Misija
Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i
budućnost Interneta (9)
Američki
san je noćna mora
Diskusije
heroja antiglobalizma Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima Džejkobom
Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su
2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i
u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda,
koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid
donosi najznačajnije delove iz ovog značajnog svedočanstva o borbama za
medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.
Džulijan Asanž
DŽEJKOB: jedna od osnovnih stvari koju su sajferpanks
prepoznali, jeste da arhitektura u stvari definiše političku situaciju, tako da ako
imate centralizovanu arhitekturu, i čak iako je kontrolišu najbolji ljudi na svetu, ona privlače smradove, a ti smradovi, uz pomoć svoje moći rade one stvari
koje oni koji su tu arhitekturu osmislili nisu imali na umu. I važno je znati da se to odnosi i na novac. DŽULIJAN: Kao naftni izvori u Saudijskoj Arabiji, naftno
prokletstvo.
DŽEJKOB: Gde god da pogledamo, posebno kada je u pitanju
finansijski sistem, možemo videti da čak i kada ljudi imaju najbolju nameru, to jednostavno
nije važno. U arhitekturi je istina.
To je istina interneta, koja se odnosi na komunikaciju. Tzv. sistem za zakonsko
presretanje, što je samo drugi način za špijuniranje
ljudi...
DŽULIJAN: To je eufemizam, zakonsko presretanje.
DŽEJKOB: Baš tako, kao zakonsko ubistvo.
ENDI: ili zakonska tortura.
DŽEJKOB: Čuli ste već za zakonske napade bespilotnim letelicama na američke građane koje je odobrio
predsednik SAD Obama, zar ne? Kada je u Jemenu ubio šesnaestogodišnjeg sina Anvara
al-Avlakija to su nazvali zakonskim ubistvom, ili ciljanim ubistvom kako su to
saopštilii. Takozvano
zakonsko presretanje je ista stvar - samo stavite reč zakonsko ispred bilo čega i onda, samo zato što to čini država, to postaje opravdano. Ali zapravo arhitektura države im omogućava da to rade. Arhitektura
zakona i arhitektura tehnologije, kao i arhitektura finansijskog sistema.
Ono što su sajferpanks pokušali da urade jeste da stvore sistem koji će nam omogućiti da jedni
drugima nadoknadimo troškove na zaista
slobodan način, u koji se nije moguće umešati. Poput čaumove monete, tj. elektronskog novca stvorenog po
uputstvima Dejvida Čauma, izumitelja
elektronskog novca (e-Cash - potpuno anonimna elektronska moneta), iako
se i za nju može reći da je centralizovana više nego što je neophodno.
Ideja je bila da se, za razliku od Vize/Masterkarda, koji ostavljaju trag kada
se koriste, stvori anonimno sredstvo plaćanja. Iako stvorena
oko centralnog autoriteta, čaumova moneta
koristi kriptografske protokole koje je izmislio Dejvid Čaum da bi obezbedio anonimnost transakcije.
DŽULIJAN: U principu se radi o elektronskom novcu ali
bez serijskih brojeva.
DŽEJKOB: Ili sa serijskim brojevima koji
ti omogućavaju da vidiš da li to važeći novac, ali ti ne dozvoljava da vidiš da
je njime Džulijan nešto platio Endiju, ili o kojem iznosu se radi.
DŽEREMI: To je u stvari ponovno stvaranje
novca u digitalnom svetu.
Putevi svih informacija vode u
SAD
DŽULIJAN: Stvaranje elektronskog novca je veoma važna stvar jer kontrola nad sredstvom razmene jeste
jedna od tri glavne odlike države, o čemu sam govorio kada sam dao primer Hezbolaha. Ako državi oduzmete monopol nad sredstvom ekonomske
interakcije, onda joj oduzimate jednu od tri osnovne odlike države. Ako država funkcioniše po modelu mafije, onda ona štiti reketiranje i istresa ljudima poslednji dinar iz
džepa na bilo koji način. Kontrola tokova novca je za državu važna zbog ubiranja
prihoda, ali i zato da bi jednostavno mogla da kontroliše šta ljudi rade -
podstiču jednu stvar, a obeshrabruju
drugu, potpuno zabranjuju neke aktivnosti ili organizacije, ili interakciju
između nekih organizacija. Tako, na
primer, kada se radi o potpunoj finansijskoj blokadi Vikiliksa, do toga nije došlo zbog zahteva slobodnog tržišta, jer tržište i nije slobodno
- vladini propisi su neke od učesnika na
finansijskom tržištu učinili vladarima i
ne dozvoljavaju drugima ni da uđu na tržište. Ekonomske
slobode je za sebe zadržala elita koja je u
mogućnosti da utiče i na propise i principe u bankama.
ENDI:
Na žalost, to je
trenutno nerešiv problem
elektronskog sveta. Dve kreditne kompanije koje kontrolišu najveći deo plaćanja kreditnim karticama na planeti, obe imaju
elektronsku infrastrukturu u SAD - što automatski znači da SAD ima nadležnost nad njihovim podacima. Kompanije poput Pejpala,
koje su takođe pod nadležnošću SAD, primenjuju
američku politiku, bilo
da se radi o zabrani kupovine kubanskih cigara od nemačkog onlajn prodavca ili blokadi isplata Vikiliksu iako
nije pod nadležnošću SAD. To znači da američka Vlada ima
pristup podacima, kao i mogućnost da nameće kontrolu plaćanja na svetskom nivou. Iako američki građani mogu da tvrde
da je to najbolja demokratija koju nam novac može obezbediti, za evropljane to je nešto što nema cenu.
DŽULIJAN: U našem tradicionalnom
svetu donekle smo imali slobodu kretanja, koja nije bila baš sjajna u nekim slučajevima.
DŽEJKOB: Da li si siguran u to Džulijane? Verujem da tvoja sloboda kretanja predstavlja
klasičan primer toga koliko smi u
stvari slobodni.
DŽULIJAN: Da, Velika Britanija je najavila da će godišnje oko 100.000
ljudi staviti u situaciju sličnu mojoj. Tako da
mislim da je to donekle kolateralna žrtva.
DŽEJKOB: To je razlog zašto su osnivači moje države pucali na ljude iz Britanije. Postoji razlog zašto smo pucali na Britance. Taj razlog je još uvek prisutan! Tiranija još uvek postoji.
DŽEREMI: Hajde da ne unosimo lične emocije.
Punjenje
privatnih zatvora
ENDI:
Ono što tvoja država, SAD, trenutno radi jeste privatizacija zatvora.
Pregovaraju sa privatnim kompanijama koje sada upravljaju nekadašnjim državnim zatvorima i
obećavaju im da će 90 posto njihovih kapaciteta biti popunjeno. Tu na
delu vidimo kapitalizam u svoj svojoj apsurdnosti.
DŽULIJAN: U američkim zatvorima se nalazi više ljudi nego nekada
u Sovjetskom savezu.
DŽEJKOB: Zabluda je verovati da ako se ja
bunim protiv nečega što je pogrešno, da neko smatra da sam automatski deo
nečega drugog što je takođe pogrešno. Ja ne mislim da su SAD savršene.
DŽULIJAN: Voleo bih da se vratimo na tri osnovne
slobode: slobodu komunikacija, slobodu kretanja i slobodu ekonomske
interakcije. Ako pogledamo prelaz našeg globalnog društva na internet, shvatimo da kada smo napravili taj
prelaz lična sloboda kretanja se u
principu nije promenila. Sloboda komunikacija se na neki način neverovatno uvećala, u smislu da
sada možemo komunicirati sa mnogo većim brojem ljudi; sa druge strane je i neverovatno ugrožena, jer više ne postoji
privatnost, tako da naše komunikacije mogu
i već špijuniraju i zadržavaju i, kao rezultat toga, mogu biti iskorištene protiv nas. Tako da je ta osnovna interakcija
koju ostvarujemo sa ljudima fizički ugrožena.
ENDI: Privatnost je moguća, ali se mora
platiti cena za nju.
DŽULIJAN: I naše ekonomske
interakcije su iskusile iste posledice. Kada su, recimo, u pitanju
tradicionalne ekonomske interakcije, ko zna za njih? Ljudi koji su vas videli
da idete na pijacu. A sada, ko zna za vaše ekonomske
interakcije? Ako kupite nešto od svog komšije i platite Viza karticom, što ste na tradicionalnoj pijaci mogli da uradite
gotovo potpuno privatno, ko će znati za to?
DŽEJKOB: Svi.
DŽULIJAN: Svi će znati. Sve velike
zapadne sile razmenjuju podatke, tako da svi imaju te podatke i pohranjuju ih.
ENDI: Džulijane, u redu je to što govoriš,
ali nisam siguran da možeš da napraviš razliku između slobode komunikacija i
slobode ekonomskih interakcija, jer internet, ovakav kakav je danas, čini
infrastrukturu za naše društvene, ekonomske, kulturne, političke i sve druge
interakcije.
DŽEJKOB: I svakako slobode kretanja.
Zamena za novac i digitalna
sloboda
ENDI:
Kakva god da je arhitektura komunikacija, novac je samo delić. Radi se o upotrebi interneta. Ako je ekonomski
sistem zasnovan na elektronskoj infrastrukturi, arhitektura elektronske
infrastrukture će govoriti o tome kakvi su
tokovi novca, kako su kontrolisani, kako su centralizovani, itd. Na početku se možda i nije mislilo
da bi internet mogao biti infrastruktura za sve, ali je ekonomska logika
govorila „jeftinije je to uraditi putem Iterneta". Banke i kompanije koje izdaju kreditne
kartice su prvobitno imali bankomate sa X.25 interfejsom, koji su činili zasebnu mrežu nekih 10 ili čak 20 godina, a sada je sve zasnovano na TCP/IP, jer
je tako jeftinije.
Samim
tim arhitektura tehnologije postaje ključno pitanje jer utiče na sve druge oblasti, i zbog toga moramo ponovo da
razmotrimo to pitanje. Ako želimo decentralizovan
način za ostvarivanje naših plaćanja, moramo
vratiti infrastrukturu u svoje ruke.
DŽEJKOB: Bitkoin je u principu elektronski novac.
ENDI: I nema inflacije.
DŽEJKOB: Funkcioniše potpuno decentralizovano,
tako da umesto federalnih rezervi imamo gomilu ljudi širom sveta koji joj
određuju vrednost.
DŽULIJAN: I postoje kompjuterski programi
koji olakšavaju ceo proces.
DŽEJKOB: Želeo bih da
objasnim to na netehnički način. To je elektronski novac koji se pre može nazvati robom nego valutom jer ljudi određuju koliko evra vredi jedan bitkoin. Samim tim donekle
podseća na zlato, a postoje i
takozvani rudarski troškovi bitkoina, jer
na kompjuteru tražiš bitkoin, a i ideja je da postoji računska složenost i da je vezan
za vrednost stvari. Tako da netehničkim terminima rečeno, bitkoin predstavlja način na koji ja mogu Džulijanu poslati novac koji će Džulijan primiti, a da Endi ne može da se umeša ili spreči to. Ipak, postoje određeni problemi, na primer, veoma je loše jer to nije
anoniman novac.
DŽULIJAN: Bitkoin predstavlja veoma interesantan hibrid,
jer su vlasnici računa potpuno
privatni, tako da u skladu sa vašom voljom možete imati nalog, ali transakcije celokupne bitkoin
ekonomije su u potpunosti javne. Jednostavno na takav način funkcioniše jer se svi moraju
složiti da je došlo do transakcije, da nalog onoga ko je novac poslao
sada ima manju vrednost a nalog onoga ko je novac primio, veću. To je jedan od načina na koji se može voditi sistem
distribucije novca koji ne zahteva centralni server, koji bi bio privlačna meta za prinudnu kontrolu. Ali, kada je bitkoin u
pitanju, distribucija je veoma inovativna, kao i algoritmi koji omogućavaju distribuciju, jer ne zahtevaju poverenje ni u
jedan deo, nazovimo ga, bitkoin bankarskog sistema. Poverenje je podeljeno. A
primena nije regulisana zakonom ili revizijom, već putem teškoćom kriptografskog računa kroz koji svaki deo mreže mora da prođe da bi pokazao da radi ono što tvrdi da obavlja. Samim tim je u arhitekturu
sistema ugrađena primena „poštenog" bitkoin bankarstva.
Proračun se prevodi u električnu energiju za svaki ogranak Bitkoin banke, tako da možemo odrediti trošak za prevaru, po
ceni električne energije. Rad neophodan da
se počini prevara je viši po ceni električne energije nego što je dobitak dobijen tom akcijom. Radi se o veoma inovativnom
pristupu, ne zato što te ideje nisu
ranije istraživane (postojale su na papiru
20 godina), već zato što je bitkoin našao pravi balans, a
i dodao je jednu vrlo inovativnu ideju o tome kako potvrdi potpuni globalni
konsenzus u vezi sa transakcijama bitkoin ekonomije, čak i uz pretpostavku da su mnoge banke sklone prevari,
kao i da je svako može osnovati.
Naravno,
kao i bilo koju drugu valutu i ovu morate platiti nečim drugim; radom, bitkoinima ili zameniti za neku
drugu valutu - postoje grupe menjača koje se bave
time. Ali postoje neka druga ograničenja. Vreme dospeća je oko 10 minuta - potrebno je oko 10 minuta za
proračun između predavanja novca do toga da druga strana dobije
globalni konsenzus da je došlo do transkacije.
Ali pošto ima sve odlike novca, tu su
i svi problemi moguće krađe, kao i bilo koja gotovina. Ali, naravno i različite prednosti: kada dospe na vaš račun u potpunosti ste
sigurni da ste isplaćeni, ček ne može biti poništen, banka ga ne može povući...
DŽEJKOB: Bilo bi interesantno da su ljudi koji su
stvorili bitkoin odlučili da propišu da je obavezno koristiti Tor, tako da nema potrebe
stvarati nalog, već neku vrstu kriptografskog
identifikatora, što je moguće ako bi sve išlo preko Tora, jer
on u osnovi omogućava anonimnost
lokaliteta, čak i ako neko ima dugoročne identifikatore koji omogućavaju identifikaciju kada želite da povežete sve svoje
transakcije.
DŽEREMI: bez ulaženja u previše detalja
možemo se složiti da je bitkoin zasnovan na sjajnom konceptu, ali da ima neke
mane. Ima deflacionu prirodu, jer novac teži da nestane sa bitkoina. Samim tim
ne može da funkcioniše na duže staze, ali nudi koncept koji se može unaprediti.
Sada su došli do 0.7 ili 0.8 verzije.
DŽEJKOB: Kao da je neko ponovo izmislio Dejvida Čauma.
Mali
troškovi elektronskog novca
ENDI:
Mislim da u poslednjih deset godina, Bitkoin predstavlja do sada najuspešniji pokušaj uvođenja digitalnog novca.
DŽULIJAN: Gotovo da su napravili pravu ravnotežu. I mislim da će bitkoin nastaviti
sa radom. To je efikasna valuta; možeš da otvoriš račun za 10 sekundi i da uradiš transfer novca bez dodatnih troškova osim da platite internet i nekoliko minuta
električne energije. Veoma je konkurentan
u odnosu na sve ostale forme transfera novca. Ja mislim da će oni napredovati. Pogledajte samo šta se desilo nakon nekoliko krađa bitkoina i negativnih tekstova tokom leta 2011.
godine, koji su doveli do toga da se kurs spusti na 3 američka dolara.
Ali,
vrednost bitkoina se polako ponovo popela na 12 dolara. Nije odjednom skočio nazad, već je postepeno rasla
njegova vrednost što bi trebalo da
pokazuje široku potražnju. Verujem da je veliki deo potražnje trgovina drogom na sitno, recimo naručivanje marihuane poštom i slično.
Ali
bitkoin ima niske opšte troškove. Nekoliko internet provajdera, posebno tamo gde
nije lako dobiti kreditne kartice, poput bivšeg Sovjetskog
saveza, su počeli da ga koriste.
Ali ako
nastavi da raste doći će do primene strogih mera. To neće dovesti do ukidanja bitkoina, jer kriptografija sprečava sve sitne napade upotrebom sile prinude, ali
usluge menjača koji razmenjuju bitkoin mogu
biti napadnuti mnogo lakše. Međutim, ovi menjači mogu raditi bilo
gde u svetu, tako da postoji više zemalja pod čijom nadležnošću će još uvek biti moguće raditi, a i crno
tržište ima svoju logiku. Mislim da je ono što je bitno da bude urade sa bitkoinom da ga internet
provajderi i industrija usluga putem interneta, poput onih igrica koje kupuješ na Fejsbuku i slično, prihvate zbog
njegove efikasnosti. I kada ga različite industrije
prihvate stvoriće se lobi koji će se boriti protiv njegove zabrane. Tako je i kriptografija
ušla u upotrebu. Nekada je bila svrstavana
u trgovinu oružjem, a neki od nas kao trgovci
oružja, ali kada je bila
primenjena u pretraživačima i kada je počela njena upotreba
za elektronsko bankarstvo, stvorio se dovoljno moćan lobi da spreči da zabrane njenu
upotrebu - iako se slažem da ponovo ima
koraka u tom pravcu.
DŽEJKOB: Problem je u pogrešnim brigama u vezi sa privatnošću. Hajde da govorimo otvoreno. Pogrešno je verovati da bi trenutna ekonomija bila drugačija sa internetom nego bez interneta. Kada sam dolazio
ovde i kada sam kupovao britanske funte, mora sam da dam svoj broj socijalnog
osiguranja, što znači moj jedinstveni identifikacioni broj u Sjedinjenim
Državama, morao sam i da im dam
svoje ime, da ga povežem sa brojem računa, a i da im dam novac. Pribeležili su sve serijske brojeve, pogledali su sve te
podatke i javili ih Vladi SAD. To je, znači, analogni način. U SAD je mnogo teže uneti stranu valutu jer smo mi toliko udaljeni od svih ostalih. Ali
postoji istorijski trend kontrole valute, tako da ne možemo da kažemo da se kontrola
primenjuje samo na internetu. Koliko znam postoje bankomati koji beleže serijske brojeve novčanica i onda prate njihov tok, da bi videli gde su upotrebljene i ko je šta radio sa njima.
Ako
uporedimo te sisteme i internet, privatnost se nije poboljšala kada smo prešli na internet - u
stvari, ostala je jednako loša kao na početku. Zbog toga mislim da je veoma važno pogledati trendove u svetu pre interneta, da bismo
znali kuda idemo. Otkrili smo da ako imate mnogo novca možete platiti premiju da biste zaštitili svoju privatnost, dok ako nemate novca gotovo
je sigurno da nećete imati nikakvu privatnost.
I još je gore kada je u pitanju
internet. Ideje poput bitkoina su korak u pravom smeru kada se kombinuju sa
anonimnim komunikacionim kanalima poput, na primer, Tora, koji će ti praktično omogućiti da Vikiliksu pošalješ bitkoin, tako da će svi koji
posmatraju tu transakciju videti da korisnik Tora poslao bitkoin i da si ga ti
primio. To je moguće uraditi i to je,
na neki način, mnogo bolje od gotovine.
Jahači Infokalipse
DŽULIJAN: Svi govorimo o privatnosti komunikacija i
pravu na objavljivanje. To je nešto što je veoma lako razumeti, jer ima dugu predistoriju,
i nešto o čemu novinari posebno vole da govore jer tako štite sopstvene interese. Ali tu vrednost treba da
uporedimo sa vrednošću privatnosti i
slobode finansijskih interakcija. Svaki put kada CIA vidi neku finansijsku interakciju,
mogu da vide da je ova strana sa ove lokacije poslala nešto toj strani sa te lokacije, uz koju imaju i podatak
o tačnom iznosu i važnosti interakcije. Zar nisu, samim tim sloboda iliti
privatnost finansijskih interakcija u stvari važnije nego sloboda govora, jer ekonomske interakcije u stvari podupiru
celokupno društvo?
DŽEJKOB: One su neminovno povezane. Mislim da je to
glavna razlika između američkih i evropskih sajferpankera, jer bi ti američki sajferpankeri rekli da su te slobode potpuno iste.
Jer u društvu koje je zasnovano na
slobodnom tržištu trebalo bi da i praktikuju ono što zastupaju.
DŽULIJAN: Praktikuješ ono u čemu je tvoja moć.
DŽEJKOB: Tačno tako. Ne bih baš rekao da
podržavam to, jer je to prilično desničarski pristup, koji možda i nije ono što
nam treba. Možda bi, na primer, bolji bio društveno ograničeni kapitalizam.
DŽULIJAN: Možemo recimo da pogledamo iz
obaveštajne perspektive: dobijete budžet od 10 miliona dolara za obaveštajni
rad. Možete da špijunirate imejl interakciju ljudi ili možete da uspostavite
potpuni nadzor njihovih finansijskih interakcija. Za koje od ova dva biste se
odlučili?
ENDI: U današnje vreme će reći „nateraćemo
finansijske kompanije i banke da koriste internet, tako da ćemo imati i jedno i
drugo". I to su i uradili. Tako da je činjenica da nema direktnog izlaza
iz te situacije. Možete učiniti ponešto, recimo koristiti Tor da zaštitite
svoje komunikacije, možete da uradite enkripciju svojih telefonskih poziva,
možete da razmenjujete zaštićene poruke. Ali kada je novac u pitanju sve je
mnogo komplikovanije jer postoje razni zakoni koji sprečavaju pranje novca i
slično, tako da uvek mogu da nam kažu da narko i terorističke organizacije
zloupotrebljavaju infrastrukturu da bi činili loše stvari.
DŽEJKOB: To je jedan od jahača Infokalipse.
ENDI: Ja bih zaista voleo da postoji
mnogo više transparentnosti u radu kompanija za nadzor i nad vladinim
troškovima u toj oblasti. Postavlja se pitanje šta plaćamo kada obezbeđujemo
potpunu anonimnost samo finansijskog sistema? Šta će se onda dogoditi? Mislim da
to na nekim mestima može dovesti do zanimljivih delova gde bi ljudi mogli da se
opuste i kažu „ok, mogu da podignem svoj glas, mogu da se obratim parlamentu,
ali mogao bih i jednostavno da kupim neke političare".
DŽEREMI: Govoriš o SAD, zar ne?
(Nastaviće se)