Testament
EKSKLUZIVNO
JUGOSLAV PETRUŠIÆ: Šta je nagnalo vojni i policijski vrh na veleizdaju (3)
Marionete
lažnih optužbi
"Želim iz temelja da
poljuljam zloèince, da bi posle mog
istupa u javnosti barem jedan èovek
progovorio o zloèinima u svom delu
zemlje. A onda æe sama da krene
lavina o nepravdi koja je uèinjena
srpskom narodu, i istina o manipulacijama kojima su bile izložene srpske
snage." Ocenjujuæi svoju ulogu u dogaðajima koji su potresali teritorije eks Jugoslavije, Jugoslav Petrušiæ ovim reèima nastavlja svoju
ekskluzivnu ispovest za Tabloid
Branka
Ðukoviæ
Pošto je uveliko otvorio karte i izneo na sto (uopšteno) svoja saznanja o
malverzacijama državnog i vojnog vrha u ratovima devedesetih, ovaj obaveštajac
sada zalazi u detaljnu genezu zloèina i polako rašèlanjuje pojedinaène uloge krivaca za, kako je naziva,
veleizdaju SRJ.
Èitaocima Tabloida pružiæe
se prilika da otkriju zaveru i naèin na koji je bivši naèelnik KOS-a Aleksandar Vasiljeviæ osmislio rušenje Slobodana Miloševiæa, u èemu su mu pomogli njegov zamenik Branko Gajiæ i naèelnik
Uprave bezbednosti GŠ VJ Geza Farkaš. Uz pomoæ svojih satelita sa vojne strane, za tajne službe
SAD, EU, Izraela i Rusije radili su, tvrdi Petrušiæ, general Treæe armije Nebojša Pavkoviæ, naèelnik Generalštaba Dragoljub Ojdaniæ, glavni za koordinaciju MUP-a i VJ Nikola Šainoviæ, potpomognuti Nikolom
Zimonjom i Momèilom Perišiæem.
Petrušiæ istièe da su sa policijske strane u zaveri podršku pružali bivši šef RDB-a Rade Markoviæ i
njegove strukture - Franko Simatoviæ sa ljudima Jovice Stanišiæa, Gorana Živaljeviæa, Obrada Stevanoviæa, Živka Trajkoviæa... uz zdušnu
podršku onih koji su na scenu stupili posle petooktobarskih promena, meðu kojima posebno izdvaja penzionisanog funkcionera MUP-a Srbije Dragana
Karleušu, bivšeg ministra MUP-a Dušana Mihajloviæa... Dobrosava Gavriæa, Milorada Pelemiša i njima bliskih saradnika. Kao organizatore veleizdaje naš sagovornik izdvaja Vasiljeviæa i Zimonju, u razlièitim fazama.
O
kriviènoj prijavi
Posle skoro cele decenije Petrušiæ je uspeo da se domogne prvog i originalnog rešenja
na osnovu kog je 17. maja 1999. godine uhapšen
od Uprave bezbednosti Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Vrednost ovog rešenja, objašnjava
naš sagovornik, u tome je što baš ta, tako sroèena krivièna
prijava, pod dirigentskom palicom Farkaša,
u stvari predstavljala okosnicu kroz koju se formira sva buduæa odgovornost Srba za uèešæe u
ratnim zloèinima za koje æe, u to vreme, tek odgovarati pred haškim i domaæim sudovima.
- Lažna krivièna prijava napravljena je da bi poslužila
kao spona koja povezuje zloèine u Vukovaru, Srebrenici
i prevozu leševa sa Kosova u Batajnicu, kako bi se za te zloèine
osudila jedna grupa i otklonila svaka sumnja sa pravih zloèinaca. Ovom prijavom prikriva se suština
tih zloèina, i postavljena kao lažna èinjenica, koristi se na suðenjima èelnicima ove zemlje. Njom se zavaravao predsednik SRJ Slobodan Miloševiæ da sam zapravo ja poèinilac svih zloèina na teritoriji bivše SFRJ. Tom prevarom
prikriveni su zapravo zloèini koje su poèinili njegovi podreðeni i njihovi sateliti
(gore pobrojani). Ova grupa je, razvijajuæi
tezu prve prijave, kasnije u drugoj povezala i zloèine
u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, i na taj naèin
se ratosiljala svih zlodela. Suðenja u Hagu poslužila su da se te laži, kroz svedoèenja Geze Farkaša, Aleksandra Vasiljeviæa i Dražena Erdemoviæa, pretoèe u istinu - tvrdi Petrušiæ.
Farkaš je, kako naglašava Petrušiæ, tokom svog svedoèenja na suðenju Miloševiæu 9. novembra 2005. godine više puta slagao bivšeg predsednika kako bi oprao svoju kriviènu
prijavu. Njegov zadatak 1999. godine bio je da ubedi Miloševiæa da je 25 dobrovoljaca vraæeno iz Grocke jer su "bez adekvatne obrade" pošli na Kosovo, kako bi stvorio sliku verodostojnosti optužbi iz prijave, da je naš sagovornik okupio grupu od 25 osoba kojima je obeæao platu od hiljadu maraka, ratni plen i dnevnicu VJ, i da se sa njima, pod
nazivom Pauk obreo na Kosmetu. Prijava navodi da je Petrušiæ bio komandant, Milorad Pelemiš zamenik, a oficiri Rade
Petroviæ, Zoran Obrenoviæ, Zijad Žigiæ i Živko Mièiæ. Sa Pelemišom, Vlaèom
i Petroviæem navodno je na Kosovu poèinio više zloèina nad albanskim civilima i iznudom obezbedio dodatni priliv novca. Još
piše da su nakon rata nastavili sa špijunskom delatnošæu po Srbiji.
- Ovih dvadeset petoro koje Farkaš pominje je moja grupa sa kojom sam još
14. aprila za vreme rata 1999. otišao na Kosovo. Ovi veleizdajnici pokušavaju
da prikažu kako sam ih, bez ikakve provere, poveo dole. Farkaš besramno laže da
su nas uhapsili u Grockoj. Druga laž mu je kada ih ubacuje u kontekst
paravojnih jedinica, a treæa kada kaže da su tajne obaveštajne službe ubacile svoje ljude na teren, i da ih je teško
kontrolistati. Istina je to da mene, sa delom vojnika, povlaèe 17. maja 1999. sa Kosova, a ne iz Grocke, i sve te vojnike puštaju, a
samo mene zadržavaju. Tih 25-oro ovde pominju samo da bi povezali pojavljivanje
25 ljudi u Vukovaru i u Srebrenici, i opravdali razlog zašto su ih dopisali u
mojoj kriviènoj prijavi - kaže Jugoslav, koji je posle svega mesec dana veæ pušten na slobodu jer, kako stoji u rešenju "iz iskaza Petrušiæa,
a drugih dokaza nema, ne stoji osnovana sumnja da je poèinio
navedeno ili neko drugo krivièno delo za koje se goni".
Ovoj laži se, kaže, pridružuje i Branko Gajiæ,
koji na suðenju generalu Lazareviæu tvrdi da "osim grupe Pauk koja se nelegalno prikljuèila VJ na Kosovu, ostale paravojne grupe delovale su u okviru
policije".
- Zašto prvi, drugi i treæi èovek
KOS-a Farkaš, Vasiljeviæ i Gajiæ lažu državnika kao što je Miloševiæ? Zašto to isto èine i Pavkoviæ,
Šainoviæ i Ojdaniæ? Zato što su uèestvovali u pripremi zloèina. U svakom ratu postoji
zloèin, i daleko od toga da tvrdim da ga nije bilo. Ali odgovoran se uhapsi,
procesuira i presudi. Ova bulumenta, meðutim,
ne procesuira nikoga, veæ se 16. maja 1999. godine
pravi plan da Miloševiæu
iznesu neistine da su grupa Pauk, arkanovci, Škorpioni i Vukovi sa Drine -
paravojne formacije koje èine zloèine po Kosovu. Kasnije im insajder Dražen
Erdemoviæ omoguæava da ih dodatno povežu i sa Srebrenicom, Ovèarom.
Time Miloševiæu stvaraju sliku da su isti ljudi poèinili
sve zloèine u ratu i na taj naèin nateraju da ih prizna.
Kada se desi neopravdani masakr, objašnjava
Petrušiæ, vojni vrhovi po inerciji sklapaju dogovore koga æe
da optuže da bi skinuli ljagu sa sebe, jer su takvi zloèini
njihova odgovornost.
- Oni koji su kreirali zloèine koristili su se
prepoznatljivim šablonima. Bitno je prepoznati
instituciju zloèina, ali ne tako da se pokaže krivac, veæ da taj zloèin
ide ruku pod ruku sa politikom, da uvek može
iznova da se koristi kad god je to potrebno, i da stalno inkriminiše jedan narod. A da bi narod bio inkriminisan, da bi ispaštao, zloèin mora da bude podmetnut njegovim èelnicima.
Zato meðu èelnicima pronaðete one koje možete
da držite u šaci. Kad obave posao, strpate ih u zatvor da moraju da æute. Da bi æutao o istini, svakog ko je zna -
naterate da laže. Èim laž izgovori na sudu, uništen je i više nikada ne može da progovori istinu. Zato su u Hagu svi koji mogu da svedoèe o zloèinima Aleksandra Vasiljeviæa - siguran je Petrušiæ da je vojni, policijski i politièki vrh
izmanipulisan, pre i posle Miloševiæa,
samo da bi poslužio stvaranju institucije zloèina kojom se inkriminišu Srbi.
Ovaj obaveštajac izražava iskreno èuðenje
i tvrdi da ni sam nije mogao da poveruje kako su tajne službe 120 kljuènih ljudi u zemlji sinhronizovano organizovane u izdaji. Njihove neistine
ilustruje kroz nedoslednosti u sopstvenom procesu, i postavlja pitanje zašto, ako je zloèinac, i sam nije u zatvoru.
- Motiv za laganje mogao je da im bude samo prikrivanje zloèina. Samo to ima logiku. Hapse me, puštaju,
ponovo hapse, lažu da sam hteo da ubijem Miloševiæa. Svi lažu na suðenju Miloševiæu. Pa, on je i umro verujuæi da sam planirao atentat,
iako nikada za to nisam èak ni optužen, niti upitan bilo šta o tome. A sve te laži su potrkrepljene u novinama,
a da se još niko posle nije ni drznuo da napiše kako atentata nije bilo.
Petrušiæ je revoltiran što svi koji znaju istinu, umesto da je
raskrinkaju, uèestvuju u organizovanju zloèina, da bi danas omoguæili stranim silama da vladaju ovim teritorijama. To ne ocenjuje ni kao zloèin, veæ kao - veleizdaju.
- Nikad dosad se nije desilo da vojska ili policija ne žele da uhapse poèinioce. Oni koji su organizovali Vukovar, Srebrenicu, Batajnicu, ubedili su
buduæe optužene u Hagu da æe biti osloboðeni,
pušteni. Vasiljeviæ i Gajiæ su
nagovorili Farkaša, Pavkoviæa i
ostale da se oslobode svih zloèina, i u tome je njihov zloèin. Rade Markoviæ da je imao imalo mozga, ovo ne bi èinio. Vidite dokle je dogurao. A ovi koji su pristali na dil, dobili su po
100 godina zatvora, nikada ih neæe pustiti. A svi su lagali
za sopstvenu korist. Na primer Branko Krga, bivši
naèelnik GŠ-a VJ, tvrdi da vojska nije imala interes da proteruje albanske civile i da
je vojni vrh pre poèetka bombardovanja èinio sve da kosovsko pitanje reši politièkim putem. Krga je 2000. postavljen za naèelnika
GŠ-a, a ovo govori kao svedok u procesu protiv svog prethodnika na tom položaju, generala Dragoljuba Ojdaniæa.
O
Gezi Farkašu
Svoje tvrdnje Petrušiæ
konkretno ilustruje nedoslednim svedoèenjima Geze Farkaša na suðenjima pred Haškim tribunalom. Ovaj svedok na suðenju bivšem predsedniku SRJ tvrdi da je sve poèelo
kada je sa prostora Treæe armije stizala informacija
da postoje problemi sa dobrovoljcima i da je iz centra u Grockoj pošla veæ pominjana grupa od 25 dobrovoljaca, bez adekvatne obrade.
- Pošto je Miloševiæ nastavio da ispituje svedoka koji je govorio o moguæim zloupotrebama i kriminalinim radnjama na Kosovu, o èemu je obavestio generala Ojdaniæa, koji ga je
navodno zbog toga poslao 1. maja na Kosovo gde je od gen. Pavkoviæa saznao o veæ procesuiranim zloèinima, Farkaš uvlaèi
Miloševiæa u teoriju zavere o situaciji na terenu, zbog èega
Miloševiæ organizuje hitan sastanak 17. maja. Tada se, meðutim,
otkriva da je prethodnica tog sastanka bilo okupljanje i dogovor vojnog vrha.
Farkaš: General Ojdaniæ je pozvao
komandanta Treæe armije generala Pavkoviæa na sastanak 16. maja, gde
je ovaj referisao o kompletnoj situaciji i borbenim dejstvima i stanju Treæe armije. Tada smo se dogovorili da Vam izveštaj
prvo podnese gen. Pavkoviæ, pa onda da o bezbednosnoj
situaciji referiše Aca Vasiljeviæ, o
ubaèenoj grupi obaveštajca francuske službe na Kosovu, jer je upravo dobio sveže
podatke.
Miloševiæ: Ko je sve uèestvovao na
sastanku, sutradan kod mene?
Farkaš: Šainoviæ, Ojdaniæ, Pavkoviæ, Rade Markoviæ, a sa strane vojne službe ja, Vasiljeviæ i gen. Gajiæ. O
svemu je obavešten i ministar MUP-a Vlajko Stojiljkoviæ.
- Zašto me Farkaš i svi ovi oficiri povlaèe sa Kosova i prikazuju kao zloèinca na tom
sastanku? Da bi me upravo na ovom suðenju iskoristili da
ubede Miloševiæa da su zloèine organizovale paravojne jedinice
koje su formirali Francuzi. On ovde laže Miloševiæa kako bi pokrio kriviènu prijavu. Protivteža ovim izmišljotinama je izjava Stevana Ðuroviæa koji na mom suðenju kaže
da sam spasao Kosovo. Farkašev zadatak je da prikrije
zloèin, i da Miloševiæa
dovede u zabludu i sumnju.
Upitan zašto baš preko njega peru zloèine, Petrušiæ kaže da su morali hitno da reaguju i što pre napadnu vojsku, jer su dobili
zadatak da zaustave hapšenje Ramuša Haradinaja i omoguæe NATO da bombarduje vojne
ciljeve, što je zahvaljujuæi svom obaveštajnom
radu uspešno spreèavao.
Farkaš na drugim suðenjima prièa
sasvim drugu prièu. Na suðenju
Ojdaniæu, 26. septembra 2007, dve godine posle smrti Miloševiæa, govori o tome da su niže jedinice izveštavale nadreðene komande o kriviènim delima i koracima koje su preduzimali protiv poèinilaca
iz redova VJ, ali da je u komandi Treæe armije koju
predvodi Pavkoviæ došlo
do zastoja u slanju tih informacija. Iako je na glavnom ispitivanju rekao da je
95 poèinilaca zloèina VJ bilo procesuirano, nije umeo da
navede koliki je taèan broj takvih predmeta, jer su kriviène prijave podnošene po jedinicima, a ne na nivou
glavnog štaba.
- On sada pakuje Ojdaniæu da do poèetka maja '99. nisu stizale informacije o zloèinima
nad kosovskim Albancima, i da je Treæa armija sve
prikrivala. Evidentno je da veæ treæi put izgovara opreène stvari. U sluèaju Miloševiæa prièa nešto sasvim petnaesto, sad ovde nešto drugo, a 1999.
optužuje mene kroz neku sasvim treæu prièu. I niko ovde na to ne reaguje. Sudbina zemlje je u tom trenutku u rukama
ovog èoveka, milion vojnika je pod komandom ovog bandita i on tri puta menja
istorijske èinjenice, što ne bi smeo po cenu života. Što bi to uradio? Samo zato što je dozvolio da ti zloèini postoje.
U vezi sa snagama na Kosovu, Farkaš je ponovio da je delovalo više
paravojnih grupa. Više ne pominje Petrušiæa. Ovaj put, meðutim, dodaje da te grupacije nisu
delovale samostalno, veæ da su bile u organskom
sastavu MUP-a. A onda, na iznenaðenje svih, kaže da je vojni vrh za vreme NATO intervencije znao za zloèine vojske i policije, kao i da je tu bilo i pojedinaca i grupa ubaèenih iz Albanije i prerušenih u uniforme VJ.
- Farkaš kaže da zna, i ne prijavljuje zloèin.
Zar nije samo ovo dovoljno? On i njegovi sateliti omoguæili
su ljudima koji su radili protiv naših interesa da izvrše zloèin, da pobiju nebitno koga sve, da ih zakopaju na jednoj lokaciji, pa
otkopaju, stavljaju u hladnjaèe, voze, razvoze... I sve
to odraðuju tri puta za vreme ratnog stanja na teritoriji SFRJ. U Srebrenici, u Ovèari, u Batajnici.
O
Draženu Erdemoviæu
Na suðenju Miloševiæu, u delu koji se odnosio na optužbe za Srebrenicu,
uloga Dražena Erdemoviæa, vojnika 10.
diverzantskog odreda vojske bosanskih Srba, tvrdi naš sagovornik, bila je da se bivši predsednik SRJ navede da
prizna da su paravojne jedinice srpskog porekla, koje navodno rade za francusku
tajnu službu, izvršile zloèin u Srebrenici. Kroz ispitivanje tužioca Džefrija Najsa, Erdemoviæ priznaje da je uèestvovao u zauzimanju
Srebrenice u julu 1995. godine i da su pripadnici njegovog odreda uèestvovali u ubijaju oko hiljadu osoba po nareðenju
Branka Gojkoviæa. Ali i dodaje: "Tu je bio i jedan potpukovnik".
- Ovim uvodi Miloševiæa u
prièu da ja postojim i da svima dajem nareðenja,
ali da me niko ne zna. Ali zato zna da su na terenu "paravojne jedinice" Panteri, Crni, Mauzerovi èetnici... Daje Miloševiæu do znanja da je postojao potpukovnik francuske službe, a da su zloèin odradile paravojne jedinice. On je spona sa 10. diverzantskim odredom,
koji je optužen da je uèinio sve zloèine u Srebrenici. Taèno je da su iz njegovog sastava pojedinci otišli
da likvidiraju izvestan broj muslimana koji je trebalo da budu zamenjeni za
srpske civile. Meðutim, ne može
niko da me ubedi da poslednjeg dana rata neko hoæe
da pobije muslimanske civile koji treba da se menjaju za zarobljene Srbe.
Najs: Da li je u decembru 1994. jedan broj novih ljudi otišao
na obuke?
Erdemoviæ: Njih izmeðu 40 do 50, otišli su na nekoliko nedelja na obuku u
SRJ, u kasarnu Panèevo. Oni koji su prošli obuku, ostali
su u jedinici.
- Ovim daje vetar u leða tužilaštvu da je SRJ spremala paravojne jedinice u Panèevu,
iz èega sud onda može da izvede zakljuèak da one više i nisu paravojne jedinice, veæ
zvaniène jedinice jedne zemlje koja ih je samo presvukla, nazvala ih
Panterima, Žutim, Zelenim i obuèila ih da vrše progone, ubijanja... Erdemoviæ time postaje kljuè Haga. Zato je srpska tajna služba na èelu sa saradnikom tajnih službi Simatoviæem, prevarila Jovicu Stanišiæa
da predaju Erdemoviæa Hagu, kojeg su prethodno instruisali
kako da govori.
Erdemoviæ: Rekli su da su došli iz Vojske Jugoslavije, iz Panèeva, znali su te
osobe iz moje jedinice koje su bile na obuci u Panèevu
i znali su komandanta Pelemiša. Jednom od tih oficira je
bio nadimak Jenki. Prvi put su bili u poseti glavnom štabu, drugi put su držali obuku sa nama iz 10.
diverzantskog voda u Vlasonici. Direktive Pelemišu izdavao je pukovnik Petar
Salapura.
- Paradoks je da glavni egzekutor Srebrenice odaje sva ova imena, a mi smo
na slobodi. Kljuè svih zloèina
je u tome što je Vasiljeviæ nagovorio Stanišiæa 1991, pre poèetka rata, da je najpametnije da sve što budu radili u Hrvatskoj, u Bosni, bilo gde, rade preko paravojnih
jedinica. Zato Klara Mandiæ dovodi Kapetana Dragana,
skauta koji u životu nije ispalio metak, da vodi jedinicu, iako u to vreme
imamo pet hiljada obuèenih oficira na teritoriji
SRJ. Pa da li je nama trebao Kapetan Dragan, Arkan, Rajo Božoviæ, bilo ko. Ne, oni su navuèeni da se bave ratom, kako
bi Srbija jednog dana odgovarala.
Najs: Kako vam je reèeno da postupate sa
civilima tokom napada na Srebrenicu?
Erdemoviæ: Ujutro 11. juna Pelemiš nam je rekao da civile upuæujemo na fudbalski stadion,
da ne pucamo na njih. Podeljene su èetiri grupe. Jedna
grupa je bio Marko Voškiæ,
jedna Franc Kos, jedna Zoran Maljiæ i sad ne znam taèno da li je jednu vodio Branko Gojkoviæ
Lule.
- Sve njih naæi æete
i u knjigama DB-a koje je Vasiljeviæ spremao za obaranje
Miloševiæa, odnosno moje hapšenje. Njihova imena uveliko
su provuèena kroz novine, a ja imenovan njihovim komandantom. Nijednog nisam
poznavao, niti sam imao ikakve fizièke veze sa njima do
1996, dakle posle rata u Bosni. Sa druge strane, jedini ko može da ubedi Miloševiæa
da Erdemoviæ treba da bude jedan od kljuènih svedoka u Hagu, jeste
vojna tajna služba ili DB. U to su ga i ubedili i prevarili.
Zloèinci su nauèeni da to što
rade, treba tako da rade, jer je to najbolje za Srbiju. Petrušiæ kaže da su upravo zato i žrtvovali svoje jedinice.
- Ne tražim pravdu samo za srpski narod, veæ pokušavam da dokažem da je jedna grupa ljudi iskoristila
trenutne sukobe na ratom zahvaæenim teritorijama radi svog
liènog profita.
Insistirajuæi na tome da je Miloševiæu odbrana podmetala lažne dokaze, pripremljene u istoj fabrici u kojoj i
svedoèenje Erdemoviæa, ne bi li ga navukli da prizna zloèin i tako se pokopa, naš sagovornik kaže da je ta sudbina zadesila i
Šešelja.
- Meðu Miloševiæevim "prijateljima" nalazila su se i dva-tri
izdajnika koji su mu podmetnuli papire DB-a. Ista grupa koja je uèestvovala u tome bila je aktivna i u montiranju mog procesa. Èovek koji je dao Miloševiæu
dokumente o meni nije to uèinio ni za Srbiju ni za
istinu. Znao je da tim èinom vara Miloševiæa, a kasnije je i Šešelju
dao te iste papire, èime je i njega prevario. Što se tièe njihovih optužbi, ne može
niko da me ubedi da bi u današnje vreme èak i najveæi diktator dozvolio da se streljaju toliki ljudi. I da ih onda otkopava,
zakopava...
O
Aleksandru Vasiljeviæu
Za kreiranje Gordijevog èvora u vojnom vrhu, tvrdi
naš sagovornik, najodgovorniji je Aleksandar Vasiljeviæ.
Na suðenjima Miloševiæu
ovaj general imao je ciljnu amneziju svaki put kada je trebalo prikazati neki
konkretni dogaðaj, iako je po svojoj službenoj dužnosti morao da zna sve. Amnezija bi kao rukom bila odneta uvek kada je
trebalo da iznese podatke koji su išli na štetu Srbije.
Kada je Najs, pravdajuæi optužnicu protiv Miloševiæa,
napravio kopèu izmeðu Republike Srpske i Beograda, predoèio
zahtev general-pukovnika Milutina Kukanjca, tada komandanta Druge vojne oblasti
u Sarajevu, da mu se ustupe sredstva za borbu koje ne mogu da se naðu na tržištu, Vasiljeviæ zdušno i maliciozno odgovara da èak i prepoznaje potpis generala Kukanjca. "Ovo je period kada se,
nakon što se MUP BiH podelio na dva dela jer je iz njega izašao srpski deo
MUP-a, i napravio MUP Republike Srpske. Ja bih rekao da je ovo jedan
megalomanski zahtev...."
- Posle 12 godina se seæa potpisa, ali ne zna baš
ništa o zloèinima na Ovèari. Ovde se akcenat stavlja na to da
je Srbija sponzorisala rat u Bosni. Tada pravi i diskutabilnu, perfidnu kopèu i na mala vrata uvodi vezu izmeðu Šešelja i Miloševiæa i
vezu SRS-a sa DB-om. Konkretno oko angažovanja
èlanova Radikalne stranke u dobrovoljaèke
sastave koji su upuæivani na slavonsko ratište.
Vasiljeviæ: Iz oba dokumenta se vidi
da su jedinice koje su upuæivane po relaciji nekih
stranaka iz Srbije na teren bile naslonjene na komande JNA gde su dobijale
vozila ili tankirale gorivo na vojnim pumpama, jer znam da je Branislav Vakiæ bio èlan SRS-a.
Najs: U kojoj meri se DB infiltrirala u politièke, opozicione partije u to vreme?
Vasiljeviæ: DB
Srbije imala je kvalitetne pozicije u gotovo svim u to vreme opozicionim
strankama i partijama.
Kroz ovako prevejane odgovore, u kojima Vasiljeviæ
tvrdi da su sve obaveštajne službe, kako primeæuje, suprotno propisima koji su tada važili,
u stvari bile podreðene Miloševiæu kao predsedniku Jugoslavije, u stvari navodi na perfidan zakljuèak da, ukoliko su èlanovi tih službi bili infiltrirani i u opozicione stranke, onda je Miloševiæ bio odgovoran i za poteze tih stranaka, odnosno njihove paravojne
aktivnosti na ratištu.
- Vasiljeviæ, iako je naèelnik
KOS-a, èiji je posao da na terenu reguliše i poznaje sve
prilike i da se svuda nalazi, pa i da spreèava
razvoj paravojnih jedinica, umesto toga sam pravi sve one buduæe generale-zloèince, kao što
su Alija Delimustafiæ, Seher Haliloviæ i Agim Èeku. Podmuklo govoreæi o formiranju Šeste lièke divizije u avgustu 1991, uvodi u vezu Republiku Srpsku Krajinu i Milana
Martiæa, kroz isti kontekst kroz koji provlaèi i
Arkana i Kapetana Dragana, Šešelja...
Koristi svaku priliku da protura podršku Srbije kroz
paramilitarne aktivnosti. Primera je bezbroj i nemoguæe
ih je obraditi. Meðutim, suština
i peèat celokupne njegove montaže mogu se svesti na jedini zakljuèak koji sud nedvosmisleno mora da izvuèe -
Srbija je ta koja je zakuvala èorbu - èime stvara osnov za sva buduæa ugnjetavanja i ucene
srpskog naroda.
Najs: U èemu se odražavala podrška VJ prema Vojsci RSK i Vojsci RS?
Vasiljeviæ: Po
faktièkom stanju to su bile dve države koje su imale dve
vojske, a one su finansirane iz jedne treæe
države. Legalno postoji SRJ, postoje dve krajine, Krajina i Republika Srpska,
koje imaju svoju vlast, imaju svoje vojske, ali se finansiranje vrši iz SRJ.
- Ovde gnusno laže da je SRJ posredno poèinila sve zloèine na terenu. Vasiljeviæ optužuje i kriminalizuje Srbiju. Kasnije pravi vezu izmeðu
Vojske i MUP-a, time što je izvrgava ruglu. Na
insistiranje Najsa da se "pozabave vojnom
linijom MUP-a Srbije", Vasiljeviæ odgovora da se "pod vojnom linijom
podrazumevaju aktivnosti èelnih ljudi MUP-a i DB-a,
ali i drugih koji su se mimo svoje funkcionalne zakonom propisane dužnosti
bavili poslovima koji nisu u njihovoj nadležnosti,
a odnose se na formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na
pojedinim delovima ratišta". I takav èovek se danas slobodno šeta po Beogradu.
Pošto ga Najs podseæa da je u septembru 1991.
bilo pokušaja da se Kadijeviæ ukloni sa položaja saveznog
sekretara, Vasiljeviæ potvrðuje
da su u tome 25. septembra uèestvovali delovi Prve
gardijske motorizovane brigade i da je zatekao pukovnike Mileta Mrkšiæa i Vuka Obradoviæa kako ga u kabinetu gen.
Blagoja Adžiæa ubeðuju da prihvati funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu.
- Ovo pred vama je u stvari privatan rat koji su meðusobno
vodili Mrkšiæ, Obradoviæ, Nikola Zimonja i Aleksandar Vasiljeviæ.
Upravo tada je i napravljen plan da se dogodi Ovèara,
Srebrenica i Kosovo. Obradoviæev brat Paviæ bio je èlan SPS-a, što Vasiljeviæ
izvlaèi iz konteksta i povezuje sa uticajem Miloševiæa kao predsednika države i stranke, ne bi li
ponovo uspostavio kopèu izmeðu dogaðaja u Hrvatskoj i vlasti u Srbiji. Mrkšiæ je uvuèen jer treba da bude osuðen za zloèin u Srebrenici, a njega povezuje sa Miloševiæem preko Obradoviæa, odnosno preko njegovog
brata, èime Vasiljeviæ ovu grupu ljudi
svrstava ka Miloševiæu.
Na pitanje kako su navodno otkrili zloèin
u Lovasu 23. oktobra 1991,Vasiljeviæ kaže da je dobio kratku i nepotpunu informaciju od odeljenja bezbednosti Prve
vojne oblasti o tome da je jedna veæa grupa civila
stradala na minskom polju na koje ih je kao živi štit poterao odred Dušan Silni uz pomoæ TO
Valjeva.
- Naèelnik KOS-a dobija nepotpunu informaciju o zloèinu
koji se odigrava u Lovasu, gde eto povezuje TO iz Valjeva, iz Srbije, i
"paravojnu" jedinicu Dušan Silni na teritoriji u
Hrvatskoj. Vojska je zauzela te teritorije i njima komanduje, a eto ispred nosa
im neki odred švrlja okolo i pravi haos. O tome pri tom sve zna, a veæ kod sledeæeg pitanja se ne seæa koje su jedinice uèestvovale u nesrazmerno veæoj akciji u Vukovaru.
Vrhunac neobjašnjivog ponašanja gen. Vasiljeviæa,
prema Petrušiæevim
reèima, jeste njegova interpretacija dogaðaja na Ovèari 1991. godine.
Vasiljeviæ: Ja sam sa Zjajom Murisom
imao vrlo kratak kontakt u januaru 1993. zbog nekih optužbi da sam maltene ukrao neki novac iz Vukovara. Pošto
je Muris bio komandir specijalne policijske jedinice, hteo sam od njega da èujem o èemu se radi jer nisam ništa znao. Tada mi je rekao da je bio angažovan na
tom zadatku i poslat na Ovèaru. Od njega prvi put èujem za Ovèaru i nije mi bilo jasno da li je to mesto ili štala
za ovce. U najkraæem mi je isprièao
da su iz bolnice zarobljenici bili evakuisani i prebaèeni
na Ovèaru gde se nalazila 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Njega je uputio
neko iz gardijske brigade sa nekoliko policajaca da vidi šta se dogaða, èuo je pucnje i o tome preko radio-veze obavestio komandu brigade.
Odgovoreno mu je: "Vrati se nazad, to više nije vaš problem". Nakon
izvesnog vremena saznao je da su tu vukovarski teritorijalci streljali oko 160
civila. Da su ove informacija taène, potvrðuju mi i novinari na terenu.
- Zamislite naèelnika KOS-a koji se tek 1993, dve
godine posle Ovèare, u sluèajnom,
neformalnom razgovoru sa nekim treæerazrednim Murisom,
obaveštava o zloèinu ovih razmera, o kojem ni danas navodno ne zna ništa. A veæ u nastavku prièe o tome sluèaju
zna da je Miodrag Lanèužanin
i njegov odred Leva supoderica u sastavu štaba
TO Vukovar, uèestvovao u likvidacijama, i da pri tom nije legalno pridodat vukovarskim
teritorijalcima. Iako ništa ne zna o Ovèari, iz topa odgovara na tužioèevo
pitanje da je nadimak Lanèužanina
- Kameni.
Vasiljeviæ je sa Pavkoviæem, tvrdi Petrušiæ,
odgovoran za organizaciju tog zloèina.
- Odredio je one koji æe izvršiti selekciju onih koji æe biti odvedeni iz bolnice
i streljani. Druga grupa ljudi vodi te ljude iz bolnice, a treæa grupa ljudi konkretno strelja zarobljenike. I meðusobno
ne znaju jedni za druge. To je osmislio u sadejstvu sa Džonom Dojlom, koji je u to vreme bio desna ruka Džordžu Tenetu, šefu amerièke CIA za Balkan. Dojl sam izjavljuje da je Vasiljeviæ jedan od njegovih najpouzdanijih ljudi i da zato niko ne sme da ga dira. A
Tenet je inaèe poreklom Albanac. Pavkoviæev zadatak bio je da zadrži snage OEBS-a i UN i ostalih dok se ne izvrši zloèin, dok u njegovom liènom krevetu spava Vesna
Bosanac, naèelnik bolnice u Vukovaru, doktorka koja je formirana u organizaciji Doktori
bez granica, umešana u trgovinu organima. Svaki put kad je imala neki
problem, zvala bi Bernarda Kušnera i neke ljude bliske Madlen Olbrajt. A Vasiljeviæ je garantovao njenu bezbednost.
(Nastaviæe
se)
Klimave
izjave
Petrušiæ je iz sudskih spisa prvi put dobio i tri akta èiji su potpisnici Rade Markoviæ, Geza Farkaš i Danilo Pantoviæ, u kojima se navodi da ovaj obaveštajac nikada nije saraðivao sa vojnim i
policijskim službama bezbednosti SRJ.
- Potvrda Ministarstva inostranih poslova koju potpisuje Pantoviæ, lažno navodi da nikada nisam saraðivao sa DB-om. Takvu laž
direktno osporava svedoèenje Mirka Marjanoviæa, tadašnjeg politièkog savetnika SRJ u Parizu, na suðenju grupi Pauk, koji kaže da se uverio da su sve informacije koje
sam davao u potpunosti bile taène
i kao primer navodi da sam im 20. marta 1999. dostavio informaciju da æe bombardovanje poèeti 25, izmeðu dva i tri sata, a da bezbednosne službe poseduju kompletnu genezu svega
što sam uradio. Isto važi i za navod potvrde
vojne službe, koju Farkaš potpisuje, jer zašto bi onda pukovnik
VJ Stevan Ðuroviæ, takoðe na mom suðenju, rekao da sam VJ dostavljao koridore leta NATO avijacije i da su zbog
toga blagovremeno sklanjali naše tenkove, a da o svemu tome postoje pisani
tragovi i dokumentacija u vojnoj službi. Kao što ni prethodne dve izjave nisu
taène, isto važi i za navod koji potpisuje Markoviæ - tvrdi naš sagovornik.
O Stanišiæu
Da li je i Stanišiæ bio špijun CIA koji je
organizovao paravojne formacije, Petrušiæ odgovara:
- Stanišiæ je uhvaæen u mrežu onda kada se prvi put sa njima sastao. Moram da kažem da ni on ni Vasiljeviæ
nisu na samom poèetku shvatali da su špijuni za strane službe. Naprotiv,
smatrali su da rade dobro i u korist zemlje. Kada su ih ubedili da rade za
dobrobit zemlje, ubedili su ih i da je najbolje da oforme paravojne jedinice -
jer preko njih mogu da dobiju pokriæe za sve. Jer onda kada se registruje ratni zloèin, ostaje samo da se uperi prst ka njima i kaže - to je delo ove paravojne jedinice. Isto tako su ih ubedili i da za
razne sumnjive poslove u inostranstvu treba iskoristiti parabanke - a u Srbiji
ih je bilo... Jezda, Dafina... Njih je dovela Klara Mandiæ, Mosadov èovek... Ne smemo mi
kriviti Jezdu i Dafinu, oni su bili iskorišæeni i za to su platili... Dafina je umrla, Jezdu su uhapsili... Klara Mandiæ je osmislila i nagovorila Stanišiæa i kompaniju da su Srbiji potrebne parabanke. A Stanišiæ je u to uspeo da ubedi Slobodana Miloševiæa.