Povodom

Ko je kriv za nezapamćeni pomor stočnog fonda prilikom poplava, i može li Srbija sprečiti masovne zaraze?

Leševi leže, ministri beže

Zvanični podaci Republike Srbije o broju uginule stoke prilikom tragičnih poplava još ne postoje. Prilike govore da to nikada neće ni biti utvrđeno. Nije postojala ni planska evakuacija stočnog fonda (za slučaj vanrednih situacija), što je i dovelo do toga se procene uginule stoke kreće između 20 i 60 odsto od ukupnog broja. Ovo može da odgovara samo uvoznicima mesa i mesnih prerađevina koji inače haraju Srbijom od kako su na sceni "evropske integracije". Na vidiku su i moguće epidemije stočnih bolesti koje prelaze i na ljude, sve zbog potpunog odsustva brige ministarstva poljoprivrede i Uprave za veterinu. Ko će i da li će da odgovara pred zakonom za ovakvo kriminalno odsustvo odgovornosti? Jer, dok su u Srbiji trajale poplave kakve nisu zapamćene, pedeset dobro plaćenih službenika ministarstva poljoprivrede, uživalo je u turističkom razgledanju Brisela, sedišta EU, iz koga ni prva pomoć nije stigla. Za drugu je već kasno.

Vuk Stanić

Vlada Srbije nije imala nikakav plan, niti ima bilo kakvu strategiju spašavanja stočnog fonda u slučaju elementarnih nepogoda. Zato je i stradao veliki deo stočnog fonda. Ali, uprkos velikoj tragediji, državna administracija kojom rukovodi Aleksandar Vučić, brzo je razradila strategiju koja je omogućila privatnoj kompaniji Energozelena iz Inđije da ostvari ekstra profite.

Naime, ova kompanija je najviše profitirala na nesreći koja je zadesila Srbiju, baš zahvaljujući odluci predsednika Vlade i ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević-Bošković, da njima plati posao sakupljanja uginulih životinja u poplavama koje su zadesile Srbiju i Republiku Srpsku...Tačnije, država Srbija Energozelenoj plaća za svaki kilogram mrtvih životinja, a potom od tela uginulih životinja Energozelene proizvodi i prodaje visokoprofitabilna energetska goriva. Vučićeva odluka da prekrši Zakon i dozvoli da se crknute životinje iz Bosne uvezu u Srbiju i upute u Energozelnu, dodatno će uvećati profit ove kompanije.

Vučić je, podsećamo, obećao da će se obračunati sa svima koji pokušaju da profitiraju u teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi zbog poplava koje su je zadesile. Zašto je to obećavao, a potom donosio odluke u korist Energozelene zna samo on. Na javnoj sednici Vlade nova ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević-Bošković je na Vučićevo pitanje da li ima sve pod kontrolom odgovorila: "Sanja ima sve pod kontrolom" (Sanja Čelebićanin, načelnik republičke Uprave za veterinu, prim.red.). Potom je Vučić prekinuo i pitao: "...Da li Vi ili sanja?". Ministarka je ponovila: "Imamo sve pod kontrolom!".

Potom je nastavila da objašnjava da će Vlada iskoristiti proglašenje vanredne situacije da se prekrši Zakon koji zabranjuje uvoz uginulih životinja u Srbiju. Rekla je da će leševi uginulih životinja potom biti transportovani u Energozelenu. Ponovo je nesigurno naglasila da to nije po zakonu, kao i da se plašila kako će Vučić reagovati, a onda ju je predsednik vlade prekinuo i konstatovao da to i treba da se uradi baš tako. Rekao je da zarazne bolesti koje mogu da se prošire od uginilh životinja ne poznaju granice.

-Zar treba da nam se pojavi svinjska kuga, samo nam još to fali u ovoj situaciji, pitao se Vučić, istovremeno pokušavajući da opravda činjenicu da se krši zakon i nameštaju poslovi Energozelenoj.

Naravno, ovakav zaključak je besmislen, pošto je izvoz svinjskog mesa iz Srbije u Evropsku uniju (EU) zabranjen godinama, jer EU sumnja da je u Srbiji prisutna svinjska kuga. Zbog novih slučajeva svinjske kuge koje otkrivaju širom Srbije, obavezna je vakcinacija svinja protiv ove bolesti. Glavni krivac što kuga svinja godinama nije iskorenjena je upravo Sanja Čelebičanin, načelnica uprave za veterinu, za koju nova ministarka poljoprivrede tvrdi da "ima sve pod kontrolom" (ona i svi oni koji joj omogućavaju da bude na toj funkciji).

Svemogući Vučić danas nema odgovor na pitanje- zašto stanje vanredne situacije nije iskoristio i da smeni korumpirane i nesposobne kadrove Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinu. Jer, oni su najviše krivi što nije postojala nikakva strategija za spašavanje stočnog fonda Srbije, koji će pretrpeti štetu između 20 i 60 odsto svoje snage.

Iz dokumentacije koju poseduju aktivisti za zaštitu životinja, kao i na osnovu svedočenja ljudi na terenu, jasno je da tokom poplava, država nije organizovala evakuacija životinja. To, jednostavno, nije postojalo! Narod se snalazio kako je zano i umeo.

Pomor stoke je mogao biti i gori

Umesto da se uključe u rad Štaba za vanredne situacije i angažuju u zaštiti stočnog fonda, službenici ministarstva poljoprivrede, njih pedesetak, predvođeni sekretarom Danilom Golubovićem, provodili su se po Briselu. U vreme dok su Srbijom besnele poplave, veselo su se slikali ispred zgrade Komisije evropske unije! Kao dokaz za ovu tvrdnju objavljujemo i sliku Danila Golubovića i drugih službenika ministarstva poljoprivrede napravljene u vreme poplava, a koja sada kruži društvenim mrežama.

Sanju Čelebićan, koja, istina, nije bila u Briselu u vreme poplava, trebalo bi prvu smeniti sa svih funkcija i zabraniti joj rad u državnoj službi, jer je šteta koju je učinila nečinjenjem neprocenjiva. Šteta za stočni fond Srbije bi prema procenama Tabloidovog istraživačkog tima mogla da bude i 60 odsto! Direktna šteta za stočni fond od samih poplava je velika i odnosi se na životinje koje su umrle od davljenja i od gladi u trajanju prirodne katastrofe. Drugi udar na stočni fond doći će jer u poplavljenim mestima farmeri neće imati čime da nahrane preživela grla stoke.

Treći udar na stočni fond će uslediti kada zbog velikih šteta u stočnom fondu Srbije, Republike Srpske i Bosne poraste cena mesa, tada će mnogi seljaci koji imaju problem kako da prehrane stoku doneti odluku da prodaju životinje švercerima i klanicama.

Četvrti i najpogubniji udarac na stočni fond izazvaće glupava odluka Vlade Srbije da se dozvoli uvoz uginulih životinja, jer će to zahvaljujući srpskom i bosanskom javašluku izazvati širenje zaraznih bolesti.

Vučić je, to su svi čuli, ovakvu odluku doneo kako se ne bi širila svinjska kuga. Ipak, u trenutku kada je tu glupost izjavio, zaboravio je da je još marta meseca ove godine u Bosni zvanično proglašena epidemija bruceloze kod životinja. Ova epidemija nije suzbijena ni do početka poplava, pa je opasnost od širenja bruceloze uvozom umrlih životinja realna. Bruceloza izaziva sterilitet kod muškaraca i žena koji konzumiraju meso ili mleko zaraženih životinja.

Da li je Vučić znao za brucelozu u Bosni? Da, znao je njegov tim za praćenje medija koji skuplja sve članke objavljene o njemu. U Bosanskom časopisu "Dani" objavljen je tekst u kome se autor Vuk Bačanović opširno bavi odnosima njega i Milorada Dodika. Samo nekoliko strana dalje, u istom časopisu isti autor objavljuje tekst o epidemiji bruceloze u Bosni i Republici Srpskoj.

Da li ovo znači da Bosni, koja nema gde da propisno spaljuje leševe uginulih životinja, nije trebalo pomagati? Naravno, ne. Ali tu pomoć je trebalo da pruži Evropska unija.

Na pomolu epidemija, ali ne i Evropska unija

Postrojenja za propisno uništavanje uginule stoke nalaze se i u susednoj Hrvatskoj. Transport kroz Hrvatsku iz većine mesta bio bi kraći i jeftiniji nego transport do Srbije. Čak bi i transport za Srbiju uginulih životinja iz Odžaka preko Hrvatske bio kraći. Ali, ne, Evropska unija nije dozvolila ni transport ni ulaz, niti uništavanje uginulih životinja na njenoj teritoriji.

U Evropskoj uniji dobro znaju kakve su sve bolesti raširene među stokom u Bosni i Srbiji. Ipak, EU nije pokazala ni malo milosti prema Srbiji i Bosni, pa ih je ostavila da se same snalaze. Na primer, Željko Stanić, farmer iz Pruda kod Odžaka, sam je skupljao leševe uginulih životinja koji danima plutaju po tom poplavljenom mestu.

-Voda se sporo povlači, a uginule životinje se raspadaju, svedoči Stanić.

Bosna, inače, nema kapaciteta za spaljivanje leševa uginulih životinja čiji je broj premašio cifru od 100 hiljada, a opasnost od zaraze je izuzetno visoka...Da su predviđanja stručnjaka tačna govori i činjenica da je 26. maja kod deset koza u Bosni konstatovana Kju groznica, izuzetno opasna bolest koja se prenosi i na ljude.

Prema rečima kantonalnog veterinarskog inspektora Emina Omerspahića, zbog poplava koje su bile prisutne u Bosni verovatnost širenja ove bolesti je velika.

-Kako su glavni vektori bolesti krpelji u periodu maj septembar, posebno zbog poplava očekuje se povećan broj krpelja a time i veći broj obolelih ljudi i životinja od ove zoonoze, objasnio je Omerspahić.

Veliki problem kod transporta uginulih životinja iz Bosne i Republike Srpske predstavlja činjenica da se prevoze na neadekvatnim kamionima. Iz kamiona koji sa crkotinama putuju ka graničnom prelazu često cure tečnosti, koje predstavljaju mešavinu vode i telesnih izlučevina uginulih životinja. Ovo je jako opasno jer se na taj način virusi i bakterije iz uginulih životinja seju celom rutom od mesta utovara do krajnjih odredišta u Srbiji, odnosno Energozelene u Inđiji.

Treba podsetiti ovde i na činjenicu da do raspadanja tkiva životinje dolazi već nakon tri minute posle smrti. Osam sati kasnije, raspada se ceo organizam i ćelije počinju da ispuštaju otrove i belančevine koje telo razaraju. Tada počinje delovanje bakterija i truljenje leša. Te se bakterije potom vodom i insektima prenose i kilometrima dalje. One mogu uzrokovati različite zarazne bolesti, kao što su antraks i šuštavac, od kojih osim životinja obolevaju i ljudi!

Tri kamiona iz kojih je curela ovakva zarazna voda, pre dve nedelje su vraćena sa granice, baš zbog neadekvatnog načina utovara. Ali to nije rešilo problem jer je kontaminacija terena tim kamionima u Bosni nastavljena. Sve ovo je najbolji dokaz u kojoj meri Evropsku uniju nije briga zbog problema u kojima bi se Srbija i Bosna mogle naći kada se epidemije rašire. Samo tada će komarci i krpelji i drugi insekti koji granicu prelaze bez pasoša, preneti bolesti i u Evropsku uniju. Pre svega u Mađarsku, Hrvatsku i Rumuniju...

A 1.

Pobegli od smrada!

Zbog lošeg i sporog uklanjanja leševa u Srbiji i Bosni preti nam epidemija stočnih bolesti. Osim Srbije i Bosne ni Evropska unija, odnosno Hrvatska nije se na pravi način angažovala u sprečavanju izbijanja zaraza. Tek nakon posete Budimira Živkova Hrvatskoj, i razgovora sa tamošnjim rukovodiocima Hrvatska se uključila u sakupljanje 5000 leševa krupne stoke koja je danima plutala po Savi između Šamca i Brčkog.

-Uginule životinje je su sa teritorije federacije, ali mi nemamo načina da ih sve sakupimo, objasnio je Budimir ističući da će se zaraza proširiti i preko granica ako se odmah ne reaguje.

Inače, samo u Republici Srpskoj, od poplava je nastradalo više od 100.000 grla stoke. Pošto ni Republika Srpska ni Federacija nemaju kapacitete da propisno unište ovoliki broj uginulih životinja, a Evropska unija (tako ni Hrvatska) nije htela da pomogne više oko skupljanja leševa na Savi, Srbija je pristala da se uginule životinje iz Bosne uništavaju u Inđiji.

Ipak ma koliko naša zemlja medijski delovala ozbiljno mi ni leševe u Srbiji ne uspevamo da sklonimo na vreme i na pravi način.

Radnici zoohigijenskih službi koje su angažovane na sakupljanju leševa uginulih životinja na više lokacija nisu bili zaštićeni adekvatnom opremom iako je mogućnost prenošenja zaraza velika. Sada su se kod nekih radnika pojavili kožni problemi koji u najboljem slučaju mogu da budu infekcija izazvana stafilokokom. Ostaje da se nadamo da nije u pitanju antraks. O tome koliko se leševi sporo prikupljaju govori i činjenica da je u Zabrežju kod Obrenovca tri dana nakon ukidanja vanrednog stanja bilo više od sto leševa uginule stoke, i kućnih ljubimaca.

Od volontera sa terena smo saznali da danima spašavaju životinje u Šapcu, Krupnju, Obrenovcu i drugim opštinama, ali i da to rade bez ikakve opreme, kao i bez ikakve kontrole državnih institucija i nadležnog Ministarstva. Ovakvo ponašanje nije preporučljivo po zdravlje volontera i ukupno zdravlje nacije, pa se postavlja pitanje šta po tom pitanju rade Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Ministarstvo zdravlja. Da li to adekvatan rad na prevenciji širenja zaraza opasnih po zdravlje i život ljudi i životinja?

Možda ministarstvo ne radi posao kako treba, ali su i druge važne ličnosti u državi pokušale medijski da eksploatišu vanredno stanje. "Istakli" su se u tome i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, kao i članovi porodice Karađorđević kada su krenuli u obilazak Obrenovca i okolnih sela. U Zabrežju su se Nikolić i Karađorđevići najkraće zadržali jer je smrad raspadnutih životinja bio užasan.

A 1.

Ekstraprofiteri

Pre nekoliko meseci Belgijski vlasnici kompanije Energozelena iz Inđije najavili su da će tužiti državu Srbiju zbog štete koju trpe u poslovanju. Sudeći prema izjavama koje su dali medijima vlasnici i menadžeri Energozelene imali su nekakav ugovor da se njihovoj fabrici omogući da dođu u posed dovoljnog broja uginulih životinja da njihovo poslovanje bude isplativo. Na sajtu ove kompanije piše da oni očekuju da u Srbiji mogu da prerade 150.000 tona mesa godišnje. Ovo znači da bi njihova fabrika morala da dođe u posed skoro svog mesa uginulih životinja kao i svih delova mesa koje klanice bacaju.

Njima je išlo u prilog što su državni službenici uništili skoro sve kafilerije koje imaju mogućnost da uništavaju životinjski otpad i da ga pretvaraju u mesno koštano brašno. Počev od kafilerije u Padinskoj Skeli sve takve ustanove su i zatvorene. Ipak neko se u trenutku kada su zatvarane setio i da može doći situacija kao što su nedavne poplave i da država ne sme poput Bosne da bude bez takvih javnih ustanova. Izdvojen je novac iz budžeta i obnovljene su kafilerije u Zaječaru i Somboru.

Ove dve institucije ne bi preterano ni smetale Energozelenoj da osim njih nisu za konkurente imali i tržište na kome se meso uginulih životinja masovno prodavalo na pijacama.

Tada su menadžeri ove belgijske kompanije organizovali privatnu istragu o svemu i materijal dostavili policiji i medijima. Ovo je donekle pomoglo da se njihov tržišni status poboljša. Ipak profiti koje ostvaruju od prerade mesa uginulih životinja bili su daleko od očekivanih. Kao kec na desetku Energozelenoj došle su poplave i stotine hiljada uginulih životinja. Prema slobodnoj proceni, u Bosni i Srbiji je umrlo više od 250 hiljada životinja od posledica poplave u koje se ubrajaju: kućni ljubimci, divlje životinje, živina kao i krupna i sitnija stoka.

A 2.

Leševi leže, Vlada ćuti

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić i svi ministri su na predlog ministarke poljoprivrede usvojili predlog da se protivno zakonu državni konfiskati uginulih životinja, kao i uginule životinje iz Republike Srpske upute u Energozelenu. Ovakva odluka Energozelenoj doneće ove godine ekstra profit od nekoliko miliona evra.

Kada smo pokušali da izračunamo tačno koliko će Energozelena zaraditi na poplavama obratili smo se Vladi Srbije sa sledećim pitanjima:

-Koliko tona uginulih životinja je iz Federacije BiH transportovano u Srbiju do danas?

-Koliko još uginulih životinja očekujete da se transportuje iz Bosne u Srbiju?

-Koliko tona animalnog otpada (uginulih životinja) je od početka poplava do danas prikupljeno u Srbiji?

-Koliko od svega toga je upućeno kompaniji Energozelena, a koliko drugim privrednim subjektima, koji se bave preradom te sirovine?

-Po kojoj ceni je odvožen animalni otpad prikupljen posle poplava?

Odgovore do zaključenja ovog broja nismo dobili.

A 3.

Sudbina čovekovog najboljeg prijatelja

Moderno vreme i uticaj Zapada formirali su naviku da delove danas brojne porodice žive sa kućnim ljubimcima i da ih prihvataju kao svoje članove. U Srbiji se pojavljuje i sve više ljudi koji umesto zajednice muškarac žena deca, radije žive sa nekom životinjom. Ovi ljudi su do te mere vezani za svoje mačke, pse, papagaje, koji im zamenjuju ulogu koje u tradicionalnim porodicama imaju deca. Kada su prvog dana poplava spasioci pokušali da evakuišu ovakve ljubitelja životinja objašnjavali su im da ne mogu da ponesu i kućne ljubimce. Ovo je kod mnogih izazvalo odluke da odbiju da budu evakuisani. Što se tiče porodica koje imaju kućne ljubimce oni su mahom prihvatali da odu, ali su u tim slučajevima ljubimci ostajali sami bez hrane i suočavali se sa opasnošću da umru od poplave ili od gladi. Drugog dana poplava doneta je odluka da se evakuišu i kućni ljubimci, ali je problem nastao kada su evakuisani ljubitelji životinja sa ljubimcima stigli u prihvatne centre koji nisu bili predviđeni za to. Tada je dolazilo i do svađa među evakuisanima, što je u nekim prihvatni centrima rezultiralo izbacivanjem onih koji su imali kućne ljubimce.