Zrenjanin

Nastavlja se „mlaćenje para" obećanjima zrenjaninske elite na račun sluđenih glasača

Kako sam sistematski uništen od idiota

Građani srednjeg Banata su prebogati, presrećni i prezadovoljni svojim bednim životarenjem. Vlasnicima obesne i prostačke vlasti, vlasnicima njihovih života, imovine, otrovanog vazduha koji dišu i zatrovane vode koje piju, „podarili" su izborne glasove za novi mandat uterivanja, ničim izazvanog nazadnjaštva

Zoltan Horvat

Ura istrebljivanju sebe samih, povikaše neodgovorni zrenjaninski glasači, pa nakon reprizne reprize filma "Kako sam sistematski uništavan od idiota", pristadoše na prodaju „najjeftinije robe", sebe samih. Hiljadu dinara za izborni glas, pretposlednjeg dana je udvostrečen, a na dan izbora, 3 hiljadarke su davane „šakom i kapom", s tim što su lične karte (uzete nakon primopredaje love), vraćane pred ulazima na birališta. Kolektivna glasačka SNS histerija u Zrenjaninu rezultirala je „podrškom" od četrdesetak procenata. Prosečan građanin, uprkos osećanju sopstvene svakolike bede, dozvolio je da bude „ubijen u pojam",čime je overio opstanak u foteljama ovdašnjim prebogatim javnim parazitima.

„Samilosna" vlast u Zrenjaninu, otevši pravo na čast svojim sugrađanima, lako i „čoporativno" se obračunava sa, daleko, daleko pametnijim, sposobnijim, i opasnim neistomišljenicima.

Branislava Gutu Grubačkog, vlasnika kultnog Pozorišnog kluba „Zeleno zvono", primorali su da nakon 25 godina otkaže novi optimizam u Zrenjaninu. Gašenjem ovog kluba koji je u kontinuitetu okupljao velikane umetnosti, avangardu i sve koji su slali jasnu poruku novog optimizma Zrenjaninu da je spas u otrežnjenju, negovanju kulture, znanju i njegovoj primeni, vlasnici vlasti šalju jasnu poruku: vreme je za totalno poseljačenje nekadašnjeg centra kulture Vojvodine. Više od 1.700 koncerata i preko 1.000 tribina nije bilo dovoljno da se nakon četvrt veka sačuva jedan od modernih zaštitara kulture Zrenjanina. Već od 1. maja, za šankom nekadašnjeg Zelenog zvona, sa novim BG zakupcem, sedeće Stanije, Ajfonke i preostale klaberke, kojima će društvo praviti ovdašnji „krem" guzonja.

Iz redova bezimenih, ispodprosečnih, ali, prostački alavih na vlast i privilegije (kad blesa vidi sebe kao noblesa), ustanovljena je nova elita Zrenjanina. Na poternicama, pardon, na spiskovima kandidata vlasnika vlasti, osvanule su nove liderčine od kojih prosečnom mora da zastane dotok kiseonika u mozak, ponovo pardoniramo, mora da zastane dah. Nenad Karapandža - Džeger, gromada sa liste, reformator - drmator po kancelarijama SNS u Zrenjaninu, blizak milom mu Regionalnom Isusu,upisao fakultet?!? Nebo, otvori se, ali, „pomoć" je pristigla od ovdašnje „zatvaračice" tog istog neba, Dragice Radosav, legendarne profesorke zrenjaninskog fakulteta, ubačene na listu funkcionera nazadnjaka. Lejdi pomagačica Dragica, mentorka Darka Bađoka - Daksija, još jednog reformatora - drmatora po istim kancelarijama, „uparila" je na svom fakultetu ljubimce prvog sa liste, Regionalnog.Dekan fakulteta je, normalan, razuman i još uvek pri svesti, odbio da potpiše Daksijevu doktorsku disertaciju, što je proizvelo, danas „normalno" stanje zdravog razuma u Zrenjaninu.

Dekan je smenjen, jaka muda, ima ko da bidne novi, poslušan, podoban. Novi, dal pri zdravoj pameti, potpisao doktorat Daksiju, jednom od veleumnih vlasnika vlasti u Zrenjaninu?!

Lejdi pomagačica Dragica će za nekoliko dana biti nagrađena za učinjeno „herojsko delo opismenjavanja priučenih", biće ponosna funkcionerka nazadnjaštva u Zrenjaninu, a možda i šire, pikira novosadsku fotelju.

Što se pikiranja i preostalih kamikaza tiče, zrenjaninska opština je prebogata „poštovaocima" ženskog roda. Radoslav Jocić, večiti odbornik ovdašnjeg SPS-a i bivši šef odborničke grupe u gradskom parlamentu, suprug šefovice mesne kancelarije u Knićaninu, otac uredno zaposlenih i udatih ćerki, poslao je dirljivu poruku mobilnim telefonom Danijeli Paunović.

Bivšoj odbornici socijalista, nakon javno izrečenog predloga Jocićevog kolege da odborničko mesto može da sačuva sedanjem u njegovo krilo, poslao je snažnu i jasnu poruku kojom vrhunski poštuje ženski rod i rodnu ravnopravnost. Rečima smradu i gnjido, „pohvalio" je Danijelino obraćanje retkim medijima koji su se, „usudili" da objave linč nad nedužnom pripadnicom ženskog roda. Danas je Danijela na ulici, bez posla, „zasluženo", a šta se kači sa ovdašnjim drmatorima, dok je Radosav, ljubi ga majka, a ponajviše Željko, novi- stari „provereni stub" socijalista u Zrenjaninu. Dakle, kada nemate pametnija posla, a po svemu sudeći je dozvoljeno, po hodnicima Javne (Gradske) kuće možete slobodno,i bez ikakvih problema i posledica da prozivate zrenjaninske funkcionere rečima smradu, gnjido i preostalim funkcionerskim izumima.

Potpisnik teksta je nekoliko dana pre izbora imao takođe „čast" da se ispred kancelarija ovdašnjeg SPS-a suoči sa „opravdanim gnevom" bogomdanih, pa je tom prilikom, sretno izbegao linč, prošavši sa nekoliko odgurivanja i jednim zadobijenim udarcem, uz, naravno sijaset najlepših uvreda prostački utreniranog srpskog jezika.

„Ni policija ti neće pomoći", rekoše, na šta novinar mora da se zapita i donese ispravan zaključak, da (li)samo medijski šupkovi, čoporativno, imaju prođu u Zrenjaninu? Samo desetak metara dalje, u zgradi DDOR-a, portir je zaustavio istog novinara, rekavši da mu je zabranjen ulaz u redakciju lista "Zrenjanin". Vala, fala Dalibore Bubnjeviću, izvršna junačino od direktora i prehrabri uvlakaču svakom režimu, nismo mi od te sorte da slobodno i transparentno prozivamo javne ličnosti pomenutim sočnim izrazima, smradu, gnjido...Želeli smo samo da ti uputimo velike pozdrave na vrhunskom i ravnopravnom predizbornom tretiranju svih koji učestvuju na izborima...Vučića, Vučića, Vučića, i eventualno Vučića...

Ljubomir Stanisavljev je ovdašnji funkcioner SPO, ima kancelariju u gradskoj kući, zamenik je predsednika Gradske skupštine, a od 1. januara ove godine i zaposlen u Kulturnom centru. Kao ovdašnji predsednik Vukove stranke, bio je neophodan Regionalnom Isusu 2012. godine da sa nekoliko stotina ljudi osigura tesnu odborničku krađu u gradskom parlamentu. Kao „provereni" saradnik, nagrađen je i izmišljenim radnim mestom, sa obavezom da se ne pojavljuje na radnom mestu. Ovakav način poimanja obaveza funkcionera u Zrenjaninu, da nemaš obavezu da se pojavljuješ na radnom mestu, je za Ginisa, čime se prosečnom blenti od glasača šalje jasna poruka: svi ste vi tu zbog nas, bogomdanih guzonja.

Još glasniju poruku svojim biračima, deru se (na njih) ko da ih neko mlati peškirom, gradski očuh i maćehe šalju obećanjima. Evo, sad će, samo što nije, Fabrika vode, ne gine nam ni autodrom, ni Snellstrasse, bob staza, karting staza, sportski centar za invalide (sa „ekspertom" g-đom Lekić za ovakve projekte), kineski kargo centar i hale za skladištenje robe za potrebe EU gde će biti zaposleno od dve do šest hiljada ljudi (maestro Dević „zapalio" raju ćorcima), gradski tramvaj prevoz (jopet isti maestro)...

Za prostačko uterivanje nazadnjaštva, sasvim dovoljno idiotskih obećanja koja ne može da ispuni ni Hans Kristijan Andersen. Zbilja je malo tvrđa, da ne kažemo tragična, jer je proizvodnja skoro zamrla u Zrenjaninu...Pompezno je najavljivan dolazak investitora izKine, Saudijske Arabije, Italije, Mađarske...Od bajnih investitora osta samo neki Rakićkoji na raspolaganju ima lepo parče industrijske zone gde parkira svoja tri kamiona i gde trenutno punom parom rade oba radnika...

U Aleksandrovačkom kanalu u Zrenjaninu „pliva" mast iz Matijevićeve kafilerije, komunalna policija je alarmirana, al, džaba...Kada gradski guzonja preuzme odgovornost za svaki problem, pa i ovaj tajkunski, stvar mora biti hitno rešena...u centru centra Zrenjanina, u restoranu hotela u vlasništvu Matijevića, gde se dobro jede i pije, i na kraju dogovara da se stvar rešava još žešćim zamašćivanjem Aleksandrovačkog kanala. Bezbolno uterivanje nazadnjaštva u građane bezbol palicama na svim nivoima, nagr(a)da je za nemerljiv doprinos u glasačkim kutijama vlasnika vlasti. Jesi glaso' za nas, jesi, jel ti neko kriv što ti tako slatko uterujemo nazadnjaštvo, nije, pa šta se buniš, blento blentava, moraš da se raduješ i čekaš na crkavicu, ako je zaslužiš svakodnevnim pokazivanjem sopstvene bede.

Na kraju, dobrih vesti premalo, ali ih, ipak, ima. Sem preletačevića, kojima se u Zrenjaninu ne zna broj u ovdašnjem SNS-u, mnoge Zrenjanince interesuje odgovor na pitanje, da li bi Zrenjaninu bilo bolje da Regionalni Isus nije sišao sa neba i počeo redovno da dolazi na ovozemaljske poslove „spašavanja" srednjeg Banata? Da, po sopstvenim rečima nije činio dobro, isključivo po naredbi, Zrenjanin ne bi otpočeo bolan proces razvijanja nerazvijenosti. Danas, po strogoj naredbi Vođe, razvijanje nerazvijenosti Zrenjanina je nezaustavljiva epidemija, što mora biti dobra vest za sve, koji na račun blentavih glasača, nastavljaju sa mlaćenjem velikih para svojih sugrađana.