Zrenjanin

Privredni sud overava falsifikate u otimanju tuđe imovine

Iz stečajne mase u privatne kase

Interes je pokretač većine međuljudskih odnosa. Kada interes okupi grupu grupu ljudi, koju koristoljublje „pretvori" u bogataše, onda se stvara interesna grupa koja donosi zakone po svojoj meri. Ti bogataši, pod šifrom „apsolutne (ne)zavisnosti u radu", unapred suspenduju pravo i pravdu i tako na lak način postaju vlasnici imovine i ljudi. Kako ova izgleda iz vizure južnobanatskom pravosuđu, opisuje Tabloidov dopisnik iz Zrenjanina

Zoltan Horvat

Zrenjaninska Palata (ne)pravde, raskošno zdanje „apsolutne (ne)zavisnosti u radu", radi punom parom. Bogatašima, „višoj rasi" ljudi na grbači naroda, omilio se nesmetani organizovani kriminal.

Redom se uništavaju ljudi, porodice, imanja, firme (državne, privatne, svejedno)... I falsifikovani dokumenti, recimo o promeni prava na nepokretnosti, bez datuma (?!?), u funkciji su pljačke tuđe imovine. U glavnoj ulozi su interesne grupe, „veoma zainteresovane" za tvoj „propali" posed. Ne daj Bože, ali, baš oni ti sude, presuđuju, (pre)prodaju, i lepe profite trpaju u sopstvene džepove.

U „moru" slučajeva, izdvojimo otimačinu zemljišta u Mužlji nadomak Zrenjanina u državnoj svojini: sistem organizovanog kriminala (najmanje troje ljudi) protiv apsolutno nemoćnog naroda. Zrenjaninska privatna firma Simopromet podnela je 2013. godine zahtev Službi za katastar nepokretnosti za konverziju građevinskog zemljišta (broj uknjiženog zahteva 952-02-3791/2013), površine 2. 888 kvadratnih metara u državnoj svojini, koji je koristio kao zakupac. Ovaj i ovakav, ništavan zahtev, bez datuma (?!?), nije sprečio nadležne u ovdašnjem katastru da ga uredno (čitaj: dirigovano) zavedu i proslede dalje, na „finalnu obradu".

„Simopromet", u vlasništvu ovdašnjeg kontroverznog biznismena i bivšeg fudbalskog sudije Dragana Simića, na dan podnošenja zahteva, nije postojao, jer je avgusta 2010. godine brisan iz registra. Potpuno je nejasno kako su nadležni izašli u susret firmi Dragana Simića i dozvolili konverziju, kada je Simopromet već 2,5 godine bio ugašen, nakon čega je odlukom katastra, 2.888 kvadratnih metara uknjiženo kao vlasništvo privatne firme Termoklima inženjering u stečaju?!?

„Finale čerečenja" tuđe imovine je, kao i uvek, rezervisano za glavne igrače.

Za sistem si prvi pik - samo ako si razbojnik

Privredni sud u Zrenjaninu od pet sudija kojim od aprila 2011. predsedava kao vršilac funkcije Radomir Radojčić, poznatiji kao Čiča, stabilno je stanište retkih ovdašnjih bogataša, gde se, hirurški precizno, sprovode i operacije (pre)prodaje u bescenje vredne tuđe imovine već viđenom kupcu.

U ovom slučaju, radi se o nekretninama procenjenima na 40 miliona dinara, a prodatima za svega 10 miliona dinara. Ko je stvarni platiša četiri puta manjeg iznosa, to znaju samo „glavni igrači"učestalih rabota u Palati (ne)pravde. Na ovakvu (ras)prodaju imovine, reagovao je tročlani odbor poverilaca Termoklime inženjering u stečaju, gde je, po striktnom slovu zakona, traženo da se se prodaja izvrši direktnom pogodbom, a ne licitacijom, gde se, po pravilu, pojavljuje samo jedno lice.

Gosn' Radojčić, popularni zrenjaninski Čiča, u ulozi stečajnog sudije, „vrhunski je zaštitio" poverioce, ispotpisivavši se na rešenjima kojima se za frtalj cene, jeftino kupilo i ovo vredno zemljište. Usput, nije bio lenj, odbio je, bez prava žalbe, sve zahteve odbora poverilaca!

Naravno, bez adekvatnog, stručnog i upućenog stečajnog upravnika se jednostavno nije moglo. Tim povodom angažovana je Milica Bogunović, nekada na funkcionerskom radu u gradskoj kući, detaljno upoznata i sa „kapacitetima" ovdašnjeg katastra.

Odbor poverilaca Termoklime inženjering u stečaju je u više navrata zahtevao objašnjenja od Lepe Gospe Mice, zašto direktno radi protiv interesa poverilaca. Lepa Gospa se nemušto pravdala da je ona tu samo izvršiteljica svih naloga iz Privrednog suda. S druge strane, legendarnom zrenjaninskom Čiči, čoveka štiti imunitet, ne pada na pamet da bilo kome objašnjava ko bi u ovoj „prljavoj raboti"mogao biti organizator, saučesnik ili žrtva.

Na pomen organizovanog kriminala u Palati (ne)pravde, štiti se imunitetom potpisnika, kako se uvek navodi, zakonski utemeljenih odluka. Nije mu teško da „proguta" i očigledan falsifikat,gde je kao stečajni sudija ladno potpisao zahtev o promeni prava na nepokretnosti bez datuma od strane pravnog lica brisanog iz registra!!! Da je u ovom slučaju bahatost „zaraza", govori i podatak da je stečajna upravnica upisala i kontakt broj svog mobilnog telefona na falsifikovanom dokumentu, na već pomenutom zahtevu za konverziju od strane nepostojeće firme Simopromet.

Da bi se „operacija" prodaje tuđe imovine vršila „pravilno", Lepa Gospa Mica je angažovala i advokaticu, koja se, iz stečajne mase Termoklima inženjeringa, plaćala paušalno.

Potrefilo se, da angažovana advokatica Biljana Prijić deli isti ulaz sa Gospa Micom, a u ulici Petra Bojovića, gle čuda, Lepa Gospa, kao zakupac, koristi poslovni prostor u vlasništvu advokatice. Upravljanje ovakvim stečajevima koja Privredni sud šalje isključivo na adresu u ulici Petra Bojovića, obavlja se isključivo u kancelarijama u vlasništvu advokatice Bilje, gde se ne zna ko kome plaća kiriju, paušal, da li se usput prebijaju računi...Punih 30 meseci advokatica je na ime paušala, „refundiranja" ili možda kao „znak zahvalnosti", primala po 20 hiljada dinara.

Na ovu i ovakvu ujdurmu, morao je da reaguje odbor poverilaca u stečaju, u startu zahtevajući da se prekine ovakav drzak odliv para iz stečajne mase, odnosno da se prekine praksa „dobrovoljnog davanja tuđe krvi". Sraman ugovor o paušalu je raskinut, Legendarni Čiča ga je svojim potpisom stečajnog sudije raskinuo tek nakon 30 meseci, što bi se moglo smatrati njegovim možda jedinim ispravnim činom. Podsetimo da je prethodno ovaj i ovakav falsifikat sastavljen uz Čičinu saglasnost.

Šta biva, kada se na kraju istina (ne) skriva? Glavni igrači, imunitetlije i saradnici, zainteresovani za preusmeravanje (čitaj: rasturanje) tuđe imovine, veoma „hrabro" se oglušuju o zakon.

Ko je tu organizator organizovane kriminalne grupe, ko saučesnik, ko žrtva, to uglavnom znaju svi, ali, ne smeju da kažu. Šta se zapravo krije iza ove (ne)vešto sprovedene „igranke"? Po rečima dobro upućenih u ovaj slučaj, vlasnik nepostojeće firme Simopromet je u velikim dugovima, i već je trojici svojih poslovnih prijatelja namakao dužničko ropstvo zbog žirantskih potpisa na poverenje.

Jedina „nada i spas", makar to bilo i nezakonito, bila je preprodaja tuđe imovine, gde se podrazumevaju sistemski VIP „ugrađivači", spremni i sposobni da stvar uvedu u legalne tokove. Nekretnine sa 2.880 kvadratnih metara placa u vrednosti od 350 hiljada evra, prodate su za 80 hiljada. Time se stvaraju uslovi za preprodaju, gde bi se najmanje 200 hiljada evra podelilo na „ugrađivače" i na sve one „igrače" koji se svesno usuđuju da rizikuju položaj, ugled i preostalo...Dok ide, ko podmazano, ide, al, kad stane...moglo bi biti zlo i naopako.

Na kraju, logično pitanje. Da li su poverioci i preostale žrtve naopakog sistema, maloumnici? Ili su maloletni, a nisu sigurno? Sem punjenja privatnih džepova, radi se o završnoj fazi uterivanja straha VIP igrača sistema u narod,gde je zabranjeno sumnjati u ispravnost odluka iz Palata (ne)pravdi. Uz bolesnu želju vlasnika naših strahova da im se moramo diviti i klanjati što nas čereče, nesebično nam, nakon pljačkaškog pohoda, daruju bedu, besplatno pravo na sunce, kišu, nebo...I, možda samo jedan dan boravka u nekom od lepih boravišta Legendarnog Čiče...

Naravno, sve u interesu i u cilju „zaštite poverilaca", na šta se svečano zaklinju VIP igrači sistema.

Lokalpatriote (ne) stanuju ovde

Oglasna tabla u Palati (ne)pravde neretko liči na najbrži kajron (teletekst) koji se, usled brzine, teško može pročitati. Sve važnije objave, a najvažnije su oglasi o licitacijama za prodaju imovine razbaštinjenih, nakon kačenja, veoma brzo nestaju. Jedni te isti, oni koji ih munjevito skidaju sa oglasne table na prvi, pravi mig iz „domaće sudijske kujne", imaju pravu informaciju (a i spremljene pare da plate) za jeftinu prodaju vredne imovine, gde, naravno, jedino strada nova žrtva„tranzicije".

Jedna mala interna anketa sprovedena u zrenjaninskoj Palati (ne)pravde, ponudila je odgovor na pitanje, ima li zaposlenih koji,imaju toliko, da ne znaju šta će s parama. Ogromna većina je odgovorila negativno:još kako znaju sa parama, pitajte Glavne Igrače zašto nisu lokalpatriote. Umesto da kupuju kuće, stanove i lokale u Zrenjaninu, a kupci su i advokati i advokatice, oni to rade po Novom Sadu i Beogradu. Naravno, pod tuđim imenima, da se sakriju tragovi...

Mnogi građani Zrenjanina, drastično oštećeni u pljačkaškim stečajevima državnih i privatnih preduzeća, ogorčeno kažu da je na delu klasično razbojništvo gde se, uz saglasnost sudija, slobodno potpisuju i overavaju falsifikovana dokumenta. U Informatoru Privrednog suda, gde se kao izdavač potpisuje gosn' Čiča Radojčić, navodi se da „sud ne zaostaje u pogledu ažurnosti i kvaliteta rada...".

Možda bi bilo krajnje vreme, da se ovim i sličnim slučajevima, pozabave neke druge službe.