progres...Uništena je i specijalizovana veletrgovina: Metalservis, Tehnopromet, Čelik, Elektrotehna, Tehnohemija, Agrooprema, Agrovojvodina, Centrotekstil, Beteks, Srbijateks, Ateks...Uništeni su i maloprodajni sistemi: Robne kuće, Jugodrvo, Novi dom, Obuća...

Vlasti u Srbiji danas se danas se oslanjaju na trgovačke lance iz Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja Evrope i po platama smo na zadnjem mestu u toj Evropi. Sa više od 29 milijardi evra prometa, u prošloj godini, trgovina je postala transmisija za uvoznu robu svega i svačega, a nama je ostala samo da prodajemo hranu i piće koju su od bivših društvenih preduzeća preuzeli inostrani vlasnici. Takvom prometu iskazana je neto dobit u iznosu od 694 miliona evra, ili 2,38 odsto od ostvarenog prometa.

Saobraćaj

U ovoj delatnosti godišnje obračune dostavilo je 6.267 privrednih društava, sa 97.383 zaposlena. Ukupna vrednost stalne imovine ovih privrednih društava, uključivo u to i železnicu i avio prevoznika, je 5,2 milijarde evra, dok je obrtna imovina vredna 1,8 milijardi evra. Sa sedam milijardi evra vredne ukupne imovine ova društva raspolažu sa 3,7 milijardi evra sopstvenog kapitala I tim kapitalom pokrivaju 53,36 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok su im obaveze dostigle 3,3 milijarde evra. Za pokriće stalne imovine nedostaje im 1,5 milijardi evra. Na ukupnom prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od nešto manje od pet milijardi evra privredna društva ove delatnosti iskazala su neto dobit, u prebijenom iznosu, od 174 miliona evra, ili 3,49 odsto ukupno ostvarenog prihoda.

Ugostiteljstvo

Ili kako se zvanično zove ova delatnost - usluge smeštaja i ishrane, ima 3.689 privrednih subjekata koji su predali uredne godišnje obračune, sa 25.903 zaposlena u prošloj godini. Ukupna vrednost stalne imovine privrednih društava ove delatnosti iznosi. Ukupna vrednost stalne imovine u prošloj godini delatnosti ugostiteljstva iznosila je 1,1 milijardu evra, dok je obrtna imovina iskazana u vrednosti 0,4 milijarde evra. Stepen pokrivenosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom u iznosu od 0,5 milijardi evra, je 33,82 odsto. Na ukupnom prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od 1,13 milijardi evra iskazana je neto dobit u iznosu od 21 milion evra, ili 1,87 odsto prihoda.

Informisanje i komunikacije

U 5.031 privrednom društvu koje e iz ove delatnosti dostavilo ispravan godišnji obračun bilo je 91.733 zaposlena. Ukupna imovina ovih privrednih društva na kraju prošle godine iznosila je pet milijarde evra, a kapital 1,74 milijarde evra. Na ukupnom prihodu od 3,4 milijarde evra ova privredna društva iskazala su 384 miliona evra neto dobiti, ili 11,25 odsto prihoda.

Poslovanje nekretninama

U ovoj delatnosti godišnje obračune predalo je 1.366 privrednih društava u kojima je bilo 4.609 zaposlenih. Ukupna vrednost poslovne imovine ovih privrednih društava na kraju prošle godine iznosila je 3,8 milijardi evra, a sopstveni kapital samo 942 miliona evra, tako da je stepen pokrivenosti vrednosti ukupne imovine sopstvenim kapitalom u toj godini iznosio 24,90 odsto, što je ispod svakog nivoa. Na prihodu ostvarenom u prošloj godini u iznosu od 373 miliona evra iskazana je neto dobit u iznosu od devet miliona evra. 15 najvećih izvoznika u prvih pet meseci 2018. godine Najvećih 15 izvoznika iz Srbije u prvih pet meseci ove godine su: u milionima evra u vlasništvu • FCA Serbia /Fijat/ 388,9 66,67% Italija • Hlis /Železara/ 334,9 100% Kina • Tigar Tyres 162,1 100% Luksemburga • NIS, N. Sad 154,7 56,15% Ruska Federacija • Robert Boš 103,9 100% Holandija • Tetra-Pak 88,1 100% Holandija • HIP-Petrohemija 84,1 naše vlasništvo • Grundfos Srbija 80,0 100% Danska • Hemofarm 76,6 100% Nemačka • Leoni, Prokuplje 69,6 100% Nemačka • RTB Bor 68,9 naše vlasništvo • Yura Corporation 68,2 100% J. Koreja • Henkel Srbija 67,7 99,89% Austrija • Gorenje, St. Pazova 57,2 100% Slovenija • Delfi/Aptiv Mobility 50,5 100% V. Britanija .................................................................................. Ukupno 1.855,4

I letimičan uvid u gore dati tabelarni pregled jasno nam pokazuje da od iduće godine nećemo među prvih 15, ali među prvih 30 izvoznika imati ijedno privredno društvo čije je vlasnik građanin Srbije, ili, pak, država, jer predstoji otuđenje najvećeg srpskog gubitnika RTB Bor, i drugog srpskog gubitnika HIP-Petrohemije. U NIS-u Republika Srbija je vlasnik 29,87 odsto. Među tim izvoznicima nalaze se i četiri fabrike za konfekcioniranje kablova, od kojih je Leoni, nakon Prokuplja podigao još fabrike u selu Mološište kod Doljevca i u Nišu, a traži još jednu lokaciju. Kablove seče i pakuje i Delfi, koje je promenio naziv u Aptiv Mobility.

O kakvim se privrednim društvima, kobajagi velikim izvoznicima u našoj svojini radi, najbolje govore podaci:

HIP-Petrohemija je akcionarsko društvo bez dinara sopstvenog kapitala, u sto odsto vlasništvu Republike Srbije. Sa 1.226 zaposlenih u 2016. Godini imalo je ukupnu vrednost imovine 185 miliona evra, dok su ukupne obaveze dostigle 660 miliona evra. Dakle, obaveze su veće od vrednosti imovine 475 miliona evra ili 3,5 puta. A to je iz razloga što je do kraja 2016. godine gubitak narastao na milijardu i 63 miliona evra, i to gubitak do visine kapitala 640 miliona evra i gubitak iznad visine kapitala 423 miliona evra. Sam u toj godini na prihodi, osatvarenom većim delom izvozu od 297,4 miliona evra iskazan je gubitak 44 miliona evra, ili skoro 15 odsto tog ostvarenog prihoda.

RTB Bor - Ostao je bez sopstvenog kapitala. Raspolaže imovinom u vrednosti 780 miliona evra, nema ni dinara sopstvenog kapitala. Ukupne obaveze dostigle su milijardu I 325 miliona evra, reorganizacijom će se veliki deo otpisati, čak 08 odsto, velikom broju poverilaca, ali ne I 250 miliona evra koje će platiti, ili je već platila držsava Srbija kanadskom izvođaču radova na novoj topionici, koja nema rude ni za polovinu instalisanog kapaciteta. U RTB Bor-u su kumulirani gubici milijardu i 475 miliona evra, i to gubici do visine kapitala preko 930 miliona evra i 545 miliona evra gubici iznad vrednosti kapitala.

A 1. Šta boli Evropsku Uniju?

Veliku frustraciju u vodećim zemljama Evropske unije izazviva činjenica da se Rusija otarasila Jeljcinovih dugova i da duguje inostranim poveriocima samo 11,8 odsto svog bruto domaćeg proizvoda, a većina zemalja Unije grca u dugovima, jer duguju od svog bruto domaćeg proizvoda: 180 odsto Grčka; 131,2 Italija ;127,7 Portugal ;104,5 Kipar ;104,3 Belgija ;96,7 Španija ;96,1 Francuska ;90,4 Britanija ;65,7 Nemačka...

A 2. Uvoz i izvoz u Srbiji u 2017. godini

Uvoz je u 2017. godini u odnosu na prethodnu godinu porastao za 13,08 odsto, dok je izvoz u tom period bio nešto niži, jer je rast izvoza bila 12,02 odsto. Ukupna vrednost izvezene robe u toj godini dostigla je 14 milijardi evra, a ukupan izvoz 12 milijardi evra, te je ostvareni deficit dve milijarde evra. Ukupan izvoz iznosio je 15,1 milijardu evra, a uvoz 19,4 milijarde evra, te je iskazan robin deficit 4,3 milijarde evra, šrtio znači da je pokrivenost izvoza uvozom dostigla 77,83 odsto.