NATO savez u novoj akciji privođenja Srbije svojim interesima

Ko i kako stvara južnoslovenski savez protiv Rusije

Kako je „ispod radara” prošao važan evroatlanski skup „Beogradski forum” o širenju NATO pakta i kako će se dalje razvijati dominacija te vojno politikče alijanse u četiri zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji (dve u članstvu NATO, a dve delimično u rukama takozvanog atlanskog saveza) te ko je ovih dana postao „potpuno integrisan” u NATO...

Nikola Vlahović

Uticajni holandski Institut za međunarodne odnose pod imenom Clingedael (Klingediil), objavio je, tokom ove i prošle godine godine više analiza iz oblasti širenja uticaja NATO pakta na zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, između ostalog govoreći i o ulasku nepriznatog Kosova u ovu vojno političku alijansu.

Govorilo se u tim analizama o jačanju vojno obaveštajnog korpusa, o novom naoružanju, dolasku novih kontigenata multinacionalnih trupa, korištenje prirodnih resursa Kosova i Metohije u svrhe tog “jačanja”, pomenuto je i širenje “prijateljskih veza” sa zemljama koje su već punopravne članice NATO, zajednički otpor prema “ruskom uticaju” i mnogo već poznatih i manje poznatih “strategija”, ideja i predloga...

Sve bi ovo izgledalo kao spisak nedostižnih želja vojno političke komande NATO u Briselu, da takozvana severnoatlanska vojna sila nema ozbiljne namere da “jačanje” oružanih snaga nepriznatog Kosova sprovede u delo...

Na trodnevnoj sednici takozvanog Beogradskog bezbednosnog foruma (drugo ime za promotere NATO pakta) krajem oktobra (od 26 do 28) ove godine održana je i jedna panel diskusija posvećena petnaestogodišnjici pristupanja Srbije Partnerstvu za mir...Imena učesnika na ovom (u režimskim medijima namerno slabo zabeleženom skupu), pojavile su se sve same “zvezde” severnoatlanske propagande, među kojima i ličnosti poput Gabrijela Eskobara, novopostavljenog zamenika pomoćnika sekretara Stejt departmenta zaduženog za Zapadni Balkan, Kristofa Hojzgena, doskorašnji nemački ambasador u UN i dugogodišnjeg spoljnopolitički savetnik Angele Merkel, nemačke kancelarke, Nikole Dimitrova, te zamenik predsednika vlade Severne Makedonije, kao i novi šefa delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre i Džejms O’ Brajan, koji je nedavno nominovan za poziciju koordinatora za politiku sankcija u Stejt departmentu.

Bili su tu i članovi Evropskog parlamenta Viola Fon Kramon i Antonio Lopez-Isturiz, ali i Piter Nojman sa londonskog, Kings koledža, Danijela Švarcer, direktorka za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo i mnogi drugi...

Zašto je ovako impresivno obaveštajno krilo evroatlanskih institucija zajedno sa nekoliko “slobodnih strelaca” odabralo Beograd kao mesto donošenja nekih krucijalnih odluka?

Da bi to bilo jasnije, treba napomenuti da se u diskusiju na pomenutom panelu putem video veze uključila i Karmen Romero, zamenica pomoćnika generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju, ističući posebno ljubav Vučićeve Srbije i NATO pakta, te kako sarađuju na obostranu korist!

Na ovom mestu, važno je podsetiti se na činjenicu da je Srbija priključena NATO derivatu pod imenom “Partnerstvo za mir”, još u decembru 2006. godine ali kancelarija NATO pakta za Srbiju, nalazi se već duži niz godina u sred zgrade Generalštaba Vojske Srbije (njen sadašnji šef je Italijan, Tomazo Vitale), pa je ova vojna alijansa svakako prisutna u Srbiji u meri u kojoj joj to za sada odgovara....Program “Partnerstvo za mir” pokrenut je 1994. godine, a osnovni cilj mu je, kako se to zvanično navodi, izgradnja međusobnog poverenja i uvećanje sposobnosti partnerskih država za očuvanje mira i bezbednosti na dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi.

Dobrovoljnost, to je reč koja se nikada u praksi NATO administracije i pratećeg spoljnopolitičkog nasilja nije podrazumevala, kad je Srbija u pitanju ali i još nekoliko zemalja nekadašnje Jugoslavije. Radi se o zbiru veleizdajničkih poteza u “pridruženim” zemljama i diplomatskim pritiscima do nediplomatske brutalnosti...

Sramnim i nigde detaljno objavljenim govorom bivšeg ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca, postalo je jasnije o kakvoj se “dobrovoljnosti” radi. Naime, Šutanovac je tom prilikom između ostalog optužio građane Srbije za nerazumevanje NATO akcija na ovom delu Balkana i odbijanje refernduma o NATO, pa je rekao i ovo “...Građani često odluke temelje na emocijama. Kada razmišljaju o NATO, ljudi uglavnom razmišljaju o prošlosti. Međutim, posao političara je da pokažu kako stvarno izgleda saradnja Srbije i NATO. Time bi i građani videli koje sve koristi mi od toga imamo...”

Šutanovca je podržala i Dijana Ivančić, abasadorka i v. d. pomoćnica ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku pa je dodala još nešto zajedljivije, da odnos građana Srbije prema NATO nosi breme iz 1999-te, ali i dodala da je upravo NATO taj koji može da utiče na promenu slike o sebi i da nam “NATO pomaže da zacrtane ciljeve ispunimo”

Jedva da je prošlo i mesec dana od takozvanog “Beogradskog foruma”, a već 15. novembra ove 2021. godine, Vlada Republike Severne Makedonije objavila je zvanično da je ispunila sve uslove i “od sutra” će u potpunosti vojno biti integrisana u NATO, što je i potvrdila njihova ministarka odbrane Radmila Šekerinska, dodajući da je završnom integrativnom konferencijom Severne Makedonje i NATO završen “test period” za članstvo te u svemu nestabilne zemlje u alijansu..

Očigledno “skraćeni” put vojne integracije Severne Makedonije u NATO započet je pre dve i po godine kada joj upućen poziv za članstvo. Severna Makedonija je u martu 2020. godine ekspresno postala punopravna članica te vojnopoltičke alijanse.

Ostalo je da se obavi “potpuna vojna integracija” što treba tumačiti ovako: Severna Makedonija, kao projekat evroatlanske vojno političke imperije, postaje “štićeni član”, teritorija na koju komanda u Briselu i Vašingtonu polažu apsolutno pravo u smislu upravljanja bezbednosnim sistemom, Ovo treba da znači da je zajedno sa Crnom Gorom, Hrvatskom, Slovenijom, Grčkom, Kiprom i Maltom, članicama NATO, zaokružen takozvani bezbednosni prsten oko istočnog Mediterana i juga Balkana. Nedostaje nepriznato Kosovo i Srbija bez Kosova i Metohije.

Istina, Srbija je stara “pridružena” članica NATO derivata pod imenom “Partnerstvo za mir”, ali kancelarija NATO pakta za Srbiju, nalazi se već duži niz godina u sred zgrade Generalštaba Vojske Srbije (njen sadašnji šef je Italijan, Tomazo Vitale)

Ovom novom “vojnom integracijom” Severne Mkedonije u NATO, predviđena su razvojem njihove “multietničke” armije još 22 projekta, od kojih je, kako je javno saopšteno, “deo završen, deo je započet, a deo će biti realizovan do 2028. godine...”

Nema nikakve sumnje kakve su kolonijalne namere NATO pakta u Severnoj Makedoniji: već su nabavljene nove mašine za vojnu inženjeriju, u toku je nabavka vozila za pešadiju, za koju je već nabavljeno novo naoružanje, nabavljaju novu ABHO oprema i novu balističku zaštitu.. Takođe, bezbeđuju se sredstava za artiljeriju, za protivvazdušnu opremu, za helikopterske jedinice (koje su planom predviđene od 2024. godine), a prisutno je i stalno ulaganje u takozvanu sajber odbranu, navodno kao zaštitu od sličnih ataka Rusije i njenih saveznika...

Naravno, NATO pakt brine i o discipline novih članica, pa je tako o nedavnoj objavi Crne Gore da neće slati pešadijski vod u misiju Kfora na Kosovo i Metohiju, zbog pandemije korona virusa i nedostatka budžetskih sredstava, bilo više diplomatskih i nediplomatskih primedbi, pritisaka pa čak i neke vrste pretnji... U tom smislu je delovao i dobro znani američki “diplomata bez portfelja”, Metju Palmer, koji se odmah oglasi rekaviši da bi SAD „volele da Crna Gora, kao NATO saveznica, uradi više i doprinese alijansi”. Odmah je ponudio i pedagoški savet uzgred rekaviši: „...To nije samo obaveza koju saveznici imaju prema alijansi, već i oni od toga imaju koristi. Alijansa nije samo format u okviru kojeg se sastajemo i razgovaramo. To je instrument kroz koji zajedno radimo stvari. Zbog toga pozdravljamo doprinose Crne Gore NATO operacijama tokom proteklih godina. Crna Gora je dobar i snažan saveznik”

I jedan od dvojice vodećih bošnjačkih političara u Sarajevu, Šefik Džaferović, raširio je ruke u pravcu NATO pakta nedavnom izjavom: “...Prema mom planu i planu moje političke stranke, mi u ovom mandatu do 2022. godine treba da postanemo članica NATO saveza, a da do 2026. godine naša zemlja postane članica Evropske unije...” Ali, u njegove planove i planove njegove stranke ne uklapaju se planovi drugog entiteta a još manje planovi trenutno najjačeglobalne vojne sile, Ruske Federacije.

Srbija je dužna da očuva svoju nezavisnost, ali ne onu lažnu i nestvarnu koju propagira vladajući režim, nevešto krijući šurovanje sa proverenim neprijateljima.