Kontranapad

Nastavak sezone fudbalskog prvenstva pod sumnjom regularnosti koju javno ispoljava Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije

Regularna neregularnost u fudbalu

Nakon što se krajem prošle godine odlučno suprotstavio postupku donošenja i sadržini Pravilnika o radu Arbitražnog suda koji je nestatutarno usvojio Odbor za hitna pitanja FSS, Sindikat profesionalnih fudbalera je izašao u javnost sa konkretnim iznosima blokiranih računa klubova elitne srpske lige koji normalno funkcionišu uprkos ne plaćanog poreza državi i zloupotreba sa ugovorima fudbalera. O tome i drugim problemima u srpskom fudbalu, piše Miroslav Vislavski, urednik sportske rubrike Magazina Tabloid

Miroslav Vislavski

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica, je na nedavnoj konferenciji za medije, sazvanoj na zahtev oštećenih fudbalera članova Sindikata, oštro kritikovao Fudbalski savez Srbije. Javno je pitao ko je odgovoran za skidanje zabrane dovođenja pojačanja u redove jednog broja klubova, izrečenoj zbog neizmirenih ugovornih obaveza prema svojim igračima. Apostrofirao je Jagodinu, Borac, Novi Pazar, OFK Beograd. Prezentirao je dokaze o manipulacijama klubova proceduralnog i birokratskog karaktera kojima su izigravali odredbe Disciplinskog pravilnika. Otkrio je podatke da Jagodina ima obaveze prema jedanaestorici bivših igrača u ukupnom iznosu od 120.000 evra, Novi Pazar u iznosu 100.000, a Borac 60.000 evra. Tvrdeći da je korupcija na sceni, podsetio je na primere da u Komisiji koja je donela nezakonita rešenja sede nosioci značajnih državnih funkcija, od kojih je imenovao sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu, Žarka Stevanovića, pomoćnika ministra policije Ivana Ristića i pomoćnika ministra za sport Uroša Zekovića! Zbog ovakvih odluka i narušavanja normativnih akata, Poledica je bio kategoričan u tvrdnji da je fudbalsko prvenstvo neregularno!

Naravno, odavno u Srbiji nije vest da je nešto neregularno! Ne samo u fudbalu, već u državi i državnoj politici kakvu vode vlasti od kada je Srbija u parlamentarnoj demokratiji.

Mirko Poledica i njegovi saradnici u istinskoj težnji da budu u službi fudbala, štiteći elemantarna prava fudbalera su „jedna slamka među vihorove" koja se prkosno opire volji fudbalskih poslodavaca i kvazi eliti iz Fudbalskog saveza Srbije. Umesto da ima logističku potporu u institucijama sporta u državnoj organizaciji, nevladinom sektoru i medijima, Sindikat profesionalnih fudbalera jedini oslonac nalazi u svojoj međunarodnoj asocijaciji FIFPRO. Tako je bilo u slučaju odbrane prava na učešće fudbalera u radu Arbitražnog suda, kada je nakon intervencije FIFPRO među sudije vraćeno devastirano rešenje o imenovanju predstavnika Sindikata. Tako je bilo i u slučaju zaštite internacionalaca kojima je FIFPRO preporučio da ne dolaze u Srbiju i ne prave angažmane sa srpskim klubovima. Potkrepljeno je to podacima da 68% fudbalera ne prima na vreme svoju zaradu, a da čak 89% njih prilikom menjanja klupskih boja odlazi pod pritiskom, ucenjivani i uskraćeni za neisplaćene ugovorne obaveze.

Gde nema pravne države, nema regularnosti ni u fudbalu. Uz ove rizike, fudbaleri su izlagani i bezbednosnim rizicima. Klupske gazde se na različite načine obračunavaju sa „neposlušnim" igračima, a stranci druge boje kože su izlagani vređanju i rasnoj mržnji malobrojne publike ili dela „navijača". Bez obzira što su to primeri i pojave, ne i svakodnevica, oni zaslužuju osvrt, ocenu, osudu, stav, odluku fudbalske organizacije.

Nije dovoljno da se o tome izjašnjavaju i izriču kazne organi zaduženi za takmičenje ili pak disciplinski. Ovo su pitanja koja uz druga kapitalna zaslužuju gromkiji nastup Fudbalskog saveza Srbije, Skupštine, Izvršnog odbora, predsednika u svakom slučaju. Ništa od toga nema sa novim rukovodstvom. Sve je isto, samo njega nema. To zašto je Tomislav Karadžić bio izlagan kritikama iz današnje perspektive deluje kao naiva u poređenju sa prilikama pod Diktatorovim izabranikom.

Osim novih persona koje su lojalne aktuelnom Šefu, za spoljni svet se ništa nije promenilo u sadržaju rada i rukovođenja u FSS pre Kokeze. Novo je što je Crvena Zvezda suveren u jadnoj fudbalskoj eliti, što su zvezdaši na svim važnijim funkcijama i - ništa više! Ako se kao kontra argument upotrebi dobar rezultatski saldo reprezentacije Srbije u dosadašnjem toku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji, to ne znači da je došlo do najavljivanog revolucionarnog zaokreta. Izbor Muslina za selektora do sada je opravdao jedini vidljiv potez Slaviše Kokeze kao predsednika. Sve ostalo je bunar, šarena laža po formuli njegovog kadrovika. Ne naslućuje se neko kapitalno delo. Poput Beograda na vodi, obećani nacionalni stadion je na dugačkom štapu. Kako danas izgleda, niko ga više i ne pominje. Često kritikovani Karadžić je za sobom ostavio nacionalnu Kuću fudbala u Staroj Pazovi, osvetlio je više stadiona i adaptirao neke od fudbalskih arena. Postavio je preko stotinu mini pič terena sa veštačkom travom...

Imao je dobar odnos sa gospođom ministarkom Snežanom Samardžić Marković, pa je uz potporu države gurao svoj program. Bio je vešt u diplomatskoj aktivnosti, mada mu strani jezici nisu bili specijalnost. Imao je dobar odnos sa medijima i novinarima. Znao je da govori, uprkos poštapalici koju je često izgovarao kada mu je nedostajala adekvatna reč, a koja glasi: „da tako kažem". Uostalom sličnu poštapalicu koristi i Neša Slina iz Beograda, pa mu to ne ugrožava ministarski status. Aktuelni predsednik FSS je slab retoričar. On je odabran od Vođe i - to je dovoljno. Nema potrebe da govori. Njegov pogled, zakovan negde u daljini, sve govori o njegovom oratorstvu.

Karadžić je morao da odstupi. Zaslužio je to svojom lošom kadrovskom politikom. Okupljao je poltrone i pragmate koji ga se nisu bojali. Kupovao je naklonost nekih svojih protivnika. Kokeza takođe ima poltrone, snishodljivce i uvlakače koji ga se boje. Oni su pred njim u strahu. Ne znaju šta ih čeka ukoliko bi ga naljutili. Ipak, mnogi današnji kritičari tvrde da je Tole bio tri koplja iznad Slaviše. Ali, dojadio je i Bogu i svetu. E, sad je fudbal dobio nekog od koga se mnogima tresu gaće. Fudbalu naravno, nije bolje.

Srbiju napuštaju pametni. Otišli su i odlaze. Preostali vredni i sposobni, oni koji pristaju na borbu ili su u apstinenciji, sve više otupljuju. To je zla kob i u srpskom fudbalu. U više navrata sam pominjao neke mlađe ili mlade ljude koji su čisti i pametni. Obrazovani i inteligentni. Koji imaju karakter, moral, autoritet. Koji poseduju društvenu dimenziju, razumeju politiku sporta i mogu u tome da učestvuju. Treba ih naći, treba ih podržati. Važno je prepoznati njihov potencijal i odnos prema vrednostima. Ali, neki su na dohvat.

Zašto i kako neko poput današnjih izdanaka može biti predsednik FSS ili nosilac odgovornosti člana rukovodstva, a nemaju šansu ljudi u naponu kreativnih i intelektualnih potencijala. Mirko Poledica je dokazao svoje vrednosti da organizuje, stvori, izgradi. Njegov profil bi mogao da posluži kao uzor u nalaženju rešenja za izbor lidera koji je prototip savremenog, odgovornog, ambicioznog, moralnog, doslednog, a ne dekadentnog fudbalskog radnika. Njemu, ravan je Milan Lane Jovanović. Oni su tu. Treba zamoliti i pozvati sjajnog (na žalost zaboravljenog) Nemanju Vidića, izuzetnog Dejana Dekija Stankovića, kome su u nevreme hteli ubaciti vruć krompir kada je pominjan kao budući predsednik FSS i kada je doneo racionalnu odluku da se ne upušta u takvu avanturu. Trebaju nam časni i pošteni ljudi iskustva, čiste biografije, samostalni i nekompromitovani, iskreni i dobronamerni. Oni bi mogli davati vetar u leđa pomenutim iz redova mlađih. Ima naš fudbal i takve u Dušanu Dudi Maroviću, Ivanu Golcu, Raki Đuroviću... Prisustvo legendarnog Partizanovog kapitena Saše Ilića i Zvezdinog Aleksandra Lukovića na konferenciji za medije koju je sazvao Sindikat profesionalnih fudbalera u cilju zaštite oštećenih članova, pokazuje da pozitivan odnos prema toj organizaciji postoji i kod naših najistaknutijih igračkih autoriteta koji igraju u Srbiji.

Umesto potpore usamljenim borcima za čiste odnose u fudbalu, neko ko bi morao biti na strani igrača i trenera, po ko zna koji put je pokazao svoje pravo lice. Milan Živadinović sa svoje 73 godine, fudbaler i trener pristojne karijere, kratko vreme i selektor reprezentacije (skraćene) Jugoslavije, danas više poznat kao dežurni kritizer svih onih u fudbalu kojima želi da se približi i dobije njihovu naklonost, a potom najstrastveniji uvlakač, ničim izazvan je razvalio po Mirku Poledici (38 godina). U FSS samozvani Bard, nema nikakvu funkciju, ali još uvek gaji ambiciju da bude u selektorskom sastavu, pa je možda to razlog njegove žestoke reakcije. Ne shvatajući da je pres konferenciju Poledica sazvao po zahtevu oštećenih članova da bi ukazao na zloupotrebe i iskorišćavanje prevarenih fudbalera, kao i na neregularan tok prvenstva, ovaj vremešni trener se ostrvio na Mirka Poledicu optužbom da: „manipuliše igračima zarad svog interesa...", potcenio njegovu „skromnu karijeru igrača", imputirajući mu da „pokušava da izazove haos sa nesagledivim posledicama po naš fudbal"

Na kraju, Bard zaključuje u svom poznatom udvaračkom stilu: "Za ovih nepunih godinu dana ovo rukovodstvo Saveza uradilo je više nego neko za prethodnih nekoliko godina. Stalo se na put manipulacijama i privilegijama u kojima je uživao upravo i Poledica sa "svojom" advokatskom kancelarijom, a sada u ime istine poziva na haos u kome bi opet on profitirao".

Ovim rečima je podsetio na vreme kada je iznenada dobio "misionarsku" ulogu na sednici Skupštine FSS na kojoj je Tole Karadžić proveravao svoj mandat. Iako nije imao osnov za učešće na sednici, Živa se javio za reč pre utvrđivanja dnevnog reda i u režiranom nastupu apelovao na članove Skupštine da budu jedinstveni i zamole Karadžića da ostane predsednik. Ako je tada to činio kao Toletov Trojanski konj, da li je i danas progovorio kao glasnogovornik vladajućih ili je ostao Trojanski konj? Da li je moguće da sa takvim životnim i fudbalskim iskustvom ne razume svoju poziciju fikusa u srpskom fudbalu? Konačno, da li misli da je kredibilan da bez ijednog dokaza i argumenta već samo izmišljenim optužbama iskompromituje Poledicu. Za one koji samo laju bez osnova, svako iole ozbiljan će se nasmejati i prokomentarisati: Budala!