Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (27)

Sudije na partijski pogon

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se ono mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. O tome piše naš urednik Milan Glamočanin, nekadašnji načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Pred očima misije OEBS-a, misije Evropske unije i kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji, traje sunovrat srpskog pravosuđa.

I dok iz usta korumpiranog šefa misije Evropske unije Majkla Devenporta stižu pohvale na račun ''napora novih vlasti Srbije da urede pravosudne institucije''. Vučićeva mafija, u saradnji sa već instaliranom mafijom bivšeg predsednika Borisa Tadića, zajašila je pravosuđe i uterala svakom građaninu strah u kosti.

Raspoređujući svoje poslušike, ljude bez imalo morala, i sa debelim dosijeima, Vučić je, preko mladoumnog ministra pravde Nikolice Selakovića, zapretio svakom građaninu. On ima, poručuje nam, sudije i tužioce koji će svaku ljudsku aktivnost podvesti pod odredbe krivičnog zakonika, uhapsiti ih, mučiti pritvorom i onda poslati u zatvor! Barem, za sada, Vučić misli da je u tome uspeo.

A da li je baš tako?

Čime se sve bave maheri iz policije i pravosuđa

Koristeći se Vučićevom neobaveštenošću, neznanju, primitivizmu i samoljublju, pripadnici Tadićeve mafije iz pravosuđa reaguju tek kada to Vučić javno od njih traži, svaljujujući tako bes građana na njega, mada su oni ti koji snose punu krivicu. Dana 21. maja zamenik Višeg javnog tužioca u Beogradu Branko Stamenković zatražio je pritvor za trojicu mladića, koji su preko društvenih mreža ''širili paniku i strah'', tvrdeći da je u poplavama u Obrenovcu mnogo potopljenih, koja brojka nije bila ista kao i ona koju je vlast odlučila da nam saopšti.

Ali, ni sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu nisu bile spremne da primene zakon, i tužiočev zahtev za određivanjem pritvora odbiju kao neosnovan, i da izraze neslaganje sa zahtevom za srovođenjem istrage, jer iznošenje ličnog mišljenje ne predstavlja, danas, u Evropi krivično delo, osim u Vučićevoj Srbiji. Isti taj sudijski ološ je brzopotezno ukinuo pritvor kada se i oglasila misija OEBS-a oštrom kritikom Vučićeve despotije. Sudije u Srbiji rade na gas.

Ali, oni rade i protiv Vučića. Tako je mafija iz policije i pravosuđa smislila scenario kako da ovog ludog čoveka suoči sa odgovornošću za svoja ranija nedela. Vučić je nagovoren da se, konačno, reši slučaj ubistva vlasnika Dnevnog Telegrafa Slavka Ćuruvije. Prvo mu je nameštena Komisija za ispitivanje slučaja ubistva novinara, koju je formirala Vlada Srbije, a potom i ''dokazi'' koji ukazuju ko je ''ubica'' Slavka Ćuruvije.

Svečano saopštenje javnosti da je ''slučaj Ćuruvija'' rešen, kada su se u Vladi Srbije javnosti obratili Vučić, direktor policije Milorad Veljović i specijalni tužilac Miljko Radisavljević, koštaće Vučića. Uveren da će izvući političke poene, Vučić se zakleo da će podneti ostavku, ako se slučaj Ćuruvija ne razreši, misleći na sudski postupak.

I odmah po objavljivanju informacije da su, kao ubice označeni bivši radnici Državne bezbednosti Ratko Romić i Miki Kurak, a kao nalogodavci Milan Radonjić i Rade Marković, počela je prava kanonada napada na Aleksandra Vučića. Novinari su podsetili da je u vreme Ćuruvijinog ubistva Vučić bio ministar za informisanje, i da je bio tvorac najcrnjeg Zakona o javnom informisanju, da je učestvovao u progonu novinara i medija. Ukazano je i na pretnje koje je Vučić upućivao Ćuruviji preko parapolicijskog lista Argument, čiji je urednik Ratko Dmitrović prošle godine postavljen od Vučića, za glavnog urednika Večernjih Novosti.

Tužioci i policajci su se smejali Vučiću iza leđa. Očevidac ubistva Slavka Ćuruvije, njegova tadašnja supruga Branka Prpa, odmah se oglasila saopštenjem da uhapšeni Ratko Romić nije ubio njenog muža, i da je ona ranije prepoznala ubicu, u liku drugog čoveka! Ona je za Slavkovu smrt, kao odgovornog, označila i Vučića, i njegovu otvorenu propagandu, mržnju i pretnju koju je, za života, upućivao Ćuruviji.

I umesto da, nakon hapšenja ''ubica'', odmah saslušaju očevica tog događaja, tužilac je gospođu Prpa saslušao kao poslednjeg svedoka, i tako zaključio istragu!

Maheri iz policije i pravosuđa uvalili su Vučiću vruć krompir u ruke. Uverili su ga da je svedočenje prvoklasnog ubice i zločinca Milorada Ulemeka Legije dovoljno za presudu.

Ali, svi, na koje se Ulemek pozivao u svom svedočenju, osporili su njegovu bolesnu konstrukciju, kojom je on želeo da pruži šansu Vučiću da mu se ublaži kazna, i uslovi u zatvoru u kojem je smešten, koji su surovi, i koji su, i po oceni misije EU, nečovečni!

Vučić ima velike obaveze prema Ulemeku, ali i prema Radomiru Markoviću, bivšem šefu Državne bezbednosti. Tako je Legiju stavio u položaj svedoka, a Markovića ponovo lažno optužio.

Predstavnici OEBS-a i Ujedinjenih nacija su zaprepašćeni brutalnošću Vučićeve torture. Gospođa Prpa je podržana u svom svedočenju, jer je bila jedini očevidac tog kobnog događaja, ali je saslušana poslednja u istrazi. Ko se to plašio njenog svedočenja. Da li su oni koji postupak vode, bes usmeravali ka Vučiću?

Suđenje navodnim ubicama novinara Ćuruvije, bez obzira na sva moguća odugovlačenja, biće javno, i pokazaće se da je proces bio montiran i lažan. Hoće li Aleksandar Vučić održati reč i podneti ostavku, a tužilac ga potom i za ovo nedelo izvesti na optuženičku klupu?

I šta će biti sa tužiocem koji je optužio nevine, i sa sudijama koji su im odredili pritvor.

"Slučaj Ćuruvija" pokazuje da svako u Srbiji može biti uhapšen, ako to zatraži Aleksandar Vučić. Dokazi nisu važni, važna je samo njegova reč.

Specijalni sud i tužilaštvo su stecište opasnih ljudi, koji služe da stave potpis ispod akata koji predstavljaju najteži oblik nasilja države nad građaninom. Spisak onih koji su , po nalogu specijalnog tužilaštva bili uhapšeni, pa posle nekoliko meseci prvo pušteni na slobodu, a potom i oslobođeni, golem je.

Za sudije ovog odeljenja Višeg suda u Beogradu biraju su probrane sudije. Među njima je i sin Nate Mesarović, bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, koji je postavljen za sudiju Višeg suda potpisom i glasom svoje mame.

Ko montira procese i raspoređuje predmete?

Kada je bilo izvesno da će Vučić postati potpredsednik Vlade Srbije, njegov tadašnji mentor Miodrag Rakić, bivši šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, uverio ga je da će i on (Vučić) biti značajan čovek, ako ga sluša.

Po Rakićevom nalogu Aleksandar Vučić je podržao i zaštitio pravosudnu mafiju. Zahvaljući Specijalnom tužilaštvu zahtev iz Evropske unije da se ispitaju sumnjive privatizacije, pao je u vodu. Uhapšeni su samo oni koji nisu pripadali mafiji iz Demokratske stranke, koja je , za vreme vladavine DS-a, iz zemlje iznela više od 51 milijardu evra, i još 20 miliona u kešu, diplomatskom poštom!

Vučić je nahuškan, i svakodnevno nam je nudio glavu Darka Šarića, preteći hapšenjem Ivici Dačiću, predsedniku Vlade Srbije.

Konačno, Vučićev list Informer nam je saopštio, nakon što je Tabloid objavio transkript razgovora iz kojeg se vidi da su vođe klana bile na stalnoj vezi sa Tadićem, Rakićem i ministrima iz tog perioda, da je policija i tužilaštvo sve do marta ove godine lažno izveštavalo Vučića o kretanju Darka Šarića, i o pozadini ovog slučaja, i ko je sve, zaista, bio u poslovnim vezama sa njim, od srpske političke elite.

Aleksandar Vučić se nije izvinuo građanima što nas je dve godine vukao za nos.

A u srpskom pravosuđu presude se lako kupuju. O tome svedoči slučaj Borisa Stajkovca, bivšeg demokrate a potom člana Karićeve stranke.

Vest je glasila: ''...3. marta 2009. godine, u saradnji pripadnika MUP Srbije i Poreske policije uhapšen je Boris Stajkovac (45), vlasnik marketinške firme 'Medija maks' DOO. Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Dečje klinike u Tiršovoj, sumnjiči se za utaju poreza 'tešku' oko 12 miliona dinara.

Stajkovca su priveli inspektori za suzbijanje privrednog kriminala u utorak oko podneva. Kako saznajemo, krivičnom prijavom biće obuhvaćena i njegova supruga M...., inače direktor firme. Ona je u prepodnevnim satima, po pozivu poreskih policajaca, došla da da izjavu na navedene okolnosti, odnosno sumnje da je firma duže vreme izbegavala plaćanje PDV.''

Gospodin Stajkovac je lekar po obrazovanju, i nikada nije radio svoj posao. uselio se na Dedinje, stekao kuću, bazen, kola, novac... Krao je, kažu, kao lud. A, ko ima para, može da kupi i sudije i tužioce.

Nakon istrage, koja se otezala, gospodin Stajkovac je angažovao Milana Beka da ga ''izvadi iz govana''. Gospodin Beko je telefonirao kome treba, i nakon završene istrage, tužilac je odustao od optužbe., jer je g. Stajkovac potom platio dugovani porez!

U drugom postupku koji je protiv njega pokrenuo N. M. zbog prevare, tužilac je, opet na zahtev Milana Beka, odustao od optužbe.

Oštećeni je preuzeo gonjenje i potom podigao optužnicu, koju je potvrdilo krivično veće Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Krivični predmet je dostavljen na presuđenje sudiji Zoranu Božoviću. Ali, Bekov način rešavanja predmeta kod sudija nije prošao kod sudije Božovića, koji je temeljno sproveo dokazni postupak. Onda je gospodin Beko telefonirao predsednici Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanji Šobat, i nekom ko nju navija i kontroliše. Advokat koji brani gospodina Stajkovca podneo je zahtev za izuzećem sudije Zorana Božovića, opisujući da je on pristrasan!

Onda svoj ovlašćenja zloupotrebljava predsednica suda Tanja Šobat, koja 14. maja ove godine donosi rešenje kojim usvaja zahtev okrivljenog Stajkovca i izuzima sudiju Božovića iz daljeg odlučivanja, a predmet se dostavlja proverenom sudiji, koji se ne drži zakona ko pijan plota!

U rešenju gospođa Tanja Šobat navodi:

"...Odlučujući o zahtevu okrivljenoga Stajkovac Borisa, advokata Stojanović Saše za izuzeće predsednika veća - sudije Zorana Božovića od postupanja u predmetu K.br. 6501/2013, nakon izvršenog uvida u spise predmeta i izajavu predsednika veća v.f. predsednika suda utvrdio je da je zahtev za izuzećem osnovan.

Naime polazeći od toga da je članom 6. stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima ustanovljena obaveza sudu i sudiji da otklone svaku sumnju stranke u neispravnost rada sudije , u skladu sa pravnim standardima Evropskog suda za ljudska prava kojima je strankama zagarantovano pravo na pravično suđenje, imajući u vidu da je sudija Zoran Božović vodio postupak na taj način kojim je kod stranaka stvorio utisak pristrasnosti, utvrđeno je da postoje zakonski razlozi za izuzeće sudije, te je doneta odluka kao i izreci rešenja, a na osnovu člana 37,38 i 41 Zakonika o krivičnom postupku.''

Svi koji idu pred sud, znaju da od deset hiljada zahteva za izuzećem sudija, od kojih je većina opravdana, odbili su, ili odbacili predsednici sudova! Ovo je prvo rešenje koje je sudija Šobat donela. Svi ostali zahtevi su odbijeni. Pozivanje na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (predsednica suda čak ne zna ni pun naziv ove konvencije), veliko je iznenađenje, jer predsednica i ne utvrđuje da li je sudija grešio tokom postupka!

Novi sudija će, nema nikakve sumnje, znati šta treba da radi. Ali, u slučajevima gde Milan Beko, ili Vučić, nisu zainteresovani, građani su, od suda i tužilaštva tretirani kao stoka.

Trenutno, čovek oko koga se vrti veliki novac i nameštaju sudski postupci je izvesni Duško Milenković, sada predsednik Apelacionog suda u Beogradu. On je član najužeg mafijaškog kruga koji odlučuje o sudbini građana, naših prava, imovine i života. On za račun mafije montira procese i raspoređuje predmete.

(Nastaviće se)