Na nišanu

Davos 2015: najviša tačka Vučićevih suludih izleta u nepoznato

Put putuje naš Vođa

Od pobede Srpske napredne stranke na izborima 2012. godine, pa sve do danas, Aleksandar Vučić je sebe izdigao iznad vremena i prilika, iznad realnosti i iznad mogućnosti. Kao da je u pitanju putujući cirkus, on unapred najavljuje velike i spektakularne susrete sa najvećim državnicima sveta, sa najvećim kompanijama i sa najvažnijim investitorima. Istina je da on sumanuto troši novac poreskih obveznika, da je Srbija do guše u dugovima i da od njegovih velikih poslova nema ništa. Poslednji veliki "izlet" koji je napravio, putujući na ekonomski forum u Davosu (Švajcarska), koštao je Srbiju oko dva miliona evra. A, efekat je poražavajući. Sa njim niko nije sklopio nikakav dogovor. Srbija je još siromašnija nego što je bila.

Igor Milanović

Svi režimski mediji u Srbiji, javili su 21. i 22. januara 2015. godine "ekskluzivnu" vest, da će premijer Srbije Aleksandar Vučić otputovati na Svetski ekonomski forum (WEF) u švajcarskom planinskom odmaralištu Davos, koji je ove godine organizovan pod nazivom "Novi globalni kontekst".

Već sam naziv ovog skupa, unapred je diskvalifikovao Vučića kao učesnika, jer Srbija nema nikakvog uticaja na globalne ekonomske i političke tokove. Ali, Vučić je, pre polaska, samouvereno izjavio, da tamo ide kako bi se sastao sa "...brojnim svetskim liderima i predstavnicima najvećih kompanija, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, turskim premijerom Ahmetom Davutogluom, potpredsednikom Evropske komisije Franoms Timermansom i potpredsednikom vlade Švajcarske Didije Burkhalterom...". Najavio je Vučić i to da će na "Rojtersovom ekonomskom panelu", odgovarati vodećim biznismenima na pitanja o Srbiji, te da će se sastati i sa menadžerima najvećih svetskih korporacija sa ciljem da Srbiju predstavi kao dobro mesto za investicije.

Ali, ništa od toga se nije desilo. Niti ga je neko nešto pitao, niti je Merkelovu video.

Jer, čim je ovaj impresivni skup sa četrdeset šefova država ili vlada i 2.500 učesnika počeo sa radom, bili je jasno da je srpski premijer običan marginalac, koga izbegavaju kao pojavu srednjovekovne gube. Konačno, svako ko pripada ozbiljnom poslovnom svetu, zna da Srbija nije nikome dobra za investicije, a nedavno su i predstavnici Svetske banke ocenili srpsku ekonomiju kao najgoru u regionu.

Šetao je Vučić u Davosu sam po hodnicima, separeima i salama, sa svojim karakterističnim, blesavim izrazom lica. Niti ga je ko tražio, niti je on mogao nekoga da pronađe za razgovor. Tu i tamo, u pauzama, prišao bi nekome, sklopio bi par rečenica i to bi bilo sve. O tome svedoče i brojne fotografija sa ovoga skupa. Samo dva čoveka su na trenutak posvetila pažnju Vučiću: kineski premijer Li Kećijang (koji mu je pružio ruku, ali je odmah okrenuo glavu ka drugom sagovorniku) i sa direktorom kompanije "Google ideas" Džaredom Koenom (za jedan mali, neformalni razgovor, morao je da zakupi i termin i sto za kojim su sedeli).

Kurtoazni razgovor ticao se razvoja novih tehnologija i moguće saradnje sa kompanijom Gugl. To je bilo dovoljno da njegova propaganda u Srbiji zavrišti: "...Vučić dovodi Gugl u Srbiju!". Istina, Vučić se našao na trenutak i sa Muhamedom Al Abarom, prevarantom iz Emirata, koji mu je podvalio maketu "Beograda na vodi". Ali, Al Abar ga je brzo zaobišao. Vrebao je u Davosu nove žrtve svojih megalomanskih ideja.

Iza zavese ovog skupa, desio se i Vučićev susret sa predstavnicima američke kompanije Esmark (o tome, na sledećoj strani). Jedina tačna vest koja je u srpskim medijima stigla iz Davosa je ona koja glasi: "...Premijer Vučić će, zajedno sa drugim svetskim liderima, učestvovati na svečanoj večeri."

Cena njegovog uzaludnog januarskog boravka u Davosu, nije bila mala. Samo za poslovne učesnike (kompanije i preduzetnike) ovo zadovoljstvo košta više od 590.000 franaka, a za predsednike država i premijere, znatno više.

Soba za prenoćište tokom samita, u nekom od hotela u Davosu, košta 7.000 evra za jednu noć. Za učestvovanje na predavanju, kotizacija iznosi od 10.000 do 18.000. evra, a formalno članstvo u Forumu košta 50.000 švajcarskih franaka. Tu su troškovi i za obezbeđenje (lično obezbeđenje je dozvoljeno samo trojici predsednika najvećih zemalja sveta, ali uz njih ide i švajcarsko obezbeđenje).

Zakup prostora za razgovor "na marginama skupa", takozvanih "špajzeva", kako ih u Davosu zovu, ide po minuti, i kreće se od 1.000 do 5.000 švajcarskih franaka za pola sata razgovora.

Vučić se, očigledno, našao u Davosu kao slon u porcelanskoj radnji: ništa mu nije išlo od ruke i nigde nije mogao da se uklopi. Status neprikosnovenog vođe koji kreira u Srbiji, tamo ne važi. Sveden na pravu meru, ovaj mali autokrata je nestao među onima koji nešto stvarno znače u svetu.

A, krenuo je na taj put ispraćen spektakularnim naslovima: "...Vučić u Davosu: Uradićemo domaći zadatak do 2019. godinu!", "...Vučić u Davosu: Brza pruga u oktobru 2017, želimo Gugl u Srbiji" (Večernje Novosti)...

Dok je skup još trajao, pojavio se i naslov "...Evo šta je Vučić rekao svetskim moćnicima u Davosu" (web portal "Telegraf"). Naravno, pokazalo se da u Davosu nije stigao nikome ništa da kaže. A, i ono što je izgovorio usput, u prolazu, bile su obične parole očajnika, koji pokušava da se nađe u visokom društvu nudeći ono što nema.

Ova njegova navika da domaćoj javnosti lažno predstavlja snagu i smisao svojih putovanja, poseta i gostovanja u inostranstvu, nije nimalo originalna. Naime, i Boris Tadić je plaćao iz džepa građana čarter letove do sajmova u nemačkoj, samo da bi se "na prepad" slikao sa kancelarkom Angelom Merkel. To je kasnije ovde predstavljao kao "bilaterarni susret na najvišem nivou".

Vučić je ipak nadmašio Tadića u zastrašujućoj propagandi o svojim uspesima, o svetskim prijateljima, o tome da otvara sva vrata u svetu, da ga cene, poštuju, da je zbog njega Srbija uzdignuta do neslućenih visina i slično.

Tako je prošle 2014. godine, na dan 1. decembra, osvanuo naslov novinske agencije Tanjug, "Istorijska poseta Vučića" povodom njegovog dolaska u Izrael.

U januaru 2013. godine, beogradski dnevnik "Blic" senzacionalno piše: "Vučić uskoro putuje u Nemačku da ubeđuje Bundestag" (odakle se vrati pognute glave i neobavljenog posla). U junu mesecu iste godine (20.06.2013.), njegovi mediji orkestrirano objavljuju udarnu vest: "...Vučić putuje u Brisel i traži datum bez odlaganja!". Naravno, i odatle se vratio praznih ruku, ali usta prepunih lažnih obećanja.

Prvog juna 2014. godine, Dnevnik RTS-a javlja da je Vučić u Parizu, da će tamo razgovarati sa svim vodećim francuskim privrednicima. A, reč je bila o bezuspešnoj poseti, bez ikakvog smisla, osim što je francuska vlada napomenula da se nada da će Srbija "izdržati na svom evropskom putu". Ovu sprdnju sa Vučićem, koji, kao veliki vođa vodi gladni narod na veliki marš (kao Mao Kineze u prošlom veku), najpre su počeli u Americi. Tako je, još 2012. godine, objavljena vest dana (12. jula 2012. godine), da je "...Lider naprednjaka doputovao sinoć u Sjedinjene Američke Države, gde će u Stejt Departmentu biti primljen na razgovore sa svim zvaničnicima ove zemlje".

Kako je počela njegova vladavina, tako polako i završava: sa gromoglasnim naslovima o velikim postignućima i milijardama evra dugova. Sa prijemima na najvišem nivou i sa potpunom izolacijom Srbije. Kako ekonomskom tako i političkom.

Davos je najviša tačka Vučićevog ludila do koje se popeo. Najmanje dva miliona evra potrošeno je iz budžeta Republike Srbije za uzaludno Vučićevo putešestvije po švajcarskim planinama. Sa sobom je, osim svoje pratnje, vodio i pet TV ekipa (između ostalog i RTS, Pink, Prvu, B 92) i još nekoliko novinskih izveštača.

Vučić jeste sve luđi, ali je i njegovo ludilo sve skuplje.