Do koske

Srbija je na kolenima, poražena, okupirana i opljačkana od Nemačke

Od Hitlera do Merkelove

Nedavna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Tirani, Beogradu i Sarajevu, pokazuje da se spoljna politika ove zemlje vraća na četrdesete godine prošlog veka, kada je njen kolega, nemački kancelar Adolf Hitler, spremao paklene planove za sve evropske zemlje, pogotovu za Rusiju.

Milovan Brkić

Pravljenjem paralele između Hitlerovog ponašanja u spoljnoj politici, i one koju danas sprovodi kancelarka Merkel, nije teško izvesti zaključak da vuk dlaku menja, ali ćud nikako.

Uoči početka Drugog svetskog rata, Nemačka je sa Rusijom zaključila Sporazum o nenapadanju, koji su u Berlinu i Moskvi potpisali ministri spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop i Vjačeslav Molotov. Sporazum je potpisan krajem avgusta 1939. godine, neposredno uoči okupacije Poljske.

Ipak, i pored čvrstih garancija koje je dobila Moskva, Nemačka je napala SSSR 22. jula 1941. godine, na opšte zaprepašćenje Josifa Visarionoviča Staljina.

Ova kolosalna obmana uspavala je sovjetsko rukovodstvo, koje nije preduzimalo adekvatne odbrambene akcije, jer je ekonomska saradnja dve zemlje bila u punom jeku.

Napadu na SSSR protivio se gotovo sav vojni i politički vrh Nemačke. Joakim fon Ribnetrop se izvinjavao sovjetskom ambasadoru, da napad nije njegovo delo. Danas se zna da su i Gering, Gebels, pa i Himler, bili rezervisani prema Hitlerovoj nameri da napadne SSSR, smatrajući to opasnom avanturom. Što se vojske tiče, sem ulizica Kajtela i Jodla, malo ko od nemačkih generala je podržavao ovu avanturu. Načelnik Generalštaba Franc Halder smatrao je da će širina fornta rasplinuti nemačku snagu, admiral Reder, komadant mornarice, smatrao je da težište treba staviti na Afriku. Gering je smatrao da dok postoji neporažena Velika Britanija, ne treba ići na Rusiju, ako uopšte i treba zaratiti sa Staljinom.

Da ne navodimo i imena komandanta armija koje su išle na Moskvu, a koji su podneli ostavke, poput fon Rundšteta, komandanta grupe armija Jug, pa i glavanokomandujućeg na Istoku, generala fon Brauhitcha.

Neposredno nakon aprilskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, Adolf Hitler drži govor 5. maja pred poslanicima Rajhstaga u Berlinu i objašnjava, između ostalog, kako je došlo i do napada na Jugoslaviju. U tom govoru, Hitler precizno određuje krivca za tragični 27. mart i vojni puč u Beogradu, pominjući "britanske intrige", i podseća da je sa jugoslovenskim rukovodstvom pre toga događaja postigao sve dogovore ("skoro prijateljski"), oko toga da Nemačka zaobiđe ovaj deo Balkana i ostavi ga neutralnim. Na žalost, kao što je poznato, istorija je krenula drugim tokom

"...Vi se sećate, članovi Nemačkog Rajhstaga, objavljenih dokumenata iz La Šaritea, u kojima je otkriven pokušaj da se već u zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprište. Glavni aranžeri toga pothvata bili su tada gospoda Čerčil, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan i general Gamlen.

Kako se iz ovih akata videlo, računalo se s mogućnošću da se u slučaju uspeha ovog atentata protiv mira na Jugoistoku Evrope može mobilisati oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prošle godine odstranio je privremeno ove planove. Ali već u jesen prošle godine počeo je g. Čerčil ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. Što je ovaj pokušaj postao sada teži, bilo je to zbog toga što je u međuvremenu i na Balkanu nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova država definitivno otpala od Engleske. Nova Rumunija pod vođstvom generala Antoneskua povela je isključivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa.'' -govorio je Hitler poslanicima Rajhstaga.

On je naveo da Nemački Rajh nije zastupao na Balkanu - već godinama - nikakve teritorijalne niti sebične političke interese, to jest Nemački Rajh u pitanjima teritorijalnih problema i unutrašnjih odnosa u ovim državama nije bio zainteresovan ni iz kakvih egoističkih razloga.

Takođe, tvrdio je Hitler, Nemački Rajh se trudio da baš sa tim državama bude vezan uskim privrednim vezama i da njih produbi. Ali to nije ležalo samo u interesu Rajha, nego i u interesu ovih zemalja. Jer: ako se igde narodne privrede dvaju trgovačkih partnera pametno dopunjuju, to je slučaj između balkanskih država i Nemačke. Nemačka je industrijska država i njoj su potrebne životne namirnice i sirovine. Balkanske države su poljoprivredne oblasti koje imaju sirovina, a kojima su potrebni industrijski produkti.

Nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije, u Srbiji je uspostavljena Vlada generala Milana Nedića. Za sve vreme trajanja rata, vlada Milana Nedića je imala velika ovlašćenja u rukovođenju državom, radile su škole, bolnice, isplaćivane su plate, penzije, od seljaka je vršen otkup poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji se nije gladovalo, niti umiralo od bolesti.

Srbi koji su odvedeni na rad u Nemačku, da rade za Nemački Rajh, nisu maltretirani, lečeni su, imali su pravo na pakete, pisma, mogli su da šalju novac u Srbiju. Moj deda Milojko je usred rata operisan od tumora na glavi. Operacija je tako dobro urađena da je, po povratku u Srbiju, živeo još 40 godina!

Znam da je pominjanje Hitlera samo po sebi opasno. Ipak, pomenuo sam istorijske činjenice.

Dolaskom kancelarke Angele Merkel, ekonomska saradnja Rusije i Nemačke krenula je svom žestinom. Skoro na isti način kao i sa Trećim Rajhom.

Ipak, čim je američki predsednik Baraka Husein Obama pomenuo potrebnu saradnju svih NATO zemalja, Nemačka, i njena kancelarka Merkel, postali su predvodnici uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Uopšte je nisu zanimali interesi nemačke privrede.

Pre dva meseca, grupa od 102 najviša oficira Bundesvera, napisali su kancelarki Merkel otvoreno pismo, upozoravajući je na činjenicu da je vojni sukob sa Rusijom čista avantura, pozivajući je da odustane od sukoba sa Ruskom Federacijom, navodeći da Rusija ničim nije ugrožavala nemačke interese. I bivši kancelari su podsetili svoju naslednicu, da se Nemačka ujedinila, zahvaljujući isključivo Rusiji. I nemački biznismeni su oštro osudili ponašanje gospođe Merkel, koja slepo izvršava naređenja iz Vašingtona.

Za vreme mandata kancelarke Merkel, započeta je zločinačka aktivnost ove države prema većini članica Evropske unije, a naročito je surova prema balkanskim državama! Počev od Grčke, kojoj je Nemačka vlada namenila budućnost velikog Aušvica. Nekoliko desetina hiljada Grka je umrlo, od posledica surovih sankcija, koje je nametnula kancelarka Merkel. O tome u ovom broju pišu Milan Balinda i Ivona Živković, čiji tekstovi su i na sajtu "Tabloida''.

Zahvaljujući nemačkoj kancelarki, crna sudbina je zadesila i Srbiju. Kancelarka je naterala srpskog premijera Vučića da Nemačkoj proda Telekom, Železnicu i Elektroprivredu, za male pare, i Srbiji slomi kičmu, za sva vremena.

U poslednjih godinu dana, u Srbiji je umrlo skoro milion građana, a nekoliko stotina hiljada je pobeglo iz zemlje. Srbija ima gubitak u ljudstvu nekoliko puta veći nego u drugom svetskom ratu! Položaj Srbije je danas teži, nego po završetku rata.

Zahvaljujući surovosti kancelarke Merkel, u istom položaju su i građani Bugarske, Makedonije, Rumunije.Glavom bez obzira beže i Albanci sa Kosmeta.

Nemci će, uskoro, oterati kancelarku Merkel s vlasti. Na račune svojih prijatelja, i u bunkere, kancelarka je smestila milijarde evra koje je dobila od diktatora koje je podržavala, počev od Mihaila Sakašvilija, Julije Timošenko, od porodice Mihaila Hordokovskog...Njen dosije eksplodiraće kao bomba. Zlo koje je nanela građanima Srbije, toliko je veliko, da se posledice ne mogu nikada popraviti.

Da li će kancelarka otići sa scene pre nego što nam, preko pete kolone i Aleksandra Vučića, otme i preostalu državnu imovinu?